Творци иконостаса - Десетар Владан Ђуровић и разводник Слободан Кокотовић

[Милан Ракић]

Познато је да српска војска и српска уметност имају толико додирних тачака да се без икаквог претеривања може тврдити да српска уметност током свог развоја гради и једну ратну или војничку линију. Довољно је подсетити се бројних сликара, књижевника, музичара и других уметника у редовима српске војске, који су на платнима, стиховима или нотама забележили многе ратне епизоде или детаље из војничког живота. Имена Милутина Бојића, Станислава Биничког, Косте Милићевића или Ђорђа Андрејевића Куна, објављена књижевна дела, уметничке збирке Војног музеја и чувене мелодије попут „Марша на Дрину“ сведоче о дугој традицији и чврстој вези уметности, ратова и војске.

Копнена војска Војске Србије, такође, има богату традицију уметности у сопственим редовима, која се није манифестовала само организацијом изложби, ликовних колонија, књижевних вечери, концерата и других уметничких догађаја, већ и чињеницом да су у недрима Копнене војске стасали и стасавају појединци који успевају да лични ентузијазам и део себе и свог уметничког стваралаштва поделе са колегама, друговима и познаваоцима уметности. Њихова уметничка дела су разноврсна, припадају различитим уметничким правцима и извиру из посебних инспиративних врела, али их уједињује припадништво Војсци Србије и опредељење да својим делима дају допринос и целокупној српској уметности. Недавно су се дугом низу уметника Копнене војске придружили и професионални војници Друге бригаде КоВ десетар Владан Ђуровић и разводник Слободан Кокотовић, који су се истакли оригиналном и надахнутом израдом иконостаса за потребе богослужбених простора у Војсци Србије.

ДУБОРЕЗАЧКА УМЕТНОСТ

Задатак групе за верске послове Друге бригаде Копнене војске, поред богослужбеног делокруга рада, обухвата и духовно-саветодавни рад са војницима и утицање на подизање оперативних способности сваког појединца у војсци. Обиласком јединица на терену и у свим касарнама у надлежности Друге бригаде КоВ установљено је да у јединицама бригаде има доста војника који поред професионалног ангажовања у војсци имају и афинитета према иконописачкој и дуборезачкој уметности или столарском занату. Није прошло дуго од тог сазнања до идеје да се војници са уметничким и занатским склоностима укључе у афирмацију верске службе, која је у том тренутку још била у повоју и чије су потребе превасходно биле везане за формирање и уређење богослужбених простора.

Припадници групе за верске послове су пастирско-катихетским радом стекли увид у дела дуборесца десетара Владана Ђуровића и столарску вештину разводника Слободана Кокотовића и предложили им да израде иконостас за богослужбени простор у касарни „Стефан Немања“ у Рашки. Иконостас је, иначе, преграда која одваја олтарски простор од остатка цркве и на којој се налазе иконе, а постоји само у православним црквама. Место за иконе је неопходно у свакој цркви, а самим тим и у богослужбеним просторима Војске Србије.

Професионални војници Владан Ђуровић и Слободан Кокотовић су здушно прихватили предлог војног свештеника да израде иконостас од пуног дрвета у дуборезу и убрзо започели израду. Први иконостас десетара Ђуровића и разводника Кокотовића је оставио без даха све посетиоце богослужбеног простора у касарни „Стефан Немања“, а својим изгледом одушевио је и самог епископа Рашко-призренског Теодосија, који је након пар месеци од израде и осветио иконостас и цео богослужбени простор. Епископа Теодосија је посебно одушевило што су иконостас урадили припадници Војске Србије.

Ђуровић и Кокотовић су наредних месеци израдили иконостас за новоформиран богослужбени простор у касарни „Петар Лековић“ у Пожеги, који је освећен од стране епискоца Жичког Јустина. Завршни и последњи рад био је на иконостасу у богослужбеном простору касарне „Рифат Бурџевић - Тршо“ у Новом Пазару, који је по општим оценама један од најлепших иконастаса у богослужбеним просторима Војске Србије. Добар глас се надалеко чује, тако да су креативни дуборезац и врстан дрводеља почели да се ангажују и на изради иконостаса у богослужбеним просторима јединица ван састава Друге бригаде. Они ових дана израђују иконостас за потребе богослужбеног простора у Команди Копнене војске у Нишу.

ИНДИВИДУАЛНИ СТИЛ

Десетар Владан Ђуровић обавља дужност нишанџије оператора на БВП М80А у 27. механизованом батаљону Друге бригаде КоВ. Он живи у селу Јовац код Краљева, а већ годинама уназад већину свог слободног времена проводи израђујући разне предмете у дуборезу. Треба знати да дуборез није само проста обрада дрвета, већ права уметност која захтева да човек који ће удахнути живот у парче дрвета влада озбиљним ликовним вештинама. Уметничка обрада дрвета или уметност резбарења има у Србији дугу традицију, а алати и вештине су преношене са колена на колено.

"Уметник је онај који је другачији - каже десетар Ђуровић - а не онај који се ни по чему не разликује од осталих. Некадашње школе дубореза више не постоје, тако да сваки резбар треба да се истиче индивидуалним стилом“. Израда иконостаса је за Владана Ђуровића био посебан изазов, пошто је за дуборез на иконостасу требало овладати знањима из библијске теологије, историје религије и црквене уметности. Стечена знања су у великој мери допринела да на израђеним иконостасима лако запажамо снажно присуство библијске орнаментике, вишеслојност уметничког израза и у крајњем висок домет уметника у резбарењу.

Дуборез је скулптура од дрвета, а да би уметник могао да квалитетно резбари, потребно је претходно дрво обрадити. Управо је обрада дрвета била задатак за разводника Слободана Кокотовића, који у командном батаљону Друге бригаде обавља дужност снајперисте. Задатак није тешко пао Слободану, пошто већ годинама ради у породичној столарској радионици у селу Раоница на Гледићким планинама.

„Иконостаси се израђују од најквалитетнијих врста дрвета, најчешће од храста, - истиче разводник Кокотовић - а на иконостасима које смо израдили се најбоље виде естетске предности дрвета у односу на друге материјале, вештина обраде дрвета и уметност резбарења“.

Владан Ђуровић и Слободан Кокотовић су радећи на иконостасима постали пријатељи. Најчешће раде у просторији војничког клуба у краљевачкој касарни „Рибница“, која је прилагођена за извођење радова. Израда иконостаса дужине пет метара траје пет до шест месеци, тако да су професионални војници често радили и по цео дан или викендом. Није им, како кажу, тешко пало и поносни су на своја дела и чињеницу да богослужбени простори много лепше изгледају са њиховим оригиналним, рукотворним иконостасима.

МОРС