Rotšild: Živimo u eksperimentu, čuvajte kapital

[Човек Жоја]

1 hour ago, LogosAgape рече

to uprvo zbog resursa kulminira u selu odatle sledi da u gradu ni toliko nema. Znači šta ispada, neće te ubiti zboh hrane nego crkneš od gladi

Али пошто нема довољно хране а људи неће да цркну од глади онда ће се шибати око хране.

1 hour ago, LogosAgape рече

Da li je bilo toga pre stotinak godina kad je više od pola stanovništva je bilo na selu...

Пре стотинак година Србија је имала дупло мање становника него сада.

[Justin Waters]

13 hours ago, LogosAgape рече

A jel ima neka izjava gde selo nije baba roga?

Prosto se pitam gde se vi hranite... kad tako mislite...

Ne izjave uopste ne sugerisu da je selo babaroga. Vec prosto da za generalni opstanak covjecanstva gradovi i njihivo povezivanje i sirenje je proso neophodno, proces koji spontano nastaje koji ljudima omogucava napredak a i opstanak. To kad se govori u apokaliptickim kategorijama. Naravno da ce i u scenariju neke najogre apokalipse prezivjeti neko i na selu, ali ce isto tako i u gradovima. 

Sto se tice hrane, hranimo se ne sa sela vec sa domacih farmi i iz uvoza. Odavno hrana u gradove ne dolazi iz domacinstva vec sa farmi na kome vlasinici zaposljavaju radnike koji mozda cak iz gradova putuju na posao. Ima svakako i domacinstava koji se bave proizvodnjom hrane i imaju sklopljene ugovore sa dobavljacima. No u globalu oni nisu motor vec veliki farmeri i uvoz. Dalje globalno drustvo iziskuje sve vece kolicine hrane koje je nemoguce pokriti domacom proizvodnjom vec se nadomjesta uvozom. Nekada su ljudi jelu hranu onako kako je bila sezona, danas svako zeli da ima paradajz ili krompir u kuci bez obzira kada on uspjeva.

Selo i gradovi ne mogu da se odvajaju i nisu alternativa u odnosu na drugo vec su organski sve vise povezani kako se drustvo i svijet globalizuje. 

[Justin Waters]

14 hours ago, Ignjatije рече

Људе су код нас после 2. Св. рата на силу терали са села у градове. Ту спада и мој покојни прадеда. А видим да се враћају на село људи, мали број али тенденција ипак постоји.

Zivot ljudi izmedju dva svjetska rata bio je izuzetno tezak, sto zbog rata sto zbog samog teskog zivota na selu. Po zavrsetku drugog svjetskog rata ne vjerujem da je puno njih toliko zalilo sto su otisli sa sela jer su dobili priliku da rade i izgrade sebi krov nad glavom. Vjerovatno je tu bilo malo vise diktiranja na kom podruciju ce se zivjeti, a ne da li su ljudi toliko bas tjerani sa sela. Jesu ima ih i ima ih koji su drage duse prihvatili da idu u gradove. 

Ima ljudi koji se vracaju, ali ipk vise ih napusta. Srpska sela su inace jako razbacana i nepristupacna. Mene uhvati pomalo i tuga i neka tjeskoba dok prolazima tako kroz neke krajeve gdje malte ne zraci neki ocaj i jad. Ako mene pitas ja sam zato da takva sela potpuno opustje i da ih priroda uzme pod svoje. Radije sam za koncept zbijenih sela nalik zapadnoevropskim u kome ljudi zive i rade raznovrsne poslove, a ne bave se samo poljoprivredom. Mnogi gradovi postaju i napuceni i njihovo rasterecene bi bilo svakako pozeljno, ali ne da se ljudi vrate u te neke zabiti vec da izlaze van grada u pristupacne predjele za koje ili postoji infrastruktura ili ju je lakse dovesti. 

Mislim da bi obnova sela trebala teci u nekom takvom smjeru. Sela treba da se razvijaju prema nekom ubranistickom konceptu kojim red i neko pravilo, a ne da bude totalni haos. Plus sela da budu oaze mira u kome ce se ljudi baviti raznim poslovima, a ne samo poljoprivredom i jos pride smatrati da samo ta poljoprivreda moze da hrani i izdrzava ekonomski jednu cijelu zemlju. Ne, u slucaju nekog apokliptickog scenarija na globalnom planu, takva zemlja je prva osudjena na propast. 

[LogosAgape]

12 hours ago, Justin Waters рече

Dalje globalno drustvo iziskuje sve vece kolicine hrane koje je nemoguce pokriti domacom proizvodnjom vec se nadomjesta uvozom.

Mislim da je naša dužnost da u svakom smislu biramo domaće, upravo kao odgovor "gospodinu" iz naslova ove teme.