САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: „ТУРЦИ СУ ИСМЕВАЛИ СРБЕ МУСЛИМАНЕ, БОШЊАК ЗНАЧИ ПРАЗНОГЛАВ, ГЛУП!“

[Драгана Милошевић]

Муслимани никада нису постали Турци јер су сачували свој матерњи језик, стару традицију и увек су знали своје порекло, каже историчар и професор Салих Селимовић за недељник Печат, појашњавајући узроке историјског раздора Срба муслиманске вероисповести и Срба православаца.

Историчар и професор Салих Селимовић врстан је познавалац тема везаних за српско-муслиманске односе и проблеме који су се „провлачили“ кроз нашу, не много срећну, балканску прошлост. Аутор је вредних књига, на десетине студија, научних радова о пореклу и историји Срба муслиманске вероисповести.

Објашњавајући питање порекла данашњих муслимана у Србији, БиХ, Црној Гори, Македонији, КиМ, питање њихових корена, указујући и на суштину и природу вишевековне неслоге Срба и муслимана, једног истог народа различитих вера, на почетку разговора, он каже:

„Данашњи муслимани, који су са простора бивше СФРЈ, у већини словенског су порекла. То је у науци неспорно, мада има и оних који би ‚хтели‘, реч је о босанском и делу рашких муслимана, да су богумилског порекла. Не знају или неће да знају да су богумили само једна хришћанска јерес, може се слободно рећи у православљу, а никако неки посебан богумилски народ. Ако је велики део босанских богумила дошао из Рашке, па они су могли да буду само Срби. Богумилством жели да се докаже нека стара посебност, ‚индивидуалитет‘ из којег се временом наводно конституисала бошњачка нација. Покушава да се докаже да постоји неки историјски ‚континуитет‘. Ако су српска племена била доминантна у Рашкој, Зети, Босни, Травунији, Захумљу, Неретви, Усори, Соли и створила српске средњовековне државе, што је у историјској науци неспорно, па којег би то онда могли бити порекла домаћи муслимани по доласку Турака Османлија, од којих ће примати ислам?, казује професор Селимовић.

Он додаје да су ислам прво прихватиле властелинске православне породице, као и трговци, занатлије и сточари власи у брдско-планинским пределима где је деловање Српске православне цркве било слабије.

„Знатан број хришћана је исламизиран и кроз данак у крви (девширма). Неки родитељи су урезивали крст на чело дечака или им ломили и секли прсте на десној руци како би их спасили да не буду одведени у Истамбул и постали „Турци“ јаничари. Вук Караџић је констатовао повлашћени положај оних који су прешли у ислам следећом реченицом: „Ако се ко од раје потурчи, одмах има сва права као и остали Турци; не само што га неће прекорити пређашњом вером него ће га још свако радије помоћи него рођеног Турчина.“

У руралним срединама исламизација је до краја 15. и половине 16. века била скоро непозната изузев западно од Пљеваља у пределу Буковица. У ретким случајевима, у неким паланкама и касабама, исламизација је попримила масовнији карактер и тај талас је потрајао до око 1540. И поред прихватања вере освајача никада домаћи муслимани нису заборавили матерњи језик, а у отменијим круговима се увек писало ћирилицом коју су често називали босанчица, беговско писмо или Стара Србија, како су је они сами називали. Ћирилица и српски језик су били у употреби и на турском двору, а Дубровник је у преписци са турским достојанственицима, који су били пореклом „наше горе лист“, користили ћирилицу и српски језик још од 1420 године!, тврди професор Селиховић и додаје и да је Султан Мехмед Фатих говорио и грчки и словенски, заправо српски.

И касније, када је дошло до радикалније исламизације, ипак су биле сачуване и многе хришћанске и уопште аутохтоне народне традиције и празници као што су Божић, Савиндан, Ђурђевдан, Видовдан, Младенци, каже овај историчар из Сјенице.

„У народном календару код муслимана, поготово у руралним срединама, све до данашњих дана се користи одредница од Божића или до Божића, за Видовдан, по Ђурђевдану или на Прокопље (св. Прокопије) неће да раде“, додаје Селимовић.

Он додаје и да наши муслимани нису чином прихватања ислама постајали Турци. Они су и даље, без обзира на то којем друштвеном слоју припадали и на којим положајима се налазили, чували матерњи језик, писмо и многе народне обичаје из времена када су били хришћани, најчешће православци.

“ Од етничких Турака су се увек разликовали. Ни Османлије у њих нису имали поверења, па су на везирски положај или неког главног паше скоро увек у Босанском пашалуку постављали Турке који су били пореклом Анадолци, Албанци, Грци, Бугари, Курди, Мађари, а наше су слали у удаљене провинције простране Империје. Турци су потцењивали и исмејавали муслимане називајући их Бошњацима, што у дословном преводу значи празноглав, глуп, тврдоглав. Дакле, муслимани нису третирани као прави Турци, а ни они сами у души се нису тако осећали. После престанка османлијске владавине они су се нашли „ни на небу, ни на земљи“. Осећали су несигурност и повлачили су се у себе. Многи нису могли да схвате и прихвате историјску реалност. Велика маса је била и потпуно анационална.

Ипак, известан број муслиманских интелектуалаца, трговаца и племства (аге и бегови) знали су за своје хришћанско српско порекло и покренули су питање националног освешћивања муслимана и враћања својим предачким коренима! Са друге стране, било је неразумевања од једног дела српске интелектуалне и политичке елите за тај процес! То је код многих муслимана изазвало револт, па су из нашег пословичног ината хтели бити свако, само не Срби. Такве околности нашим непријатељима су и те како одговарале и у том правцу су они спроводили бескрупулозну и веома ефикасну пропаганду, наглашава овај историчар из Сјенице и додаје:

„Српски национални корпус изгубио је огроман број муслимана чији су корени српски! Слично се догађало и са Србима католицима. Да завршим оном чувеном, још непревазиђеном констатацијом умног Меше Селимовића: „Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока, ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије“, каже он и наглашава:

“ Муслимани, који се од 1993. изјашњавају као Бошњаци, у Старој Рашкој и у БиХ, нису никада могли бити Турци, Иранци, Саудијци. Огроман је број муслимана који имају српска, односно словенска презимена. Бошњаштво из периода османске и аустроугарске владавине је промовисао освајач и окупатор из својих интереса. Ово сада је трећи пут да се наши муслимани опредељују да су Бошњаци. Не оспоравам право да се сваки човек, па тако и муслиман, национално изјасни или не изјасни, како хоће, па и као Бошњак. Друга је ствар синтетичко стварање националног колективитета. Ту се морају поштовати научно утемељене одреднице“, каже Селиховић у свом интервјуу за лист Печат.

За крај свог интервјуа професор Селиховић је додао да муслиманима не могу да буду ближи ни Турци, ни Арапи, нити било који други народ од браће и суграђана Срба.

„Никада не би требало да заборавимо `Да је брат мио које вере био` и да `Ко неће брата за брата, хоће туђина за господара`“, закључује професор Селиховић на крају свог разговора за лист Печат.

(Печат)

 

 

[geronymo]

Poslušajte.

[Zayron]

2 hours ago, geronymo рече

Poslušajte.

Ma kakav zrakomlat, šta je to ljudi, aman? Isto ko što bi reko vjetromlat, oblakomlat.

Kad rozmlati krovove i dimnjake pri letu onda dimnjakomlat, krovomlat i na kraju kad spadne kostomlat.

Vrtulnik se to kaže, vtulnik!

 

[Ћириличар]

11 hours ago, verum est in beer рече

Брате Џеронимо, ти си баш одушевљен са овим човеком, чим га толико постављаш, на толико различитих тема.

Па и има са чим да буде одушевљен.

[geronymo]

On 11.8.2016. at 0:53, verum est in beer рече

Брате Џеронимо, ти си баш одушевљен са овим човеком, чим га толико постављаш, на толико различитих тема.

 

On 11.8.2016. at 0:53, verum est in beer рече

Брате Џеронимо, ти си баш одушевљен са овим човеком, чим га толико постављаш, на толико различитих тема.

 

On 11.8.2016. at 0:53, verum est in beer рече

Брате Џеронимо, ти си баш одушевљен са овим човеком, чим га толико постављаш, на толико различитих тема.

Iskren je,a samo na dve teme ga postavio. Ako je problem ,javi te .

Hvala

[geronymo]

On 11.8.2016. at 0:53, verum est in beer рече

24 minutes ago, verum est in beer рече

Taman posla brate, nisam mislio nista lose, niti sam ironicno rekao, nego onako rekao, bez nekih losih misli. Mozda je izgledalo tako, tj. mozda sam u tom "tonu" napisao, ali nisam mislio tako. Samo postavljaj.

Ok. Ton je hm,zeznut zna biti. Poz. i svako dobro.

[Ћириличар]

Нисам упознат са ликом и дјелом професора Селимовића, па његове ријечи ( иако се слажем са 99% свега што је овдје рекао ) узимам са одређеном резервом. Чисто ради личног методолошког приступа којег примјењујем када је у питању Босна. Морам се осврнути на пар ствари ипак.

On 8/10/2016 at 16:53, Драгана Милошевић рече

Данашњи муслимани, који су са простора бивше СФРЈ, у већини словенског су порекла. То је у науци неспорно, мада има и оних који би ‚хтели‘, реч је о босанском и делу рашких муслимана, да су богумилског порекла. Не знају или неће да знају да су богумили само једна хришћанска јерес, може се слободно рећи у православљу, а никако неки посебан богумилски народ. Ако је велики део босанских богумила дошао из Рашке, па они су могли да буду само Срби. Богумилством жели да се докаже нека стара посебност, ‚индивидуалитет‘ из којег се временом наводно конституисала бошњачка нација. Покушава да се докаже да постоји неки историјски ‚континуитет‘. Ако су српска племена била доминантна у Рашкој, Зети, Босни, Травунији, Захумљу, Неретви, Усори, Соли и створила српске средњовековне државе, што је у историјској науци неспорно, па којег би то онда могли бити порекла домаћи муслимани по доласку Турака Османлија, од којих ће примати ислам?

Неспорно је да је словенски елемент однио превагу над старосједилачким романским и романо-илирским становништвом на Балкану. Током вијекова Словени су асимиловали те Влахе у свој корпус "наметнувши" им свој језик, културу, обичаје и вјеровања. Али, са друге стране ни влашки идентитет и посебност није у потпуности нестао, чак све до 19. и 20. вијека ( Цинцари су један од таквих случајева - етнички су Власи, потомци романизованих Илира, али национално су прихватили српство; А и сам Бесим Спахић је свјестан да је он поријеклом Влах - што можда објашњава његову бруталну објективност према свима ). Што се тиче Босне конкретно, она је била релативно слабо насељења, што због своје географске изолованости, што због пустоши коју су направили Обри ( Авари ) током ратова са Византијом. Малобројно ромејско ( влашко ) становништво је прото било преплављено словенским дошљацима и брзо асимиловано. Но, већ у Приморју, Власи су се дуго времена одржали као засебни у великим градовима, попут Дубровника или Сплита, јер Словени нису били вични опсадама градова, а далматинска обала је била такође у тијесним везама са Италијом. Но временом, Словени су просто својом бројношћу преузели и те градове након вијекова суживота са Власима. Дакле, читав словенски простор на Балкану је, генерално, једна велика словенско-влашка мјешавина.

А зашто је ово битно примјетити? Битно је зато што се у аргументацији бошњачких националиста често спомиње како су Срби у БиХ заправо Власи које су Османлије доселиле да бране границу ( па се тиме некако жели подривати српски идентитет у БиХ ). Дјелимично то јесте истинито, али потпуна истина је да су Османлије досељавале генерално народ из Шумадије, Косова, Рашке и Зете па су уједно насељавани и словенски Срби и Власи који су одавно пословењени, па накнадно посрбљени. Иронија свега је та да су и сами Босанци ( из долине ријеке Босне ) такође мјешавина Словена и Влаха, поготово у селима и мјестима гдје су се касније Словени мијешали са сточарским Власима.

Други дио, о богумилима, ми је проблематичан, јер мислим да је тврдња изнијета на озбиљно непрецизан и нетачан начин. Јесте, богумилство је у Босну дошло из Рашке, али то не значи да је читав богумилски народ дошао у Босну из Рашке ( зато отпада професорово изједначавање богумила са Србима ). Срби богумили су једноставно дошли у Босну и преобратили обичан народ у своју верзију хришћанства, а то никако не доказује етничку припадност самих Босанаца. Етничке назнаке да су Босанци Срби постоје на пар мјеста - код Порфирогенитовог дјла "О управљању царством" гдје у српске градове у Босни убраја и Тузлу ( Соли ), што говори довољно о географском домашају Срба; те код извјештаја везаних за Људевита Посавског за којега са каже како је, након слома своје војске, "побјегао Србима у Босну"; те у повељама средњевјековне Босне, прије свега у повељи бана Матеје Нинослава из 13. вијека гдје он своје поданике одређује као Србе, а дубровачке као Влахе. Но, то је што се тиче етничког поријекла Босанаца, али када је у питању национални осјећај више се слажем са Ћоровићем да је након вијекова географске и државне одвојености Босне од остатка српских земаља утицало на стварање засебног идентитета у касном средњем вијеку ( поготово стога што Босна под Твртком постаје краљевина која обухвата како српска тако и хрватска етничка подручја, те она ефективно није ни била чисто српска или чисто хрватска након његове владавине, већ права српскохрватска држава, засебна од етничке српске и етничке хрватске државе ). Тај осјећај засебности се само појачао са доласком ислама који је још више помогао у диференцијацији Босанаца од остатка Срба и Хрвата.

On 8/10/2016 at 16:53, Драгана Милошевић рече

Ћирилица и српски језик су били у употреби и на турском двору, а Дубровник је у преписци са турским достојанственицима, који су били пореклом „наше горе лист“, користили ћирилицу и српски језик још од 1420 године!, тврди професор Селиховић и додаје и да је Султан Мехмед Фатих говорио и грчки и словенски, заправо српски.

Оно што је занимљиво код питања језика је да је прва "Граматика босанског језика" одштампана у 16. или 17. вијеку, те је османлијски путописац, Евлија Челебија, разликовао српски и босански језик. За Београђане каже да говоре српским, али за Ужичане каже да говоре босанским језиком, што је веома занимљиво на први поглед. Мислим да је то разликовање резултат раздвајања екавског и ијекавског изговора, те је Челебија босанским сматрао ијекавски изговор, а српским екавски. Наиме, Срби су се са простора Рашке и Зете проширили на Шумадију, остатак КиМ и до југа Србија и тиме покорили друга словенска племена која су од раније ту живјела и била у блиским везама са Бугарима и Бугарском ( као и под њиховом влашћу у одређеним периодима ). Ти Словени су највјероватније се населили на Балкан кад и бугарска племена и највјероватније су у својим пређашњим домовинама били сусједи или макар језички релативно блиски ( што би објаснило екавицу ). Са друге стране, Срби, прави Срби, насељавали су просторе данашње југозападне Србије, Црне Горе, Херцеговине и Босне и говорили су ијекавицу, као што је и данас случај ( једино се Срби у југозападној Србији налазе у ситуацији да мијешају у изговору екавицу и ијекавицу, што је разумљиво с обзиром да је званични изговор у Србији екавски ). 

Није Вук Караџић тек тако зазирао од екавице и без разлога форсирао ијекавицу и источнохерцеговачки и босански изговор 

On 8/10/2016 at 16:53, Драгана Милошевић рече

Ипак, известан број муслиманских интелектуалаца, трговаца и племства (аге и бегови) знали су за своје хришћанско српско порекло и покренули су питање националног освешћивања муслимана и враћања својим предачким коренима! Са друге стране, било је неразумевања од једног дела српске интелектуалне и политичке елите за тај процес! То је код многих муслимана изазвало револт, па су из нашег пословичног ината хтели бити свако, само не Срби.

Битно је споменути како је било и муслиманских интелектуалаца који су се сврставали у хрватски национални корпус, попут Алије Наметка, који је био Мостарац и живјео је нешто послије Алексе Шантића. Алија се школовао у Загребу, а Шантић у Београду, обојица се вратише у Мостар и би шта би.

On 8/10/2016 at 16:53, Драгана Милошевић рече

Не оспоравам право да се сваки човек, па тако и муслиман, национално изјасни или не изјасни, како хоће, па и као Бошњак. Друга је ствар синтетичко стварање националног колективитета. Ту се морају поштовати научно утемељене одреднице“, каже Селиховић у свом интервјуу за лист Печат.

Са овим се не слажем, јер национални осјећај не мора уопште да зависи од етничких одредница. Национални осјећај је субјективан и увијек се на крају своди на прости осјећај припадности неком националном корпусу, из ког већ разлога, то је мање-више небитно. Зато су Швајцарци само Швајцарци, а не Нијемци, Французи и сл. Значи, чињеница да је Босна насељена од почетка Србима не значи ништа у погледу националне идентификације тих људи. Е сад, друга је ствар колико је историјски исправно или практично и оправдано тренутно стање... То је прича за други пут.