Evo ko je čovek koji je ”eurokrem” doneo u Jugoslaviju

[Guest]

Linija za proizvodnju ''eurokrema'' u ''Takovu

GORNJI MILANOVAC – Odgovarajući na pitanje u jednoj anketi šta ih najviše podseća na Jugoslaviju, značajan broj Zagrepčana odgovorio je ’’eurokrem’’. Nema sumnje da bi slično bilo i u ostalim delovima bivše države. Poslastica uz čiji ukus su odrastale generacije Jugoslovena u godini na izmaku proslavila je 45. godišnjicu od kako je počela da se proizvodi u gornjomilanovačkoj fabrici ’’Takovo’’. U ovaj grad, godinu dana pre toga, ’’eurokrem’’ je iz Italije doneo tadašnji direktor Jovan Tomović (84).

Poljoprivredni kombinat ’’Takovo’’ bio je gigant još početkom šezdesetih godina prošlog veka, ako je merilo za to broj zaposlenih, kojih je u to vreme bilo preko 1.200. Plate su, međutim, bile niske. Prerađeno voće i povrće imalo je prođu na tržištu, ali nije donosilo profit. Prilikom jednog službenog puta u Italiji 1969. godine, generalni direktor Jovan Tomović sa rafova tamošnjeg supermarketa donosi do tada nepoznati slatkiš ’’eurokrem’’, proizvođača ’’Gandole’’. Uzorke je degustirao zajedno sa saradnicima i predložio im da to postane ključni proizvod ’’Takova’’ sa kojim će osvojiti tržište Jugoslavije. Iako tada tek 37-godišnjak, donosi hrabru odluku o zaduživanju od, za to vreme basnoslovnih 10 miliona dolara.

                                                                                                                                        Vizija: Jovan Tomović

 

 

 

 

 

– Pretpostavljam da je to kao kada biste sada uložili u investiciju od 25 do 30 miliona dolara. Stupio sam u kontakt sa vlasnikom Aldom Gandolom, koji je pristao da nam proda licencu za proizvodnju, recepturu, ime proizvoda, kao i za tehnologiju. Sve to podrazumevalo je njihovu potpunu marketinšku pomoć. Zamislili smo da pokrijemo tržište čitave Jugoslavije, ali i istočnoevropsko i tržište bliskog istoka – priseća se Tomović.

Fabrika za proizvodnju ’’eurokrema’’ opremljena je i puštena u rad 1970. godine. Vrlo brzo se ispostavilo da je to bio izvanredan poslovni potez.

– Te godine smo počeli sa 1.000 tona godišnje proizvodnje, a nakon samo dve godine ona se utrostručila. Pošto nismo mogli da podmirimo ogromnu tražnju, a 90 odsto proizvoda smo plasirali na domaćem tržištu, doneo sam odluku da pravimo veliku fabriku koja će proizvoditi 12.000 tona na godišnjem nivou. Proizvodne trake u novoj fabrici puštene su 1976, a već godinu dana kasnije radila je maksimalnim kapacitetom. Početkom osamdesetih radili smo u četiri smene nedeljom i praznicima i tada smo dostigli maksimalnih 13.000 tona – kaže bivši direktor.

Zahvaljujući činjenici da je ’’eurokrem’’ postao najtraženiji konditorski proizvod u državi, kombinat je u potpunosti mogao da obnovi kapacitete za preradu voća, sokova, bombona, alkoholnih pića.

Postao je generator razvoja, ne samo preduzeća gde se proizvodio, nego i čitavog Gornjeg Milanovca, čija je petina od tadašnjih 17.000 stanovnika bila zaposlena u ovom gigantu.

Fabrika ”Takovo” bila generator razvoja Milanovca

 

– ’’Takovo’’ je podelilo i izgradilo više od 300 stanova, 1.000 zaposlenih je napravilo porodične kuće, što znači da je na taj način oko 4.000 Gornjomilanovčana rešilo stambeno pitanje. O tome kako se živelo u tom zlatnom periodu preduzeća, možda najbolje govori podatak da je sindikat iznajmljivao avion za ekskurzije radnika u Španiju i Italiju. Jednostavno, moglo se. A sve zahvaljujući ”eurokremu” – s ponosom navodi Jovan Tomović, koji se na mestu generalnog direktora nalazio 26 godina, do 1985.

U ruke ovog uspešnog privrednika sa gospodskim manirima, koji je nakon 45 godina radnog staža pre 19 godina otišao u penziju, pre par godina stigla su dva pisma poslata iz Italijanskog grada Breše. Jedno mu je uputila kompanija ’’Gandola’’, a drugo vlasnik kompanije Đorđo Gandola. ’’Kao uspomenu na vreme koje je prošlo i ono koje će doći, šaljemo vam jedan sat koji može da izmeri još puno lepih i kvalitetnih trenutaka’’, pisalo je u pismu uz koje je išao i sat na čijoj je poleđeni na italijanskom stajalo: ’’Za 40 godina prijateljstva i rada, 1969.-2009.’’

– Ovaj znak pažnje je veliko priznanje i satisfakcija za mene, jer su i članovi ove porodice prepoznali da smo zajedno uradili velike stvari. Ponosan sam što je osnivač kompanije, pokojni Aldo Gandola, na čijem sam pogrebu bio pre sedam godina, bio moj prijatelj. Njegovi saveti bili su mi od ogromne koristi dok sam rukovodio jednim takvim sistemom kao što je ’’Takovo’’ i oni se ne mogu pronaći ni u jednoj knjizi, niti ekonomskom udžbeniku – naglašava Tomović.

Prijateljstvo sa Ivanom Stambolićem
Nakon odlaska iz ’’Takova’’ 1985. godine, Jovan Tomović je kratko vreme bio predsednik opštine Gornji Milanovac, a potom 1986. odlazi u Beograd, gde je kao generalni direktor iz pepela podigao spoljnotrgovinsko preduzeće ’’Centrokoop’’. Međutim, zbog ličnog prijateljstva sa Ivanom Stambolićem, nakon četiri godine biva smenjen sa te funkcije. U ’’Takovo’’ je, kaže, poslednji put ušao pre četvt veka.

Zamalo da ”Takovo” proizvodi i ”jafa keks”
Malo je poznato da je ’’Takovo’’ imalo i licencu za proizvodnju ’’jafa keksa’’, ali je ocenjeno da fabrika ne može da izdrži taj obim proizvodnje, pa je ugovor ustupljen fabrici u Crvenki.

Izvor: Morava Info

Autor: Vladimir Nikitović

[SomiKnight]

Posle ovakvog teksta jos tuznije deluje cinjenica kako i taj eurokrem postaje sve losiji i losiji.

Ja sam prestao da kupujem i eurokrem i cipiripi, postao je cist najobicniji secer. Euroblok tabla skoro pa ni nema vise ukus.

Procitao sam negde da su smanjili u stvari kolicinu lesnika, sa 12 valjda na 3 procenta, i tacno tako pise sada na deklaraciji. 

Da ne budem blag jer sada vise to ni ne zasluzuju, umesto ukusnog slatkisa postali su zasladjeno djubre.

Nema drugog resenja sem da sto vise nas ne prestane da kupuje te proizvode koliko god jeftini i na kolikoj god akciji bili, mozda se vrate na staro.

[LogosAgape]

Nostalgija za vremenom doživotnih direktora i predsednika...
Inače receptura za pomenute proizvode je takva da su svi sastojci sem šećera uvozne sirovine...

[Милан Ракић]

11 minutes ago, LogosAgape рече

Nostalgija za vremenom doživotnih direktora i predsednika...
Inače receptura za pomenute proizvode je takva da su svi sastojci sem šećera uvozne sirovine...

Што? Морамо млеко, сурутку и лешник дувозимо?

[LogosAgape]

Управо сада, Милан Ракић рече

Што? Морамо млеко, сурутку и лешник дувозимо?

ovo je informacija iz proizvodnje, mleko u prahu iz hrvatske, lešnik iz turske, lecitin iz holandije...

a naravno da ne mora ali kad je tako bilo u tim "zlatnim godinama" kako bi bili sada ili malo pre pod sankcijama?

[Милан Ракић]

16 minutes ago, LogosAgape рече

ovo je informacija iz proizvodnje, mleko u prahu iz hrvatske, lešnik iz turske, lecitin iz holandije...

a naravno da ne mora ali kad je tako bilo u tim "zlatnim godinama" kako bi bili sada ili malo pre pod sankcijama?

Ок. Нисам знао да је тако, него контам, ајд` ако морамо дувозимо какао, ал` све остало ваљда имамо. И не кажем да није тако, нарочито ако познајеш некога тамо, али и знам да мој кум комплетан род лешника има уговорен за предају/продају Штарку. Па сам рачунао да је тако и са Таковом...

[LogosAgape]

Imamo jedong velikog proizvođača lešnika i biće ih još nekoliko, svi ostali manji čine zajedno jednocivren procenat. Dok se kod nas sa time počinje turci imaju dugogodičnju praksu pa tako i uzimaju tržište. Ipak već za par godina mi ćemo pokrivati sve domaće potrebe. Čak postoje i ozbiljni sasadi organski gajeni. Uzgred ni jedna čokolada ne sadrži više od ca pet posto lešnika. Domaći lešnik na pijaci manje od hiljadu din, a kilo čokolade isto toliko šećer je pristutan sa oko tridest posto, cena sto din kg.... i tako dalje isplati se kako god direktor poslovao sa strane