Tko s kim liježe na Kaptolu i u redovima HBK?

[Милан Ракић]

”Jesi li čuo da biskup taj i taj ima ljubavnicu tu i tu?” Ili: ”Hej, Drago, znaš li kako se zove ljubavnik monsinjora N. N.?” Takve mi poruke stižu već puno godina, ali ih, moram priznati, zanemarujem; jer, što se mene tiče s kim spavaju hrvatski svećenici ili biskupi kad ja zagovaram ukidanje celibata i kad sam osoba koja poštuje osobe homoseksualne orijentacije, dapače, javno promoviram njihova prava?

Međutim, pokolebalo me to što se Benedikt XVI., papa u miru, odlučio progovoriti o poteškoćama koje je imao s gay lobijem unutar vatikanskih zidina, o čemu sada bruje dnevni listovi i portali jer to ide u tisak u novoj knjizi papinih razgovora koja izlazi u rujnu.

Umirovljeni papa Benedikt XVI. napisao je u memoarima da ga nitko nije prisilio na odreknuće, ali tvrdi da je gay lobi u Vatikanu pokušao utjecati na donošenje odluka. U knjizi “Posljednji razgovori” po prvi put u povijesti neki bivši papa sam procjenjuje vlastiti pontifikat po njegovu završetku. Radi se o knjizi dugih intervjua što ih je 89-godišnji Josef Ratzinger vodio s njemačkim novinarom Peterom Seewaldom, a koja bi trebala biti objavljena 9. rujna.

Pozivajući se na zdravstvene razloge, Benedikt XVI. je 2013. postao prvi papa u 600 godina koji se odrekao dužnosti. List Corriere della Sera objavio je u petak veliki članak s ključnim naglascima knjige. Benedikt kaže da je znao za postojanje gay lobija od četvoro, petoro ljudi koji su pokušali utjecati na odluke Vatikana. U članku se navodi da je umirovljeni papa uspio “razbiti tu moćnu skupinu”.

Nekadašnji minhenski nadbiskup i predstojnik Kongregacije za nauk vjere odstupio je s papinske dužnosti nakon turbulentnog pontifikata koji je obilježio tzv. Vatileaks, afera koju je izazvao njegov bivši butler koji je medijima dao Benediktova privatna pisma i dokumente koji govore o korupciji i borbi za vlast u Vatikanu. U knjizi još kaže da je tijekom cijelog pontifikata vodio dnevnik, ali će ga uništiti, iako je svjestan da bi to za povjesničare bila “zlatna prilika”.

Talijanski mediji su u to doba objavili da iza curenja podataka stoje prelati koji su željeli diskreditirati Benedikta i prisiliti ga na odreknuće. Katolička crkva drži se svog višestoljetnog protivljenja homoseksualnom činu. No udruge za ljudska prava već dugo tvrde da u Vatikanu radi puno gay osoba, a crkveni izvori sumnjaju da su se neki udružili kako bi se međusobno podupirali u napredovanju i utjecali na odluke Kurije.

Kada kažem da me Benedikt svojom knjigom pokolebao, želim reći da sam se počeo pitati imam li pravo šutjeti o stvarima u koje sam upućen: dakle o lažnom moralu svećenika i biskupa koji dave ovu sirotu zemlju, katkad i kumujući kriminalu, maltretiraju ljude opomenama i prijetnjama kad i sami manipuliraju i emocijama i novcima održavajući vanbračne heteroseksualne i homoseksualne odnose.

Moram kazati da nisam na čisto. Puno toga znam, pa tako pratim intenzivnu ljubavnu aferu jednog ovdašnjeg biskupa s jednom doktoricom i drugu aferu jednog biskupa sa svojim ljubavnicima. Već preko dvadeset godina znam (otkako mi je o tome pripovjedao jedan moj pokojni profesor teologije na KBF-u koji je o tom njemu odbojnom fenomenu sročio i knjižicu) i za kretanje homoseksualnog kaptolskog lobija. Začudili bi ste se tko sve njemu pripada.

Do sada je postojalo pravilo da se o tim stvarima ne piše. Mnogo nas novinara zna za ljubavne afere nekih svećenika, ali smo se suzdržavali o tome pisati, najčešće iz nekog obzira prema njihovoj intimi, pogotovo ako su imali vanbračnu djecu, pa čak i unuke, znajući da se korektno odnose prema njima.

Ja sam još, k tome, označen lošim iskustvima koja su me možda učinila manje objektivnim: u novicijatu godine 1988., na sjeverozapadu Argentine, prvih devet mjeseci smo imali magistra novaka homoseksualca i sve bi bilo podnošljivo da dotični nije manipulirao s nama novacima jer je išao u krevet s nekim mojim kolegama.

Kada sam otkrio aferu (uhvatio sam ga slučajno kako leži i mazi se s jednim mojim dobrim drugom), poveo sam pobunu i nekolicina nas je odlučila iskoristiti njegovu kraću odsutnost. Napravili smo puč, rekli poglavarima ”ili on ili mi”, te je taj lik smijenjen s funkcije, a mi smo dobili rezervnog magistra s kojim smo nekako uspjeli završiti tu važnu godinu u životu svakog redovnika.

Po dolasku u Jugoslaviju 1989., na jednom otoku, u samostanu, nakon nekoliko mjeseci jedan kolega mi je rekao da je zaljubljen u mene; pretpostavljam da je ispitivao teren želeći vidjeti možemo li imati seksualne odnose. Ja sam fino postupio, pozvao sam ga na šetnju i razgovor i pojasnio da sam heteroseksualno orijentirana osoba i da me on seksualno ne zanima. Uskoro je, koliko pamtim, napustio naš samostan.

I ovo želim priznati: jako sam oprezan u vezi s ovom temom, jer je jedan moj jako dobar drug i kolega sa bogoslovije u Rijeci, koji je kasnije postao svećenik Zadarske nadbiskupije, a bio je homoseksualac, don M. S., župnik u P., ubijen na vrlo okrutan način godine 2003. Ubio ga je autostoper s kojim je odlučio otići na kupanje, pa dalje kako bude. U to se ne želim petljati. Ubojica je uhvaćen nakon šest mjeseci.

Ubojstava svećenika homoseksualaca je bilo više. Javnost najviše pamti smaknuće don P. Z. B-a u njegovom stanu u Splitu godine 1996. Kao i to da je u grob ponio tajne čak 5 ljubavnika, među njima nekolicine svećenika.

Stoga sam ne oprezan, već turbo osjetljiv na pisanja o seksualnoj orijentaciji svećenika.

Mene muči pitanje koje je očito mučilo i Benedikta XVI.: smijem li gledati u stranu kada znam da neki svećenici i biskupi maltretiraju puk, pak se lažno predstavljaju kao moralne veličine? Ili bih morao o tome do groba šutjeti čak i kada su to biskupi koji nam se rugaju i smiju u lice?

Ova kolumna je kraća od drugih koje ovdje objavljujem. Ali nije zbog toga manje bremenita. Ova me pitanja jako opterećuju i ne daju mi mira.

Budući da sam već jednom maknuo/potjerao beskrupuloznoga svećenika, znam da imam moć raskrinkati biskupe (i svećenike) koji su nemoralni, fanatici ili korumpirani. Moja je dilema: smijem li iskoristiti tu moć ili moram prije svega poštovati intimnost tih svećenika i biskupa?

Možda ću pričekati knjigu Benedikta XVI. Znam da ne smijem djelovati prema osobnim afinitetima i sklonostima. Nikako ne smijem donijeti odluke u afektu.

Razumije se da ne bih čekao ni sekunde da znam za slučaj pedofilije ili bilo kojeg drugog oblika seksualnog ili inog zlostavljanja.

Ali ovo je drugo: svećenici i biskupi idu, tako se očekuje, tako su izabrali, sami u krevet, međutim ima onih koji to ne mogu izdržati. I naravno da je to teško jer nije svima dan dar celibata. Većina tog dara nema, pa živi s neurozama i latentnom agresijom ili se ipak odlučuje na vanbračne i nezakonite veze sa ženama ili muškarcima.

Moram priznati da mi se nije lako suzdržati kad vidim svećenika za kojeg znam da ima homoseksualnu vezu, a javno žigoše homoseksualnost.

Ima dana kada bih njegovu dvoličnost dao na sva zvona. Za sada se pokušavam i uspijevam suzdržati.

Koliko još? Ne znam ni sam. Eto, ni papa Benedikt XVI. nije izdržao. Morao je progovoriti.

Drago Pilsel, Autograf.hr

[александар живаљев]

"Во времја оно" када сам ја одрастао у Православној цркви, није било геј-лобија. Шта ће вам гејеви кад имате комунисте? Причало се само за једног професора Библијске археологије да је хомосексуалац. То се касније показало као тачно, мученик је због те своје слабости морао да ради за режим. Сада су објављене те његове "дојаве" државним службама, уопште нијесу биле глупе и неосноване.

Из црквене службе избачен је из сасвим другог разлога: у "Веснику" гласилу "чувеног" Удружења православног свештенства СФРЈ написао је да су синодалци гори од усташа. Свјатејшем патријарху Герману је то превршило мјеру, па га је, и по цијену сукоба са државним властима, избацио са Богословског факултета.

Иначе, сматрам једном од најбољих страна "дугиног покрета" ослобађање хомосексуалаца од рада за полицију. Поносни Брђани, Грузијци, оштро протествују, вођени свештенством, против геј-парада итд, некада то наилази на симпатије у дијелу наше јавности. Међутим, тајна полиција бившег предсједника Грузије (сада губернатора Одесе!) Сакашвилија, снимала је бизнисмене и политичаре "породичне људе" са геј момцима и то користила за њихово уцјењивање. Надајмо се да је то послиједња афера дуготрајне полицијске историје коришћења хомосексуалаца.

[александар живаљев]

3 hours ago, Милан Ракић рече

U knjizi još kaže da je tijekom cijelog pontifikata vodio dnevnik, ali će ga uništiti, iako je svjestan da bi to za povjesničare bila “zlatna prilika”.

Жао ми је због ове одлуке папе Бенедикта да "уништи" дневник. Вјерујем да ће као нијемачки одријешит и у добром смислу католички одгојен човјек то и урадити, а не да се овом изјавом "штити" од некога.

Блаженог спомена руски патријарх Алексеј Други је у послиједњем ТВ интервјуу показао како сваке вечери води дневник зеленим мастилом и како га чува за будуће поглаваре РПЦ.

Око спора о канонизацији Алојзија Степинца, појавило се питање његовог дневника.  Историчар, др Вељко Ђурић, вд управника Музеја геноцида, тврди да су Степинчеви дневници након његовог хапшења 1946., копирани и послати свим републичким УДБ-ама. Недавно се појавила нејасна вијест у "Вечерњим новостима" да Хрватска блокира "отварање поглавља" (видим да је данас то ријешила Меркелова) захтијевима да јој се да архивски материјал, а наши тврде да су досијеи БИА страдали у НАТО бомбардовању.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:612696-НАТО-1999-уништио-тајне-досијее-БИА

Професор Светозар Ливада каже да је читао Степинчев дневник и наводи:

"Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XИИ. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада .

Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису?

Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру.

Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа?

Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали у истом лонцу и jуха би се раздвоjила“ или „Што се тиче православља, ту нема човека, нема истине, нема морала.“ То jе драстична и комплетна негациjа друге хришћанске вере. Степинац jе спровео прекрштавање 240.000 Срба, што jе само по себи геноцидна радња"

https://www.google.com/url?q=http://jadovno.com/svetozar-livada-citao-sam-dnevnik-alojzija-stepinca/&sa=U&ved=0ahUKEwiah5TNwNrNAhWCDcAKHZVgC-EQFggLMAI&client=internal-uds-cse&usg=AFQjCNFYAOiXahIMgwsvTrJg-Q-xQPWRDA

Ово што каже професор Ливада, дјелује ми да, ипак није читао ратне дијелове дневника. Загребачки тједник "Данас" објављивао је крајем осамдесетих дијелове Степинчевог дневника који су се односили на предратни период. Сјећам се једне његове мисли:"Да је слободе и више радника, Србија би за 25 година била католичка".

Заиста је чудно, да се играју разне политикантске игре, када и Хрватска и Србија имају Степинчев дневник.

Што се тиче наших архијереја, познато је да је владика амерички Дионисије био веома заинтересован за писану заоставштину Светог Владике Николаја. Николај му је био духовни отац, али се он нимало синовски није понашао према њему у САД.

Архијереји у земљи су били под надзором толиких служби (вјерска УДБА, Комисија за вјерска питања, свештеници-агенти) да није ни имало потребе да пишу дневнике.

Из докумената која су до сада публиковани види се изузетно држање већине наших архијереја, да поменем само владику бањалучког и жичког Василија (Костића) и митрополита загребачког Дамаскина. Неки су се упуштали у опасну игру са режимом, стављајући своју душу у залог за спасење многих, као Блаженог спомена епископ браничевски Хризостом, који је "био кооперативан са властима" да би одржао богомољачки покрет (у његово вријеме дивни "Православни мисионар" продавао се у 30 000 примјерака), који је очувао СПЦ.

Када смо код ове теме, знам да је владика шумадијски Сава водио белешке, не знам да ли дневничке (увек је био дивно дискретан у личној комуникацији, а имао је и паметније друштво да о томе прича од мене). Због тога ме је изненадило и тада уплашило, када је по његовом упокојењу за администратора у Крагујевац, дошао владика Качавенда. Не бих да владици Василију прикачињем још један гријех, али синовска ми је дужност да увијек питам: шта је са писаном заоставштином владике Саве (Вуковића)?

[Zayron]

3 hours ago, александар живаљев рече

Иначе, сматрам једном од најбољих страна "дугиног покрета" ослобађање хомосексуалаца од рада за полицију. Поносни Брђани, Грузијци, оштро протествују, вођени свештенством, против геј-парада итд, некада то наилази на симпатије у дијелу наше јавности. Међутим, тајна полиција бившег предсједника Грузије (сада губернатора Одесе!) Сакашвилија, снимала је бизнисмене и политичаре "породичне људе" са геј момцима и то користила за њихово уцјењивање. Надајмо се да је то послиједња афера дуготрајне полицијске историје коришћења хомосексуалаца.

Prema ovim navodima, ako im je vjerovat je najpooznatijom tako ucjenjivanom osobom princ Charles kojeg je godinama ucjenjivala pokojna princeza Diana, njegova žena pošto je o tom to znala i "načapala" ga nekoliko puta s mladencima "in flagranti". Sad se spekuluje o tom da li je on zaista pravi gay ili ustvari bisexualni.

Obrovský skandál: Princ Charles je gay?! Camilla ho tím roky vydírá!

U.S. Magazine Captures Prince Charles 'Kissing Boy Toy'

Izgooglojte si to sami, ima toga dosta na internetu.

 

[александар живаљев]

PODVODILA RODICU SVEĆENICIMA

TKO JE JEDINA ŽENA IZA AFERE VATILEAKS? Moderna Lucrezia Borgia koja je podvodila svoju rodicu

• AUTOR: Inoslav Bešker
• OBJAVLJENO: 10.07.2016. u 22:10

Reuters

Chaouqui je pisala mons. Valleju: “U utorak uvečer dolazi tebi doma na ševu. Ok?” I opet: “Silvana bi se ševila. Što ćemo?” “Ja ne bih.” “Ti si savršen, Silvana je posve meka. Zašto ne?” “Pusti to. Ružna je”, odgovorio je svećenik

 

Započeta kao napeta međunarodna špijunska urota, nastavljena kao vulgarna spolno-politička burleska, afera Vatileaks 2 završena je blagim sudskim presudama kojima se Vatikan nastoji tiho izvući iz skandala koji mu je narušio više dignitet nego sigurnost.

Na optuženičkoj klupi su se prije sedam mjeseci našli mons. Lucio Ángel Vallejo Balda, član Opusa Dei i tajnik Prefekture za ekonomske poslove Svete Stolice, bivši vatikanski djelatnici Francesca Immacolata Chaouqui i Nicola Maio, Vallejov tajnik, sve troje bivši članovi Povjerenstva za proučavanje ekonomskih poslova Svete Stolice (COSEA), koje je papa Frane osnovao i ukinuo, te talijanski novinari Gian Luigi Nuzzi i Emiliano Fittipaldi. Bili su optuženi za širenje povjerljivih vijesti i dokumenata, djelo kažnjivo sa 4-8 godina zatvora, koje je u vatikanski Kazneni zakonik uveo papa Frane 2013, a Vallejo, Chaouqui i Maio i za udruživanje u zločinačku organizaciju. Nuzzi i Fittipaldi bili su optuženi za nezakonito iznuđivanje ukradenih dokumenata, budući da je Vallejo u istrazi tvrdio da su ga novinari ucjenjivali jer su imali o njemu nezgodne podatke. Tako stečene dokumente da su iskoristili za svoje knjige Križni put, odnosno Škrtost, objavljene u početku studenoga. Uhidba Valleja i Chaouqui podudarila se s njihovim izlaskom na tržište, posluživši kao gromoglasna besplatna reklama.

Suprotstavljena viđenja

U vatikanskom procesu suprotstavljena su dva viđenja. Mons. Vallejo tvrdi da je njegov motiv bio potpomoći Papinu akciju jasnosti i glasnosti pokazujući koliki je golem jaz između izjava vatikanskih dužnosnika i zbiljskog stanja, mnogo negativnijega i kriminalnijega. Vatikanski predstavnici pak kažu da su Vallejo i njegovi suradnici predali dokumente koji su ilustrirali stanje prije promjena provedenih u Franinu pontifikatu, da su iznijeli negativnosti koje su ili već bile uklonjene ili čije je ponavljanje onemogućeno, objektivno ocrnivši djelovanje Svete Stolice.

Na kraju je u četvrtak mons. Vallejo Balda osuđen na 18 mjeseci zatvora, Chaouqui na 10 mjeseci ali uvjetno na pet godina, Maio je oslobođen krivnje. Novinari su pak oslobođeni optužbe, jer se sud proglasio teritorijalno nenadležnim, ali se istodobno pozvao i “na slobodu iskazivanja mišljenja i na slobodu tiska u vatikanskome pravnom poretku, ukrijepljene i zajamčene božanskim pravom”.

To se suđenje od samog početka našlo pod baražnom vatrom međunarodnog novinstva, a i diplomacije. Predstavnica OESS Dunja Mijatović zahtijevala je povlačenje optužbi protiv novinara. Prosvjedovalo je i Upravno vijeće Udruge inozemnog novinstva u Rimu. Strani novinari u Rimu podsjećali su da Evropska konvencija o pravima čovjeka i temeljnim slobodama “sadrži ne samo slobodu religije (čl. 9) na što se često poziva Katolička crkva, nego i slobodu izražavanja (čl. 10)”. I citirali: “To pravo uključuje slobodu mnijenja, primanja i davanja informacija, bez uplitanja javnih vlasti i bez obzira na granice.”

Feljton, a ne istraga

Fittipaldi i Nuzzi su tvrdili da su istraživački novinari koji imaju pravo otkrivati tajne koje krivci kriju od javnosti. Činjenica je da u njihovim knjigama bilo malo ili nimalo novoga, pa je to bila prije feljtonistika nego istraživačko novinarstvo. Fittipaldi je, doduše, proširio dokumentaciju o mutnim poslovima kardinala Tarcisija Bertonea, koje je prethodno objavio u L’Espressu, i to je praktički bila sva novost. Kad se pohvalio da je otkrio nekretnine u vatikanskom vlasništvu u londonskome Bond Streetu, ravnatelj vatikanskog Ureda za novinstvo s pravom mu je odgovorio da se nije morao mučiti, jer su ti podaci već godinama na Wikipediji. Nuzzi se čak pohvalio kako je bio čvrst pa nije ni odgovorio na ponudu iz Vatikana da pita što ga zanima. Za njega “pitati drugu stranu” nije pravilo nego izdaja profesije.

“Važno je da novinstvo, i svjetovno i vjersko, proziva korupciju. Ali novinstvo treba reći sve, izbjegavši svoja tri grijeha: dezinformacije, klevete i difamacije”, rekao je Papa Frane novinarima lani u studenome.

Ustanovivši da su šeprtlje proizvedeni u mučenike u očima javnog mnijenja, Vatikan se izvukao, ne baš elegantno.

Ali to je bila dvorska elegancija u usporedbi sa sočnim detaljima i sočnim rječnikom koji je aferu obogatila Chaouqui, prikazana kao bogobojazno-radodajna Mata Hari naših dana.

Problematičan lik

“Zahvaljujem Bogu da tu nije i Lucrezia Borgia”, našalio se papa Frane kad su ga o tome pitali novinari u avionu kojim su se vraćali iz Afrike. Papa je minimizirao štetu, za koju je i sam bio suodgovoran, imenovavši i Valleja i Chaouqui u tijelo kojim je kanio nastaviti čišćenje financijskih Augijevih štala u Vatikanu, koje je započeo njegov prethodnik Benedikt XVI. Papa se vadio da je Vallejo zatekao kao dužnosnika kada je izabran, te da mu je baš Vallejo predložio Chaouqui. Vallejo veli da je tu damu njemu predstavio kardinal Jean-Louis Tauran, on pak po preporuci svoje drage prijateljice grofice Marise Pinto Olori del Poggio.

Francesca Immacolata Chaouqui se veoma brzo pokazala kao problematičan lik u vatikanskim krugovima, naviknutima na rezerviranost. Netom ju je papa Frane 2013 imenovao u Povjerenstvo kao jedinu osobu s talijanskim državljanstvom i jedinu ženu, pokazala se suviše sklonom iznositi po Twitteru svoje ideje i prosudbe o čeljadi u Rimskoj kuriji i njihovim odnosima, svrstavajući se javno u tajnim kurijalnim ratovima. Tako je twittala da Benedikt XVI ima leukemiju, da je Bertone korumpiran, a da su tadašnjemu Berlusconijevu ministru Tremontiju zatvorili račun u IOR-u (“vatikanskoj banci”) jer je gej. Kada joj se to počelo obijati o glavu tvrdila je da je netko kopao po njenom računu na Gmailu te u njeno ime slao svinjarije.

Mekana Silvana

Uvjerila je Valleja da će ga ona, svojim vještinama u odnosima s javnošću, učiniti slavnim i moćnim (računao je da će biti tajnik u Sekretarijatu za ekonomiju, pomoćnik ili zamjenik kardinala Pella). Igrala je na kartu monsignorovih seksualnih frustracija. Prije monsignorova odlaska u San Sosti, selo u Kalabriji gdje joj žive majka i obitelj, Chaouqui mu piše: “Slušaj, kad već ideš u San Sosti, moja mama će te odvesti do Silvane… savršena je, moja rodica, tako može biti sačuvana i genetska baština. Poslije ćeš mi reći kako ti se čini. 36 godina. Mekana.” “Hmmmmm”, odvraća kreposni svećenik, ali vatikanska podvodačica ne popušta. Kad je monsignor već u Kalabriji, gdje joj je posjetio obitelj, Chaouqui mu piše: “U utorak uvečer dolazi tebi doma na ševu. Ok?” I opet: “Silvana bi se ševila. Što ćemo?” “Ja ne bih.” “Ti si savršen, Silvana je posve meka. Zašto ne?” “Pusti to. Ružna je”, iznos svećenik etički razlog. A Chaouqui insistira: “Psihijatar je rekao da te moram razonoditi.” I elegantno precizira: “Prcaj, pa ćeš se opustiti”.

Tvrdila mu je da je izložen prijetnjama i opasnostima, našla je u njegovu studiju podmetnute prislušne uređaje (Vallejo je poslije rekao da sumnja da ih je baš ona prethodno i podmetnula), a kada se počeo izvlačiti iz njezinih zamki počela mu je otvoreno prijetiti, rabeći podjednako vulgarni rječnik i diskurs kao i prethodno, dok mu je podvodila rodicu: “Slušaj me dobro, crve, kad su te istjerali iz Tajništva za ekonomiju znala sam da si p..dun, ali sam mislila da si pošteni p..dun. Budeš li još govorio o meni oblatit ću te preko novinstva, ti poluped..u razvaljene gu..ce koji si pogriješio što si se zaredio za svećenika, vrijediš manje od ništice.”

Ukratko - na temelju onoga što je izbilo u javnost - doima se kao zmija koja hipnotizira pticu da bi je smazala.

Valleja je Benediktu XVI preporučio tadašnji madridski nadbiskup kardinal Antonio María Rouco Varela pošto je tada mladi svećenik financijski sredio Svjetski dan mladih u Madridu 2010 tako da nije bilo dugova (onaj u Riju 2013, prvi Franin, ostavio je rep od 30 milijuna eura duga).

Papa Frane se na Vallejovu grupu rasrdio jer su za kanonizacije Ivana XXIII i Ivana Pavla II organizirali mondeni domjenak na krovu Prefekture za ekonomske poslove. Valleja je gurnuo u drugi plan, a posao u Vatikanu izgubili su i Chaouqui i njezin muž Corrado Lanino, informatički guru.

Prljavi skandali

Čini se da je bijesna Chaouqui odlučila osvetiti se Papi što ju je maknuo iz tog okruženja, koje je za nju bilo instrument hvastanja i zarade.

Monsignor Vallejo je u istrazi tvrdio da se nje boji jer “ima mnoge brojeve telefona”, da je veoma zločesta. Pripovijeda da je bio s njom pozvan na ručak u Luigija Bisignanija (bivšeg novinara, mešetara, osuđenoga zbog korupcije, umiješanoga u mnoge prljave skandale) te da su mu ondje dali do znanja da Chaouqui radi za talijanske tajne službe, a da mu je ona objasnila da je njezin brak s informatičarom Corradom Laninom samo špijunsko pokriće. Tvrdila je da je iza nje Berlusconi (!), da je kuhana i pečena u njegovoj rezidenciji u Palači Grazioli te s ministricom zdravstva Beatricom Lorenzin.

Ucjenjivala složnu braću

S druge strane, Chaouqui je pod istragom i u Italiji zbog ucjenjivanje braće Paola i Silvija Berlusconija. U spisima koje je tužilaštvo u Terniju prebacilo tužilaštvu u Rimu, piše da je Chaouqui od Paola Berlusconija, kao nakladnika milanskog dnevnika Il Giornale, zahtijevala da onemogući pisanje Fabija Marchesea Ragone, vatikanista tog lista, “krivoga” samo zato što je o toj dami pisao veoma negativno. U spisima je i tvrdnja da je Chaouqui, kad je mlađi brat to odbio, zaprijetila da će preko svojih veza - tada je još bila članica vatikanskog Povjerenstva - postići da vatikansko sudstvo odobri predaju podataka o računima koje stariji brat, Silvio, navodno ima u IOR-u (“vatikanskoj banci”). Istinoljubivi Silvio Berlusconi niječe da je ikada vidio tu gospođu, Paolo tvrdi da je samo jednom s njom razgovarao - ali je činjenica da Ragona dugo nije pisao ništa o Vatikanu, sve dok Chaouqui nije pritvorena.

Njezina je braniteljica apelirala na suce da ne osude Chaouqui samo zato što je “neugodna, netrpeljiva, arogantna i umišljena”.

Lucrezia Borgia je bar imala stila.

http://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/tko-je-jedina-zena-iza-afere-vatileaks-moderna-lucrezia-borgia-koja-je-podvodila-svoju-rodicu/4512656/

[Panthera Leo]

Овај папа лаже.Једноставно да би поднео оставку на место на ком је био ако га је уцењицала група за притисак хомосексуалаца он је морао сам то бити или компромитован по некој другој основи.Такође није тачно оно што наводи аутор текста да је овај папа рекао да је болестан он је рекао да је уморан када је поднео оставку и да је то разлог.Можда нисмо знали када је поднео оставку зашто је то али сада можемо претпоставити јер се геополитичка оријентација Ватикана потпуно окренула.Бенедикт и његова марионета Војтила уложили су све своје капацитете у борбу против СССРа.И шта су постигли да је у традиционално католичким земљама легализован хомосексуализам и којекакве перверзије.По егзектним подацима које сам чуо пре два дана у Љубљани се број посета црквама од доласка западне демократије смањио за 80% и нема нових кандидата за свештенике.И то није нека декадентна Белгија него католичка Словенија знате ли шта значи 80 одсто.Он сада не може да каже да су склопили пакт са ђаволом из Вашингтона и Брисела и да је ђаво дошао по своје.Хтели су американизацију света добили су американизацију цркве.Овај добри човек који је сада папа покушава нешто да спаси.А Бенедикту на кога се односе оне речи-Ко саблазни једног од ових малих боље му је да узме воденични камен,боље је да ћути.Појединачни скандали или испади увек служе да се прикрију глобални токови.