Бунтовни пророк

[Danijela]

 

„Tеби је жао тикве, око које се нијеси трудио, и које нијеси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде. А мени да не буде жао Ниневије, великога града, у ком има више од сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево, и много стоке?“ (Јона 4,10-11)

…

о много чему је Књига пророка Јоне особита у односу на остале пророчке списе. Од пророчких елемената у њој се налази само једно пророштво (3, 4), које се није испунило на начин и време када га је пророк најавио. Необично је и то што он није пророковао у Израилу, него га Бог шаље у Ниниву. Читава  приповест о Јони је у садржинском и литерарном смислу кратка и језгровита, али идејно-теолошки слојевита и вишезначна. Време настанка Књиге je период после ропства у Вавилону. Постоји неколико озбиљних аргумената који на то указују. Комплексно је питање књижевне врсте у којој је састављен овај спис.

Књига не представља збирку пророчких говора, као што је то случај код других пророчких текстова. С обзиром на то да се описују неке згоде из живота пророка, раније се спис доживљавао као историјско штиво. Међутим, темељније историјско-филолошке анализе показују да Књига није писана као историјски извештај, који за пред­мет има историјску причу која се односи на пророка Јону и Израил из његовог доба. Стога је за разумевање битно одређење самог жанра у којем је писац саставио спис. Начелно, она се жанровски сврстава у прозну, приповедачку књижевност, осим псалма у дру­гом поглављу (2, 3-10). Најближа је новели, мада има елемента мидраша, сатире и ироније, са наглашеним дидактичким елементом.

Јона је средишњи лик Књиге, а читаво приповедање се одвија кроз интеракцију Јоне и осталих ликова. Једна од главних идеја Књиге јесте да покаже могућност и снагу покајања. Писац тиме им­плицитно, али недвосмислено показује да се истински однос између Бога и човека не заснива на формално верској или националној основи. Сви они који се истински кају, отварају могућност општења са Богом и могу се надати његовом милосрђу. Огреховљени Нинивљани кроз покајање избегавају казну, чиме се показује да се човек у својој слободи може окренути према Богу и избећи пропаст. То су управо учинили Нинивљани. У том смислу Књига пророка Јоне је афирмација људске слободе и могућности. Чак се и Божија намисао може опозвати, ако се човек усмери путем добра. Човек својом одлуком и односом утиче на догађаје који су изван његових само људских могућности. То се види и на примеру самог пророка. Јона је помилован када се нашао у утроби рибе, јер се у молитви обратио Бо­гу. Тиме се превазилази теолошки концепт којим се нужно повезују преступ (грех) и казна. Примери Јахвеове милостивости и сажаљивости виде се како у случају Нинивљана, тако и на самоме пророку. Бог преко рибе враћа одбеглог Јону и поново га упућује у Ниниву. Не кажњава га због његове љутње и самовоље.

Велики и милостиви Бог је Бог свих људи и народа то је још један значењски аспект овог списа. Књига је настала у доба после Јездрине и Неемијине реформе и жестоко се супротставља национализму и верском партикуларизму, који су делом пратили реформе утемељитеља јудаизма. Тај моменат је нарочито наглашен у догађајима на броду. Морнари су представљени као морални људи који се моле Богу. Јона се једини не моли, нити показује знаке забринутости за дешавања. Уз то, пагански морнари су побожнији и имају веће поштовање према људском животу од Јоне. Нинивљани се, такође, кају и препознају Божију вољу, насупрот тврдоглавог пророка.

Поред ових важних теолошких аспеката присутних у Књизи пророка Јоне, може се увидети и један за библијско предање особен однос између Бога и човека. У личности Јоне огледа се бунтовни карактер човека. Његова склоност да се супротставља Богу. Јона у два наврата пада у такву јарост да тражи од Бога да му узме жи­вот: Боље је за мене да умрем него да живим (4, 3. 8). Јона типски представља сваког човека он је типичан „Адам“, бунтовник. Приповест о Јони су још Свети Иринеј Лион­ски и Методије Олимпски упоредили са Адамовим грехопадом. Јонино истрајавање у својевољности и немирење са Божијом вољом саобразно је са Адамовим грехом. Писцу је лик пророка знатно више послужио да у њему сагледа неке типске и базичне одлике човека уопште. Будући да се у лику Јоне огледа човек као такав, то Књигу чини стално актуелном.

Међутим, још један аспект ов­де је врло важан. У приповести о Јони се показује непосредан и слободан однос између Бога и човека, ослобођен било каквог верског формализма. Пророк је приказан као жив и слободан човек, који своју слободу пројављује у непосредном сучељавању са Богом. Јонина религиозност се огледа у његовој слободи. Само истински религиозан човек може бити тако слободан. Јона тешко схвата науме Божије што и јесте људска особина, али је у свом разумевању и делању искрен. Стога је Бог пун разумевања пре­ма бунтовном пророку. Књига се чак и не завршава Јониним покајањем, него Божијим питањем. То је задивљујући моменат ако се узму у обзир данас све присутније „религијске стеге“, које верујуће људе усмеравају сервилној и ли­цемерноj побожности.

Лик пророка Јоне је био врло инспиративан у егзегези црквених отаца, као и ранохришћанској иконографији. Често је у светоотачким богословским узлетима искрсавао надахњујући лик проро­ка. Данас је лик Јоне у теолошким промишљањима готово ишчезао, иако је он на задивљујући начин апотеоза људске слободе и Божијег милосрђа.

Проф. др Родољуб Кубат

 

https://podviznickaslova.wordpress.com/2016/06/12/buntovni-prorok-jona/

[Danijela]

КЊИГА ПРОРОКА ЈОНЕ

Господ позива Јону који се кажњава због непослушности.

1. Дође ријеч Господња *Јони сину Аматијеву говорећи:

*2 Цар. 14, 25.

2. Устани, иди у Ниневију град велики, и проповиједај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме.

3. А Јона уста да бјежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис, и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.

4. Али Господ подиже велик вјетар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.

5. И лађари уплашивши се призиваху сваки својега бога, и бацаху што бјеше у лађи у море да би била лакша; а Јона бјеше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.

6. А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: шта ти спаваш! устани, призивај Бога својега, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо.

7. Потом рекоше један другоме: ходите, да *бацимо ждријеб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише ждријеб, и паде ждријеб на Јону.

*Прич. 16, 33.

8. Тада му рекоше: кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? и одакле идеш? из које си земље? и од кога си народа?

9. А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небескога, који је створио море и суху земљу.

10. Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: што си учинио? Јер дознаше људи да бјежи од Господа, јер им он каза.

11. И рекоше му: што ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.

12. А он им рече: узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура.

13. А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа.

14. Тада призваше Господа и рекоше: молимо ти се, Господе, да не погинемо ради душе овога човјека, и немој метнути на нас крви праве, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.

15. Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору.

16. Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завјете.

Јонина молитва и избављење.

2. А Господ заповједи, те велика риба прогута Јону; *и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи.

*Мат. 12, 40; 16, 4.

2. И замоли се Јона Господу Богу својему из трбуха рибљега,

3. И рече: *завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и ти чу глас мој.

*Псал. 120, 1.

4. Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; *све поплаве твоје и вали твоји прелазише преко мене.

*Псал. 42, 7.

5. *И рекох: одбачен сам испред очију твојих; али ћу још гледати свету цркву твоју.

*Псил. 31, 22

6. *Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.

*Псал. 69, 1.

7. Сидох до крајева горских, пријеворнице земаљске нада мном су довијека; али ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.

8. Кад нестајаше душе моје у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к теби, у свету цркву твоју.

9. Који држе *лажне таштине, остављају своју милост.

*Псал. 31, 6.

10. *А ја ћу ти гласом захвалнијем принијети жртву, испунити што сам завјетовао; спасење је у Господа.

*Псал. 50, 14; 116, 17, 18.

11. И Господ заповједи риби, те избљува Јону на земљу.

Проповијед у Ниневији о пропасти града.

3. И дође ријеч Господња Јони други пут говорећи:

2. Устани, и иди у Ниневију град велики, и проповиједај му оно што ти ја кажем.

3. И устав Јона отиде у Ниневију по ријечи Господњој; а Ниневија бјеше град врло велик, три дана хода.

4. И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповиједа и рече: јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти.

5. *И Ниневљани повјероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у костријет од највећега до најмањега.

*Мат. 12, 41.

6. Јер кад дође та ријеч до цара Ниневијскога, он уста са својега пријестола, и скиде са себе своје одијело, и обуче се у костријет и сједе у пепео.

7. И прогласи се и каза се по Ниневији по заповијести царевој и кнезова његовијех говорећи: људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде.

8. Него и људи и стока да се покрију костријећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свога злога пута и од неправде која му је у руку.

9. *Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутога гњева својега, те не изгинемо.

*Јоил 2, 14.

10. *И Бог видје дјела њихова, гдје се вратише са злога пута својега; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини.

*Јер. 18, 8.

Јона, срдит што Бог није упропастио Ниневију, уразумљује се.

4. А Јони би врло недраго, и расрди се.

2. И помоли се Господу и рече: Господе! не рекох ли то кад још бијах у својој земљи? зато шћах прије побјећи у Тарсис; јер знах да си ти *Бог милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем, и кајеш се ода зла.

*2 Мој. 34, 6.

3. Сада Господе, *узми душу моју од мене, јер ми је боље умријети него живјети.

*1 Цар. 19, 4.

4. А Господ рече: је ли добро што се срдиш?

5. И Јона изиде из града, и сједе с истока граду, и начини ондје колибу, и сјеђаше под њом у хладу да види што ће бити од града.

6. А Господ Бог заповједи, те узрасте тиква над Јоном да му буде сјен над главом да му поможе у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома.

7. Потом заповједи Бог, те дође црв у зору сјутрадан, и подгризе тикву, те усахну.

8. И кад ограну сунце, посла Бог сух источни вјетар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеље да умре говорећи: боље ми је умријети него живјети.

9. А Бог рече Јони: је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: добро је што се срдим до смрти.

10. А Господ му рече: теби је жао тикве, око које се нијеси трудио, и које нијеси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.

11. А мени да не буде жао Ниневије, великога града; у ком има више од сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево, и много стоке?