Steve Jobs - tri priče iz života

[Човек Жоја]

 

[Човек Жоја]

Цитат

Stay hungry stay foolish.

Tako Džobs završava svoj govor upućen diplomcima. Prva asocijacija ovih završnih reči mi je bila - drvo poznanja. Plod tog drveta nije bio loš, naprotiv, bio je koristan radi znanja.  I Adam ga je ubrao. Ubrao je ono što je bilo korisno radi znanja. I ne samo to, taj je plod bio i "lep za oko" i "ukusan za jelo", no mene ovde interesuje ovo treće. U čemu je onda bio taj pad, pad uzrokovan branjem te korisnosti? Jer, sve je bilo dobro, takav nam izveštaj donosi Postanje, vide Bog da je sve što je stvorio - dobro. 

Ostanite gladni znanja, ostanite željni ili žudite za znanjem, kaže Džobs. A bez toga nema otkrića, nema saznanja, a time ni znanja. Kakvog znanja? Pa najrazličitijih znanja, pre svega o sebi (o tome kasnije), a zatim i o svetu, prirodi...Stalna "pohlepa" duha učenosti kako kaže Kant. A bez toga, bez te pohlepe (=žudnje) nema uvećanja našeg znanja o našem svetu. Neko bi se sad našao da kaže "eto vidiš, ovaj Džobs, Bog da mu duši oprosti, navodi nas na zlo, kaže nam da budemo pohlepni".

Apostol Jovan u svojoj prvoj poslanici (2, 15-17) govori o nečemu što je u korenspodenciji sa Postanjem i svojstvima ploda drveta poznanja ..."pohota očiju (lepo za oko), pohota telesna (ukusno za jelo) i nadmenost življenja". E u toj nadmenosti da sve znamo, da smo došli do konačnog saznanja, čini mi se leži taj pad. I ne samo u tome, već i u zloubotrebi znanja i onoga što je korisno - jer onda to nije korisno (osim ako ne koristi onome ko ima zadnje namere). A to je jedno sa drugim skopčano, i tu dolazimo do pitanja šta učiniti sa tim znanjem, kako ga upotrebiti. Da, to je korisno radi znanja, i eto saznali smo, ali šta dalje, šta sa tim znanjem? I tu Džobs takođe daje odgovor: "Budite neozbiljni". "Budite bezazleni kao golubovi" kaže Jevanđelje...Džobsu je samo još falilo "Budite mudri (sa upotrebom znanja)" i imali bismo skoro pa 100% jevanđelske reči, apostola našeg doba (jer Duh diše gde hoće i kako On hoće   ). Ostanite gladni znanja, nemojte misliti da sve znate, da ste sve saznali, i ostanite neozbiljni, bezazleni...Kao da nam kaže "nemojte biti nadmeni". 

Na još jednom mestu se Džobs u svom govoru na neki način dotakao nadmenosti, u priči o smrti kao najjačem pokretaču ljudskog delanja. Čim smo se pojavili u ovom svetu već smo ogoljeni, kaže Džobs (Adam i Eva ubraše plod i videše da su goli), i zato nema razloga da budemo nadmeni, nemamo šta da izgubimo (a baš smo zato nadmeni što smo svesni ogoljenosti, jer tu nemoć ogoljenosti ne možemo podneti). A celo nam hrišćanstvo govori o tome, o smrti kao sigurnom jekinu (termin Selimovićev), sv. Grigorije Niski nam u Blaženstvima crta sumornu i brutalnu sliku groblja i ljudskih kostiju želeći da nam time pošalje poruku o besmislenosti nadmenog življenja, a Džobs, govoreći diplomcima o smrti i o tome da su već goli kaže otprilike: ne bih želeo da zvučim grubo i da vam mračim, ali to vam je što vam je.

I na kraju kratko zapažanje o znanju o sebi. Šta nam hrišćanstvo o tome govori ne treba mnogo pominjati. Sv. Isak Sirin kaže da je onaj ko je video sebe veći od onoga ko je video anđele (a na to smo i pozvani), no mene ovde interesuje nešto drugo što je Džobs pomenuo u govoru a tiče se hrišćanskog pojma volje i ličnosti (konkretno mi na pamet pada misao sv. Maksima Ispovdenika o pravoj, ne-gnomičkoj čovekovoj volji). A šta nam kaže Džobs? Kaže: pratite svoje srce, ne smirujte se, stalno pratite intuiciju, otkrivajte šta je ono što vi zaista jeste, ono što je vaša autentičnost, tragajte za vašim talentom, nemojte se smiriti dok ga ne pronađete, ne slušajte šta vam govori buka gomile i sujeta sveta (uporediti sa 1. Jn. 2, 15-17).

Voleo bih, ako ima zainteresovanih, da odgledaju video, i da iz svog ličnog ugla i hrišćanske perspektive prokomentarišu govor, makar neki kroki, da u kratkim crtama iznesu svoja zapažanja ovako kako sam ja to pokušao. Više kao ideju za razmišljanje nego kao konačan odgovor.