ИРАЧАНИН ТАИР ЗБОГ МАРИЈЕ ПРЕШАО У ПРАВОСЛАВЉЕ: Сада се зове Владимир због једног посебног човека (ФОТО) (ВИДЕО)

[Милан Ракић]

37 minutes ago, Џуманџи рече

Моја другарица има другачије "црквено име" од свог сопственог. Има ли тема о томе зашто се то ради?

Шта подразумеваш под "црквено"?

Ово питам због следећег...

Наиме, у православној цркви постоји обичај знаменовања детета, осмог дана по рођењеу, када свештеник након обреда даје име детету, обично по светитељу који је био дана када је дете дошло на свет, односно дана када је обред извршен. То дете тада постаје "оглашени" и након извесног периода, након 40 дана, или пак како је неки обичај код нас када се родитељи "спреме"-тамо око првог рођендана, дете се крштава. Име које би требало да добије на крштењу је име са знамења, али због "институције" кума нарочито изражене код нашег народа (односно родитељске жеље), Црква снисходи и "дозвољава" да приликом крштавања дете "понесе" друго име. 

Нпр. ја сам рођен уочи Видовдана и на знаменовању сам добио име Лазар, док ми је кум "даровао" када су ме на Илиндан, након 40 дана крстили садашње име. Или мој млађи син Јован, рођен 14. фебруара, знаменован је у земунској Богоридичоној цркви као Трифун, а касније, на крштењу је према куму добио и "званично" име - Јован. Опет, нпр., сатрији Василије је рођен 14. јануара и знаменован је као Василије, али је и на крштењу добио то име... У сличним релацијама, само у обрнутом редоследу је институција конфирмације илити кризмања у РКЦ, где се негде пред "магареће године" детету тим обредом уводи у свет одраслих и сматра свесним за испуњавање кршћанских норми. И том приликом је могуће да се детету додели још једно име. Нпр. ја сам имао класића, покој му души, којем је крштени име било Младен, али је на кризми добио име по хрватском краљу Трпимиру и тако се и "звао", Младен Трпимир Кулиш...

[Џуманџи]

24 minutes ago, Милан Ракић рече

Шта подразумеваш под "црквено"?

Потпуно друго име; свештеник јој је наденуо неко 'српско': крштена је са 6 година, чини ми се, и у крштеници јој пише (лупам) "Јелена Перић", а она се зове (лупам, да не бих провлачила овде) Изабела (Перић) (а и сви је знају као Изабелу). И како ће она сутра да се уда, под којим именом, како да је човек (с)помиње, ништа ми није јасно... Мислим, верујем да је Бог 'познаје', али ми је јако чудно, поготову због свештенорадњи које јој, ако Бог да, следе у животу...

[Ђорђе Р]

37 minutes ago, Милан Ракић рече

Шта подразумеваш под "црквено"?

Ово питам због следећег...

Наиме, у православној цркви постоји обичај знаменовања детета, осмог дана по рођењеу, када свештеник након обреда даје име детету, обично по светитељу који је био дана када је дете дошло на свет, односно дана када је обред извршен. То дете тада постаје "оглашени" и након извесног периода, након 40 дана, или пак како је неки обичај код нас када се родитељи "спреме"-тамо око првог рођендана, дете се крштава. Име које би требало да добије на крштењу је име са знамења, али због "институције" кума нарочито изражене код нашег народа (односно родитељске жеље), Црква снисходи и "дозвољава" да приликом крштавања дете "понесе" друго име. 

Нпр. ја сам рођен уочи Видовдана и на знаменовању сам добио име Лазар, док ми је кум "даровао" када су ме на Илиндан, након 40 дана крстили садашње име. Или мој млађи син Јован, рођен 14. фебруара, знаменован је у земунској Богоридичоној цркви као Трифун, а касније, на крштењу је према куму добио и "званично" име - Јован. Опет, нпр., сатрији Василије је рођен 14. јануара и знаменован је као Василије, али је и на крштењу добио то име... У сличним релацијама, само у обрнутом редоследу је институција конфирмације илити кризмања у РКЦ, где се негде пред "магареће године" детету тим обредом уводи у свет одраслих и сматра свесним за испуњавање кршћанских норми. И том приликом је могуће да се детету додели још једно име. Нпр. ја сам имао класића, покој му души, којем је крштени име било Младен, али је на кризми добио име по хрватском краљу Трпимиру и тако се и "звао", Младен Трпимир Кулиш...

Не ради се о знаменованим именима, него о томе да свештеници одбијају да крсте људе под својим именима, јер имена нису "српска", "православна". Јасно је да се на крштењу добија/мења име. Име које се добије на крштењу, треба да буде оно име које крштени користи. То је име под којим треба да га зна Црква. Какво је то крштено име, ако се крштени не одазива на њега? Ако га/је ни браћа и сестре из цркве не знају под тим именом?

[Џуманџи]

6 minutes ago, Ђорђе Р рече

То је име под којим треба да га зна Црква. Какво је то крштено име, ако се крштени не одазива на њега? Ако га/је ни браћа и сестре из цркве не знају под тим именом?

Па, то... Јасно ми је за ове старије који па бирају да им се дâ друго име, а она је крштена као девијчица, релативно скоро (да кажем) 'пришла' Цркви и сви је сада знају као 'Изабелу'...

[Ђорђе Р]

9 minutes ago, Џуманџи рече

Па, то... Јасно ми је за ове старије који па бирају да им се дâ друго име, а она је крштена као девијчица, релативно скоро (да кажем) 'пришла' Цркви и сви је сада знају као 'Изабелу'...

Она је жртва јереси етнофилетизма у нашој цркви. Због тога ће у свим црквеним папирима да се води под "црквеним" именом. А верујем да постоји могућност да се у осталим књигама води под својим именом, све зависи од свештеника који јој буде крштавао децу, венчао је, држао јој опело и парастос, када дође време за то.

Њено име је то које користи и под којим је сви знају. Ако се молиш на њу, обраћај се Богу за њој користећи име којим јој се обраћаш. Зна Господ за кога су упућене молитве. Није грешка ни да користиш "црквено" име, али мислим да би те то само збуњивало. Не треба обраћати пажњу у овом случају на "црквено" име, јер је оно на силу наметнуто. То је моје мишљење. Не молимо се за име, него за особу. Име је мртво слово на папиру, ако не именује (означава, обележава) ту особу.

[Dijasporka]

57 minutes ago, Милан Ракић рече

Шта подразумеваш под "црквено"?

Ово питам због следећег...

Наиме, у православној цркви постоји обичај знаменовања детета, осмог дана по рођењеу, када свештеник након обреда даје име детету, обично по светитељу који је био дана када је дете дошло на свет, односно дана када је обред извршен. То дете тада постаје "оглашени" и након извесног периода, након 40 дана, или пак како је неки обичај код нас када се родитељи "спреме"-тамо око првог рођендана, дете се крштава. Име које би требало да добије на крштењу је име са знамења, али због "институције" кума нарочито изражене код нашег народа (односно родитељске жеље), Црква снисходи и "дозвољава" да приликом крштавања дете "понесе" друго име. 

Нпр. ја сам рођен уочи Видовдана и на знаменовању сам добио име Лазар, док ми је кум "даровао" када су ме на Илиндан, након 40 дана крстили садашње име. Или мој млађи син Јован, рођен 14. фебруара, знаменован је у земунској Богоридичоној цркви као Трифун, а касније, на крштењу је према куму добио и "званично" име - Јован. Опет, нпр., сатрији Василије је рођен 14. јануара и знаменован је као Василије, али је и на крштењу добио то име... У сличним релацијама, само у обрнутом редоследу је институција конфирмације илити кризмања у РКЦ, где се негде пред "магареће године" детету тим обредом уводи у свет одраслих и сматра свесним за испуњавање кршћанских норми. И том приликом је могуће да се детету додели још једно име. Нпр. ја сам имао класића, покој му души, којем је крштени име било Младен, али је на кризми добио име по хрватском краљу Трпимиру и тако се и "звао", Младен Трпимир Кулиш...

Moja starija je dobila znamenovano ime Stefanija jer je rodjena na Sv. Stefana Mirotocivog... Ja nisam ni znala za taj obred, nego kad sam se prvi put s njom pojavila u crkvi, svestenik me nagovori da je znamenujemo, i rece mi da ne mora da se zadrzi to ime na krstenju. Ona je vec imala svetovno ime koje ne da nije pravoslavno nego nije ni hriscansko, zapravo malo je i sablaznjivo za hriscane Medjutim, posle kad se krstila, svestenik je rekao da joj ostavimo svetovno ime i bez problema ju je tako krstio...

[Милан Ракић]

11 minutes ago, Ђорђе Р рече

јер је оно на силу наметнуто

Мислим да "машаш" поенту.

Дакле још једаред. Сваки верујући и литургијски кршћанин ЗНА да осмог дана по рођењу носи дете код свештеника и тамо га знаменује. И то име које се нна знаменовању добија где-где "остане" и крштено име. 

Пример, мој Василије који је и знаменован и крштен под тим именом.

Други пример, мој Јован или ја, који смо знаменовани као Трифун и Лазар, али смо по жељи кума/родитеља, крштени као Јован односно Милан...

"Силу" у овом случају не намеће Црква, него родитељи, време, тренутак, штогод што је одредило такву ситуацију. Да је "ишло" како Црква каже, "силе" не би било.

Даље, слажем се донекле са етнофилетизмом који си поменуо у свом напису горњем, али, колико људи/свештеника, толико ћуди. ето нпр. мој теча, Словенац по рођењу, пре но што се венчао са мојом тетком, изразио је жељу, заправо сам је отишао у нашу цркву, односно један манастир и крстио се. Његово име уписано у црквене књиге је апсолутно исто име које је уписао и матичар пре неколико деценија у месној канцеларији у Крањској Гори. Горазд.

 

[Dijasporka]

4 minutes ago, Милан Ракић рече

Мислим да "машаш" поенту.

Дакле још једаред. Сваки верујући и литургијски кршћанин ЗНА да осмог дана по рођењу носи дете код свештеника и тамо га знаменује. И то име које се нна знаменовању добија где-где "остане" и крштено име. 

Пример, мој Василије који је и знаменован и крштен под тим именом.

Други пример, мој Јован или ја, који смо знаменовани као Трифун и Лазар, али смо по жељи кума/родитеља, крштени као Јован односно Милан...

"Силу" у овом случају не намеће Црква, него родитељи, време, тренутак, штогод што је одредило такву ситуацију. Да је "ишло" како Црква каже, "силе" не би било.

Даље, слажем се донекле са етнофилетизмом који си поменуо у свом напису горњем, али, колико људи/свештеника, толико ћуди. ето нпр. мој теча, Словенац по рођењу, пре но што се венчао са мојом тетком, изразио је жељу, заправо сам је отишао у нашу цркву, односно један манастир и крстио се. Његово име уписано у црквене књиге је апсолутно исто име које је уписао и матичар пре неколико деценија у месној канцеларији у Крањској Гори. Горазд.

 

Ne znam bas koliko to ljudi znaju...znam i neke koji su zavrsili teoloski faks pa ne znaju za to...a decu su krstili odmah posle 40 dana, bez prethodnog znamenovanja... Koliko je to zapravo neophodno? Cemu sluzi znamenovanje? Ozbiljno, nisam dosad cak ni razmisljala o tome...

[cloudking]

6 minutes ago, Dijasporka рече

zapravo malo je i sablaznjivo za hriscane  

Ateistoslavka?

Satanija?

Artemija?

Duga?

Titomirka?

Klaudkingica?

[Ђорђе Р]

2 minutes ago, Милан Ракић рече

Мислим да "машаш" поенту.

Дакле још једаред. Сваки верујући и литургијски кршћанин ЗНА да осмог дана по рођењу носи дете код свештеника и тамо га знаменује. И то име које се нна знаменовању добија где-где "остане" и крштено име. 

Пример, мој Василије који је и знаменован и крштен под тим именом.

Други пример, мој Јован или ја, који смо знаменовани као Трифун и Лазар, али смо по жељи кума/родитеља, крштени као Јован односно Милан...

Силу у овом случају не намеће Црква, него родитељи, време, тренутак, штогод што је одредило такву ситуацију. Да је "ишло" како Црква каже, силе не би било.

Даље, слажем се донекле са етнофилетизмом који си поменуо у свом напису горњем, али, колико људи/свештеника, толико ћуди. ето нпр. мој теча, Словенац по рођењу, пре но што се венчао са мојом тетком, изразио је жељу, заправо сам је отишао у нашу цркву, односно један манастир и крстио се. Његово име уписано у црквене књиге је апсолутно исто име које је уписао и матичар пре неколико деценија у месној канцеларији у Крањској Гори. Горазд.

 

Тема није знаменовање имена, него одбијање свештеника да крсте људе под именима која нису "православна". Нико није рекао да је то случај са свим свештеницима у СПЦ.

Зашто скретати тему на знаменовање имена. Можемо сада да причамо колико пута човек може да промени име у цркви.

Али тема је да у СПЦ постоји струја која одбија да крсти људе ако немају "српска", "православна" имена. И то није занемарљив број свештеника.

[Милан Ракић]

33 minutes ago, Џуманџи рече

Потпуно друго име; свештеник јој је наденуо неко 'српско': крштена је са 6 година, чини ми се, и у крштеници јој пише (лупам) "Јелена Перић", а она се зове (лупам, да не бих провлачила овде) Изабела (Перић) (а и сви је знају као Изабелу). И како ће она сутра да се уда, под којим именом, како да је човек (с)помиње, ништа ми није јасно... Мислим, верујем да је Бог 'познаје', али ми је јако чудно, поготову због свештенорадњи које јој, ако Бог да, следе у животу...

Пошто обзиром на чињеницу да Црква снисходи где год може, тако ће бити и када "Изабела" дође "на ред" да се венча. Нарочито у светлу чињенице да брачни закони, црквени и световни нису нигде "прожимајући" да тако кажем. Тј., са аспекта мирјанских закона, институт црквеног брака није валидан. Те тако, "Јелена" ће се свакако, када се "испуни" време и одлучи жена да се венча у Цркви са својим човеком, Цркве гледе у Свеој тајни брака бити сједињена са мужем као Јелена, али то "државу" неће интересовати, јер је она за матични уред "Изабела".

[Милан Ракић]

1 minute ago, Ђорђе Р рече

Тема није знаменовање имена, него одбијање свештеника да крсте људе под именима која нису "православна". Нико није рекао да је то случај са свим свештеницима у СПЦ.

Зашто скретати тему на знаменовање имена. Можемо сада да причамо колико пута човек може да промени име у цркви.

Али тема је да у СПЦ постоји струја која одбија да крсти људе ако немају "српска", "православна" имена. И то није занемарљив број свештеника.

Ја ти лепо одговориих и супроставих дијематрално супротан пример и при томе нисам имплицирао сви/све/сво. Од воље ти-ти настави како желиш... Поздрав.

[Џуманџи]

3 minutes ago, Милан Ракић рече

Пошто обзиром на чињеницу да Црква снисходи где год може, тако ће бити и када "Изабела" дође "на ред" да се венча. Нарочито у светлу чињенице да брачни закони, црквени и световни нису нигде "прожимајући" да тако кажем. Тј., са аспекта мирјанских закона, институт црквеног брака није валидан. Те тако, "Јелена" ће се свакако, када се "испуни" време и одлучи жена да се венча у Цркви са својим човеком, Цркве гледе у Свеој тајни брака бити сједињена са мужем као Јелена, али то "државу" неће интересовати, јер је она за матични уред "Изабела".

Па, добро, онда је у реду.

Хвала пуно на одговору.

[Милан Ракић]

8 minutes ago, Dijasporka рече

.znam i neke koji su zavrsili teoloski faks pa ne znaju za to

Пааа сад... Не желим да полемишем око тога, јер к`о што и Ђорђе рече-није тема. Ево и други пример. И ја сам завршио Богословски факултет и знам "за то"

У најкраћем, ево линка:

https://sr.wikipedia.org/sr/Знаменовање

[Војвода7]

16 minutes ago, Dijasporka рече

Moja starija je dobila znamenovano ime Stefanija jer je rodjena na Sv. Stefana Mirotocivog..

Bas je lijepo ime Stefanija.Mnogo je nasih lijepih imena, nema potrebe za stranim imenima.

14 minutes ago, Милан Ракић рече

Мислим да "машаш" поенту.

Дакле још једаред. Сваки верујући и литургијски кршћанин ЗНА да осмог дана по рођењу носи дете код свештеника и тамо га знаменује. И то име које се нна знаменовању добија где-где "остане" и крштено име. 

 

 

Ja prvi put cujem za ovo.