Да ли богословствујете?...

[Ivan Vladimir]

ma vidim  ja nešto mi čudan

0110_hahaha

[w.a.mozart]

smej.gif smej.gif smej.gif

[Зорица екс Милева]

Па наравно да богословствујем. И Богу хвала на томе!

Није ли Бог Највећа и Најинтересантнија Особа на свету?

И све што се Њега тиче - није ли најзанимљивије?

Е сад до мене је на шта од Његове неограничене Силе ћу обратити

пажњу данас. И шта од Његове Цркве ће ми бити упечатљиво.

А оно што ми је на срцу - биће и у устима.

Некада, у почетку веросиповедања, све је било тако 'екстатично' и

Божија Благодат је извирала из свега и увирала у мене. Сада се та

иста Његова Благодат малчице теже задобија али се 'исплати' задобити је

и проследити је свакоме за кога приметим да жели слуштати.

Потписујем. 1327_womens

[Андрееј]

Чињеница је да је данас итекако распрострањено уверење да је богословствовање (= богословље), односно теологисање (= теологија) или, пак, хришћанско философствовање (= хришћанска философија) ограничено на одређени круг "привилегованих". Ово је, наравно, последица погрешног разумевања горе наведених појмова... Богословље је сведочење и објављивање, или да цитирамо апостола и јеванђелисту Јована: "И Живот се јави, и видјели смо, и сведочимо, и објављујемо вам Живот вјечни, који бјеше у Оца и јави се нама; Што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом" (1. Јн. 1, 2 - 3). Једино подупирући се на "теологију боговидаца", односно христовидаца, интегришући у искуственост живота жртвоприносећу и васкрсавајућу Црквену стварност успевамо да пажљивим ћутањем оваплотимо хармоничност између искуства и језика, неизрецивог и изреченог... Исто тако, никада није сувишно упозорити на проблем који је присутан (цитираћу Јанараса) „у богословљу - а исто тако и философији или било којој другој науци која се тиче саме суштине живота: удаљавање језика од непосредног искуства, односно ограничавање језика на интелектуалне категорије и схеме... Професионализам претвара истину богословља у појмове који не могу ни протумачити ни преобразити конкретну стварност човековог живота“... Наравно, читаво ово „философствовање“ о Богу догађа се унутар Цркве. Јер управо Црква јесте велики Град Божији чије тродименмзионално устројство ширина, дужина и дубина јесу врлина, знање и мудрост мистичког богословља која јесте живљење тајне Божијег присуства... А срж наше богословско-философске мисли јесте Тајна Христова која је тропос истините заједнице бића, тропос испуњења заједнице многих у једном Телу. Обраћање Њему јесте ступање на голготски пут али уједно оно је и оприсутњавање „сада“ и „овде“ красоте Царства Његовог. Или да се препустимо искуствено-светлоносном примеру аутентичног богословља (слава Богу, не једином):

Тајна Христа јесте:

„Роса - јер гаси успаљеност и дејство страсти делајући споља на тело;

Вода - онима који се у нутрини трују злоћом;

Источник - онима којима вазда ври созерцање, даривајући им премудрост;

Река - онима који благочестиво изливају реку спасоносног учења, напајајући њиме обилно како људе тако и све;

Пут - јер је Путоводитељ;

Кључ - јер достојнима откључава и бива откључан;

Врата - јер води у Царство;

Царство - јер наслеђује се и рађа се у свима који се Њиме причешћују;

Светлост - јер просветљује душу разгонећи таму незнања и обасјава ум како би домислио неизрециво, откривајући тајне само прочишћенима;

Живот - јер душама које Њега воле дарива кретње божанске;

Васкрсење - јер разбуђује ум из његове умртвљујуће склоности тварном, прочишћујући га од свег пропадљивог и смртног;

Истина - јер достојнима дарива стање непроменљивог добра"... (Преподобни Максим Исповедник, Гностички стослови  2, 67-70)...

[Андрееј]

ПС... заборавих да додам цитат из беседе архимандрита Георгија о значају четвртог Васељенског Сабора:

"Svi znate za Svetoga Grigorija Palamu. Sveti Palama nas je učio da postoje tri načina da bi neko bogoslovstvovao.

Jedan od načina je onaj koji imaju bogovidci, oni koji gledaju Boga (vide Boga). Videli ste da su i proroci Staroga Zaveta bili bogovidci, da su gledali Boga. Naš Gospod je u Evanđelju, u Blaženstvima rekao: „Blago onima koji su čista srca jer će Boga videti“ (Mt.5,8). Znači, moćemo videti Boga i imati opit nestvorenih energija Božijih. Ovi bogoslovi su, naravno, svetitelji, međutim nisu svi bogoslovi bogovidci. Naravno, bogovidci su bili i Sveti Apostoli koji su bogoslovstvovali, kako govore u poslanicama: „Što bješe od početka, što smo čuli, što smo vidjeli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu (Riječi) života.“ (1.Jn.1,1)

Bogovidci su bili i Sveti Oci „ IV Vaseljenskog sabora kao što smo čuli u stihirama koje smo i večeras pevali. Da nisu bili bogovidci oni ne bi mogli da bogoslovstvuju pravoslavno.

Postoji još jedna kategorija teologa i teologije koji nemaju neposredno iskustvo bogovidaca, ali imaju smirenje i sleduju Oce bogovidce i bave se jednom teologijom koju Sveti Grigorije Palama naziva „dokazateljna“ teologija. Ova teologija izlaže i zasniva se na iskustvima bogovidaca i ovo je pravoslavna teologija.

Postoji sada jedna treća kategorija teologa koji bogoslovstvuju, bave se jednom silogističkom teologijom, ne oslanjajući se na teologiju bogovidaca ali pokušavaju da svojim umovanjem naprave neki svoj bogoslovski sistem. Takav bogoslov je bio Varlaam. Varlaam je smatrao da nisu potrebni ni bogovidci ni njihova teologija, već da je potrebna filosofija i svako se moće usavršiti kroz filosofiju. I do danas papski sveštenici pre nego što studiraju teologiju moraju da studiraju i filosofiju. I sistem Tome Akvinskog se znasniva na sholastičkoj teologiji. Po Svetom Grigoriju Palami takvi teolozi su novi teolozi jer ne slede teologiju Crkve i Svetih Otaca.

U našoj Crkvi uvek postoji jedno iskušenje da živimo i bogoslovstvujemo nebogočovečanski već čovekocentrično. Otac Justin se jako zadržao na toj temi. On je smatrao da je sve što je pravoslavno bogočovečansko, bogočovekocentrično, a sve što je nepravoslavno jeste čovekocentrično. I Oci IV Vaseljenskog sabora koje danas praznujemo i koji su formulisali dogmatsko učenje teologije o dve prirode u Hristu, u jednoj ipostasi, tj. naš Gospod je savršeni Bog i savršeni čovek, ali dve prirode su sjedinjene u jednoj ipostasi Logosa, dali su osnovu pravoslavnoj teologiji i pravoslavnoj eklisiologiji i pravoslavnom bogosluženju i pravoslavnoj veri i pravoslavnom kanonskom pravu i ostalim ustanovama Crkve."

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/972/tekst/znacaj-cetvrtog-vaseljenskog-sabora/print/lat

[Никола Ђоловић]

Владика Атанасије (Јевтић) у једном свом делу "О Литургији" говори да је утицај пијетизма и протестантизма довео до тога да се богословље посматра као интелектуална категорија код људи мимо Литургијске припадности. Нажалост, на то су насели и многи православни. Проблематика је у томе што је богословље неодвојиво од Литургије, односно, богословствујеш онолико колико богослужиш. Чињеница је да не може свако да буде владика, свештеник, итд. не јер не може него јер је то чувена прича о различитости дарова од Духа Светога због различитости наших личности. Међутим, еклисиолошки, сваки члан Цркве је истовремено и богослов јер славослови Бога у Духу Светоме. Одличан теолог и догматичар, отац Пеђа, са БФ, је у неким својим чланцима јасно подвлачио да у Литургији учествују сви, без обзира колико нешто разумели или не, јер "промена природе у благодатном залогу" не зависи од количине знања или незнања већ од вере. Тек из такве перспективе ВЕРЕ можемо рећи да сви богословствујемо.

[Milan Nikolic]

Веома лепо си рекао. А важно да богослови знају шта и када треба да говоре. Знање без одређене потребе ,,заједништва'', заправо је и неплодно и опасно.

[Андрееј]

... не знам да ли је посни или цветни триод у питању... цела Црква се моли: помилуј нас, који ти богословствујемо...

[Никола Ђоловић]

Огромна је разлика између благодатне теологије и рационалне теологије. Намерно то раздвајам иако рацио не може деловати без макар мало благодати. Такође, и само биолошко постојање мора бити надахнуто макар малом благодаћу да би неко могао уопште постојати. Зар сам свет може имати постојање ако га благодат не покреће? Али, не говорим о томе. Моје искуство је такво да јасно осећам када делам са благодатном теологијом која долази из срца без напора а када делам са рационалном теологијом која долази из разума са напором. Јер, када делам благодатно то не долази од мене већ свише, па се и сам очаравам ониме што на лицу места изричем јер га тек тада поимам пред другим, а када делам рационално то већ долази од мене и напрегнуто па се промишљам разноврсним стратегијама и довијањима гносеологије.

[Mironosica]

jel mislite samo na  bogoslovstvovanje recima ?

[Никола Ђоловић]

jel mislite samo na  bogoslovstvovanje recima ?

Jedno je bogoslovstvovati samo recima i od svog uma, a drugo je govoriti svojim recima ali od Duha Svetoga.

[Никола Ђоловић]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2011/10/12/%d1%98%d0%be%d1%88-%d1%98%d0%b5%d0%b4%d0%bd%d0%be-%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%be-%d0%be-%d1%82%d0%b5%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b8/

[Милан Меденица :)]

теологија мени даје непресушну радост откривења и дијалога са ближњим и Богом ...