ДЕЦА - мученици у логорима

[Ванда]

Преузето из књиге "Како су мали за Христа пали", манастир Подмаине, 2007. (стр 123-124)

Деца - новомученици у логорима

Већ од 1941. године, када је окупирана Југославија, усташе у новоствореној Независној држави Хрватској хтели су по сваку цену да униште православни српски народ. У лето 1942. године становништво на Козари доживело је тешку судбину. Многи су поубијани у збеговима, по шумама, на кућним праговима. У логоре је било одведено скоро 70000 Козарчана. Међу њима и 23853 детета. На силу су на најзверскији начин одвајана деца од својих мајки. Козаром се разлегао плач и јаук нејачи.

Постоје сведочанства о томе како су деца са Козаре, од новорођенчета до узраста од петнаест година, била одвајана од мајки и пребачена у посебан део логора Јасеновац. Не може се описати туга када су децу одузимали мајкама са груди. Усташе су говориле да децу воде на лекарски преглед, да би се видело да ли су здрави и да би после могли ићи с њима у Немачку на рад. Затим су децу посебо затварали и оставили их  четири дана без хране и воде. Једне ноћи су сву старију децу одвојили, одвели и побили маљевима и железним шипкама. Када су завршили са старијом , дошла су на ред и млађа деца. Деца су убијана и тако што су их живе затрпавали у простране гробнице где су им већ лежале заклане мајке. Дојенчад су гушили у језерима у кругу логора или у рекама Сави и Уни. За непуних месец и по дана умрло је 768 деце, по изјави гробара Фрање Иловара, који је био плаћен "по комаду".

Сирочад из поткозарских села, којима су у рату побијени сви, и родитељи и рођаци и комшије, усташе су одвеле и смештале у три логора: Јастребарско код Загреба, логор код Сиска и Горња Ријека код Крижевца. Децу су одвозили у железничким вагонима у којима се некад возила стока и из којих су уз пут испадала мртва и изгњечена, од глади изнемогла деца. По доласку у логор деца су добијала логорашке бројеве. Нису смела да користе своја имена, па су мања деца почела да их заборављају. Ови логори били су јединствени у Европи јер су у њима била само деца. Логором су управљале часне сестре милосрднице Конгрегације Свети Винко Паулски из Загреба. Деца су изузетно лоше храњена па је веома много њих умирало од глади и неухрањености. Многа су деца насилно преведена у римокатоличку веру. Сестре су их веома тукле и то свакодневно, шишале су их до главе. Болест и глад били  су  њихова свакодневница. Веома мали број деце доживео је ослобођење.

У логору Јасеновац убијено је 19432 детета старости од једног дана до 14 година. За свако дете зна се тачно име и презиме. Покопано је 10268 дечака и 9128 девојчица. За 36 малишана није било могућности утврдити пол. Најмлађа деца-жртве  у Јасеновцу била су у пеленама, а најстарија су имала 14 година. Највише је ликвидирано српске деце 12113. Просечна њихова старост била је 7 година и два месеца. Они су Нови  мученици српски. Кроз плач ова су деца слала свој последњи болни поздрав српској земљи, да затим као млечни јагањци буду као миомирисна жртва принети Господу. Њихов плач се одавно претворио у рајску песму међу Анђелима.

[Ванда]

ДЕЦА ПРЕБИЛОВАЧКИ НОВОМУЧЕНИЦИ

Херцеговина. Село Пребиловци на левој обали реке Брегаве код Чапљине. По Илиндану, 6. августа 1941. године, усташе су од око 1000 становника ухапсили око 840 и одвели у село Шурманце. Ту су их све у једном даху убили и бацили у јаму "Голубинка". Међу њима је било око 300 деце до 14 година, а 64 деце је било млађе од две године. Потпуно су затрвене педесет и четири пребиловачке породице.

До краја Другог светског рата усташе су из Пребиловаца убиле још око 300 Срба, већином деце и жена, од којих преко 100 у септембру 1944. године у логору смрти Јасеновац.

после рата комунисти нису дозволили преживелим Пребиловчанима да своју побијену децу изваде из јама и сахране. Али, Пребиловчани су смогли снаге да обнове село. Старци су се поново женили, добијали децу и њима давали имена своје раније побијене дечице. Шездесетих година јаме су забетониране. Тада су Пребиловчани на сеоском гробљу подигли породичне гробнице и на споменицима написали пуну истину и имена свих жртава.

Од 1974. године родбина жртава је почела на датум страдања у колонама да посећује јаме. Сам дан страдања, 6. август, почели су да поштују као празник. У пољу није ништа рађено, а запослени су узимали слободан дан.

После пола века, 1990. године, мученичке кости су извађене из јама и достојно сахрањенеу крипти новосаграђене капеле Српских Новомученика у Пребиловцима. Многи нису слутили да ће потомци оних који су побили Пребиловачке Новомученике  већ 1992. године, по избијању новог рата, минирати недовршену  Спомен-цркву са криптом и костима у њој. И данас се српски гробови и свете мошти пребиловачких новомученика, расејане у парчиће и усађене у херцеговачку  мученичку земљу, боре против својих непријатења. А душе малене, невино побијене дечице настањују рајска насеља чуване у Свеправедној Руци Божијој.

(Исто стр. 76)

[Милица]

Dugometražni dokumentarni film o stradanju Srpske,Jevrejske

i Romske dece u periodu od 1941 do 1945 god. u logorima

Jasenovac i Gradiška.

- ZLOČIN U ZABORAVU -

SINOPSIS FILMA

http://www.ojkrajino.com/fajlovi/sinopsis_filma%20o%20djecijim%20logorima.pdf

[Стефан]

Лубурићеви јаничари...