Лично сведочанство о нетрулежним моштима Архиепископа Денверског Димитрија (Ројстера)

Жедни · Март 10, 2016

Извор:https://www.facebook.com/vladimir.grigorenko.3/posts/10207633767956032

7.март, 2016.

ЛИЧНО СВЕДОЧАНСТВО О НЕТРУЛЕЖНИМ МОШТИМА АРХИЕПИСКОПА ДЕНВЕРСКОГ ДИМИТРИЈА (РОЈСТЕРА)

Извор: Facebook

март, 2016.

Владикине руке, пет дана након упокојења 2011. Температура је била 40 степени целзијуса – што је уобичајено за лето у Тексасу. Тело му није балзамовано.

Владимир Григоренко је главни иконописац православног храма светог Серафима Саровског у Даласу и блиски пријатељ архиепископа Димитрија. Такође је био присутан на сахрани архиепископа Димитрија као и на ископавању земних остатака у петак.

* * *

Јуче смо тело архиепископа Димитрија ставили у Храм светог Серафима Саровског у Даласу – где ће почивати до славног другог доласка Господа нашег, Исуса Христа.

Господ ме је благословио учешћем у тиму који је ископао владикине земне остатке. Након ископавања, остаци су пренети у нови ковчег ради премештања у крипту Капеле Васкрсења (the Resurrection Chapel). Као учесник ових дешавања, осећам обавезу да их прокоментаришем.

Сам архиепископ Димитрије је изразио жељу да буде сахрањен у храму Светог Серафима у Даласу. Била је то и жеља свих нас који смо га познавали. Планове смо започели дан након његовог представљења у Господу, августа 2011.

Крст на владикином гробу у Рестленду (Restland). Литургију бисмо служили на његовом гробу у Радоњици (Radonitsa), на дан његовог рођења. Током последњих месеци, више надгробних споменика је подигнуто у непосредној близини владикиног гроба, што је служење Литургије учинило прилично захтевним подухватом.

Нажалост, нисмо имали довољно времена да у целини испоштујемо протокол локалне заједнице па је зато парох одлучио да наш љубљени владика буде сахрањен на Рестленд гробљу, (Restland Cemetery) на парцели која је у власништву храма. Намера нам је била да владикине земне остатке пренесемо у храм чим у њему обезбедимо адекватно место за то.

Због недеостатка места у храму, били смо принуђени да сазидамо капелу коју смо прилагодили архитектури храма. У капели постоји подземна крипта. За процес изградње, заједно са обезбеђивањем свих дозвола и комплетне папирологије, било је потребно нешто више од три године. Организовали смо пренос земних остатака нашег владике чим смо били у могућности за то.

У складу са законским регулативама које нам је објаснила управница службе за сахране, да би се тело покојника преместило на другу локацију потребно је обезбедити нови, запечаћен сандук. Ово је посао који обављају радници на гробљу. Они и достављају тело у храм.

Лично сам учествовао у преговорима са управницом службе за сахране у којима неизоставно учествују и представници Цркве, ради надгледања целог процеса.

Имајући иза себе искуство од 25 година, управница нам је рекла да ћемо (будемо ли на лицу места приликом ископавања владикиних остатака) затећи застрашујућ призор.

Изабрали смо неке од верника из различитих парохија као оне који ће учествовати у целом догађају. Наравно, ту сам био и ја. Др. Рон Родригез, владикин дугогодишњи лекар, био је такође један од присутних.

Рано ујутру, 4. марта, када су радници службе за сахране отворили бетонски сеф у коме је био владикин дрвени ковчег, био сам спреман да угледам призор о коме је управница говорила.

На наше запрепашћење, владикин ковчег је био нетакнут и лако су га отворили.

Управница службе, која је присуствовала овом догађају са заштитном маском на лицу, изјавила је да никада до сада није видела тело које није балзамовно у таквом стању, након 5 година у гробу. Такође је додала да је за њу то право чудо.

Од тог тренутка, радници службе за сахране су се склонили у страну и ми смо наставили даљу процедуру.

Било је јасно да је владикино тело нетрулежно. За тело су били прилепњени слојеви богослужбених одежди. Одеже су биле влажне. Не бих да износим додатне детаље – и сами можете много тога видети из приложених слика.

Кожа му је била сува и прекривена капљицама воде, напрсни крст и Панагија су избледели а угравиране представе су оштећене или уништене, услед лоших услова у којима су биле.

Пошто смо били у обавези да владикино тело пребацимо у нови ковчег а то је сада и технички било изводљиво, одлучили смо да скинемо старе одежде и обучемо га у нове. То смо урадили са посебном пажњом и без оштећивања земних остатака владике.

Нови ковчег владике Димитрија је затим запечаћен и пребачен у храм Светог Серафима Саровског где је организована служба. Служили су митрополит Тихон и владика Алехо из Мексика, са још преко 20 свештеника и неколико стотина верника из Америке и Мексика.

Сутрадан, након Литургије, остаци владике Димитрија су положени у нову гробницу која је у крипти православне капеле светог Серафима, посвећене Васкрсењу Господњем, у Даласу.

Додатне личне белешке:

Наравно, било ми је веома драго што је владикино тело нетрулежно, али да се десило другачије, то свакако не би ни на који начин утицало на мој став о његовој светости.

Тело светог Серафима Саровског, свеца заштитника нашег храма, није било нетрулежно али то не мења чињеницу да је свети Серафим Саровски један од највољенијих светаца широм православног света.

Такође знамо да нетрулежно тело, само по себи, није доказ да је Господ прославио дотичну особу.

Познавајући владику током 11 година и гледајући плодове његовог рада на њиви Господњој, лично сам уверен да је светац. Верујем још и да широм земље има људи који деле моје мишљење.

Не постоји нико ко тај став може променити. Ако владикино тело почне да трули након 2, 20 или 200 година (као што би неки и желели) или почне да мироточи (као што неки други желе), мој став се неће променити.