Мали Песник - (Б.А)

[Тавита]

Ljudi su sve deblji
noge nam pucaju pod nebom
Svi gospodari u jednoj fotelji
i njihove žene u jednoj postelji

Nad nama se kockaju oblaci
i bacaju u sumnju zemlju i vodu
Našao sam mesečinu u pavlaci
mrave u recikliranom poetskom podu

tražiću pravo na ćutanje
u zemlji pesnika
jezik je lutanje
i svako rimovanje plastika

Naša je kuća piksla
nemoćan pepeo pod nebom
hranimo se rečima kao hlebom

Izmedju sunca i nas nije nebo
ali lažemo se o istini svejedno
naše je zlato srebro

[Тавита]

Osetio sam kraj
svog tela u mraku
odavde me ništa ne boli

Majko operi me
svojim jezikom istine

tiho sam spustio
reč i ruku
izgubio sam
još jednu godinu

[Тавита]

"Presvukla si se iza oblaka
i ostavila nebu boju oka
što se ne sme

bilo je rata medju jezicima
ti si pobedila na strani pesme
i oprostila svima

nema je snaga
boga koji te je stvorio
i nema traga
o danu i času kad ti se pokorio

gradovi su napustili ljude
i traže tvoje lice
ako su hteli da ti naude
i menjaju granice
za tvoje usnice"

[Тавита]

gde sam

u tišini erozija samoće

gde nema ljudi nisam

protivrečnost me hoće

duguješ mi ruku

bio sam sam pa nisam pa jesam

bez promene glasa u zvuku

odvajam se od svega gram po gram

nisam ni bio

na mome mestu raste hladnoća

ali otkud tebe da sam usnio

u rukama mi još tvoja kakvoća

po hodu znam da je kopno

i osećam gde nema ljudi nisam

kada pogledam dole okno

i tvoja ruka zida hram

          gram po gram

( vreme...malopre )

[Тавита]

Živim u manjoj zgradi

dada kao pogled

sa terase visokih solitera i bled

te čekam na ivici grada na ogradi

Balada

gradio sam ulicu na kraju grada

a tebi je za more bila dovoljna i kada

Došla si

bilo je kasno i hteo sam da odem

nije bitno za tobom idu izmišljeni talasi

budi sa mnom

dok jedem plašim se one koja će doći

jer nosi što nisam hteo reći nikom

Tvoje oči

gledaju za mnom drugog pesnika

ali uzeću šta imaš reč po reč do praznog rečnika

i otići kada budem htela rekla sam drugome da ću doći...

[Тавита]

Настави  0104_cheesy

[bogdankle]

prolećne kiše

u najavi sve ruke krenu moje stanu

svi dani su prešli na tvoju stranu

i jedan više

svaki zagrljaj ima koren

ruke su grane neizvesnog bilja

u zbiru sam prevideo da sam ja njen

zauvek tvoj i ti ničija

[Тавита]

0409_feel

[bogdankle]

izvan tudjeg teksta

na slobodi prvog dana prve godine

na putu od vode i peska

kopao sam dole do sredine

nada mnom krug ptica

jeo sam što ne mogu da izbacim gore

nosim prazan rečnik dole

sve je beskrajno i u zbiru jedna po jedna stranica

na odlasku rekao sam ti

nemoj nikome dati

moje najlepše mesto na svetu

i ostao i krenuo u istom pokretu

podelio sam telo

ruka nije glava jeste potreba

samo dve boje postoje crno i belo

boja zemlje i boja neba

[bogdankle]

ne odričem se

jedino ti i ja previše sam

i moliću ljude da se

da svi budemo sami neće hteti znam

ujutru liturgija

ne odričem se ali kao da ne verujem

zanos pa letargija

od sobe do kupatila i nazad danima putujem

malo kasnije pred veče

razdvajam korake na one sa i one bez

velike gradove kroz srce hladna voda seče

težak sam kad počne džez

[bogdankle]

nisam se molio pravio sam buku

tražio lepotu gde je najlepše

savijenu u ženskom struku

jednako ispred i iza nas

u preseku paralelnih linija pleše

u nesigurnom poimanju da je glas

njenih usana mesto uopšte

[bogdankle]

Pozdrav!

U očekivanju da će se pojaviti neki komentar na moje skromne pesničke pokušaje; bilo da je pozitivan ili, meni još dragoceniji, negativan.

bliss jeeee

[Guest Оливера]

Лепо, добродошли!  319.gif Жао ми је, немам негативан.

[Тавита]

Ти знаш шта ја мислим  0110_hahaha

[w.a.mozart]

Pozdrav!

U očekivanju da će se pojaviti neki komentar na moje skromne pesničke pokušaje; bilo da je pozitivan ili, meni još dragoceniji, negativan.

algabacaju

ovo je već poezija...  hvala i  0110_hahaha