Jump to content

Св. Лав Катански

Оцени ову тему


Препоручена порука

петак   4. март / 20.феб

 

 

 

СВЕТИ ЛАВ, епископ катански

 

ib3174.jpg

 

 

Под вулканском планином Етном, у граду Катани, би Лав свети добрим пастиром и милосрдним наставником људи. Велико попечење имаше око болних и сиротних. И ревност његова за веру би онако исто велика као и милосрђе његово према невољним. Појави се у том граду неки мађионичар Илиодор, који опсењиваше народ разним маштаријама, и веома развраћаше младеж. Једном за време Божје службе уђе у храм Божји и поче своје опсенарије. Свети Лав приђе к њему, веза га једним крајем омофора и одведе на тржиште градско. Ту нареди да се наложи велика ватра, и кад се ватра разгори, он стаде посред огња и увуче у њ и Илиодора. Илиодор сав изгори, а Лав оста жив и нетакнут. Постидеше се од тога сви они који беху залуђени Илиодором и који гледаху у њему неко божанство. А милосрдни и ревносни Лав прочу се по целоме царству као велики чудотворац, који својим светлим чудесима помаже људима. Када сконча свој ток, пресели се душом ка Господу, а из његових мошти потече целебно миро. Скончао у VIII веку.

 

СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК САДОК

 

ib3774.jpg

 

Би епископ у Персији после светог Симеона. Једном у сну јави му се свети Симеон и рече му: "Јуче ја, данас ти!" Ове речи Садок протумачи пастви својој као да значе: лане ја пострадах, ове године ћеш ти. И заиста те године ухвати га цар Сапор са многим клиром и народом и изведе на суд. Прво им нареди, да се поклоне огњу и сунцу као божанству. Одговори Садок: "Ми смо готови усрдно умрети за Бога нашег, али сунцу и огњу нећемо се поклонити". Потом бише мучени и осуђени на посечење мачем. Пред посечење уздиже Садок молитву Богу: "Опери нас, Господе, у крви нашој од грехова наших!" И славно предаде Садок са својим свештеницима и вернима тела смрти а душе Богу бесмртноме. Пострадаше 342. или 344. године.



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

РАСУЂИВАЊЕ

 

Финија је вода од земље; финији огањ од воде; финији ваздух од огња; финија електрина од ваздуха. Па ипак је ваздух дебела стихија према духовном свету; и електрина је дебела стихија према духовном свету.
Врло је фина електрика, но глас је финији од електрике, мисао је финија од гласа, дух је финији од мисли.
Фини је ваздух, и спроводи глас на велику даљину. Фина је електрина, и спроводи светлост на велику даљину. Како ли тек свако дело и свака реч и свака мисао твоја бива спровођена до свих крајева духовнога царства. О како је страшно учинити грешно дело, и рећи грешну реч, и помислити безумну мисао! До како неизмерне даљине набирају се од тога таласи на мору духовном! Но не иди у далеке појединости света непознатога. Главно је да знаш и да мериш како свако твоје дело, реч или помисао, неизбежно чини утисак на четири стране: на Бога и свет духовни, на природу, на људе и на твоју душу. Ако се извежбаш у овом сазнању, достићи ћеш виши ступањ спасоносне опрезности.

 

СОРЗЕЦАЊЕ

 

Да созерцавам Господа Исуса у разговору са Никодимом (Јов. 3) и то:

 

1. како Никодим, иако учитељ у Израиљу, савршено не схваташе духовне ствари,

 

2. како Господ намерно отпочиње разговор питањем духовног рођења — питањем најнеприступнијим уму Никодимову — да би тиме привео Никодима смерности, а потом даље га обделавао као добру земљу,

 

3. како је Никодим у почетку са снебивањем и стидом прилазио Христу (као и данас што многи из учених чине), а после све одважније.
 

 

БЕСЕДА

 

о суду и осуди
 

Који Њега (Христа) вјерује, не суди му се,
а који не вјерује, већ је осуђен
(Јов. 3, 18)

 

Не суди се ономе ко верује Христа Господа, јер он сам себе суди и исправља стопе своје према светлости која иде пред њим. Као човек у дубокој тами што подешава кораке своје према свећи у руци, тако и онај ко верује Христа, то јест ко се упутио за Христом као за светлошћу у тами живота.
А онај ко не верује — већ је осуђен. То јест, онај ко нема путовође на непознатом путу, тек што је корачио први корак, изгубио је пут и залутао. Ко не верује у Христа, осуђен је на незнање, на немоћ, на гнев, на тетурање по кривим и изукрштаним путевима, на порок, на очајање, а можда и на самоубиство. Осуђен је у два света: у овоме свету на бесмислену, телесну и варљиву егзистенцију, а у оном на вечну пропаст. О како је таман пут деце неверовања, и како дубок бездан између сваког њиховог првог и трећег корака!

 

Господе свемилосни, заиста немамо ни у кога и ни у шта веровати ван Тебе. Ти си наш Спаситељ од таме, греха и смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Појави се у том граду неки мађионичар Илиодор, који опсењиваше народ разним маштаријама, и веома развраћаше младеж. Једном за време Божје службе уђе у храм Божји и поче своје опсенарије. Свети Лав приђе к њему, веза га једним крајем омофора и одведе на тржиште градско. Ту нареди да се наложи велика ватра, и кад се ватра разгори, он стаде посред огња и увуче у њ и Илиодора. Илиодор сав изгори, а Лав оста жив и нетакнут.
 

 

Vezanje omoforom, loženje vatre, gradski trg, sila Božija...eee, to su bila vremena.

 

Da imam malo vise smjelosti, otisao bih da propovjedam mojima zitije svetog Lava Katanskog... ali ne znam da li je hriscanski da ih prekidam u gledanju Farme.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...