Срећан вам данашњи празник!

[Зоран]

Срећан празник свима!!!

[Зоран]

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ДАН СА КОЈИМ ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО ДА БИВА НОВО 

 

Рађа се она у дому Јоакимовом, који је био код Овчијих врата и бива приведена у храм. Потом је, посадивши се у дому Божијем и хранивши се Духом Светим као маслина препуна рода, постала сасуд сваке врлине, одвајајући свој ум од сваке житејске и телесне жеље, чувајући тако, скупа са телом и своју душу девственом, као што је ваљало да чини, пошто је требало да прихвати у своје крило Бога, јер Бог, пошто је свет, у светима почива. Тако она, дакле, гаји светост и показује се светим и чудесним храмом, достојним вишњега Бога (Свети Јован Дамаскин).

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА О БОГОРОДИЧИНОМ РОЂЕЊУ

(... )

2. Уколико је потребно да се издвоји неко време погодније од осталих (времена), као што, на пример, постоји време сетве и време жетве, време сађења и време сабирања плодова, као што постоји време сваком другом делу, открићеш да се и за добра дела време различито усаглашава. Сада је јесен, и у њој првенство припада овом месецу (септембар), који рачунамо као први и као почетак године, јер је тада постављен почетак нашем спасењу, што данас и прослављамо. Будући да је ова свештена свечаност и празник који данас славимо наш први благодатни призив и пресаздање, то је и дан са којим је све почело да бива ново, са којим је започело смењивање привременог закона трајним, слова духом а сенке истином.

3. Данас се, дакле, открио нови свет и чудесни рај, у којем се и из којег се родио Нови Адам, да би старог Адама пресаздао и васцели свет обновио. Овог Адама који неће бити обманут него ће, напротив, сам обманути обмањивача и даровати слободу онима, што су услед демонске обмане постали робови греха. Данас се на земљи приготови чудесна књига (Ис 8, 1), али не књига уобличена речима већ способна да у себи тајинствено носи саму живу Реч, и то не ону реч коју ветар носи, него Реч небеску, не реч створену да би пропала него ону, која све што јој се приближи отима од пропадљивости, не реч насталу кретањем људског језика, него Реч превечно рођену од Бога Оца.

Данас се показује одухотворена и нерукотворена скинија Божија, логосни (словесни) и духовни кивот Хлеба Живота који нам је уистину послан са небеса (Јн 6, 32-33). Данас, како каже Псалам, истина изникну од земље, истински небески украс благородства човечијег, и показа се са небеса Правда (Пс 84, 12), која је и самог началника и истинско начело неправде одагнала, и будући неправедно осуђена и праведно осуђујући, свезала је силнога у злу и сасуде његове преотела (Мт 12, 29) и пресаздала, показујући да су ови способни да у себи понесу праведност Божију. На тај начин су се вером у њега оправдали заточеници греха, јер их је узео да би вечно са њим живели, док је кнеза греха, свезавши га неразрешивим оковима, предао вечном и мрачном огњу.

Данас, по пророчком предсказању, изниче лоза (жезл) из корена Јесејевог и цвет (Ис 11, 1) који неће увенути поново призива нашу природу, иако је ова увела и због тога отпала од неувелог места наслађивања, које води цветању и дарује вечно цветање, узноси на небеса и уводи у рај. То је жезло којим Велики Пастир управља словесно стадо на вечне пашњаке, те када се наша природа ослони на ово жезло, збацује са себе прастару слабост и немоћ и лако се креће ка небу, оставивши испод себе земљу онима што су склони земном, будући да немају такву потпору.

(... )

Сви заједно принесите сада Дјеви, коју данас славимо, најугоднији и најдоличнији дар, односно ваше освештање и непорочност тела, задобијене уздржањем и молитвом. Погледајте сви, како су целомудреност, пост и молитва сједињени са умилењем учинили да Јоаким и Ана постану родитељи сасуда Божијег, сасуда у толикој мери изабраног, да не само да је у себи понео име Божије, каквим се сасудом касније показао Павле (Дап 9, 15), него и њега самога, коме је и име величанствено (Пс 8, 1).

Превод Јасмина Ђекић

ИСИДОР ГЛАВА, АРХИЕПИСКОП СОЛУНСКИ (1342-1396) – РЕЧ НА БОГОРОДИЧИНО РОЂЕЊЕ

6. Цела благословена творевина Божија лежаше безгласна, ружна, као да је мртва. Пошто је узрочник ове патње, како за себе тако и за преосталу творевину, било то велико саздање које се зове човек, требало је по превеликом милосрђу да приђе доброме Богу. Шта се дешава? Каква се неизрецива чуда збивају? Бог одлучује да закорачи на земљу и тражи се човек који ће га примити да би се људски род ослободио ропства и да би се творевини поново дала лепота. Од многих и чувених мужева који су се повремено појављивали на земљи, као што је на пример творац многих великих чуда, Мојсије, или чувар, рекли бисмо, неба, Илија, и други познати и узвишени мужеви и пророци, нико није могао да пронађе решење проблема који смо напред навели.

Касније, након много времена, долази на овај свет једно уистину узвишено и животворно саздање, небеска роса, један сасуд који ће примити Бога, прекрасна Дјева. Преко ње ослобађа се човек од патње и поново поприма своје првобитно достојанство и задобија царску власт и исмева ђавола, те оковима којима је раније био везан као роб, везује онога који га беше претходно ухватио. Цела творевина сада поново налази своје достојанство и говори о величанствености Творца. Зато што је пронашла састављача химни, мудрог проповедника свога знања, и сада се у целости повинује пророчким речима и устаје да слави Господа. И да скратим, рођење Вјечнодјеве и Богородице Марије појављује се као посредниик препорода, пресаздања, улепшавања и обнове свега. Толиким благодатима је украшен живот Дјеве. Овај дан њеног рождества толико је радосно и победоносно одјекнуо код свих! Толико много пројављује данашњи празник мистичног сазрцања.

7. Ко би, дакле, могао да схвати или пак речима да опише узвишеност ове Свецарице којом се цела творевина сјајно украси, или њену величанственост због које је могла да угости у себи чак и Бога и усаврши све оно блиставо и преславно што одликује њу и творевину?

У коликој мери човек уобличује себе да би се уподобио Богу, толико могуће да од њега прима прикладне дарове и да јача своју везу са њим. Управо стога, будући да се Дјева уподобила Богу у највећој мери, беше могуће да се, преко ње, Саздатељ јави људима. Због тога је и чудесно сједињење с њом силно засијало и цела творевина је преко Богородице обукла њену свечану одежду.

О њој мислим да је и пророк Давид с дивљењем пророковао, говорећи: Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изедначити с Господом међу синовима Божијим (Пс 88, 7). Не постоји ниједна твар виша од Блажене и ниједна се није уздигла изнад неба због уподобљавања Богу. Ниједан од будућих људи, баш ниједан, неће се уздићи тако високо. Она је највиша гора на којој је благоизволео Бог да борави. Због тога ваљано мислим да би неко могао да је назове царицом, као што је Господа назвао извесни Авакум: Слава његова покри небеса и земља се напуни хвале његове (Ав 3, 3). Што је у људи високо, гадост је пред Богом (Лк 16, 15), као што у Еванђељу свети Лука објави, колико ли, дакле треба сматрати узвишеним то што се налази изнад свих људи – а ја бих рекао и изнад свих анђела – и то што је низвела Бога на земљу? Због тога би говорио истину онај који би устврдио да се ово сазнање налази изнад свих других, осим изнад Бога. Пошто је, наравно, ово дошло с неба, с правом громогласно виче еванђелиста Јован Богослов, говорећи: Који долази с неба, над свима је (Јн 3, 31).

8. Будући да се раније земља налазила у беди и била пуна немира и безумља, те као да је дрхтала од греха а сама није могла да пронађе лека који би исцелио патњу и очистио јој болест, и рекао бих још да ју је небо било напустило и да није пружало руке да понуди неки спасоносни лек болесници. Дакле, аки би ико окончао ту пољуљаност и уклонио непријатан мирис патње, то бјеше Дјева, сјајна исцелитељка, која би с правом могла да се назове и небеском.

Чини ми се да се на ово односе Давидове речи: Земља се тресијаше, и небо се растапаше (Пс 67, 9). Мислим да је пророк требало да користи реч капи, да би назначио како се небо није отворило и није пустило незадрживу разорну навалу кише, као некада давно када је људима био потребан мали ковчег да би се спасило неколико семена живота, те се након њиховог спасења појави нови немир на земљи, који беше безумље; но, да бисмо говорили с доличном побожношћу, рећи ћемо да је небо, након што је оросило овај целебни и прекрасни леп цвет, односно Свебеспрекорну, покропило својим миомиром и људе.

Будући да нам је знано да се преко Богородице Бог постарао за нас, разумемо и оно што казује Писмо: С неба гледа Господ, види све синове људске, с престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи (Пс 32, 13-14). Неоспорно је да је Свечедна храм и престо Божији, баш као и да је о њој самој изречено: Господ је у светом двору свом, престо је Господњи на небесима (Пс 10, 4). Због свега овога ако неко назове Дјеву небом и плодом небеса, по мом мишљењу, неће бити далеко од истине.

Иако Дјевини преци потекоше од земље, носећи печат судбине Адамове, не треба се побојати и прећутати то да је блажена Богородица небо и да потиче с небеса. Чак и земља напаја биљке росом која долази с висине, с неба, да би родила и произвела користан плод. Ко прави кип од злата, не производи сам злато, већ у изради нуди само вештину свога заната а не и материјал.

Превела Јасмина Ђекић

Извор:Епархија шумадијска

[Лидија Миленковић]

Срећан празник !!!!!!!!!

Данашњи празник је и слава  "Кола српских сестара",те је током јутрошње Литургије сечен славски колач.

Сваки пут ме испуњава невероватном радошћу онај трнутак када се сви повежемо руком на рамену брата или сестре поред нас. kafica

[мирођија]

    Срећан  Вам  празник!

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

14. октобар

Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељицу и заштитницу хришћана, која својим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута помагала је појединцима и народима у рату и миру, и свуда у невољама. Догађај који црква празнује десио се 14. октобра 911. године, у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а негде у позадини стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четири сата после поноћи, угледао је свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одећом покрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру, и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види ''Царицу и госпођу, како се моли за сав свет'', што Епифаније зачуђен потврди. Због тога догађаја уведено је празновање, да нас подсећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то, у невољама, од ње молитвено тражимо.

       

[zoxy]

Свети великомученик Артемије

Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Кад се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније, у време цара Константина, посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти светог Андреја из Патраса и светог Луке из Тиве у Цариград, што војвода Артемије с радошћу изврши. Потом би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру, у коме звању он беше и за време Констанција, сина Константинова, и за извесно време цара Јулијана Одступника. Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце, заустави се у Антиохији, и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију. Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија. Видећи то свети Артемије узбуни се свим срцем, изађе пред цара и рече му: "Зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?" И још прорече Артемије цару: "Твоја је погибао близу". Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију, где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају. Свега рањена и искрвављена, бацише Артемија у тамницу, где му се сам Господ Христос јави, исцели га и утеши. Потом цар нареди, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше, тако да се тело светог Артемија све здроби и спљошти као даска. Најзад му главу одсекоше 362. године. А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно, као што му свети Артемије и прорече.

преузето са : СПЦО Луцерн

[Guest]

         

              Свим члановима   од срца честитам данашњи празник , крсну славу

                   

                                     светог великомученика и победоносца Георгија!

                                          СРЕЋНА ВАМ СЛАВА !

[Лидија Миленковић]

Придружујем се честиткама.

www.youtube.com/watch?v=oquF1c78zxY

[w.a.mozart]

0409_feel

hvala... ja slavim svetog Georgija

[Guest о. Агапије]

link=topic=4993.msg287752#msg287752 date=1289908421]

hvala... ja slavim svetog Georgija

Срећна ти слава брате dada  !

[sleki]

link=topic=4993.msg287752#msg287752 date=1289908421]

dada

hvala... ja slavim svetog Georgija

Срећна слава брате! На многаја љета!

[suza]

  СРЕЋНА ВАМ СЛАВА !

[w.a.mozart]

[Јован Чакарески]

Srećna Slava  algabacaju

[w.a.mozart]

algabacaju  хвала свима....  0205_whistling

[kajaa]

 

 Срећан празник свима-СРЕЋНА ВАМ СЛАВА !