Ovom srpskom viteškom gestu se divio ceo svet

[Дејан]

Austrijski potpukovnik August Šmit poginuo je u bici za Adu Ciganliju 1914. godine. Posle sstrahovitog otpora, srpske jedinice su odbile neprijatelja i posahranjivale vojnike obe strane. Oficire uz vojne počasti. U džepu potpukovnika Augusta Šmita našli su neotvoreno pismo koje mu je poslala ćerka iz Beča. Preživeli srpski oficiri, na čelu sa majorom Đukićem, odlučili su da napišu pismo mladoj Austrijanki. Evo teksta po sećanju Petra A. Kunovčića:

"Poštovana gospođice, sa teškim srcem i bolom u duši, iako smo neprijatelji, prinuđeni smo da Vam prvi javimo tešku vest da je Vaš neumrli tata, heroj oficir i komandant 32. austrijskog puka, danas herojski pao na čelu svoga puka, braneći svoga cara, svoju zemlju i svoju zastavu, a u teškoj borbi na srpskom zemljištu u Adi Ciganliji.

Iako ste izgubili oca, imate njim da se ponosite, jer je herojski i dostojno jednog viteza-heroja, pa na polju časti, braneći svoju otadžbinu.

U isto vreme Vas izveštavamo da smo današnjom uputnicom poslali Vam 4.000 kruna, koji smo novac našli u džepu Vašeg pokojnog oca sa pismom i molimo Vas da nas o prijemu ovog novca izvestite, jer nam je mnogo stalo do toga da primite i novac i pismo. Vašeg oca dostojno smo sahranili sa svim počastima, obeležavajući njegov grob jednom primernom krstačom, tako da kad se svrše ratne operacije i zavede mir, Vi možete sa Vašom poštovanom porodicom doći u Srbiju i naći telo Vašeg tate pristojno sahranjeno i grob očuvan

Primite naše najiskrenije viteško saučešće, da Vama i ostalima Vašima Bog podari dug i srećan život."

Početkom 1915. godine stigao je odgovor g-đice Šmit iz Švajcarske:

"Poštovana gospodo, Vaše pismo primila sam sa najvećom zahvalnošću, iako je za mene bilo posve kobno, bez obzira na Vašu utehu. Zaista, ovakva pažnja dostojna je samo srpskih heroja oficira i ja sam Vam za to večno zahvalna. Isto tako, i novac sam takođe primila na čemu Vam takođe hvala. U ovim teškim momentima za celu našu porodicu, Vaše pismo je zaista okrepljavajuće, utoliko pre i više što je naš tata zaista završio svoj život na braniku svoje otadžbine, dostojno svakog divljenja.

Ja sam već sa mnogim mojim drugaricama, uplakanih očiju, davala Vaše pismo da ga pročitaju i one su zajedno sa mnom plakale i divile se pažnji srpskih oficira heroja. Posle ovog pisma naročito cenimo podvige malene srbijanske vojske, koja je dostojna svakog divljenja."

(Izvori: Dragan Orlović, "Počasti svim poginulim", "Politika" 1. VIII 1990., navedeno prema Adam Stošić, "Veliki dani Srbije 1914-1918", Kruševački glasnik i Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918, Kruševac - Beograd, 1994.)

 

http://www.mojatv.rs/91332-ovo-samo-srbi-mogu-ovom-srpskom-viteskom-gestu-se-divio-ceo-svet

 

[Иван ♪♫]

То су људи, хришћани. Хвала на тексту, изузетно ми је драго што управо мој народ може да се похвали оваквим делом. А није ни једино, било је и оно у рату са Бугарском, када су дејства прекинута ради помоћи рањенима са непријатељске стране, па албанска голгота при којој је српска војска остала достојанствена и упркос страдањима није дирала ни пљачкала албански живаљ, па из времена устанка против Турака, када је добро чињено турским породицама, и тако даље, и тако даље.

Да се потрудимо да и данас обитава такав дух наших предака у нама данашњим Србима.

[Ненад Р.]

Чојство је чак и вредније од јунаштву на фронту.Да је среће да смо мно много више ствари научили од наших предака.