Ненадов дневник

[Ненад Р.]

Ево, решио сам и ја да отворим ову тему где ћу повремено износити нека своја размишљања.

[Ненад Р.]

Пре неки дан сам видео инвалида који са штакама чека у ред и нико није хтео ни да га погледа, а камоли пусти преко реда. Одкуд толика равнодушност код људи? Зар је могуће да не разумеју да и они могу да дођу у такву ситуацију?

Живот је кратак и заиста не могу да разумем људе који га троше и загађују у равнодушности и мржњи према другим људима.

[Ненад Р.]

Ево да мало нешто напишем на овој теми.

Овај наш народ је чудо и пун неразумевања. 

Као што сам и раније писао, много је људи код мене остало без посла. Остале су по целе пордице без посла са децом. Имају велике проблеме. Покушавам да људе орасположим и кажем да сикирацијом само себи праве зло и да уве треба да нађу нешто позитивно у свакој ситуацији. Човек који има више оптимизма, боље решава сваки проблем који га снађе. Чак и тада наилазиш на неразумевање чак и од ближњих који очекују да се ја сикирам због тога шта ме је снашло.

Покушаваш људе да утешиш, да им вратиш бар мало ведрине и тада појединима не ваљаш и чудно те гледају.

[Рапсоди]

Ех што нисам мала пчела 

сва весела , сва весела

цео дан бих ја летела

скупљајући  полен тај

и летела и летела 

ко зна куда ...........

нај......нај.............нај

 

Мала слатка и полетна

купала се ја на цвету 

и летела  и летела 

према небу ..............

према меду ................

 

Шлушала бих шта ми 

кажу......та ту влада

смишљен  рај

у том слатком

пчелињем свету    

свако има место знај .

 

 

П.С.Ако ти се не свиђа бриши.............када те угледах паде  ми напамет.........

[Ненад Р.]

Наравно да ми се свиђа. Ја сам тему ословио са дневником, али слободно постављајте своје постове, би ће ми веома драго.

[Ненад Р.]

... "За добрим се коњима прашина диже"...

Што јесте, јесте.

[Ненад Р.]

Ево нешто за моје пријатеље и остале.

 

[Ненад Р.]

Данас сам мало путовао па сам у аутобусу видео више младих људи које уступају место старијим особама. Заиста је то прелепо видети прелепа слика, и заиста не могу схватим да такве ствари имају мало одјека за разлику од лоших ствари и када треба да се љага свој народ, многи су спремни да "бацају камење"на свој народ.

Живимо у времену препуном парадокса, где човек може само да се чуди и крсти 

[Ненад Р.]

Крећем у нов посао. За сада је то далеко од бизниса, али може бити у колико се развије уз Божију помоћ, у довољној мери.

 

[Ненад Р.]

Има доста ствари које ја заиста не могу да сватим .

Једна од тавких ствари је што често људи више воле да чују да је другима лоше.

Како може другима да буде лоше а нама добро?

Ја сам пчелар и кад је већини људи добро, куповаће више меда и других пчелињих производа, по бољој цени и би ће боље расположени, а самим тим и мени ће бити боље. Да би и мени било добро, треба да и другим људима исто тако да буде добро, и то је по мени логично и реално.Треба тежити да  већини људима који савесно и марљиво раде буде добро, а не по оној нашој пословици, радовати се када комшији цркне крава.