Uvidjamo li i nase slabosti ili samo tudje?

[Adelaida]

Svi smo manje vise skloni da uvidimo tudju slabost, a sta je sa nasim sopstvenim slabostima? Uvidjamo li i njih ili se samozavaravamo? Koliko smo odmakli u posmatranju sebe samih, koliko priznajemo sebi i drugima svoje slabosti i sta cinimo da popravimo sebe same? 

[Кратос]

El mož da se definiše prvo slabost za početak?

[Adelaida]

Sta je to sto vam smeta kod sebe? Sta biste voleli da promenite? Kako izlazite na kraj s tim....?

[Adelaida]

El mož da se definiše prvo slabost za početak?

Slabost u smislu necega sto smatras svojom manom, nesto sto radis a to smeta drugom ili i tebi samom...

[keka]

Previse pricam i nemam takta... Sebi vise stete nanesem nego drugima.

I da planem brzo...

[Adelaida]

Eto ja sam recimo ponekad bas arogantna...  nemam strpljenja za neke ljude...nekad prosto sama " cacnem" nekoga...iz dosade...

[Караконџула]

Svi smo manje vise skloni da uvidimo tudju slabost, a sta je sa nasim sopstvenim slabostima?

Увиђамо ми, како туђе, тако и сопствене слабости. Сопствене још и више, само што нисмо тако гласни када их истичемо, у односу на оно како то радимо када уочимо нечију, туђу, слабост.

[Adelaida]

само што нисмо тако гласни када их истичемо

To je to...koliko smo zapravo spremni da priznamo svoju gresku...   

[Кратос]

Slabost u smislu necega sto smatras svojom manom, nesto sto radis a to smeta drugom ili i tebi samom...

Ne znam možda plahovitost,temperament...kad me neko čačka..mada moram da priznam da sam se popravio u odnosu na ranije

[Adelaida]

mada moram da priznam da sam se popravio u odnosu na ranije

Sta si radio da se popravis...?   

[Кратос]

Sta si radio da se popravis...?   

Osvestio sam je za početak,priznao sebi,onda kada mi se javi takva misao neka,pustim je,ono kontempliram nad njom,budistički ne vezujem se za nju,to je samo moj lažni ego i slično...a misli kao i reka teku,dođu i prođu...

[Adelaida]

Da, i meni je to mnogo pomoglo...ja sam ranije bila uzasna ( kad se osvrnem sad) Nisam bila plahovita, ali sam bila prgava...morao je covek da bira reci kad samnom razgovara, nisam imala ni mrvu strpljenja, samo po mom ili nikako ( mada sam se mnogo mucila i oko ovog nikako, mora po mom) naljutim se cas posla...katastrofa jedna. Svaka mi cast kako sam uopste samu sebe trpela....  A i jadni ljudi oko mene....

Onda mi jednostavno kliknulo i krenem da osvescujem sve ono sto kod mene ne valja....mada jos uvek nemam strpljenja za pojedine, sada se samo okrenem i odem, bez reci...ranije bih se raspravljala...sad jok. 

[Јелена011]

Ja sam posla sa druge strane, tiha i povucena i naivna do besvesti...

Jos kad sam usla u Crkvu, ajme meni...

Bogu hvala bilo ne povratilo se 

Jos uvek se borim sa autodestrukcijom na momente i stalno se podsecam da voli bliznjeg svog ima i deo kao samog sebe.

I za razliku od foruma uzivo nisam neka pricalica  pogotovo o samoj sebi, mogu da caskam ali se ucim da pricam o sebi.

 

Moja najbolja prijateljica mi je stalno to prigovarala - aman zeno, pricaj, nemoj da ti klestima vadim reci iz usta... (kad se radi o nekom mom unutrasnjem svetu i to je bolelo meni najblize, sto sam ja konstantno cutala o svemu sto je iznutra)...

Ucim se da ponekad ne budem toliko teski bukvalista, i da ne pomislim odmah - a sta sam sad uradila pogresno, no to opet ima veze sa autodestrukcijom i to je proces.

Nekad sam bila jako osetljiva na izgovorenu rec, a posle sam shvatila da to nije nuzno lose i da samo treba to da iskoristim kao energiju. 

Dakle sada ako me nesto povredi sto mi neko kaze ja se ne zatvaram u sebe i ne znam sta radim nego to iskoristim za akciju - da li kroz to da cu odreagovati i reci drugome sta imam, ili to iskoristiti da pogledam sebe u nekom drugom svetlu i ponovo nesto "uraditi".

 

Naucila sam se vremenom da pitam sebe jos cesce - a zasto? i kakve to veze ima s tobom? sto je tebi do toga stalo?

 

I ta pitanja su me vodila kuda da idem u sebi.

 

Od slabosti tu je bila i prokrastinacija, dakle odlagala sam obaveze do besvesti i genijalna sam u tome da ih zavrsim u pet do 12. Nikad nisam zakasnila niti je drugi trpeo, ali ja jesam.

Onda sam naucila da pitam sebe - da li ja to zelim da uradim i kako? Kad su neke obaveze u pitanju naucila sam da je u redu da ne moram sve da prihvatam i da sve uradim, osim delegiranja tu je prosto - ja to ne mogu. Ranije bih sta god me ko zamoli da uradim radila, prosto nisam mogla da kazem ne, a onda bih odlagala nesto sto mi mrsko do besvesti.

I onda sam rekla sebi - aha, dakle nije stvar da si ti lenja, ti samo neces da radis ono sto neces pa nadjes nacin da sabotiras

 

Dosta za pocetak

[Ненад Р.]

Превише сам осетљив и све примам ка срцу и никада ништа не заборављам било да је добро или зло. Увек опростим, али остаје запис у дубини душе који се никада не брише.

[БанеЛ]

Трун у оку брата свог видим, а брвно у оку свом не осећам. 

 

Најчешће код других видимо оно што можда и сами од себе кријемо и не желимо да признамо.

 

Често уместо да не одобравам поједине поступке других људи, ја у себи осуђујем те људе. Онда ми се то врати као бумеранг у виду лоших помисли. Ево једног примера.

 

У неком каснијем периоду основне школе почео сам да псујем, током студирања мислим да сам могао да се мерим и са кочијашима. Тога нисам ни био толико свестан, док ми то други нису рекли.

 

Ето, сад се трудим да не опсујем, деси се понекад, али чујем друге, онда почнем у себи да осуђујем, онда ми се то врати и тако. Мислим да је ту у основи гордост. Опет понављам, оно што најчешће примећујемо код других, то је оно што и ми у себи кријемо.

 

Искушења ће бити, и мислим да је и добро што је тако. Можда не би било лоше да неко отвори тему о томе како из једне страсти прелазимо у другу, како често један демон изгони другога.