Kapitalizam: Povratak Slobode ili Put u Ropstvo

[Ronald]

Шта би се десило кад би сад (у тренутним околностима) нпр. С.А.Д. и Србија имале међусобно потпуно „слободне“ економске односе?

Problem sa barijerama ili subvencijama je sto ti vidis neki dobitak koji je i moguce izracunati, ali nije gubitak, a to zahtjeva na primer u slucaju subvencija podizanje nekog nameta koji ce neminovno dovesti u podredjen polozaj male preduzetnike koji su u losim uslovima jedva iznad linije prezivljavanja i na kraju do njihovog zatvaranja.

[Ronald]

А шта ако је, условно речено, неком плутократи глобално загревање у интересу (или је барем убеђен у то)?

Globalno zagrijavanje je globalni problem ne nacionalni i on zahtjeva izlazak iz nacionalnih okvira.

[Плутон]

Globalno zagrijavanje je globalni problem ne nacionalni i on zahtjeva izlazak iz nacionalnih okvira.

 

Какве везе има моје питање са националношћу? Не разумем.

[Ronald]

Какве везе има моје питање са националношћу? Не разумем.

Nisam ga shvatio, pojasni?

[Плутон]

Problem sa barijerama ili subvencijama je sto ti vidis neki dobitak koji je i moguce izracunati, ali nije gubitak, a to zahtjeva na primer u slucaju subvencija podizanje nekog nameta koji ce neminovno dovesti u podredjen polozaj male preduzetnike koji su u losim uslovima jedva iznad linije prezivljavanja i na kraju do njihovog zatvaranja.

 

Ал' шта би се десило са предузетницима и привредом уопште у Србији? То питам. Наравно да бисмо имали јефтиније производе итд.

[Ronald]

Ал' шта би се десило са предузетницима и привредом уопште у Србији? То питам. Наравно да бисмо имали јефтиније производе итд.

Pa i Srbija ima komparativne prednosti resursi bi se prebacili u one djelatnosti koje su profitabilniji, tu je trziste bolje od drzave jer bolje salje informacije preduzetnicima u sta da uloze svoj novac, ali ako drzava pocne da stiti jedan sektor, ona ujedno nanosi stetu drugom.

[Ronald]

Какве везе има моје питање са националношћу? Не разумем.

Kako nekome moze globalno zagrijavanje da bude u interesu, mislis kao naftne kompanije koje prave stetu i potplacuju politicare da ih stite i da omogucavaju zakone koji ce im ici u korist. Ma to je mali problem, ovde je potreban globalni institucionalni okvir, gdje ce za svakog pojedinca na planeti vaziti ista pravila.

[RYLAH]

@@Juan,

 

Кад бих тек почео да ти причам шта све постоји у овој земљи и какосе серијски крше права људи, тек би се онда следио. Ако сам био нејасан, не мислим да је Србији излаз у још регулативе, тога имамо на претек, него у примени оних закона који се могу сматрати позитивним тековинама, које имамо али их не примењујемо, које смо увели само зато што "нам је Европа тражила". Значи, не још регулативе, него примена постојеће регулативе, оне која је нормална. Такође, нека врста комисије која ће да претресе регулативу и уклони ону која је дебело застарела. Имамо прописе и филозофије у појединим прописима који су застарели још пре тридесетак година, а нико о томе не води рачуна. На пример, треба ти три или четири папира за све живо, што би са обједињеним информатичким системом, који већ постоји и који се већ користи, било решено једним простим захтевом који предаш на једном шалтеру. Или - да би узео записник у суду, који кошта 40 динара, мораш да одеш до банке или до поште, чекаш у реду да платиш 40 динара, са провизијом која је 60 или 150 динара, зависи где платиш, однесеш потврду у суд и дају ти записник, што је сулудо, јер ти све скупа одузме најмање 15 минута. Једноставно, нико неће да се цима око свега тога, што је катастрофа. То мислим да се уклапа и у оне заврзламе које си ти помињао око плаћања. А сви ти проблеми би могли врло лако да се реше.

 

Да се не погубим, јер се нервирам кад кренем о овоме да причам: примена закона, која нам толико фали. Рецимо, имамо добру антикорупциону регулативу, која се не примењује. На папиру имамо прописе о притвору који гарантују да притвор буде последња и најдрастичнија мера, али судије притворе дају као кокице, а кад напишеш жалбу на то, то се уопште и не чита, и још ти се и стави до знања да се нису замарали читањем онога што си ти рекао. Закони у области заштите животне средине, закони у области заштите на раду, закони у области спречавања прекомерног запошљавања, антимонополска и антиолигополска регулатива... Ефикасна и јака држава би то могла без проблема да све то примени и одједном драстично побољша услове на тржишту, ал ова коју тренутно имамо - јок. Значи не више регулативе него уређенија држава, која бескомпромисно спроводи добре законе које има.

 

О правосуђу боље и да не почињем. Правосуђе и правна сигурност, који су стубови сваког система који би да обезбеди добар живот људима, код нас су сведени на нешто што се даје свакоме да се игра. Ту мислим на оне који у том правосуђу раде. Ту си немоћан чак и ако си у праву, чак и ако нема никаквог подмићивања, јер једноставно имаш посла са људима који не знају свој посао, и џаба ти свака прича, јер се то њих не тиче, не допире до њих. Ако запнеш у прекршајни суд, џаба ти да цитираш законе које је полиција прекршила, и то врло очигледно прекршила - судије су потпуно аутистичне, јер је полиција увек у праву, а полицијски записник за њих светиња, ма каква свињарија да је у том записнику, и ма колико била очигледна та свињарија.

 

Што се тиче првог дела питања - мислим да је највећи проблем онај под 2, јер је то темељни проблем од ког креће све остало.

[RYLAH]

Rile uvijek treba biti obazriv prema izvodjenju zakljucaka iz ovakvih hipoteza, kao na primer da li su se odredjene zemlje razvile zahvaljujuci barijerama ili uprkos barijerama, skola koja je to radila stara institucionalna ekonomija je odbacena sa pravom. Engleska je u XIX vijeku bila ekonomski slobodnija nego danas medjutim u pogledu politickih i individualnih sloboda nije, A.J P Taylor ima jedan dobar citat o tome kako je engleski gradjanin u XIX vijeku mogao da prodje kroz zivot a da ne osjeti postojanje nekih institucija.. Zapadni svijet je uvijek bio ili manje ili vise slobodan u ekonomskom smislu, nikad slobodan onako kako libertarijanci zele. Bolje pitanje je kako se USA razvila uprkos regulacijama i kako je uspjela da izgradi tako uspjesne institucije? Po meni kljuc se prebacuje na kulturu i demografiju, kao i na efikasan odnos institucija i pojedinca. 95 % ekonomista se slaze da su barijere stetne , to se moze procitati u Krugmanovoj ili Salvatoreovoj Medjunarodnoj ekonomiji. Druga je stvar kako politicari to razumiju i koriste

Не знам шта је овде спорно? Па скоро свака држава која је данас развијена је у почетним периодима свог развоја имала протекционизам. Тек кад се развију, сете се либералних тековина, јер либерализам одговара јаким привредама. А САД и дан - данас има тону тих регулатива којима или штити своје тржиште или подстиче свој извоз. И удара санкције другим земљама, и склапа уговоре о повлашћеном третману са другим земљама, и још милијарду других ствари. А опет је најпожељнија дестинација за пословање. Ништа није црно - бело. Онда имаш и милијарду нецаринских баријера, које свака земља примењује. Поново је и САД пример (да сад не наводим опет пример са турским дампингом воћа и "санитарном инспекцијом").

 

Либерали светску привреду посматрају у глобалу, због тога се и гроз оваквих ствари. Али ако се ограничиш на једну привреду и једну земљу, видећеш да не постоји привреда која се развила без ових ствари, у почетку, и не постоји привреда која, након што се развила у џина, не крене са либералним приступом. И у томе по мени нема ничег ни чудног ни спорног - сви се баве својим интересима, јер им је то на првом месту.

[Ronald]

@@Juan,

 

Кад бих тек почео да ти причам шта све постоји у овој земљи и какосе серијски крше права људи, тек би се онда следио. Ако сам био нејасан, не мислим да је Србији излаз у још регулативе, тога имамо на претек, него у примени оних закона који се могу сматрати позитивним тековинама, које имамо али их не примењујемо, које смо увели само зато што "нам је Европа тражила". Значи, не још регулативе, него примена постојеће регулативе, оне која је нормална. Такође, нека врста комисије која ће да претресе регулативу и уклони ону која је дебело застарела. Имамо прописе и филозофије у појединим прописима који су застарели још пре тридесетак година, а нико о томе не води рачуна. На пример, треба ти три или четири папира за све живо, што би са обједињеним информатичким системом, који већ постоји и који се већ користи, било решено једним простим захтевом који предаш на једном шалтеру. Или - да би узео записник у суду, који кошта 40 динара, мораш да одеш до банке или до поште, чекаш у реду да платиш 40 динара, са провизијом која је 60 или 150 динара, зависи где платиш, однесеш потврду у суд и дају ти записник, што је сулудо, јер ти све скупа одузме најмање 15 минута. Једноставно, нико неће да се цима око свега тога, што је катастрофа. То мислим да се уклапа и у оне заврзламе које си ти помињао око плаћања. А сви ти проблеми би могли врло лако да се реше.

 

Да се не погубим, јер се нервирам кад кренем о овоме да причам: примена закона, која нам толико фали. Рецимо, имамо добру антикорупциону регулативу, која се не примењује. На папиру имамо прописе о притвору који гарантују да притвор буде последња и најдрастичнија мера, али судије притворе дају као кокице, а кад напишеш жалбу на то, то се уопште и не чита, и још ти се и стави до знања да се нису замарали читањем онога што си ти рекао. Закони у области заштите животне средине, закони у области заштите на раду, закони у области спречавања прекомерног запошљавања, антимонополска и антиолигополска регулатива... Ефикасна и јака држава би то могла без проблема да све то примени и одједном драстично побољша услове на тржишту, ал ова коју тренутно имамо - јок. Значи не више регулативе него уређенија држава, која бескомпромисно спроводи добре законе које има.

 

О правосуђу боље и да не почињем. Правосуђе и правна сигурност, који су стубови сваког система који би да обезбеди добар живот људима, код нас су сведени на нешто што се даје свакоме да се игра. Ту мислим на оне који у том правосуђу раде. Ту си немоћан чак и ако си у праву, чак и ако нема никаквог подмићивања, јер једноставно имаш посла са људима који не знају свој посао, и џаба ти свака прича, јер се то њих не тиче, не допире до њих. Ако запнеш у прекршајни суд, џаба ти да цитираш законе које је полиција прекршила, и то врло очигледно прекршила - судије су потпуно аутистичне, јер је полиција увек у праву, а полицијски записник за њих светиња, ма каква свињарија да је у том записнику, и ма колико била очигледна та свињарија.

 

Што се тиче првог дела питања - мислим да је највећи проблем онај под 2, јер је то темељни проблем од ког креће све остало.

Ja bih to nazvao uredjena pravna drzava ukojoj su zakoni jasni a ne kao da ih je Hegel pisao

[Ronald]

Не знам шта је овде спорно? Па скоро свака држава која је данас развијена је у почетним периодима свог развоја имала протекционизам. Тек кад се развију, сете се либералних тековина, јер либерализам одговара јаким привредама. А САД и дан - данас има тону тих регулатива којима или штити своје тржиште или подстиче свој извоз. И удара санкције другим земљама, и склапа уговоре о повлашћеном третману са другим земљама, и још милијарду других ствари. А опет је најпожељнија дестинација за пословање. Ништа није црно - бело. Онда имаш и милијарду нецаринских баријера, које свака земља примењује. Поново је и САД пример (да сад не наводим опет пример са турским дампингом воћа и "санитарном инспекцијом").

 

Либерали светску привреду посматрају у глобалу, због тога се и гроз оваквих ствари. Али ако се ограничиш на једну привреду и једну земљу, видећеш да не постоји привреда која се развила без ових ствари, у почетку, и не постоји привреда која, након што се развила у џина, не крене са либералним приступом. И у томе по мени нема ничег ни чудног ни спорног - сви се баве својим интересима, јер им је то на првом месту.

Ja sam samo rekao da se privrede razvijaju uprkos tome, barijerama, ali da bi sa njihovim smanjivanjem bilo bolje

[Ronald]

Не знам шта је овде спорно? Па скоро свака држава која је данас развијена је у почетним периодима свог развоја имала протекционизам. Тек кад се развију, сете се либералних тековина, јер либерализам одговара јаким привредама. А САД и дан - данас има тону тих регулатива којима или штити своје тржиште или подстиче свој извоз. И удара санкције другим земљама, и склапа уговоре о повлашћеном третману са другим земљама, и још милијарду других ствари. А опет је најпожељнија дестинација за пословање. Ништа није црно - бело. Онда имаш и милијарду нецаринских баријера, које свака земља примењује. Поново је и САД пример (да сад не наводим опет пример са турским дампингом воћа и "санитарном инспекцијом").

 

Либерали светску привреду посматрају у глобалу, због тога се и гроз оваквих ствари. Али ако се ограничиш на једну привреду и једну земљу, видећеш да не постоји привреда која се развила без ових ствари, у почетку, и не постоји привреда која, након што се развила у џина, не крене са либералним приступом. И у томе по мени нема ничег ни чудног ни спорног - сви се баве својим интересима, јер им је то на првом месту.

Znaam da SAD imaju najvise barijera ali vecina njihovih ekonomista kaze da od toga imaju vise stete, kad jedan Krugman o tome pise u knjizi sta reci za druge.

[RYLAH]

Znaam da SAD imaju najvise barijera ali vecina njihovih ekonomista kaze da od toga imaju vise stete, kad jedan Krugman o tome pise u knjizi sta reci za druge.

Мислим да живот демантује те економисте, а и није све што они причају разумно. Кругман, ког си поменуо, је скоро имао "генијалан план" како да се ослободи свих дугова које САД има. Сигурно си читао о томе, не бих детаљно, али се све своди на превару поверилаца, што би било погубно за сваку привреду.

 

Не знам, можда грешим, али мислим да се теоретичари много често вежу за своје теорије, и онда уместо да теорије прилагођавају реалном стању, "фалсификују" реално стање и праве економске моделе који постоје само у теорији, само да би се њихове теорије показале исправним.

[RYLAH]

Ja bih to nazvao uredjena pravna drzava ukojoj su zakoni jasni a ne kao da ih je Hegel pisao

Није проблем само у јасним законима. Ми чак имамо и добру номотехнику, то је једна од комунистичких тековина која заиста јесте позитивна, али је проблем у томе што се ти јасни закони, међу којима има и веома добрих закона, једноставно не примењују, и што и даље важи нека колективистичка филозофија, према којој се више гледа некаква умишљена "правда" или "праведност" него поштовање закона и правна сигурност. А на крају се све сведе на очување позиција, које се постиже "ослушкивањем сигнала".

[Ronald]

Мислим да живот демантује те економисте, а и није све што они причају разумно. Кругман, ког си поменуо, је скоро имао "генијалан план" како да се ослободи свих дугова које САД има. Сигурно си читао о томе, не бих детаљно, али се све своди на превару поверилаца, што би било погубно за сваку привреду.

 

Не знам, можда грешим, али мислим да се теоретичари много често вежу за своје теорије, и онда уместо да теорије прилагођавају реалном стању, "фалсификују" реално стање и праве економске моделе који постоје само у теорији, само да би се њихове теорије показале исправним.

Krugman osim te knjige koju mu dopunjuju istrazivaci se i ne bavi vise ozbiljno ekonomijom. Ima dosta takvih ekonomista medjutim ovi koji se bave medjunarodnom ekonomijom uvijek krecu od primera, analiziraju ih i na kraju izvode zakljucak, moraju poci od prakse, medjutim imas i onih matematicara ekonomista koji ne znaju ni sta se desava u svijetu, oni resavaju diferencijalne jednacine. U ekonomiji uvijek postoji mogucnost i da obican covjek primjeti nesto bas u praksi pa preko toga uputi kritiku ekonomisti. na primer jedan proizvodjac bolje od Krugmana zna da li je povecanje javne potrosnje dobar model za izlazak iz krize jer on trpi taj teret a ne Krugman koji to savjetuje.