Patrijarh: Veronauka da bude obavezna - slažete li se?

[Џуманџи]

деца не знају баш ништа о својој вери.

Ko odredjuje umesto dece koja je njihova vera? I zasto? Nema smisla.

[Џуманџи]

Сличну тврдњу о својим "наукама" изричу филозофи, психолози, социолози..То значи да ове "науке" нису у ствари науке? Ако нису, што се уче у школама?

Odgovorila sam: zato sto to nije stil zivota. To sto je neko psiholog/sociolog/filosof ne znaci da (bi trebao da) se non-stop trudi da analizira bliznje, drustvo. Aman, imaju i ti "profesionalci" svoje potrebe, zelje, muke i probleme. E, tu dolazi "veronauka", bas tu, gde je najlicnije, daleko od uloge u svetu i profesije.

[Paradoksologija]

Ок, капирам те, али ја и феминизам смо ти у лошим односима, тачније екстремно сам нетолерантан према истом, јер фундаментално деградира жену. Тако да ћу ја овде стати. Хвала на размени ставова. 

 

Сестро слатка, за то им не треба школа, то је свуда око њих.

 

Što se plašiš? To što sam feministkinja ne znači da mi se sviđa abortus niti da želim da se mojoj deci u školi nameće kao izbor. Dala sam taj primer jer sam pretpostavila da se bar tu slažeš i da ćeš me razumeti.

 

I crkve su svuda oko dece, i crkveni velikodostojnici se pojavljuju u medijima, da bi za veru čuli ne treba im škola.

 

Ali podjednako je problematično da bez mogućnosti izbora i protivno volji roditelja deca na obaveznim predmetima slušaju "Bog postoji i ovako Ga treba slediti" i "Bog ne postoji i puka je izmišljotina".

[Џуманџи]

Да ли то онда значи да нпр. Андрић коме је писање део идентитета није личност? Или узми некога из света науке нпр. Да ли Тесла са свијим визијама које су део њега, а за које је говорио да је заправо само њихов проводник, заправо није личност и да његов рад није део његовог идентитета?

Пази, то су све шкакљива питања, ја уопште не бих тако олако рекао да оно што човек ради у одређеној мери не детерминише и његов идентитет?

Onda se odluci: ili "u odredjenoj meri" i "deo", ili ovo sto si pre rekao:

Шта мислиш, да ли је нпр. неком писцу његов књижевни рад стил живота, или неком сликару, музичару? Да ли њихов рад, оно чиме се баве, дефинише у одређеној мери или потпуно њихов угао гледања и однос према људима и свету у којем живе, ако из тог рада црпе смисао, целу животну инспирацију, навике, формирају ставове...?

Odgovorila sam na ovo "ili potpuno". Potpuno jok. Ako je potpuno, onda nista od coveka.

[Paradoksologija]

Književnost, koja se predaje u školama? Tekstovi i tekstovi o tekstovima koji pokušavaju da objasne one prve tekstove. Slično kao i teologija. 

 

Kada bi se u školi Svetom Pismu i, recimo, Kur'anu, pa zatim teološkim tekstovima, pristupilo na "književni" način - u smislu analize, tumačenja, diskusije - to bi isto bilo prihvatljivo prilično velikom broju roditelja.

[cloudking]

Treba,pravoslavni Srbi u Srbiji moraju da imaju manja prava od svih drugih . Zasto bi deca vecine stanovnika Srbije ucila o svojoj duhovnosti,tradiciji i nalsedju kad to smeta sacici osvedocenih neprijatelja i krvnika Srba i Srbije ? 

 

 

Koje vecine?

 

Na drugim temama cesto govorite o tome kako u srbiji nema ni 10% pravoslavaca?

[Paradoksologija]

 Сад ово око наметања избора ми није јасно. Како избор може да се наметне...? Мислим, код абортуса је ситуација или-или, две опције, а ако те већ интересује мој став око тога, а и раније сам га износио, ма колико се ја залагао против абортуса, абортус је ствар личне одлуке мајке, без обзира на све. Тако да била мајка хришћанка или не, веровала или не, саветовали је или не да роди, на крају, кад се црта подвуче, то је само и искључиво њена лична одлука. Као што је уосталом и сваки грех последица личне одлуке.

 

 

Ne bih volela da se na bilo kom obaveznom predmetu u školi mom detetu nameće abortus kao jedini dobar/moguć/prihvatljiv izbor. Ne znam šta nije jasno.

 

Zanimljivo, na temi o Fajgelju i nastavi programa „Promocija humanih vrednosti“ ti imaš potpuno iste argumente kao ja na ovoj temi, ali protiv ovog programa: građani imaju pravo da budu protiv određenih oblika nastave, moramo svi da se pitamo i dogovorimo...

 

Vidiš, ja prosto verujem da je tako, na svaku temu.

[Џуманџи]

Видиш колико сам ја либералнији од тебе

Da

[Кратос]

Ko odredjuje umesto dece koja je njihova vera? I zasto? Nema smisla.

Znači ti si i protiv krštavanja dece?

[Ламех]

Odgovorila sam: zato sto to nije stil zivota. To sto je neko psiholog/sociolog/filosof ne znaci da (bi trebao da) se non-stop trudi da analizira bliznje, drustvo. Aman, imaju i ti "profesionalci" svoje potrebe, zelje, muke i probleme. E, tu dolazi "veronauka", bas tu, gde je najlicnije, daleko od uloge u svetu i profesije.

 

Ако сам добро схватио последњу реченицу, испада да веронаука управо залази у сиву зону и злоупотребљава отореност деце?

 

Стварно не мислим да би се, нпр православна вера, могла дефинисаати као стил живота. Свака од горе наведених наука има свој вредностни систем самим тим што нешто одређује као добро или лоше, па тиме и имплицира некакав стил живљења. По тој логици бисмо сваки начин разумевања стварности, живота, мишљења могли окарактерисати као стил. Јер неминовно води ка одређеном начину живота.

Веронаука се не бави тиме да процењује веру деце и њихову праведност или грешност. Као што се философ/психолог/социолог не баве ко од деце истинито мисли/има или нема неки психички проблем итд. Слажем се да веронаука истиче и одређен начин живота који је у складу са учењем Цркве. Али не видим да је позив на литургију деци/омладини или учење о стварању света и човека, греху, врлини, добру и злу, ишта веће наметање модела живота него што то чине други друштвено-хуманистички предмети.

 

Znači, klinci papagajski ponavljaju šta je napisao Platon, Frojd, Dirkem. Od klinaca se ne očekuje da se slažu sa onim što su dotični rekli niti im se to predaje kao istina, već prosto kao još jedna teorija.

 

Који је смисао онда тога да деца бубају те теорије које ће сутра заборавити? Аргумент, опште образовање не пије воду јер њима "пуца" за опште образовање. И то сматрају као невиђену смарачину.

Са друге стране, познајем доста вероучитеља који баш доводе у питање догмате Цркве желећи да покажу ђацима да они имају логичку доследност и утемељење у теорији и пракси. А при томе нису става да ако ђак то не прихвата, ај на поправни. Чисто сумњам да би неки проф социологије ђаку који каже нећу да учим марксизам рекао ок, не мораш; или да каже типа Јунг је ментол, нећу да учим његове теорије о дубинској психологији; или модерна филозофија је глупост и није филозофија тако да ме баш заболе за исту.

[fsa]

Bog nas je stvorio kao slobodna bića, ali bez brige - mi ćemo tu Njegovu "grešku" ispraviti. 

[Кратос]

Bog nas je stvorio kao slobodna bića, ali bez brige - mi ćemo tu Njegovu "grešku" ispraviti. 

Sloboda jedino postoji u mislima,u duši pričati o slobodi van toga je čista iluzija.

[Paradoksologija]

Па види, не може нико твом детету да наметне абортус или неабортус као једини добар и прихватљив избор. Катихета рецимо може да објасни шта хришћанство учи, да каже шта, како, зашто. Да ли ће то твоје дете прихватити или неће...тој је скроз други пар опанака. Просто не знам како не схваташ да не може нико ништа да ти наметне ако ти то нећеш, тачније да ту не постоји никакво наметање, неће те нико спалити на ломачи, нема присиле.

 

Тако је. Врати се на почетак ове теме у првих два три поста сам објаснио.

Дакле, ако кренеш (не ти) са агресивним форсирањем једне приче онда прихвати туђе право да то исто уради. Другим речима одбијаш да седнеш да се договоримо око сексуалног васпитања и образовања (то је чини ми се била линкована тема) онда прихвати исти третман са друге стране, јер као што ти имаш интерес (као део једног друштва) има га и друга страна.

 

Vratila sam se; i dalje ne shvatam šta ti zaista misliš i veruješ; čini se kao da ti je glavna motivacija inat spram "ovih drugih". Ne delim takav stav - možda si ipak ti taj koji je ideološki ostrašćen?

 

 

Који је смисао онда тога да деца бубају те теорије које ће сутра заборавити? Аргумент, опште образовање не пије воду јер њима "пуца" за опште образовање. И то сматрају као невиђену смарачину.

Са друге стране, познајем доста вероучитеља који баш доводе у питање догмате Цркве желећи да покажу ђацима да они имају логичку доследност и утемељење у теорији и пракси. А при томе нису става да ако ђак то не прихвата, ај на поправни. Чисто сумњам да би неки проф социологије ђаку који каже нећу да учим марксизам рекао ок, не мораш; или да каже типа Јунг је ментол, нећу да учим његове теорије о дубинској психологији; или модерна филозофија је глупост и није филозофија тако да ме баш заболе за исту.

 

Nisam rekla da mislim da su ti predmeti i pristupi korisni - mislim da reč "papagajski" dosta govori o mom stavu. Volela bih da se deca više uče kritičkom čitanju i razmišljanju, a manje bubaju.

 

Ali nemojmo izjednačavati pristupe ta dva tipa predmeta jer neki veroučitelji nisu onoliko dogmatski koliko im plan, program i položaj dopuštaju, a nastavnici društvenih predmeta traže znanje o nečijoj teoriji i pored neslaganja sa istom. Prosto su po planu i programu pristupi drugačiji i u tome leži problem sa obaveznom verskom nastavom.

[cloudking]

Па види, не може нико твом детету да наметне абортус или неабортус као једини добар и прихватљив избор. Катихета рецимо може да објасни шта хришћанство учи, да каже шта, како, зашто. Да ли ће то твоје дете прихватити или неће...тој је скроз други пар опанака. Просто не знам како не схваташ да не може нико ништа да ти наметне ако ти то нећеш, тачније да ту не постоји никакво наметање, неће те нико спалити на ломачи, нема присиле.

 

Kakvo je ovo licemerje da te bog sacuva.

 

Kao prvo predaje se deci, tako da prica o tome kako "sam biras da li ces prihvatiti ili ne" je  u takvom kontekstu vrlo bezobrazna.

 

Kao drugo, samo razmislite kako bi ste reagovali ako bi se sutra doneo zakon da sva deca  u Srbiji morajuda pohadjaju versku nastavu Islama... mislim, sta ima lose? Niko tu decu ne tera da prihvate to sto uce, zar ne?

[Џуманџи]

1. Ако сам добро схватио последњу реченицу, испада да веронаука управо залази у сиву зону и злоупотребљава отореност деце?

2. Стварно не мислим да би се, нпр православна вера, могла дефинисаати као стил живота.

Свака од горе наведених наука има свој вредностни систем самим тим што нешто одређује као добро или лоше, па тиме и имплицира некакав стил живљења.

1. Ne, nisam u kontekstu predmeta napisala "veronauka", vec u kontekstu coveka (pricali smo o tome da li profesija definise nekoga delimicno ili potpuno). U tom kontekstu, moja "veronauka" nema veze sa time da li sam ja verouciteljica, knjizevnica, psiholog, jer, kao sto rekoh imam svoje licne potrebe, zelje i probleme koje nemaju veze sa mojom profesijom. Razumes sada?

2. Oprosti, stil zivota uopste ne dovodim u vezu sa vrednosnim, a ni eticko-moralnim sistemima, tako da... Bolje da navedem primer. Moj veroucitelj u srednjoj je svima bio prijatelj. Nije pricao o Bogu, Crkvi i veri po svaku cenu, ali je zato uvek bio tu da odgovara na kojekakva pitanja koja nas muce. Mnogi su ga "navatavali" na odmorima da ga pitaju nesto nasamo, u vezi devojaka, momaka, bolesti, nemastine. To je stil zivota. Ne sistem, ne "dobro-lose".