Uloga ikona u Hriscanstvu

[Зорица екс Милева]

Kontam ja od prilike kako se radi, samo treba da se ima materijal i šema, imali smo neke odjevne predmete koji su bili ukrašeni sa ovakvim materijalom, ali treba imati ovu ikonu naslikanu, i ove ukrasne bobke. A gdje to d se nabavi?  girls036 I koliko je to 300 rubalja?

[Boba]

Kontam ja od prilike kako se radi, samo treba da se ima materijal i šema, imali smo neke odjevne predmete koji su bili ukrašeni sa ovakvim materijalom, ali treba imati ovu ikonu naslikanu, i ove ukrasne bobke. A gdje to d se nabavi?  I koliko je to 300 rubalja?

  jedna rublja je oko 2.5 dinara tako da je 300 rubalja oko 800 dinara

sada kako da se nabavi to ne znm ali evo kursne liste http://www.kursna-lista.info/kursna-lista-svih-valuta

[ivana626]

То колико ја видим су највише перлице. Могу се купити у продавницама позамантерије. Тих продавница има свуда по граду. Ја најбоље знам земун, па могу рећи да код ту око пијаце и Мадленијанума има око 3 таквих продавница Маја, Каја, тако се отприлике зову.

[мирођија]

 

об иконе Божией Матери " Иверская"

В IX в., когда в христианских странах свирепствовало иконоборчество и одурманенные этим святотатцы всюду разыскивали и уничтожали почитаемые образы, одна христианка, спасая свою святыню, спрятала икону в челноке, пустив его в море. На протяжении двух веков икона считалась погибшей, но вдруг чудесным образом приплыла на Афон. Один из иноков местного монастыря, взявшийся доставить ее из волн морских, сумел пройти по воде, как по суше. В XVII в. из Иверского монастыря на Афоне в Россию были присланы три копии этой иконы, и каждая прославилась чудесами. С тех пор и установлены празднования в честь Иверской иконы. О том, насколько она почиталась и была дорога, говорит тот факт, что в 1812 г. перед вступлением в Москву наполеоновских войск она была вывезена в числе других главных святынь русской церкви — вместе с Владимирской и Смоленской иконами. В дальнейшем копии Иверской иконы распространились по храмам многих епархий.

Пред иконой Пресвятой Богородицы Иверская Долятся об избавлении от разных напастей и об утешении в бедах, от пожара, об умножении плодородия земли, об избавлении от скорби и печали, об исцелении недугов телесных и душевных, при тяжелых обстоятельствах, о помощи земледельцам.

Дни памяти:  12 (25) февраля

Молитва

материалы: он -атлас, лики написаны маслом на тонком холсте, в вышивке использованы: бисер, стразы, трунцал,  канитель.

размер 21*28 см

Мастера:

 Ольга

[мирођија]

        об иконе Божией Матери " Неупиваемая чаша"

  Явилась в 1878 г., когда крестьянину Тульской губернии Стефану, одержимому пьянством, было во сне видение прп. Варлаама, повелевавшего отправиться в Серпухов, в монастырь Владычицы Богородицы и отслужить там молебен перед чудотворным образом. Монахи помогли бедному паломнику в розысках иконы, которую он узнал по изображению на ней виденного во сне старца. Молитва и впрямь совершила чудо: Стефан забыл о вине. Популярность серпуховской иконы стала такова, что здесь до революции было создано Александре- Неве кое братство трезвости, возрождаемое ныне в серпуховском Высоцком монастыре,

Празднование в честь иконы Пресвятой Богородицы «Неупиваемая Чаша» совершается 5/18 мая.

Пред иконой Пресвятой Богородицы «Неупиваемая Чаша» молятся об исцелении одержимых недугом страсти пьянства и запоя, наркомании и табакокурения, а также для примирения раздоров в семье и решения квартирных вопросов.

Молитва

материалы: парча, лики написаны маслом на тонком холсте, в вышивке использованы: бисер, стразы, трунцал, канитель, гранаты, сердолик, авантюрин, аметисты, жемчуг, перламутр, кораллы.

размер 21*29 см       

Мастера:  Анна, Дмитрий

[мирођија]

БОГОРОДИЦА УМИЉЕНИЈА

За време цара Теофила иконоборца, један племић по имену Симеон, имао је жену побожну и украшену врлинама, која се потајно поклонила светим иконама. Ова хришћанка чувала је у свом дому ову чудотворну Богородичину икону. А бешчасни иконоборци су у то време свуда вршили претраге, како би пронађене свете иконе предали пламену. Тада је ова честита жена под притиском свога мужа, такође иконоборца, била принуђена да икону уклони из свог дома. Сишавши на обалу испред куће, она је целивала са болом у срцу и многим сузама, и призивајући Владичицу Богородицу да је сачува, спустила је у море у нади да ће поново моћи да је се насити кад се стиша иконоборачко лудило. Икона је остала усправна пливајући чудесно по води. Поклонивши јој се, жена се врати својој кући благодарећи Мајци Божијој. Препливавши чудесно море Мармараса, Хелеспонт и Егејско море, икона је стигла у пристаниште светог манастира Филотеја, откривши игуману да сиђе и да је дочека. Испуњен бескрајном радошћу због овог драгоценог блага, игуман се спусти са осталим оцима у пристаниште, начинивши литију; угледавши чудесну икону обасјану Божанственом светлошћу, он приђе и узме је у своје руке. На том месту избио је извор лековите воде, који још увек постоји. Онда је оци са псалмима и химнама, свећама и тамјаном, однесу у свети манастир и поставе је на место на коме до данас стоји. Од тада па до данас сваког понедељка Светле недеље у знак сећања на чудо, литија иде до извора, где се освештава вода. Кажу да је ова икона једна од седамдесет икона које је живописао свети јеванђелист Лука. Небројена је чуда сатворила, која је немогуће описати, од којих наводимо само нека. Много година по доласку иконе у манастир, српски краљ Стефан Душан освојио је Македонију и Солун, стигавши до саме Свете Горе. У то време манастир Филотеј био је настањен бугарским монасима, који су и даље по старом обичају силазили на извор у понедељак сваке Светле недеље. Поштујући са побожношћу ову свету икону, они су је износили на литију и освештавали воду. Пошто је међутим извор био доста удаљен од манастира, остајали би да ручају, па се тек онда враћали у манастир, појући и хвалећи васкрслог Христа и враћајући икону на њено уобичајено место. Једне године монаси су се толико најели и запили, да су по свршеној литији поспали крај извора. Пробудивши се, они пођу по свету икону у намери да се са њом врате назад у манастир. Икона је међутим остала непомична, изобличавајући њихово безумље и несташлук, али и непоштовање према самој Богородици. Монаси су тада дошли себи, па су са сузама припали икони просивши опроштај. Милостива Богородица услишила је њихове молитве и света икона се подигла са тог места. Онда су се монаси са великом радошћу вратили у манастир, али је од тада више нису износили на литију из великог страха. Икона Пресвете Богородице Слаткољубиве стоји на стубу леве певнице у Саборном храму манастира Филотеја.

[мирођија]

Света Богородица Казанска

Док су Православни мисионари ишли на исток, издајници су стигли са запада. Почетком ХVII века, Русију су покушали да преплаве језуити. Крај ХVI и почетак ХVII века су у историји Русије познати под називом „смутна времена“. Земља је трпела од напада пољске војске, који су се нарочито окомили на Православну веру: рушили су и спаљивали храмове, градове и села. Путем преваре, успели су да овладају чак и Москвом. На позив руског Патријарха Јермогена, руски народ је устао у заштиту отаџбине. По поруци коју је одаслао кнез Димитриј Михаилович Пожарски, из града Казана, донешена је чудотворна икона Пресвете Богородице. Знајући да је Господ пустио зло на народ због греха њихових, одређен је тродневни пост, током ког се цео народ молио Господу и Његовој Пречистој Мајци за помоћ. И молитва им би услишена. Стигла је вест од Светог Арсенија Јеладског (касније Суздаљског, †1626), који се налазио у пољском заробљеништву, да му је у виђењу откривено да је суд Божији окренут на милост, по заступништву Пресвете Дјеве. Те ноћи се његова затворска ћелија осветлила необичном светлошћу, и он је видео Светог Сергија Радоњешког, који му је рекао: „Арсеније, услшене су ваше молитве. Заступништвом Богородице, суд Божији отаџбини је претворен у милост. Сутра ће Москва бити у рукама ослободилаца и Русија ће бити спасена.“ Као потврду истинитости пророчанства, Архиепископ, који је иначе био јако болестан, био је у потпуности исцељен.

Одушевљена том вешћу, руска војска је 22. октобра 1612. године однела велику победу, заузела град Китај, а за два дана и Кремљ, потпуно ослободивши Москву од пољских окупатора. 25. октобра је одржана литија на којој је ношена икона, а која је ишла ка Кремљу. Тој литији у сусрет је изашао Архиепископ Арсеније, носећи икону Богородице Владимирске. По ослобођењу Русије, кнез Димитрије Пожарски је поставио Казанску икону у придворској цркви Ваведења у Москви. 1636. године је пренешена у новоизграђени Казански храм на Црвеном тргу. Данас се она налази у патријаршијском богојављенском храму и у Москви.

У спомен ослобођења Москве од пољских окупатора, установљен је празник иконе 22. октобра. Испочетка је то био празник само Москве, а од 1649. године, постао је сверуски празник. 1709. године се пред иконом молила сва руска војска на челу са Петром Великим, пред познату Полтавску битку. 1721. године је Петар Велики однео копију иконе у Петроград, где је била постављена у Александро-Невској лаври, а 1737. године у храм Рођења Богородице. 1811. године, пред рат је пренешена у новоизграђени Казански храм. 1812. године је лик Мајке Божије осенио руске војнике, који су зауставили напредовање Наполеонове војске. На празник Казанске иконе, 22. октобра 1812. године, руска војска је нанела први велики пораз француској војсци. То је био почетак пораза освајача целе Европе.

[Зорица екс Милева]

[Зорица екс Милева]

[Небојша Јовановић]

како се зове ова икона?

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

http://www.atlantaserbs.com/learnmore/library/cudotvorne-ikone.html

[Guest]