Извори исламског учења

[Grizzly Adams]

Помаже Бог,

Чини да доста браће у Христу не зна тачно одакле долазе цитати које постављамо, као ни који је њихов значај и важност, па мислим да је добро да се мало боље упознамо са тим. Ево само да започнем тему, а наши саговорници муслимани ће, надам се, помоћи и исправити где треба.

1. Куран

Куран је Божија "објава" коју је по исламском веровању анђео Гаврило пренео Мухамеду. Овде је веома важно правилно разумети реч "објава", то значи да Куран није "написан" него "објављен". Већина исламских учитеља сматра да је Куран "вечан" и "нестворен", па одатле и посебан однос који муслимани имају према својој светој књизи.

Куран се састоји од 114 "сура" (поглавља) од којих нека имају само пар "ајета" (стихова), док најдужа сура (бр. 2 - "Крава") има 286 ајета. Суре се деле на "меканске" и "мединске" зависно од тога у ком су периоду Мухамедовог живота објављене (преломни тренутак у Мухамедовој каријери представља "Хиџра", тј. његов прелазак из Меке у Медину 622. године). Поглавља нису поређана у хронолошком редоследу, већ (углавном) по величини од већих ка мањим, тако да је од посебног значаја код читања Курана знати у ком је периоду објављено, као и историјски контекст пошто се често ради о упутствима која је Мухамед добио по питању конкретних догађаја. То почетницима отежава самостално читање Курана без додатне литературе или помоћи.

Хронологија је веома битна и због тога што је у различитим периодима Мухамед некада добијао супротне објаве. Типичан пример је прво упутство да се муслимани моле окренути према Јерусалиму, које је касније промењено на окретање ка Меки (што важи до данас). У таквим случајевима примењује се правило "дерогације" које каже да ако имамо два супротна правила у вези истог питања, на снази је оно које је касније објављено. То се такође заснива на ајету из Курана:

"Mi nijedan propis ne promijenimo, niti ga u zaborav potisnemo, a da bolji od njega ili sličan njemu ne donesemo. Zar ti ne znaš da Allah sve može?" (2:106)

2. Хадиси

Пошто се Ислам у почетку преносио усмено (првих 100 година чак ни Куран није био записан, већ су га верници учили напамет), после неког времена муслимани су почели да записују "хадисе" (предања) од живих сведока Мухамедовог живота. То су велике збирке у којима се налазе описи догађаја из Мухамедовог живота, његова упутства верницима у разним ситуацијама и слично. За сваки хадис, аутори су се трудили да детањно провере и документују извор. Из њих сазнајемо пуно о Мухамедовом животу, као и контекст у коме су објављене поједине суре и ајети из Курана.

Најважније збирке хадиса су "Сахих Бухари", "Сахих Муслим", "Сунен Несаија", "Сунен Ебу Давуд", "Тирмизијин Сунен", "Сунен ибн Маџе" и "Мувета". Оне садрже на хиљаде хадиса који се сврставају у различите категорије што се тиче поузданости. Ове збирке су, поред пар биографија написаних одприлике у исто време, главни извор информација о Мухамедовом животу и раду.

Толико за почетак, исправке и допуне су добродошле.