Secanja iz Pristine 1999.

[Jadranka1]

Nisam ni spavala dobro cele noci...Ja o ovome skoro nikom nisam ni pricala,pa sam se uznemirila prilicnodeseto...Srecom,deca mi se probudila u 5 20 jutros...

Nikom ne pricam o tome,brzo dodje taj talas i znam da cu da potonem...

Samo bih volela da se zna da ima nas koji smo zaista dali sve od sebe da ostanemo,ali nismo mogli,ili da odemo ili da nas ubiju...

Secanje deseto

Stari Srbin ,slep godinama,ziveo je  u stanu na 12. spratu u centru grada,sa svojom suprugom...Jednog avgustovskog dana skocio je i preminuo od pada...Nije mogao vise...Poznavala sam mu cerku...Nije dozvoljeno opelo...Neki engleski svestenik,tzv. padre,hriscanska dusa,dosao je da vidi sta cemo sa sahranom,zao mu bilo sto nece biti svestenika,pa je rekao da ce on otici da ocita molitve,da ne ode dusa tek tako...Jadan covek,slep,na 12. spratu,gomile ljudi im kucaju na vrata i uznemiravaju,nije vise mogao...

Taj padre nas je pitao sta moze da uradi za nas Srbe.Rekla sam mu da svi u Pristini mogu u svoje bogomolje,osim nas.Ubrzo ,negde od Sretenja 2000. redovno su nas odvozili na Liturgiju u nasu crkvu sv. Nikole.

[Jadranka1]

Secanje jedanaesto

Zaboravila sam...Dan kada je vojska konacno napustila svoj narod,poslednji dan kada je i policija tamo bila.Ljudi beze,kolone se formiraju,ima nas koji necemo da idemo,ima ljudi koji su iz sela iz okoline dosli i ne zele dalje...A nasi policajci ...Gledam i placem...U ukradena kola trpaju sve vredno iz siptarskog stana ,a kad vide da ne moze da stane,odu,ukradu druga veca kola i trpaju opet...Braco kome nas ostavljate...

[Jadranka1]

Secanje dvanaesto

I dalje necemo da idemo...8. jul,noc...Muk...Cuju se 4 pucnja,krik...Ubrzo posle toga mama je videla kroz prozor,komsiju ,vojno lice u penziji,mrtvog odnose na nekom KFOR otvorenom vozilu,a zena preko njega kuka i place kroz noc...On nije hteo da ide...Nikom nista nije krvi bio,pa nije ni hteo da ide...Mnogi smo tako mislili...

[Jadranka1]

Secanje trinaesto

Zadusnice pred pocetak Casnog posta,cini mi se 4.3. 2000.Vode nas na groblje u Pristini...Jedino sto mi je jasno u secanju su rake ,njih nekoliko,otkopane,cabad pored njih,satrunula...Kazu nam da su to Srbi nasi odneli svoje preminule pre nego sto su otisli...Ona zemlja glina,voda ne prolazi kroz nju,a voda od kise i snega se nakupila i  tako stoji...

U jednom delu groblja,srpskom delu,novi grobovi,samo gredice sa brojevima,svestenik nam kaze da su to verovatno tela Srba umrlih u starackom domu,tamo ih je oko 70 ostalo,a medju njima nepokretna 12-godisnja devojcica dovedena tu iz K. Mitovice,a direktorka doma je posebno cuvala jer se tamo nocu radi svasta nad tim jadnim Srbima,silovanja ,tako je rekla  ta direktorica Siptarka...Mislim da i dalje tamo neki Srbi zive,ali su ostavljeni od svakog,ima izbeglih iz Hrvatske,pretezno senilni i bolesni...Jadne duse...

Dosta krstova od 1999. ,ljudi nisu spomenike ni stigli da postave,polomljeno,tj. horizontalne grede polomljene...Popravljam krst Aleksandra Jocica...Stari pristinski hrisacanin pravoslavac,mnogo puta u Hilandaru boravio...Nedugo posle toga sam mu upoznala suprugu,poklonila mi je njegov Novi zavet i brojanicu koju je iz Hilandara doneo...Vera se zove,nije htela da ide...Nisu imali decu.

[Jadranka1]

Secanje cetrnaesto

Blizu jedine srpske zgrade koja je cuvana 24 casa dnevno,bilo je okolo dosta Srba samih ili po 2-3 stana u jednoj zgradi.Tako blizu ,a tako daleko...Jer,cim patrola ode,Siptarima su ruke bile odvezane i nisu prestajali sa uznemiravanjem,pretnjama...

Zivela je stara zena tako blizu,a tako daleko...Njena cerka sa porodicom je otisla za Srbiju,ali su pre toga sve stvari iz svog stana ubacili u majcin stan,tako da su ostale samo staze izmedju stvari,mali stan,a u njemu namestaja za dva...Zena je bila zaista u teskom mentalnom stanju,od samoce,od tuge,od napustenosti,od zelje da sacuva svoje i cerkino...Lekari su je obilazili redovno,vojska,takodje.Jedan Englez je zasukao rukave i ocistio joj kupatilo jer nije bilo nikoga da joj pomogne...Mi nismo smeli da idemo i ostajemo kod brace i sestara Srba bez zastite,a nismo mogli da dobijamo pratnju za takve stvari,na zalost...

[Jadranka1]

Secanje petnaesto

Nismo samo mi Srbi tamo stradali...Bila je jedna zena muslimanske veroispovesti,udovica sa cerkom,medicinskom sestrom ,a ta cerka nije napustila bolnicu,tako da je i nakon odlaska Srba,ostala da radi,buduci da je znala jezik...Jednog dana posla je u Gracanicu  da majci podigne penziju,posto je zena radila bila za nasu policiju .Poznanik Siptar joj je ponudio prevoz,a umesto da je odvede u Gracanicu,odveo je negde i silovao.Majka je sprecila da ne popije varikinu i odmah posle toga su otisle...

Pitate se kako su ljudi dole prodavali stanove u to doba?Rekla sam da su advokati Siptari uglavnom otkupljivali stanove i tako je to islo...Ali,mnogima je dato mnogo manje nego sto je sve to vredelo.Mom kumu je za 2-soban stan sa namestajem dato 10 000 DM,sto je bilo oko trecinu prave vrednosti.Mnogi su tako u zurbi prodali,bez ikakve nadoknade posle...Bitno da se ziva glava izvuce.

[Jadranka1]

Secanje sesnaesto

DECA

Ostala su mnoga mala deca sa roditeljima u Pristini...Do novembra prevoz do skole u Lapljem selu i Gracanici nije bio resen...Napokon,KFOR je obezbedio autobus i vozaca Srbina polovinom novembra,pa sreci nije bilo kraja...Neka deca su se rodila u leto 1999.,majke su ih nosile u ratu i rodile u ratu...Rat nama na Kosovu nije ni prestao,jeste stalo bombardovanje,ali mi nismo imali vremena da udahnemo,odmah su na nas presli Siptari...

Na Suncanom bregu Istok su bile dve porodice,odvojene,sa po dvoje skolaraca...U zgradama na vrhu Suncanog brega je bilo oko 8 dece za skolu...U nasoj zgradi oko 15 dece...A bilo je i mladjih...Neki su jos uvek tamo,ceo svoj zivot oni za bolje ne znaju...Ne bih o tome..

Deca sa Suncanog brega su gledala sneg kroz prozor,ali nisu smela napolje...Neki vojnici su odlucili da ih obraduju,pa su ih izveli i cuvali dok su se grudvali svi zajedno...A ono cetvoro dece sa Istoka nije moglo da izadje...

Roditelji su se snalazili,pitali komsije strance policajce za prevoz do Gracanice da bi uzeli plate,nesto kupili...Kretanje strogo ograniceno i zavisno od drugih...Frustrirajuce...A Sloba slavi pobedu protiv NATO-a...

[Tanja]

Као онда, када сам са 13 читала Ану Франк и захваљивала се што рата нема, што никада више нећемо плакати... Само да рата не буде... веровала сам, тада са 13...

[Jadranka1]

Secanje 17.

Mali Aco

Dosao je sa roditeljima i trojicom brace i sestricom iz jednog sela u tu cuvenu sticenu zgradu.Imao je 17 godina,najstariji,vedar,veseo,plav decak.Postepeno,od tog zatvorskog zivota,doziveo je nervni slom,okacio neko nase obelezje i pobegao na pijacu...Siptari su ga okruzili i da ga jedna nasa devojka prevodilac nije videla iz vozila,pa rekla vojnicima koji su ga obezbedili i vratili kuci,ko zna sta bi bilo...Ali,nikada se nije povratio...Zavrsio je u jednoj dusevnoj bolnici...

[Jadranka1]

Secanje 18.

Mala Andjela

Zivela je u jednoj stracari sa mamom i bakom.Tata za nju nije zeleo da zna...Imala je nekih 4-5 godinica...Delili su kupatilo sa ostalim stanarima te barake,a samim tim,zivot im je visio o koncu kada bi isle u toalet...Odmah pored PMF-a...Stalno guzva...Izasla bi ispred barake kada bi vojnici dosli i mi,da se poigramo malo i obradujemo je nekom cokoladicom...Imala je dugu kovrdzavu crnu kosu,stalno se smejala...Kada je dorasla za skolu,morala da je ode u Gracanicu kod tetke...Cuvala je svoje do kraja,ali sta je mogla ,tako mala...Volela je Engleskinji Stellu,zenu vojnika koja je isto tako mnogo volela...

[Jadranka1]

Secanje 19.

Bilo je mnogo starih i psihicki nestabilnih ljudi,ostavljenih od svih...

Jedne veceri,vojska je nasla staru baku,golu u kadi,silovanu...

Jedna llada zena je rekla muzu da ide do podruma,ali se dugo nije vracala,pa je posumnjao i otisao da vidi...U pravi cas,skinuo je sa vesala i spasio od samoubistva...

Stariji bracni par ziveo je sa sinom sizofrenicarem,sami u zgradi...Mucenik ih je jednom napao i pobegao napolje,nije vise mogao da izdrzi...

[neko]

Citam i ne verujem,niko nije ostavio komentar??Kao i uvek!Niko nema komentar za Kosovo!Jer to je kao da gledas u sami pakao,a ko je jos uspeo da iskomentarise PAKAO??

[мирођија]

  Да, то је  пакао, и сви који  ово  читамо то  знамо и видимо,

  и уздржавамо се од коментара да би ова душа што пише била

  сабрана да нам прескачући преко својих рана пише о томе.

  Јутрос сам ово читала и грцала, а душа ми је избраздана...

  и поред свега што знам и што сам знала... 0409_feel

[neko]

Drago mi je da neko cita,eto uplasila sam se da niko ne cita i nece da komentarise.

Naravno,neka pise,dobro je kad moze.

Ja sam bila nema 3 godine posle Kosova,nikad nisam uspela da kazem sta sam videla....al eto bas kad sasvim onemis dodje Gospod!Nadam se da ova dusa ima Gospoda u srcu!

[PD]

Drage Jadranka1 i Neko,

citamo i nije lako reci bilo sta i ne verujem da smo samo nas nekoliko ko cita sto se usudio javiti.

0409_feel