5 НАЈСКУПЉИХ СЛИКА КОЈЕ СЕ КРИЈУ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

[Снежана]

5 najskupljih slika koje se kriju u Narodnom muzeju

 

Mnogi od nas nisu upoznati sa činjenicom da se u Narodnom muzeju u Beogradu, doslovno “kriju” neka od najčuvenijih umetničkih dela. Šta bi se desilo kada bi se, na zamišljenoj aukciji u čuvenom “Sotebiju”, našle najvrednije umetničke slike koje država tiho čuva? Koje su to slike i koju bi cenu dostigle? Interesantno je da javnost nijednu od navedenih slika nije videla više od 5 decenija!

 

 

 

1. Ružičasta katedrala

 

Ružičasta katedrala, jedna od najsenzibilnijih i najpoetičnijih doživljaja umetnika, koju čuva Narodni muzej u Beogradu, deo je niza od pedeset slika iste ruanske katedrale koje je naslikao Klod Mone (u pitanju je ista katedrala naslikana u različitim delovima dana).

Pet od njih pedeset, nalazi se u pariskom Luvru, a sve ostale su u privatnim zbirkama. Ova slika se u Beogradu nalazi od 1939. godine, kada je nekadašnji direktor Muzeja Kneza Pavla, Milan Kašanin, kupio u pariskoj galeriji “Šarpantje”. Kada bi kolekcionari imali priliku da poseduju ovu sliku kao jednu od najpoznatijih u okviru Ruanskog niza katedrale, cena bi dostigla više od 80 miliona evra!

 

 

 

 

 

2. Tahićanka

 

Pretpostavlja se da bi početna cena “Tahićanke” Pola Gogena, bila najmanje između 18 i 20 miliona evra. Obratite pažnju – početna cena! Koliko bi za nju platio neko ko bi na našoj zamišljenoj licitaciji ponudio najvišu cenu, ne vredi ni zamišljati. Tahićanka je jedno od 5 najznačajnijih dela Pola Gogena, koje poseduje naš Narodni muzej. Poklonjena je 1935.godine, a darodavac je bio Dr. Vijon, prijatelj Kneza Pavla.

 

 

 

 

 

3. Ženska glava

 

Jedna od istorijski najvažnijih slika kada je u pitanju Pablo Pikaso, iako relativno mala (59x50cm), smatra se verovatno najpoželjnijom u privatnim kolekcijama. Jednostavno, nema kolekcionara koji ne bi voleo da je priključi svom blagu. Nastala je 1909. godine, u prvoj godini pravog kubizma, a pripadala je zbirci Eriha Šlomovića. Priča o njoj veoma je zanimljiva. U 20-oj godini, Šlomović, mladi ljubitelj umetnosti, pozajmio je novac i otputovao u Pariz da upozna najpoznatijeg kolekcionara tog doba – Ambroaza Volara. Volaru se dopao entuzijazam ovog mladića pa ga je zaposlio kao ličnog sekretara. Nekoliko godina pre smrti u saobraćajnoj nesreći, Volar je Šlomoviću poklonio zbirku od 600 umetničkih dela, sa kojima se ovaj, pred sam početak Drugog svetskog rada, vratio u Beograd (sa 2/3 tog blaga, ostatak je sklonio u sef nepoznate banke). Kada je počeo rat, porodica Šlomović otišla je u selo Bačine i zbirku su zazidali između zidova kuće u kojoj su se krili. U jesen, 1943. godine Nemci su ih otkrili i streljali su sve muškarce. Nakon oslobođenja Beograda, Ruža, snaja, jedina je preživela i spasila je zbirku vrativši se u selo kako bi srušila zidove na kući. Većinu tih dela poklonila je Narodnom muzeju, zamolivši tadašnjeg kustosa da ih zauvek čuva. Među njima se nalazi i Ženska glava, čija bi početna cena, po proceni stručnjaka, iznosila više od 20 miliona evra.

 

 

 

 

 

4. Trg Francuskog pozorišta

 

“Našao sam sobu u hotelu “Luvr”, sa vrlo lepim pogledom na aveniju.” – pisao je Kamil Pisaro svom sinu krajem 1897. godine, a već 23. januara iduće godine javio mu je: “Završio sam Aveniju opere i otpočeo Trg Francuskog pozorišta”. Ovaj poslednji podatak tiče se slike koju čuva Narodni muzej u Beogradu, od 1930.godine, kada ju je darovala britanska kolekcionarka kojoj ne znamo ime. Na slici je sva pariska vreva puna ljudi, fijakera, glasova i pokreta kao u kadru nekog filma. Od svih svojih slika, na Peti venecijanski bijenale, 1903. godine, Pisaro je poslao baš ovu, smatravši je najboljom. Zbog toga bi njena cena na mogućoj aukciji bila nekoliko puta više od početne, koju procenjuju na iznos od 15 miliona evra!

 

 

 

 

 

 

5. Kupačica

 

Verujemo da sve što je dodirnuo Ogist Renoar ima visoku cenu jer se smatra jednim od najomiljenijih svetskih slikara. Njegovoj “Kupačici”, početna cena od najmanje 8 miliona evra dostigla bi sigurno nekoliko puta veći iznos. Kupilo ju je društvo prijatelja muzeja Kneza Pavla 1935.godine, na aukciji priređenoj u Parizu (tada je plaćena oko 36 000 franaka). Kupačica je najznačajnije delo Ogista Renoara, od čak 76 njegovih radova (!) koje čuva Narodni muzej u Beogradu, zbog specifičnih obrisa dve figure u pozadini i predela okupanih svetlom. Za domaću publiku posebno je zanimljiva zbog krađe: 14. marta 1996.godine, usred bela dana, jedan mladić skinuo je sa zida i slobodno izneo iz Narodnog muzeja. Kada je pronađena, bila je izuzetno oštećena. Sada je restaurirana i čeka novu zgradu muzeja (kao i svi mi), da zajedno sa ostalim remek – delima postane deo stalne izložbene postavke.

 

 

http://www.pametnica.rs/zanimljivosti/5-najskupljih-slika-koje-kriju-narodnom-muzeji/5/

 

[javor]

Ух.

У овој држави су многе важне ствари изокренуте, одавно.

Многе ствари које су темељ и основне полуге једног друштва, заједнице, државе код нас су или фикција или фарса и често су доведене до апсурда.Као култура нпр.

 

А без културе смо, као заједница, слепи и глуви и мутави.

Најобичније вашариште на ледини, на које износимо све што имамо и на себи и у себи, своје мале мале, јадне и бедне, огољене животе, за које мислимо да су ( баш ти наши ) посебно вредни и хистерично извикујемо цену према небу : ја, ја, ја, ја ...

 

А заборављамо најбитније.

Кад смо већ продали душе, све остало је багатела.

[Лапис Лазули]

Ovo zvuci veoma sumnjivo.Ako i jesu u vlasnistvu N.Muzeja,najvece su sanse da su na drugoj lokaciji ako ne i vec prodate.

[Снежана]

@@Лапис лазули,

да, сумњиво... "поклоњене" и "чувају" се на зидовима неких дедињских вила.

[Рапсоди]

5 najskupljih slika koje se kriju u Narodnom muzeju

 

Mnogi od nas nisu upoznati sa činjenicom da se u Narodnom muzeju u Beogradu, doslovno “kriju” neka od najčuvenijih umetničkih dela. Šta bi se desilo kada bi se, na zamišljenoj aukciji u čuvenom “Sotebiju”, našle najvrednije umetničke slike koje država tiho čuva? Koje su to slike i koju bi cenu dostigle? Interesantno je da javnost nijednu od navedenih slika nije videla više od 5 decenija!

 

 

 

1. Ružičasta katedrala

 

Ružičasta katedrala, jedna od najsenzibilnijih i najpoetičnijih doživljaja umetnika, koju čuva Narodni muzej u Beogradu, deo je niza od pedeset slika iste ruanske katedrale koje je naslikao Klod Mone (u pitanju je ista katedrala naslikana u različitim delovima dana).

Pet od njih pedeset, nalazi se u pariskom Luvru, a sve ostale su u privatnim zbirkama. Ova slika se u Beogradu nalazi od 1939. godine, kada je nekadašnji direktor Muzeja Kneza Pavla, Milan Kašanin, kupio u pariskoj galeriji “Šarpantje”. Kada bi kolekcionari imali priliku da poseduju ovu sliku kao jednu od najpoznatijih u okviru Ruanskog niza katedrale, cena bi dostigla više od 80 miliona evra!

 

 

 

 

 

2. Tahićanka

 

Pretpostavlja se da bi početna cena “Tahićanke” Pola Gogena, bila najmanje između 18 i 20 miliona evra. Obratite pažnju – početna cena! Koliko bi za nju platio neko ko bi na našoj zamišljenoj licitaciji ponudio najvišu cenu, ne vredi ni zamišljati. Tahićanka je jedno od 5 najznačajnijih dela Pola Gogena, koje poseduje naš Narodni muzej. Poklonjena je 1935.godine, a darodavac je bio Dr. Vijon, prijatelj Kneza Pavla.

 

 

 

 

 

3. Ženska glava

 

Jedna od istorijski najvažnijih slika kada je u pitanju Pablo Pikaso, iako relativno mala (59x50cm), smatra se verovatno najpoželjnijom u privatnim kolekcijama. Jednostavno, nema kolekcionara koji ne bi voleo da je priključi svom blagu. Nastala je 1909. godine, u prvoj godini pravog kubizma, a pripadala je zbirci Eriha Šlomovića. Priča o njoj veoma je zanimljiva. U 20-oj godini, Šlomović, mladi ljubitelj umetnosti, pozajmio je novac i otputovao u Pariz da upozna najpoznatijeg kolekcionara tog doba – Ambroaza Volara. Volaru se dopao entuzijazam ovog mladića pa ga je zaposlio kao ličnog sekretara. Nekoliko godina pre smrti u saobraćajnoj nesreći, Volar je Šlomoviću poklonio zbirku od 600 umetničkih dela, sa kojima se ovaj, pred sam početak Drugog svetskog rada, vratio u Beograd (sa 2/3 tog blaga, ostatak je sklonio u sef nepoznate banke). Kada je počeo rat, porodica Šlomović otišla je u selo Bačine i zbirku su zazidali između zidova kuće u kojoj su se krili. U jesen, 1943. godine Nemci su ih otkrili i streljali su sve muškarce. Nakon oslobođenja Beograda, Ruža, snaja, jedina je preživela i spasila je zbirku vrativši se u selo kako bi srušila zidove na kući. Većinu tih dela poklonila je Narodnom muzeju, zamolivši tadašnjeg kustosa da ih zauvek čuva. Među njima se nalazi i Ženska glava, čija bi početna cena, po proceni stručnjaka, iznosila više od 20 miliona evra.

 

 

 

 

 

4. Trg Francuskog pozorišta

 

“Našao sam sobu u hotelu “Luvr”, sa vrlo lepim pogledom na aveniju.” – pisao je Kamil Pisaro svom sinu krajem 1897. godine, a već 23. januara iduće godine javio mu je: “Završio sam Aveniju opere i otpočeo Trg Francuskog pozorišta”. Ovaj poslednji podatak tiče se slike koju čuva Narodni muzej u Beogradu, od 1930.godine, kada ju je darovala britanska kolekcionarka kojoj ne znamo ime. Na slici je sva pariska vreva puna ljudi, fijakera, glasova i pokreta kao u kadru nekog filma. Od svih svojih slika, na Peti venecijanski bijenale, 1903. godine, Pisaro je poslao baš ovu, smatravši je najboljom. Zbog toga bi njena cena na mogućoj aukciji bila nekoliko puta više od početne, koju procenjuju na iznos od 15 miliona evra!

 

 

 

 

 

 

5. Kupačica

 

Verujemo da sve što je dodirnuo Ogist Renoar ima visoku cenu jer se smatra jednim od najomiljenijih svetskih slikara. Njegovoj “Kupačici”, početna cena od najmanje 8 miliona evra dostigla bi sigurno nekoliko puta veći iznos. Kupilo ju je društvo prijatelja muzeja Kneza Pavla 1935.godine, na aukciji priređenoj u Parizu (tada je plaćena oko 36 000 franaka). Kupačica je najznačajnije delo Ogista Renoara, od čak 76 njegovih radova (!) koje čuva Narodni muzej u Beogradu, zbog specifičnih obrisa dve figure u pozadini i predela okupanih svetlom. Za domaću publiku posebno je zanimljiva zbog krađe: 14. marta 1996.godine, usred bela dana, jedan mladić skinuo je sa zida i slobodno izneo iz Narodnog muzeja. Kada je pronađena, bila je izuzetno oštećena. Sada je restaurirana i čeka novu zgradu muzeja (kao i svi mi), da zajedno sa ostalim remek – delima postane deo stalne izložbene postavke.

 

 

http://www.pametnica.rs/zanimljivosti/5-najskupljih-slika-koje-kriju-narodnom-muzeji/5/

Пит Мондријан  Случај композиције  II ,  додуше он се не крије.     8086.gif

[Лапис Лазули]

@@Лапис лазули,

да, сумњиво... "поклоњене" и "чувају" се на зидовима неких дедињских вила.

Daj Boze da su na Dedinju...tj.u Sr u opste.Naravno mislim na originale,kopija ima koliko oces sa sve uredno izdatim dokumentima od mnogouvazenih institucija.

 

E to se zove mafija i biznis  i satanizam(ne preterujem na zalost),Sanu,N.muzej.N.Pozoriste Bg univerzitetui(sljakaju ljudi i cute,ko ce da ih pita gde im je sta kad niko i ne zna sta imaMO),a ne ovi  Z.Mitrovic i Miskovic i ostali,oni prodaju magla,i ljudsku radnu snagu,golotinju i te jeftine sirovine to nikad nije moglo da se naplati ko kulturna bastina citavog naroda sticana vekovima kroz ratove stradanja,krvlju i zivotima placana.Skupa roba.

 

Nemoj Snezo ove teme zivota ti pozelenim i zapalim se ko sibica od sabajle.

[Иван ♪♫]