Књиге из Дигиталне библиотеке Матице српске

[Ћирило]

Има тога доста. Ево мањег избора:

- Никола Беговић, Библијска повестница Старога и Новога завета и Апостолска дела са описањем Палестине от Христа до наши времена, Загреб 1852:

http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1074

Дело је објављено на превдуковској ћирилици која из данашње перспективе изгледа као непрактична и компликована комбинација предреволуционарне руске азбуке са једним украјинским словом и пар слова прилагођених српским гласовима. Правопис не треба ни помињати, свако је писао како је хтео! Блажени Вук!

Све је отприлике као и у предреволуционарној руској ћирилици а "є" означава "је".

 

О аутору из Народне енциклопедије:

 

БЕГОВИЋ НИКОЛА, прота, писац и национално-просветни радник (1/12 1821, Беговићи, Банија — 20/4 1895, Карловац). Б. се школовао у Костајници, Суњи и Плашком, где је свршио епископско-клерикално училиште. 1842 и 1843 био је учитељ српске основне школе у Костајници, затим ђакон п парох у Петрињи (од 1845), где је успео да истисне немачки језик из катихизовања и замени га српским. 1848 будио је и развијао српска осећања у Банији, и цео је свој век учио србовању у Хрватској. Због тога је трпео прогонства и тамницу, али је остао непоколебљив. Из Петриње је присиљен био да оде у Перну, а 1862 отворило му се широко поље рада у Карловцу, где је, као учитељ вере, са ванредним успехом деловао не само у основној школи као дотле, него и у вишој девојачкој школи, реалци и гимназији, кадетској п шегртској школи, болници и тамници, а нарочито, доцније, у мушкој и женској учитељској школи. Више од три деценије предавао је Б. ту многим српским генерацијама не само веронауку него и »србоук«. 1867 походио је Б. словенску етнографску изложбу у Москви. 1861 изабрали су Крајишишци Б. За свога заступника на земаљском Сабору у Загребу; а од 1867 до 1885 био је посланик слуњскога среза на народно-црквеним Саборима у Сремским Карловцпма. — Б. Је био и обилат радник на књижевном пољу, махом у духу свога србовања. Штампао је две књиге популарних поука (Српске црквене беседе), прилоге за историју народне цркве и један оглед те историје (Историја српске цркве на основу православног духа и канона апостолских, приљубио младој Србадији, 2 изд. 1877); затим Живот и обичаји Срба граничара, и још 25 дела и много белетристичних, поетских, лексикографских, етнографских и политичких чланака и прилога у 30 и више

листова.

Радослав Грујић.

[Ћирило]

Како наћи неко дело из поменуте дигиталне бибиотеке у засебним сликама: погледати број публикације у повезници (линку) "прелистати". За Беговићеву Библијску повестницу то је 1074. Потражити фасциклу под тим бројем овде: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/publications/

[Ћирило]

Цитат из Беговићеве Библијске повестнице:

Што се вѣроисповѣди тиче немойте, дѣчице драга, тровати млађано сердце Ваше са мержньомъ, єръ є мержня сѣме пакленога врага, кое найпре свое гнѣздо разорава и упропасѣуе; но испунявайте паче душу и сердце Ваше са искреномъ Любови божїомъ, єръ є Богъ и Ньеговъ рáдъ сама любовь.

Што се вероисповести тиче немојте, дечице драга, тровати мржњом своја млађана срца, јер је мржња семе пакленога врага (ђавола) које најпре разара и упропаштава своје гнездо. Напротив, испуњавајте своје душе и срца искреном Божијом љубави јер су Бог и Његова дела сама љубав. 

Прота Беговић је био здрави националиста и верник.

[Ћирило]

- Јосиф Горјановић - свештеник, професор, песник (Гргетег, Срем, 1815 — Ириг, Срем, 7. V 1865)

Песме по Псалмовима Давидовим, Нови Сад 1861.

http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1283

[Ћирило]

ПЕСМА 1.

 

Блаженъ мужъ є, кои безбожника

Зле савете свагда избегава,

И не стои на путу грешника,

С’ клеветници’ нити заседава: —

 

Него свою вољу покорава

Свог’ Господа закону узнетом’,

И у том’ се дан ноћ поучава

Свом’ у уму на Бога пренетом’.

 

Тай ће бити као дрво снажно

Усађено край извора вода,

Коє носи на време издашно

Сладко воће, край сви непогода.

 

Коме никад’ листъ одкинут’ неће

Бурног’ ветра насртање силно, —

Коме срећа одсвуда долеће,

И благословъ вишњи изобилно.

 

Ал’ безбожни никад’, ни довека

Ова блага задобити неће;

Нег’ ће бити к’о прa', без запрека

Што с’ олуіомъ са земље одлеће.

 

Стога неће безбожници клети

Вечанъ животъ добити на суду;

Нит’ ће грешни к’ праведним’ с’ узнети,

Кой дружбу неподносе худу.

 

Єръ Господа безгранично знање

Праведника знаде дела права;

А безбожни’ грешно путовање

Вечну пропасть тима ускорава.

 

[Ћирило]

Молитвослов на потребу православних Српкиња, Нови Сад 1866:

http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1304

ОЦР верзија: https://sr.wikisource.org/sr/Молитвослов_на_потребу_православних_Србкиња

 

СВЕТЛОЙ ГОСПОЂИ

МИЛЕНИ ПЕТРОВИЋА

КНЕГИНЬИ ЦРНОГОРСКОЙ И ЧЕСТИТОЙ СРБКИНЬИ

у знакъ поштованя црногорскихъ врлина.

Преводитель.

 

Још један доказ српског порекла данашњих Црногораца који тврде да нису Срби. То би било исто као када би неко тврдио: Ја сам Шумадинац, нисам Србин!

[Макрина]

Хвала пуно,уживам читајући.