Filmski studio tuži 11 korisnika Popcorn Timea

[Плутон]

Imaš šire i uže definicije monopola, pa samim tim i oligopola. U ovoj situaciji može biti sporno i da li je u pitanju tzv. "monopolistic competition" (link) ili oligopol. Anyway.. suština primedbe je da za razliku od monopola/oligopola u kojem postoji apsolutna dominacija na tržištu, ovde ne postoje iste posledice. Velika trojka nema automatski niti prinudno prava "nad svim proizvedenim u muzičkoj industriji"... nema ni automatski na 80% muzičkih dela, već joj 80% autora i interpretatora SASVIM SLOBODNO PRODAJE SVOJA DELA JER TAKO ZARAĐUJU NAJVIŠE PARA.   Takođe, specifičnost ovog tržišta je što na njemu u odnosu na pojedinačni proizvod nikad nije ni postojala niti će postojati konkurencija... ne može 5 izdavača da izda isti album Džastin Bibera pa da se bore na tržištu ko će jeftinije da ga proda i ko će da ima lepši omot.   Monopoli i oligopoli mogu da imaju sasvim jasne i dobro poznate probleme koje uzrokuju na tržištu... ja ne vidim da ih uopšte navodiš... nemoj da se kritika svede na to da je loše zato što je neko velik i zarađuje mnogo para. Dakle šta je problem?

 

Претпостављао сам да тако и посматраш моје одговоре (као да браним мале, јадне пирате у борби против великих, злих корпорација које зарађују милијарде итд.). Наравно да није тако. Друга ствар, да бисмо се боље разумели, ја овде ништа нисам написао у прилог пиратерије него баш пишем против ње и о ефективним, рационалним начинима спречавања. Да наставимо...

 

Проблем код тебе је што олигопол посматраш као лош по себи (иако постоје примери где се таква ситуација показала као добра или делимично добра) па вероватно зато и одбијаш да признаш постојање очигледног олигопола у музичкој индустрији. Да не постоји тај олигопол нпр. ствар као што је Spotify би била много теже остварива. Овако Spotify може да потпише уговор са 3 издавача и уврсти у своју понуду скоро све песме на енглеском које си чуо (осим ако не слушаш искључиво неке инди бендове и сл.) и тиме су сви на добитку. Шта је лоша ствар овде? Велика тројка и не воли много да се такмичи међусобно. Како се то одражава? Тако што сви плаћамо музику скупље него што би требало (јефтиније него у монополу, скупље него на тржишту са већом конкурентношћу). Како долази до тога? Тако што се велика тројка договори и „ускладе“ цене. Ако си куповао музику преко дигиталних продавница, вероватно си приметио да постоји нека стандардна цена за песму или албум без обзира ко је издавач. То, наравно, није случајно нити је последица три засебне одлуке већ међусобног „договора“ оствареног нелегалним путем (што је пар пута и судски доказано па су плаћали велике казне).

 

Vidim već da postoje različiti podaci za Švicu... evo jednog po kojem jeste u porastu mada ti se izvor verovatno neće dopasti... http://www.iipa.com/...SWITZERLAND.PDF   Naravno da sam mislio na stope piraterije u "zapadnoj" Evropi...

 

Та бројка је можда тачна, али их стављају на ту листу за „посматрање“ због самог закона, а не због стопе пиратерије која је чак и ту нижа него код огромне већине других држава, укључујући и неке у Западној Европи где закон не дозвољава преузимање заштићеног садржаја.

 

Mnogo su ti loši primeri za tezu koju zastupaš, osim ako ta teza ne glasi: zakon je važan ali posle jedno 100-200 godina zakonskog kažnjavanja građana u nekoj zemlji, stopa piraterije može i da ostane ista čak i ako se zakon malo olabavi, uz veliki trud na edukaciji...   Za tezu koja glasi: "zakon nije uzrok i kakav god da je zakon onda..." moraš da nađeš primer zemlje u kojoj autorska prava nisu nikada bila zaštićena, niti su kršenja ovih prava bila kažnjiva ili se propisi nisu sprovodili, a u kojoj zemlji je piraterija na niskom nivou.

 

Ово смо већ разјаснили и то нисам навео у циљу оправдања кршења ауторских права или (ово нарочито није циљ) укидања закона који та права штите већ у циљу показивања ниске ефективности и неизводљивости примене строгих прописа у борби против пиратерије. Дакле, у свакој земљи су ауторска права законски заштићена. Преузимање пиратског садржаја је у свакој држави (укључујући и читаву Западну Европу и С.А.Д., Канаду итд.) починило барем 80-90% корисника рачунара (претпостављам и ти ). Скоро свуда је то законски кажњиво. У пракси се ти закони (кад је реч о пиратерији) спроводе у можда две, три државе и то изузетно ретко. Зашто? Зато што технички није изводљиво казнити 90% популације. То наравно не значи да треба пустити бесправну дистрибуцију садржаја већ да се треба окренути неким другим начинима борбе. Овде се ти и ја разилазимо, изгледа. Ти (барем сам тако разумео, не замери ако је погрешно) оправдаваш строже законе и кажњавање, а ја мислим да људе треба едукацијом упутити на легалне алтернативе, а законе задржати у разумним оквирима са посебним акцентом на профитере. Све што је америчка администрација и судство урадило да заштити права није смањило пиратерију ни за стоти део онога колико су учинили  Spotify, iTunes, Hulu, Netflix итд. својом појавом на тржиште.

Ако ми не верујеш да је то ефективно, само погледај распрострањеност и квалитет легалних алтернатива (овде говоримо о државама које имају јачу економију, ако је куповна моћ слаба - џаба све) и упореди стопу пиратерије (према ком год извору желиш).

Моја поента није да је пиратерија као таква добра или морална (мада не сматрам неморалним да неко ко не може да приушти одређени дигитални производ преузме пиратску копију, нарочито ако је реч о уметности) већ да овакво кажњавање (као у почетном тексту ове теме) није добро ни ефективно. На страну то што се филм врти по Јутјубу...

 

Ni ovog puta ne poistovećujem fizička i digitalna dobra, već u konkretnom slučaju ne vidim ozbiljnu razliku niti si je demonstrirao.   Ne znam zašto bih zamišljao kopiranje robe magičnim štapićem kad ta situacija već postoji u realnosti - postoje kopije brendirane fizičke robe (Louis Vuitton tašne se kopiraju)... i da, proizvođači te robe svakako imaju štetu zbog nje i bore se protiv toga svim silama... i isto im je kao i proizvođačima digitalne robe.   Zato što: 1. šteta (sa dobrim i valjanim razlozima) još od Rima podrazumeva i tzv. "izmaklu korist" ili kako naš zakon kaže: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Prosto ti primeri koje ovde navodiš i koji se obično navode od strane "pirata" su glupi i naivni... tako možeš da tvrdiš da eto nije isto kad neko ukrade hamburger i kad "samo" stane na vrata McDonaldsa i ne da nikom da uđe, jer eto u prvom slučaju je nestalo neko materijalno, fizičko dobro a svi veoma dobro znamo da je šteta za Mc mnogo veća u drugom slučaju. 2. trošak jediničnog proizvoda (u smislu "obične štete") ne obuhvata samo trošak materijala i trošak rada, ma šta čika Marks i čika Engels pričali, već obuhvata i troškove marketinga, distribucije, razvoja i mnoge druge, koji se planiraju i troše uzevši u obzir da će proizvod moći da se proda zainteresovanim potrošačima, a ne da će isti moći da ga uzmu za džabe ili iskopiraju magičnim štapićem.   Naprotiv, ti ne praviš razliku između telesnih i bestelesnih stvari kad praviš ovakva poređenja i kad je zaključak da "Пиратеријом производ не нестаје из продавнице већ неко бесправно прави дигиталну копију производа"... naravno da ne nestaje iz prodavnice kada je suština tog proizvoda upravo u tome da je bestelesan i da u slučaju potpuno digitalizovane robe nikad nije ni bio ni u kakvoj prodavnici.   Ja nisam rekao da ne postoji razlika između telesnih i bestelesnih stvari (torbe i autorskog dela) već da nema razlike u posledicama koje nezakonito korišćenje jednog ili drugog ima po proizvođača.

 

Све је то тачно, само што ништа од тога нисам искључио у својој претходној поруци. Оно што желим да објасним је да не треба кажњавати оне који користе пиратски садржај за личну употребу већ оне који то илегално и масовно дистрибуирају (све и да не профитирају, али профитере посебно). За мене је ово што се дешава у С.А.Д. ирационално. Држава неће казнити људе који су купили копију те фамозне ташне (по много мањој цени од цене оригиналног производа) већ ће казнити оног ко ту ташну илегално производи и дистрибуира. Пре омасовљења интернета (а у неким земљама и даље), улични трговци су продавали пиратске филмове, музику итд. на дисковима и никад се нису кажњавали купци него продавци. Разлика у ери интернет пиратерије је у томе што најчешће не „купујеш“ садржај новцем већ одређеним информацијама о себи које прослеђујеш мрежама оглашивача и сл.

 

Naravno mislilo se na priču o tome kako je šteta/trošak relevantna za to da li postoji krađa, a ne da li kod svake krađe postoji opipljiva šteta/trošak.   To i sada pokušavaš tezom da "Пиратеријом производ не нестаје из продавнице" izbegavajući da uopšte odgovoriš na tezu da je kod krađe suština u tome da se tvoja stvar uzima suprotno tvojoj volji, a ne u tome da li i kolika šteta ti je naneta.   Piraterija je svakako nasilje nad voljom nosioca prava na tom proizvodu... a okolnost da je proizvod takav da se može kopirati ne menja ni na koji način prethodno navedenu činjenicu.

 

Не избегавам ништа, него покушавам да објасним како се треба разумно борити против пиратерије уз неке специфичности дигиталних производа. То што кажеш је тачно само што нису на истој позицији онај који украде ташну из продавнице, онај који бесправно копира њен дизајн, производи је и дистрибуира и онај који купи ту копију од илегалног дистрибутера. Зато није исто украсти музички диск, илегално дистрибуирати копије тог диска (без обзира да ли је оригинал стечен легално) и купити или преузети у замену за нешто друго пиратску копију од илегалног дистрибутера. Наравно, сва три случаја су противна вољи аутора (осим ако аутор није нешто дао за „џ“ и сл.).

[Плутон]

@@Avocado, много смо развукли ово, изгледа као да се фундаментално не слажемо око нечега, а у ствари се махом слажемо.

[Avocado]

@@Avocado, много смо развукли ово, изгледа као да се фундаментално не слажемо око нечега, а у ствари се махом слажемо.

 

To sam baš i ja hteo da kažem... elem, ukratko da odgovorim - nisam za strožije kažnjavanje... podržavam edukaciju... ali jesam protiv toga da kršenje autorskih prava bude legalizovano kao u Švici...

 

8086.gif