Нацрт закона о слободи вероисповести у Црној Гори

[Guest]

(ВИДЕО) Протојереј-ставрофор Гојко Перовић за ТВ Српска говорио о јавним расправама о Нацрту закона о слободи вјероисповијести и другом

 

Протојереј ставрофор Гојко Перовић, ректор богословије св Петар Цетињски говори о плану власти да уведе државну религију и државну цркву а митрополији одузме имовину као и да је маргинализује те значају и постојању митрополије у Црној Гори.

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Иван Ивковић]

Саопштење Митрополије црногорско-приморске: свештенству, монаштву и вјерном народу

 

 

Позивамо свештенство, свештеномонаштво, монаштво и сав вјерни народ на Свету aрхијерејску литургију коју ће Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служити у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици у понедељак 14. септембра са почетком у 7,30 часова.

 

Имајући у виду да је јавни и више пута повољени позив Министарства за људска и мањинска права, којим су сви грађани и најшира јавност Црне Горе позвани да искористе своје право у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о слободи вјероисповијести, и даље на снази, апелујемо на све православне вјернике и остале заинтересоване да се уздрже од било каквих провокација. Свако у оквиру јавне расправе у цјелости, као и у свим њеним сегментима, а посебно на округлим столовима, има право да слободно приступи мјесту и учествује у расправи на конструктиван начин. Министарство је дужно да то омогући свима које је јавно позвало на округле столове. Сматрамо да је неопходно да аргументовано, цивилизовано и у хришћанском духу помогнемо Министарству у припреми овог веома важног закона.

 

Округли сто ће се одржати у понедјељак 14. септембра 2015. године у старој згради Владе са почетком у 11 часова.

Цетиње,12. септембра 2015. г.

[Иван Ивковић]

Проф. др Бошко И. Бојовић: Нацрт закона о слободи вјероисповијести предвиђа системску похару цркава и вјерских заједница какву ни турско доба не памти

 

 

Нацрт закона који влада Црне Горе иронично назива ”Закон о слободи вјероисповијести” представља рецидив одузимања постојећих права цркава и вјерских заједница у наслијеђеном духу једнопартијске бирократије. Као да су невладине организације, а не дио историјског, културног и институционалног насљеђа, овим би се законом поништила њихова права на самостално дјеловање, институционалну и материјалну аутономију. Уместо да се односи са црквама и вјерским заједницама регулишу споразумно и на обострану добробит, овим се законом намеће анахрони и нецивилизовани етатистички диктат какав су примјењивале револуционарне клике у једном другачијем времену. Времену у којем су под подједнако циничном паролом ”у име народа” кршена сва људска права и слободе. ”Диктатура пролетаријата” и поред самопроглашених неограничених овлашћења није ишла тако далеко у кршењу слободе вјероисповијести колико предвиђа нацрт овога закона. Милитантни и насилни атеизам нису у тако екстремној мјери вршили конфискацију и експроприацију вјерских објеката и непокретне имовине која у свим правним системима, хришћанским и исламским, има посебан статус недодирљивости, што значи да она добра која се завјештају црквама и вјерским установама не могу мијењати власника. Ова правна установа, позната још од античке старине, представља цивилизацијску тековину коју поменути предлог закона намјерава да поништи.

 

Као најстарија државотворна институција у Црној Гори – Православна Црква је овим Нацртом закона очевидно мета ничим спутаног етатизма и четвртвековне једопартијске бирократије. Покушај подржављења ове матичне вјерске установе не задире само у права слободе вјероисповијести као једног од основних људских права гарантованог међународном правном регулативом, него додатно подстиче и продубљује подјеле у црногорском друштвеном бићу. Попут етатизације језика, који се од средства комуникације претвара у инструмент конфронтације и политички водвиљ у којем се већинском језику не признају ни она права која су загарантована језицима мањинских заједница.

 

Умјесто да цркве и вјерске заједнице буду подстакнуте да дјелују у правцу међуконфесионалне и етничке сарадње и повјерења, оне се овако грубим кршењем њихових законских права отуђују од сарадње са државом у општедруштвеном интересу.

 

Нацрт овог закона предвиђа системску похару цркава и вјерских заједница какву ни турско доба не памти. Турци су, наиме, умјели да поштују не само своју вјеру и вјерске задужбине (хасове), него и туђе, без обзире на повремена одступања од релативне вјерске толеранције. Припадници свих општепризнатих цркава и вјерских заједница, у првом реду њихови челници, најбоље ће се одупријети овој најави кршења вјерских права и слободе вјероисповијести кад увиде да је она мотивисана исконским поривом Богоборства, супростављена вриједностима правне државе и демократског поретка.

 

Повлачење овако радикално противправног Нацрта закона није само у највећем интересу остваривању вјерских права и слобода, него и грађанске правне и имовинске сигурности. Стварање до те мјере грубог и драстичног преседана у законодавству не може остати без даљих посљедица. Ако би, наиме, овај Нацрт закона био усвојен као закон, у најскорије вријеме треба очекивати даље кршење људских права, поступну суспензију својинских права грађана, потом и правних лица, све под образложењем вишег друштвеног и јавног интереса, што не би била новинâ у постојећој законодавној регулативи и њеној антидатираној противправној примјени.

Стога је неминовно да се, уколико овај антицивилизацијски законски пројекат не буде повучен у најкраћем року, изврши најшири спектар интернационализације овако грубог кршења слободе вјероисповијести и аутономије цркава и вјерских заједница. Оркестрирано ангажовање цркава и вјерских заједница у заштити својих права од разулареног етатизма владе Црне Горе допринијеће њиховом узајамном разумијевању и даљој сарадњи у заштити људских права, цивилизацијских вриједности и правне сигурности.

 

Проф. др Бошко И. Бојовић

 

Извор: mitropolija.com

[Иван Ивковић]

Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић: Под ударом Нацрта закона о слободи вероисповести су и “Светигора“ и „Свевиђе“

 

 

После 23 године рада, Издавачко-информативној установи Митрополије црногорско-приморске „Светигора“ прети гашење! Владин нацрт закона о слободи вероисповести удара на Једног од највећих издавача у Црној Гори и Србији. Неизвестан је опстанак и гласила „Светигора“ и „Свевиђе“.

 

Одредба из члана 34. која предвиђа да „верска заједница има приступ јавнодифузним средствима и другим медијима, као и право да самостално оствару Је сопствену информативну и издавачку делатност на непрофитној основи, у складу са законом“, најдиректније је уперена против „Светигоре“ и „Свевиђа“ каже за „Новости“ директор Издавачке куће „Светигора“ протојереј-ставрофор Радомир Никчевић. Тиме желе да ускрате право на продају сопствених издања и право на комерцијално пословање, а намера је да се обустави православна духовна мисија у Црној Гори у целини.

Очекивања од Србије

Ако Влада остане упорна у своме безакоњу, православни живаљ Црне Горе сигурно неће бежати од организовања и много масовнијих окупљања, као легитимног начина борбе за своја угрожена права каже Радомир Никчевић. Очекујемо да ће се и држава Србија, као и највиша тела наше помесне цркве и других сестринских православних цркава, солидарисати са угроженим делом светосавске цркве у Црној Гори, не само гласом начелне осуде оваквог безочног мешања државе у живот цркве, него и дипломатским активностима.

 

 

Та одредба, оцењује Никчевић, „једна је од многих које одају злу вољу и намеру аутора Закона и сведоче да је тај документ директно уперен против наше цркве и њених установа“.

 

Реч је о новом насиљу над православним народом, који хоће да живи и делује у складу са духом и прописима своје вере у својој цркви каже он.

Издавачка кућа „Светигора“ је од 1992. објавила више од 700 наслова, са укупним тиражом већим од пет милиона штампаних јединица.

Ако се овим нацртом закона Митрополија црногорско-приморска као наш оснивач и власник противправно и антицивилизацијски лишава свог многовековног сгатуса, ако јој се укида већ сгечено својсгво правног лица, коједанас подразумева и право цркведа у складу са важећим прописима оснива и издавачке и информативне усганове, то најозбиљније угрожава опсганак „Светигоре“. Ово важи и за Епархију будумљансконикшићку и за њен часопис „Свевиђе“ и за плодну издавачку делатносг коју је после обнављања те епархије покренуо епископ Јоаникије упозорава Никчевић.

 

Велиша Кадић

 

Извор: Новости

Фото: mc.rs

[Guest]

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије: Нацрт закона о слободи вјероисповијести промовише идеје фашизма

 

 

У нацрт закона о слободи вјероисповијести уграђене су фашисоидне идеје Секуле Дрљевића и сулуда прича која је срушила ловћенску капелу, а зло наслеђе које деценијама поткопава Црну Гору повампирило се кроз овај наказни акт, оцијенио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

 

 

Он је у разговору за „Дан“ поручио да људи који предлажу и заступају овај нацрт нијесу схватили да таква прича не може никоме донијети добро, осим нових дубоких подјела и немира у Црној Гори са несагледивим последицама. Владика Јоаникије сматра да се нацртом закона грубо нарушавају секуларност државе, уставно начело одвојености цркава и вјерских заједница од државе, задире се у њихову унутрашњу аутономију, укидају раније стечени правни субјективитети цркава и вјерских заједница и одузима њихова имовина, а држави преносе надлежности карактеристичне искључиво за тоталитарне државе и њихове правне и политичке системе.

 

 

Народ препознао злу намјеру власти

 

Владика Јоаникије наводи да није јасан критеријум по којем се Министарство за људска и мањинска права руководило приликом одређивања мјеста у којима ће се округли столови одржавати.

 

– Како је могуће да су из учешћа у овој веома важној теми изостављени градови попут Никшића у коме се сваке године за празник Светог Василија Острошког Чудотворца окупља по неколико десетина хиљада људи, или Беране у коме се налази вјековно сједиште једне од најстаријих епархија на територији данашње Црне Горе? Министарство је приликом планирања округлих столова морало да има у виду да ће расправа о питању правног положаја цркава и вјерских заједница који се овим законом покушава уредити изазвати огромно интересовање грађана свих вјероисповијести, а што се показало у Бијелом Пољу и Котору. Међутим, и поред најбоље воље да грађани кроз питања и давање примједби и сугестија укажу представницима министарства да је овај нацрт закона у дубокој противрјечности са Уставом Црне Горе и другим међународним и домаћим прописима, власт је очигледно успјела у намјери да обесмисли скупове у сопственој организацији довођењем на њих распопа Дедеића и његове путујуће дружине. Оваква провокација власти изазвала је спонтану реакцију народа која је имала за последицу оно што су организатори и прижељкивали, а то је спречавање изношења бројне стручне аргументације којом би се показало да је једина судбина овог дискриминаторског нацрта закона његово безусловно повлачење из процедуре. Једно је сигурно, а то је да је народ у свим овим јавним расправама стављајући знак једнакости између власти и распопа Дедеића препознао њихову злу намјеру, којом би се угрозило вјековно постојање Цркве на овим просторима и извршила безочна отимачина храмова и црквене имовине – закључује Јоаникије.

 

 

– Многе одредбе, карактеристичне за постојање, унутрашњу организацију, мисију и дјеловање цркава и вјерских заједница, које су, по природи ствари, морале да имају своје мјесто, у овом нацрту закона су изостављене. То је учињено са циљем да се вјерницима, свештенству, вјерским службеницима, црквама и вјерским заједницама што више отежа положај и дјеловање у друштву и у држави и онемогући им се остваривање слободе вјероисповијести онако како се то универзално људско право остварује у демократским државама и друштвима – оцијенио је владика Јоаникије.

Он каже да су бројне одредбе из нацрта закона првенствено уперене против Српске православне цркве (СПЦ), православних вјерника, црногорских држављана, „што су препознали, схватили и јавно саопштили представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице и шира јавност у Црној Гори“.

 

– Држава би требало да схвати да Цркву чине њено свештенство и вјерни народ који су, поред тога што су вјерници, истовремено и грађани ове државе – каже епископ будимљанско-никшићки.

 

Према његовим ријечима, на основу чланова 52 и 53 овог акта, нацрт би могао да понесе наслов Закон о национализацији и конфискацији храмова, манастира и друге црквене имовине.

 

– Посебно је проблематично спомињање 1918. године, односно на које се то границе из 1918. године мисли? Да ли то значи да ће Пећка патријаршија која се налази у Метохији, која је до 1918. године била у саставу Црне Горе, постати својина државе Црне Горе? Како ће аутори овог нацрта закона спровести у дјело „вртање“ цркава и манастира у Боки которској и Пашторвићима кад је општепознато да та територија до 1918. године није била у саставу Црне Горе? И поред добре воље, нијесмо у могућности да схватимо амбицију предлагача овог нацрта закона да се прилози и задужбине вјерника противуставно и противзаконито уписују као државна својина. Свједоци смо ових дана да се вјерни народ, а нарочито стручна јавност са запрепашћењем пита шта ће секуларној држави цркве и манастири? Умјесто да обећаном реституцијом Цркви врати оно што је неправедно отето послије Другог свјетског рата, овим законом се покушава узурпирати оно што јој је преостало – оцијенио је владика Јоаникије.

 

 

Упоређујући овај нацрт са законом из 1977. године, који је, како истиче, писан у духу марксистичко-атеистичке идеологије, владика Јоаникије тврди да је „бољи и савременији него што је то случај са рјешењима која се супротно европским и цивилизацијским вриједностима предлажу у 21. вијеку“ .

 

Истиче и да ће захтијевати да Министарство за људска и мањинска права уважи чињеницу да су предложеним законским рјешењем незадовољни представници свих традиционалних вјерских заједница и цркава у држави и из процедуре повуче „антицивилизацијски и дискриминаторски закон“.

 

– На дјелу је покушај фалсификовања историје и атак на унутрашње право Цркве, право на сопствено самоодређење. Православна црква је била и остаје отворена да, ради општег добра цјелокупног друштва и државе, помогне Црној Гори да донесе модеран закон којим би се уредила слобода вјероисповијести и правни положај цркава и вјерских заједница. Ми смо са своје стране и досад урадили доста, првенствено кроз организацију Међународног научног скупа у Бару 2008. године, а потом и кроз бројне округле столове дали допринос освјетљавању значајних тема које се односе на ову област – указао је владика.

 

Као посебно спорну одредбу, епископ будимљанско-никшићки види укидање правног субјективитета цркава и вјерских заједница које вјековима постоје у Црној Гори.

 

– Наше инсистирање на континуитету стечених права у складу је са самим бићем Цркве која је сачувала свој континуитет, идентитет, субјективитет, имовину и пуну аутономију сагласно канонском праву и поретку православних цркава. Континуитет и субјективитет који су признавале и потврђивале све досадашње државне формације на овим просторима представља минимум онога што треба да препозна и достојно уважи и држава Црна Гора – поручио је он.

Сматра да се са више одредби нацрта закона грубо нарушава аутономија цркава и вјерских заједница и на тај начин се ствара правни основ за неоправдано мијешање државе у њихове унутрашње послове. Једно од таквих рјешења, како наводи владика Јоаникије, односи се на „повјерљиво обавјештавање“ власти прије именовања највиших црквених великодостојника.

 

 

– Оно не само да намеће неразумну и неоправдану обавезу за цркве и вјерске заједнице које би умјесто да се као и досад баве вјерским, хуманитарним и социјалним питањима, требало да постану доушници власти, већ имплицира и да се без повјерљивог обавјештавања Владе не може извршити њихово именовање. Власт хоће да себи обезбиједи правни основ како би се неометано мијешала у избор вјерског поглавара чиме би се директно ограничавала и угрожавала вјерска слобода, што је недопустиво. Очигледно да ауторима овог нацрта закона није познато ни то да се у Православној цркви не врши „именовање“, већ митрополите и епископе бира Свети архијерејски сабор тајним гласањем, тако да ни патријарх нема могућност да унапријед буде упознат о избору будућег црквеног великодостојника и о томе одмах обавијести Владу, неке од бројних држава, у окружењу и широм свијета, у којима Српска православна црква има своју канонску јурисдикцију. То досад Влада нити једне државе није тражила од наше Цркве, а поготово не да се такво што врши на „повјерљив“ начин. С друге стране, у Цркви се сачувао стари обичај да се државна власт званичним путем обавијештава о избору поглавара и то је дио међусобног уважавања који се подразумијева и није споран – указао је он.

 

 

Ана Топаловић, Дан

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

(ВИДЕО) Јавна расправа о слободи вероисповести у Црној Гори

 

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Ламех]

Које су позиције Милове државе? Чисто ме интересује.

[Драгана Милошевић]

Ич ми није јасан нацрт, ал власт изгледа спрема лов у мутном.

Власт против народа, глава против тела... Ђе има то?

[Иван Ивковић]

Црногорска Влада повукла Предлог закона о слободи вјероисповијести     

 

 

Према незваничним сазнањима из Владе Црне Горе, највјероватније ће се радити нови нацрт закона о слободи вјероисповијести Венецијанска комисија ће нови нацрт закона разматрати у марту 2016. године Ве­не­ци­јан­ска ко­ми­си­ја (ВК) је на свом зва­нич­ном сај­ту об­ја­ви­ла да Вла­да Цр­не Го­ре ре­ви­ди­ра На­црт за­ко­на о сло­бо­ди вје­ро­и­спо­ви­је­сти, због че­га се на­ред­них да­на не­ће рас­пра­вља­ти о ње­му пред тим ме­ђу­на­род­ним струч­ним ти­је­лом. Ко­ми­си­ја је на сјед­ни­ца­ма ко­је ће се одр­жа­ти 18. и 19. де­цем­бра тре­ба­ло да усво­ји ми­шље­ње о уса­гла­ше­но­сти На­цр­та за­ко­на са ме­ђу­на­род­но­прав­ним ак­ти­ма о сло­бо­ди вје­ро­и­спо­ви­је­сти и дру­гим људ­ским пра­ви­ма.

 

Пре­ма не­зва­нич­ним са­зна­њи­ма из Вла­де Цр­не Го­ре, Ми­ни­стар­ство за људ­ска и ма­њин­ска пра­ва раз­ма­тра при­сти­гле при­мјед­бе и нај­вје­ро­ват­ни­је ће ра­ди­ти но­ви на­црт за­ко­на о сло­бо­ди вје­ро­и­спо­ви­је­сти.

 

Иако се На­црт за­ко­на о сло­бо­ди вје­ро­и­спо­ви­је­сти не на­ла­зи у скуп­шин­ској про­це­ду­ри, на­ја­вом да ће нај­вје­ро­ват­ни­је ра­ди­ти но­ви за­кон­ски акт, у ко­јем ће ува­жи­ти број­не при­мјед­бе, цр­но­гор­ска вла­да су­штин­ски га по­вла­чи из про­це­ду­ре.

 

На сај­ту Ве­не­ци­јан­ске ко­ми­си­је об­ја­вљен је рад­ни ма­те­ри­јал о ко­ме ће се рас­пра­вља­ти на пле­нар­ној сјед­ни­ци у пе­так и су­бо­ту. У тач­ки 12 је на­ве­де­но да су цр­но­гор­ске вла­сти оба­ви­је­сти­ли Ве­не­ци­јан­ску ко­ми­си­ју да се На­црт за­ко­на о сло­бо­ди вје­ро­и­спо­ви­је­сти на­ла­зи у фа­зи ре­ви­зи­је.

 

– Цр­но­гор­ске вла­сти оба­ви­је­сти­ле су Ко­ми­си­ју да се на­црт за­ко­на о сло­бо­ди вје­ро­и­спо­вје­сти тре­нут­но ре­ви­ди­ра. Би­ро је сто­га од­лу­чио да од­ло­жи раз­ма­тра­ње ми­шље­ња о на­цр­ту за­ко­на о сло­бо­ди вје­ро­и­спо­вје­сти Цр­не Го­ре за март 2016. го­ди­не – на­во­ди се на сај­ту ВК, у тач­ки ко­ја се од­но­си на Цр­ну Го­ру.

 

У фак­тич­ком и у фор­мал­ном сми­слу то зна­чи да је На­црт за­ко­на по­ву­чен из про­це­ду­ре пред тим ме­ђу­на­род­ним ти­је­лом. Пред­сјед­ни­штво Ве­не­ци­јан­ске ко­ми­си­је је због то­га до­ни­је­ло од­лу­ку да од­ло­жи раз­ма­тра­ње ми­шље­ња о На­цр­ту за­ко­на о сло­бо­ди вје­ро­и­спо­ви­је­сти за пле­нар­ну сјед­ни­цу ко­ја ће се одр­жа­ти у мар­ту 2016. го­ди­не.

 

Пред­став­ни­ци Ве­не­ци­јан­ске ко­ми­си­је би­ли су у по­сје­ти Цр­ној Го­ри сре­ди­ном но­вем­бра, а је­дан од раз­ло­га до­ла­ска био је и На­црт за­ко­на о сло­бо­ди вје­ро­и­спо­вије­сти. Де­ле­га­ци­ја ВК та­да се са­ста­ла и са пред­став­ни­ци­ма нај­зна­чај­ни­јих цр­ка­ва и вјер­ских за­јед­ни­ца. То­ком бо­рав­ка су се у Хра­му Хри­сто­вог вас­кр­се­ња у Под­го­ри­ци са­ста­ли са пред­став­ни­ци­ма Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске.

 

На­цр­том за­ко­на о сло­бо­ди вје­ро­и­спо­ви­је­сти ко­ји је пред­ло­жи­ла Вла­да ни­је­су би­ли за­до­вољ­ни пред­став­ни­ци ни Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, Ка­то­лич­ке цр­кве и Ислам­ске за­јед­ни­це у Цр­ној Го­ри. Пред­став­ни­ци цр­ка­ва и вјер­ских за­јед­ни­ца ука­зи­ва­ли су да на­црт за­ко­на угро­жа­ва вјер­ске сло­бо­де, да се ми­је­ша у њи­хо­ва уну­тра­шња устрој­ства, те да вла­сти њи­ме же­ле да оза­ко­не оти­ма­ње вјер­ске имо­ви­не.

 

Про­тив на­цр­та за­ко­на по­бу­нио се и ве­ли­ки број вјер­ни­ка, а због не­за­до­вољ­ства пред­ло­же­ним до­ку­мен­том у два на­вра­та ни­је би­ло мо­гу­ће одр­жа­ти јав­не рас­пра­ве о том ак­ту.

 

Про­фе­сор пра­ва и ко­ор­ди­на­тор Прав­ног са­вје­та Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, про­то­је­реј-ста­вро­фор доц. др Ве­ли­бор Џо­мић ка­зао је си­ноћ у из­ја­ви за „Дан” да је то до­бра ви­јест не са­мо за др­жа­ву Цр­ну Го­ру не­го и за ап­со­лут­ну ве­ћи­ну гра­ђа­на ко­ји се из­ја­шња­ва­ју као вјер­ни­ци.

 

– Оче­вид­но је да је Ми­ни­стар­ство за људ­ска и ма­њин­ска пра­ва ка­сно, али ко­нач­но, схва­ти­ло да је ста­ло иза на­цр­та за­ко­на ко­ји је по све­му су­прот­ста­вљен ме­ђу­на­род­но­прав­ним ак­ти­ма о људ­ским пра­ви­ма и дру­штве­ној ре­ал­но­сти Цр­не Го­ре. Од по­чет­ка сам знао да ова­кав на­црт за­ко­на не мо­же да из­др­жи тест про­вје­ре ре­ле­вант­них ме­ђу­на­род­них струч­ња­ка. За жа­ље­ње је што је Ми­ни­стар­ство ис­тра­ја­ва­ло у фор­си­ра­њу та­квог на­цр­та за­ко­на и при­ка­зи­ва­ло га као на­вод­ни европ­ски ис­ко­рак у сфе­ри оства­ри­ва­ња вјер­ских сло­бо­да – ка­зао је Џо­мић.

 

Упла­ши­ли се не­га­тив­ног ми­шље­ња

 

Џо­мић на­во­ди да је мо­гу­ће да се ми­ни­стар за људ­ска и ма­њин­ска пра­ва Су­ад Ну­ма­но­вић упла­шио не­га­тив­ног ми­шље­ња Ве­не­ци­јан­ске ко­ми­си­је и да је због то­га об­у­ста­вио за­по­че­ти по­сту­пак при­је усва­ја­ња од­лу­ке тог ме­ђу­на­род­ног ти­је­ла.

 

– Ми­слим да је Ну­ма­но­вић у оба­ве­зи, упра­во да би се из­бје­гле све мо­гу­ће спе­ку­ла­ци­је на ову те­му, да об­ја­сни јав­но­сти за­што је про­ми­је­нио став, али и да ка­же шта се ре­ви­ди­ра у на­цр­ту за­ко­на – по­ру­чио је Џо­мић.

 

На пи­та­ње ка­ко ви­ди да­ље раз­ви­ја­ње си­ту­а­ци­је по овом пи­та­њу, Џо­мић ис­ти­че да је Ми­ни­стар­ство за људ­ска и ма­њин­ска пра­ва од по­чет­ка на­пра­ви­ло чи­та­ву се­ри­ју про­це­ду­рал­них про­пу­ста ко­ји су до­ве­ли до утвр­ђи­ва­ња на­цр­та за­ко­на чи­ја рје­ше­ња не ко­ре­спон­ди­ра­ју ка­ко са оби­мом и са­др­жа­јем пра­ва на сло­бо­ду вје­ро­и­спо­ви­је­сти у ин­ди­ви­ду­ал­ном и ко­лек­тив­ном аспек­ту, не­го и са оним што је­сте Цр­на Го­ра.

 

– Ми смо од по­чет­ка пред­ла­га­ли да се на­црт за­ко­на по­ву­че из про­це­ду­ре. Та­кав став ни­је ба­зи­ран на то­ме да смо ми про­тив до­но­ше­ња но­вог за­ко­на, ка­ко су не­ки при­ка­зи­ва­ли у јав­но­сти, не­го због ње­го­вих рје­ше­ња ко­ја су у су­прот­но­сти са ме­ђу­на­род­ним ак­ти­ма и прав­ним по­рет­ком Цр­не Го­ре. Од­го­вор­но твр­дим да се она­кав на­црт за­ко­на не мо­же по­пра­ви­ти и уса­гла­си­ти са ме­ђу­на­род­ним кон­вен­ци­ја­ма, Уста­вом и прав­ним по­рет­ком Цр­не Го­ре, а да то не бу­де но­ви текст – оцје­њу­је он.

 

Џо­мић сма­тра да је јед­ни прав­но уте­ме­ље­ни пут за рје­ше­ње овог про­бле­ма про­ши­ре­ње рад­не гру­пе са пред­став­ни­ци­ма Цр­кве и вјер­ских за­јед­ни­ца, ци­вил­ног сек­то­ра и екс­пе­ра­та.

 

– Мо­ра се стр­пљи­во и од­го­вор­но ра­ди­ти на том ве­о­ма ва­жном про­пи­су ко­ји не­ће би­ти ни по ба­бу ни по стри­че­ви­ма – за­кљу­чио је Џо­мић.

 

Ана Топаловић

Извор: Дан

[Панарет]

Угледни црногорски историчар (али и подржавалац Ђукановићевог режима) др Живко Андријашевић дао је занимљиве оцене за "Побједу":

"Ujedinjenje CPC i SPC kao četnici i partizani, ne može"

WWW.B92.NET

---