Шта је комплимент за вас?...

[Guest O.Ugrin]

Kao doktor trebalo bi da znate da je blaga rec nekada lekovitija od bilo kakvog medikamenta posto podstice unutrasnji proces samoizlecenja putem autosugestije (setite se placebo efekta), koja je jos uvek nedovoljno istrazena kao i mnogo stosta sto se tice somatskog i psihickog a opet ni samo somatskog niti samo psihickog vec jednog i istog coveka, to ce reci - licnosti njegove. Sa druge strane, svakako da to nije ono sustinsko ali jeste jedan od nacina kojim se ta sustina izrazava i, napokon, odnosu sa Bogom mora predhoditi odnos sa covekom a Crkva i jeste zajednica upravo zbog toga sto se drugacije ni ne moze.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Млађо]

          Постоје ситуације када комплименте и похвале не можемо да избегнемо. Не би требало бити лажно скроман. Ако су похвале прецењивачке ја их онда једино могу искористити у подстицајном смилслу на који вероватно алудира отац Угрин. Ако су нереалне, у том случају не обраћам пажњу на њих и не тичу ме се. Уколико су реалне, из срца треба рећи: Слава Богу и опет наставити даље, свестан да је све од Бога, а да смо ми непотребне слуге који смо учинили само оно што смо дужни учинити.

          Када ме је једна колегиница давно нешто похвалила, ја сам реаговао речима: Па зашто ме хвалиш када знаш да похвале подстичу гордост? Она пак одговара да оне саме по себи нису толико важне, већ је потребно да вежбамо начин на који ћемо да их примамо, а да опет избегнемо сујету.

          Што се тиче ласкања ту је ствар јасна...

          Углавном, ако сам ја свестан својих квалитета и дарова који нису моји него су ми од Бога дати на располагање и изграђивање Цркве, тешко да могу било какве похвале да утичу на мене негативно. Ако се и појаве, без обзира што пријају, оне мени једино могу бити подстицајне. Осетљиве су то ствари. Мислим да би требало избегавати лажну скромност и увек вежбати ради виших духовних ступњева...

[florenntina]

Ili, da li je iko razmisljao o razlici komplimenta i komentara, kao i laskanja... da li ima potrebe za time i zasto; odnosno, sta je uzrok jednog a sta drugog i koja je njihova medjusobna povezanost, sta iz cega proizilazi i sta se cime poklapa...

Mislite o tome - U.

Komplimentima potvrdjujemo kvalitete drugih sto je lepo i korisno i sto mislim manjka u nasem danasnjem drustvu (verovatno zbog svetske ekonomske krize  0202_238);

Pod komentarima (pretpostavljajuci da su zdravi i nemaliciozni) podrazumevam kriticki osvrt na neko pitanje/stav u smislu analize i kvaliteta i mana istog

Ukoliko pod laskanjem podrazumevamo "lazno svedocenje" tj. preuvelicavnje (nepostojecih) kvaliteta, onda je po meni to opet dosadno i gubljenje vremena ili matematicki =-3, em lazemo, em drugog dovodimo u zabludu i podgrevamo mu narcisoidnost, em gubimo vreme i nase i tog mucenog drugog

[marija]

i komplimenti i pohvale i pokude mogu biti i konstruktivne i destruktivne, zavisi ko ih izgovara, kome ih izgovara , kada i na koji način ih izgovara i na kraju zašto ih izgovara...

Onaj koji laska čini to s predumišljajem, a ne iz ljubaznosti, navike ili bontona, kako se mnogi opravdavaju...

U pravu si Đomla što s etiče toga da ništa nije moje, neko ima jedan, neko pet atlenata, kome je više dato od njega se više i traži

e sad što s etiče lažne skromnosti...nije kod svih lažna skromnost...neki ljudi  se jednostavno boje odgovornosti..osećaju se  neprijatno kada ih hvale

[Маша]

пс углавном умем да разликујем комплимент од ласкања, јербо знам себе (у некој мери)

[Guest O.Ugrin]

Ili, da li je iko razmisljao o razlici komplimenta i komentara, kao i laskanja... da li ima potrebe za time i zasto; odnosno, sta je uzrok jednog a sta drugog i koja je njihova medjusobna povezanost, sta iz cega proizilazi i sta se cime poklapa...

Mislite o tome - U.

Komplimentima potvrdjujemo kvalitete drugih sto je lepo i korisno i sto mislim manjka u nasem danasnjem drustvu (verovatno zbog svetske ekonomske krize  0202_238);

Pod komentarima (pretpostavljajuci da su zdravi i nemaliciozni) podrazumevam kriticki osvrt na neko pitanje/stav u smislu analize i kvaliteta i mana istog

Ukoliko pod laskanjem podrazumevamo "lazno svedocenje" tj. preuvelicavnje (nepostojecih) kvaliteta, onda je po meni to opet dosadno i gubljenje vremena ili matematicki =-3, em lazemo, em drugog dovodimo u zabludu i podgrevamo mu narcisoidnost, em gubimo vreme i nase i tog mucenog drugog

Lepo receno, postavlja se samo pitanje zasto manjka komplimenata. Da li zato sto zelimo da zastitimo tog nekog od eventualne gordeljivosti ili je to ipak iz licne surevnjivosti a pod parolom - da komsiji crkne krava. Zar je zaista toliki problem nekome reci da je nesto dobro uradio, lepo rekao ili ma sta pozitivno ucinio a nikakav u tome ako se o nekome nesto lose kaze ili se komentarise o necemu gde je ovaj (kao i svako sto je), pogresio ili lose uradio. Jednom recju, svojim komentarima, komplimentima ili laskanjima mi o sebi govorimo, ne o drugome! Mislite o tome.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

*Licno mislim da onaj ko je tezak na pohvali jeste u sustini indisponiran u delima svojim. Pri tom ne mislim na monahe i njihov nacin ophodjenja... to je jedna sasvim drugacija, kvalitativno drugacija realnost ophodjenja i zivljenja.

[antoneta]

Kao doktor trebalo bi da znate da je blaga rec nekada lekovitija od bilo kakvog medikamenta posto podstice unutrasnji proces samoizlecenja putem autosugestije (setite se placebo efekta), koja je jos uvek nedovoljno istrazena kao i mnogo stosta sto se tice somatskog i psihickog a opet ni samo somatskog niti samo psihickog vec jednog i istog coveka, to ce reci - licnosti njegove. Sa druge strane, svakako da to nije ono sustinsko ali jeste jedan od nacina kojim se ta sustina izrazava i, napokon, odnosu sa Bogom mora predhoditi odnos sa covekom a Crkva i jeste zajednica upravo zbog toga sto se drugacije ni ne moze.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

Да, јесте блага реч потребна пацијенту, али мислим да то није реч хвале или до те мере нереална утеха да ми кажемо човеку да није опасно ништа, а истовремено да га шаљемо на већи број помоћних дијагностичких процедура... Блага реч пацијенту је пажња, слушање, орадошћујућа реч у могућој мери, задржавање уз постељу дуже него што ординирање лекова захтева... а мислим да нисам присталица пиа фраус... Опет зависи од ситуације, а треба бити и добар познавалац људи... Када је долазио о.Милош Весин на неко предавање, говорио нам је о неком човеку који је био тешко болестан, а сви из породице, лекари, сестре говорили су му како је добро, да се не брине, излечиво је... и он није ни тражио свештеника, али је о.Милош дошао јер је обилазио свог парохијана и распитао се код лекара о чему је реч... рекао му је - Никола, ти умиреш... Никола се трзнуо, свестан је и сам био фарсе у којој су га држали ближњи, загрлио је оца и захвалио на истини, осећао је већ нереалност приче у коју су га уљуљкавали... никада се раније није исповедао, а само се једном или два пута у животу причестио... али пред сазнањем неминовности блиске смрти исповедио се о.Милошу, он га је причестио и Никола се упокојио...

       

[marija]

hajde da pogledamo šta je danas kompliment?

danima se priča o tome kako je neko pomogao  nekoj baki da ponese torbu sa pijace, ili kako je neko dobar - ustao je trudnici u autobusu...

ili...govoriću iz ličnog iskustva  sa svog posla...pohvale i komlipmenti kako sam  ljubazna, kako sam dobra , kako sam, kako sam, kako sam..

zar to nisu stvari koje bi trebalo da se podrazumevaju, da budu normalne među ljudima

danas je biti pristojan kompliment, biti dobar , kompliment

deci dajem komplimente i pohvale ali odraslima, ne , posebno ne za nešto što se podrazumeva, što treba da bude

većinu komplimenata koje sam čula su u suštini laskanje i dodvoravanje

ljub. ljub, grl, grl, pa onda kada , kako naš narod kaže, pukne tikva, varnice pršte na sve strane

da, volim pohvalu kao komliment kada se učini nešto vanstandardno, nešto zaista izuzetno, ali ja lično do sada nisam učinila ništa što je izuzetno ni vanstandardno i ne vidim  razlog da me bilo ko hvali, posebno ne volim javne pohvale, posebno ne na forumima gde se uzaludno troši energija u uzajamnim pohvalama, ja tebi ti meni

[Guest O.Ugrin]

Kao doktor trebalo bi da znate da je blaga rec nekada lekovitija od bilo kakvog medikamenta posto podstice unutrasnji proces samoizlecenja putem autosugestije (setite se placebo efekta), koja je jos uvek nedovoljno istrazena kao i mnogo stosta sto se tice somatskog i psihickog a opet ni samo somatskog niti samo psihickog vec jednog i istog coveka, to ce reci - licnosti njegove. Sa druge strane, svakako da to nije ono sustinsko ali jeste jedan od nacina kojim se ta sustina izrazava i, napokon, odnosu sa Bogom mora predhoditi odnos sa covekom a Crkva i jeste zajednica upravo zbog toga sto se drugacije ni ne moze.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

Да, јесте блага реч потребна пацијенту, али мислим да то није реч хвале или до те мере нереална утеха да ми кажемо човеку да није опасно ништа, а истовремено да га шаљемо на већи број помоћних дијагностичких процедура... Блага реч пацијенту је пажња, слушање, орадошћујућа реч у могућој мери, задржавање уз постељу дуже него што ординирање лекова захтева... а мислим да нисам присталица пиа фраус... Опет зависи од ситуације, а треба бити и добар познавалац људи... Када је долазио о.Милош Весин на неко предавање, говорио нам је о неком човеку који је био тешко болестан, а сви из породице, лекари, сестре говорили су му како је добро, да се не брине, излечиво је... и он није ни тражио свештеника, али је о.Милош дошао јер је обилазио свог парохијана и распитао се код лекара о чему је реч... рекао му је - Никола, ти умиреш... Никола се трзнуо, свестан је и сам био фарсе у којој су га држали ближњи, загрлио је оца и захвалио на истини, осећао је већ нереалност приче у коју су га уљуљкавали... никада се раније није исповедао, а само се једном или два пута у животу причестио... али пред сазнањем неминовности блиске смрти исповедио се о.Милошу, он га је причестио и Никола се упокојио...

         

Ne znam zasto ste zakljucili da pod pojmom komplimenta ili blage reci ja podrazumevam neku nerealnu hvalu ili tetosenje necijim postupcima koje pri tom nema veze sa realnoscu? Gde sam to tacno napisao? To bi bilo laskanje ne kompliment ili komentar ili blaga rec. Ako je to jasno onda da razjasnim i sta je to kompliment ili pozitivan komentar za mene - to je rec koja oslikava delo i ako je ono dobro ucinjeno ili dobro iskazano ili sta god dobro bilo odavanje priznanja tome ne bi li se sam covek podstakao da tim tokom nastavi. Mislim da i u Vujakliji biste nasli slicnu definiciju a to je jedino i blisko zdravoj pameti ostalo je laskanje ne zaboravite to.

O.O. - U.

[florenntina]

Ili, da li je iko razmisljao o razlici komplimenta i komentara, kao i laskanja... da li ima potrebe za time i zasto; odnosno, sta je uzrok jednog a sta drugog i koja je njihova medjusobna povezanost, sta iz cega proizilazi i sta se cime poklapa...

Mislite o tome - U.

Komplimentima potvrdjujemo kvalitete drugih sto je lepo i korisno i sto mislim manjka u nasem danasnjem drustvu (verovatno zbog svetske ekonomske krize  :mad:);

Pod komentarima (pretpostavljajuci da su zdravi i nemaliciozni) podrazumevam kriticki osvrt na neko pitanje/stav u smislu analize i kvaliteta i mana istog

Ukoliko pod laskanjem podrazumevamo "lazno svedocenje" tj. preuvelicavnje (nepostojecih) kvaliteta, onda je po meni to opet dosadno i gubljenje vremena ili matematicki =-3, em lazemo, em drugog dovodimo u zabludu i podgrevamo mu narcisoidnost, em gubimo vreme i nase i tog mucenog drugog

Lepo receno, postavlja se samo pitanje zasto manjka komplimenata. Da li zato sto zelimo da zastitimo tog nekog od eventualne gordeljivosti ili je to ipak iz licne surevnjivosti a pod parolom - da komsiji crkne krava. Zar je zaista toliki problem nekome reci da je nesto dobro uradio, lepo rekao ili ma sta pozitivno ucinio a nikakav u tome ako se o nekome nesto lose kaze ili se komentarise o necemu gde je ovaj (kao i svako sto je), pogresio ili lose uradio. Jednom recju, svojim komentarima, komplimentima ili laskanjima mi o sebi govorimo, ne o drugome! Mislite o tome.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

*Licno mislim da onaj ko je tezak na pohvali jeste u sustini indisponiran u delima svojim. Pri tom ne mislim na monahe i njihov nacin ophodjenja... to je jedna sasvim drugacija, kvalitativno drugacija realnost ophodjenja i zivljenja.

Potpuno se slazem. Razmisljala sam da pokrenem slicnu temu ali kroz prizmu medija jer sam bas skoro komentarisala sa nekim bliskim ljudima koliko nas stalno bombarduju samo nekim losim vestima, malicioznim komentarima i kritikama na TV-u... Ubise bre i nadu i veru u narodu a radosne price nema ni za leka! Zato i smatram da nam manjka i  lepih reci, i iskrenih pohvala... Uplasili smo se valjda da ne potrosimo ljubav, kao da smo zaboravili da je to jedino blago koje sto vise dajes-vise ga imas 

Uh bre, da mi je samo znati kako se prave oni pravoslavni posteri, sad bih odmah isheklala jedan  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0110_hahaha.gif

[И.стојковић]

Vokabular, recnik srpskog jezika

komplimentirati (fr. complimenter)

pozdraviti, pozdravljati, pokloniti se, klanjati se; čestitati, pohvaliti, govoriti ljubazne reči.

[Guest O.Ugrin]

Vokabular, recnik srpskog jezika

komplimentirati (fr. complimenter)

pozdraviti, pozdravljati, pokloniti se, klanjati se; čestitati, pohvaliti, govoriti ljubazne reči.

Tako sam i mislio, hvala na trudu, napokon smo razjasnili.

[Guest O.Ugrin]

Ili, da li je iko razmisljao o razlici komplimenta i komentara, kao i laskanja... da li ima potrebe za time i zasto; odnosno, sta je uzrok jednog a sta drugog i koja je njihova medjusobna povezanost, sta iz cega proizilazi i sta se cime poklapa...

Mislite o tome - U.

Komplimentima potvrdjujemo kvalitete drugih sto je lepo i korisno i sto mislim manjka u nasem danasnjem drustvu (verovatno zbog svetske ekonomske krize  :mad:);

Pod komentarima (pretpostavljajuci da su zdravi i nemaliciozni) podrazumevam kriticki osvrt na neko pitanje/stav u smislu analize i kvaliteta i mana istog

Ukoliko pod laskanjem podrazumevamo "lazno svedocenje" tj. preuvelicavnje (nepostojecih) kvaliteta, onda je po meni to opet dosadno i gubljenje vremena ili matematicki =-3, em lazemo, em drugog dovodimo u zabludu i podgrevamo mu narcisoidnost, em gubimo vreme i nase i tog mucenog drugog

Lepo receno, postavlja se samo pitanje zasto manjka komplimenata. Da li zato sto zelimo da zastitimo tog nekog od eventualne gordeljivosti ili je to ipak iz licne surevnjivosti a pod parolom - da komsiji crkne krava. Zar je zaista toliki problem nekome reci da je nesto dobro uradio, lepo rekao ili ma sta pozitivno ucinio a nikakav u tome ako se o nekome nesto lose kaze ili se komentarise o necemu gde je ovaj (kao i svako sto je), pogresio ili lose uradio. Jednom recju, svojim komentarima, komplimentima ili laskanjima mi o sebi govorimo, ne o drugome! Mislite o tome.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

*Licno mislim da onaj ko je tezak na pohvali jeste u sustini indisponiran u delima svojim. Pri tom ne mislim na monahe i njihov nacin ophodjenja... to je jedna sasvim drugacija, kvalitativno drugacija realnost ophodjenja i zivljenja.

Potpuno se slazem. Razmisljala sam da pokrenem slicnu temu ali kroz prizmu medija jer sam bas skoro komentarisala sa nekim bliskim ljudima koliko nas stalno bombarduju samo nekim losim vestima, malicioznim komentarima i kritikama na TV-u... Ubise bre i nadu i veru u narodu a radosne price nema ni za leka! Zato i smatram da nam manjka i  lepih reci, i iskrenih pohvala... Uplasili smo se valjda da ne potrosimo ljubav, kao da smo zaboravili da je to jedino blago koje sto vise dajes-vise ga imas 

Uh bre, da mi je samo znati kako se prave oni pravoslavni posteri, sad bih odmah isheklala jedan  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0110_hahaha.gif

Slicnog sam misljenja a ako zelite da otvorite temu o tome, zadovoljstvo bi bilo moje ako bih bio domacin (Duhovna aristokratija), teme.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Зосима]

Не сећам се да је било који светитељ вапијао за похвалама(комплиментима),дапаче,бежали су од њих ко од црног врага...

Сви трудови,добра дела и сл,најбоље плодове дају,кад их види само Онај горе,јер Он воли тајно,а награђује јавно...

[Guest O.Ugrin]

Не сећам се да је било који светитељ вапијао за похвалама(комплиментима),дапаче,бежали су од њих ко од црног врага...

Сви трудови,добра дела и сл,најбоље плодове дају,кад их види само Онај горе,јер Он воли тајно,а награђује јавно...

Mislim da se ta Biblijska pouka ne moze primeniti na ovu diskusiju o komplimentima, odnosno, komentarima iliti blagim recima. Licno, ne mogu da shvatim medjuljudske odnose u kojima ne bi bilo niti jedne blage reci, rada u kojem ne bi bile ni jedne pohvale iliti iskrenog razgovora dvaju prijatelja u kojem bi izostali komplimenti i medjusobno divljenje. Kakav bi to svet onda bio - hladan, siv, prepun negativnih komentara, dusebriznih opomena, degutantnih zajedljivosti. Kao svestenik Pravoslavne Crkve, ali i neko ko je prosao sve edukativne institute nase crkve, odbijam da verujem da Bog zeli takav svet za coveka jer da zeli zar bi se Vrt, koji je On stvorio za coveka, nazvao Vrtom naslade (Edem), pre bi onda bio adekvatan naziv Vrt pokore ili Vrt neprestanog gundjanja. Mada, zar nije malo licemerno od vas da tako napisete kada u svom zivotu dajete komplimente i pozitivne komentare i blage reci dragim vam ljudima kao sto vam je milo i kada sami iste zasluzite? Mislite o tome!

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

P.S. Zar nije Sam Hristos pohvalio Mariju, tom pohvalom, pokazujuci Marti koji primer da sledi, na koga da se ugleda... Nemojte molim vas, ta Hriscanstvo nije kodeks ovih ili onih zabrana vec Put, na kojem je Istina a ona jeste Zivot posto prebivajuci u Njoj mi zapravo ucestvujemo u Hristu, sledujuci Njegovom nacinu odnosenja prema Ocu, ljudima i svetu... receno je - Ja sam put, istina i zivot! I, ako je jedini cilj nasega zivota Hristos onda sve postaje i jeste Liturgija dok smo mi sami odabrali svoj, od mnogih, puteva ka Hristu. E, upravo zbog toga nema gotovih resenja, stereotipa spasenja iliti scenarija pravednosti jer gde bi onda bilo mesta odgovornosti, licnosnosti??? Onda bi dolazili do apsurda, navescu jedan - Razbojnik se spasao, ja zelim da se spasem, ja cu ziveti kao razbojnik! Vidite kako blesavo zvuci ako jednu Zivu i Blagu vest (Jevandjelje), pokusamo ukalupiti ljudskim silogizmima i premisama posrnulog uma? Ljubav, ona nije tek emocija vec nacin zivota, pokusaj da ljubimo sebe i svet onako kako je On ljubio nas te da u svojim licnim okolnostima zivimo onako kako je On u Svojim i tada se teorija i praksa mire i preplicu a Zakon postaje zivot jer ga sobom izrazavamo a ne vise idololatrijski sledujemo.