Шта је комплимент за вас?...

[Никола Ђоловић]

Нема човека који не воли да чује комплимент о себи. Искуство показује да човек воли да чује комплименте и за другу особу  поред себе наспрам људи који воле стално некога да оговарају или да причају непријатне ствари. Човек  воли да чује комплимент о себи макар  он био и нереалан. Међутим, постоји  разлика између комплимената и ласкања. Комплимент указује на похвалу нечије врлине, геста, позитивног става о  нечему или некоме, док ласка нема ту конотацију него похваљује некога само зарад добитка свог интереса или одбитка нечије личности на маскиран начин – путем лажне увиђајности. Зато је реч „куртоазија“ данас, иако недужна, задобила злокобан контекст. Скромни људи су се одувек одликовали осећањем недостојности у похвалама  без обзира што их је свака врлина представљала у правом светлу. Они  су једноставно бежали од људске славе. Има једна занимљива хришћанска мисао из Јеванђеља која каже: „Тешко вама када почну  људи да вас хвале!“ јер колики је брз успон у нечијим комплиментима, још бржи је у обрушавању исказа. Насупрот скромних људи, стоје бахати који живе за ласкања. Њима је та ласка  толико битна да без ње не могу да живе. У њу су положили сав свој идентитет. Толико је велика њихова сујета и толико пуно они параноидно брину шта ће други да помисле за њих – мада и то бива само дотле док не припреме освету по свом злопмаћењу. Зато је нескромне људе лако препознати јер они никада не осећају недостојност и никада не виде свој недостатак. Превасходно, сами живећи за ласкања и друге желе да „инфицирају“ својом болешћу, тако да не могу бити ни у чијем присуству без глуме, него нападају друге ласкама. Такав вид ласкања се данашњом психологијом назива  „полтронством“, лажном снисходљивошћу, лажном љубазношћу, које доминира докле год види свој интерес. То само показује колико мало искреног односа има између, на пример, две личности какве се иначе срећу у једном предузећу – послодавац и радник. Међутим, ствар се не смирује на том пољу, јер човек је друштвено биће, али баш у међуљудским односима, где нема тог односа „послодавац-радник“, ласкавац се показује као неко ко не уме да успостави цивилизован однос са другима наспрам човека од комплимента. Јасно је да култура игра једну од одлучујућих улога у том сегменту али човек без љубави само од своје „култивисаности“ ствара раздор у себи и према другима. Зато је Достојевски тако пуно уздизао у својим делима народну свест – због његове, иако неписмене, оно пак квалитетне безазлености. Данашња квази-елита то не би могла да разуме, то је саблазан за њу, јер она је „тако изнад просека“. Резиме би се састојао у следећем: комплимент има реалну основу утемељену на љубави према врлини ко год да је чини, међутим ласка нема реалну основу него се заснива на интересу које се остварује путем одређених „хвалоспева“ некоме зарад добитка. Није потребно пуно проницљиве инутиције да би се запазили такви односи. Људи их негирају јер воле да слушају обмане и фарсе као потврду свог ега и као доказ своје надмоћи над другим.

[Никола Ђоловић]

Као што човек не може да постоји сам за себе тако и ја драги моји без вашег коментара не могу да водим самодијалог јер је неминовно да се он претвори у монолог.

Реците нешто, барем у нашој вери имате право и на грешке ако је уопште до тога. Ако тема није занимљива, имаћемо барем шта да критикујемо. Само немојмо бити пасивни...

Хвала другари

[marija]

Mogu da govorim samo u svoje ime...

kompliment  su za mene dela koja su učinjena, ne reči..

na žalost reč je danas previše zloupotrebljena

ne volim da me bilo ko hvali

i ono što me izluđuje je kada ja samu sebe iskritikujem a 10 ljudi skoči da me ubeđuje da nisam kriva ili da nisam pogrešila, pa čak i kada jesam, e to 

[Зорица екс Милева]

Koмплимент?! Хм?!  Па ја генерално не вјерујем у комплименте, као потврду нечег што се назива мојом врлином. На жалост не умијем да препознам и разликујем комплимент од ласкања. Једноставно ласкање се толико увукло у наше животе, да је за комплименте остало мало простора. Обично се лијепе ријечи упућују зарад остваривања личне користи. С друге стране ја волим да их дијелим, видим да то прија људима, а мене ништа не кошта. Али ја сам на жалост неповјерљива према онима који мени упућују фине ријечи, помало зазирем и плашим се завјере (овај/ова сигирно нешто хоће од мене). Такође немам неко мишљење о себи, спадам у особе са врло мало самопоуздања тако да ми свака лијепа ријеч о мени звучи као лаж. Што наравно није у реду, ваљда се изборим с тим некад.

[zlata]

Постоји огромана разлика између ласкања и комплимената и Смајл је то одлично разгрничио...

Како би песници изразили најтананија осећања да комплименти не постоје.. како би појава Ане Карењине без њих била безукусна  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1312_womens' />

Но.. да не скрећем.. Ласкање = интерс... Комплимент = дивљење...

Колико би молитава било празно да комплименти не постоје...

Додуше, ја сам присталица става,да свака особа у себи носи одређени ниво самоспознаје, и  да та нит разгрничава комплимент од ласкања.

[Guest O.Ugrin]

Takodje, treba napraviti razliku izmedju komplimenata i kritike (da li pozitivne ili negativne, nebitno), necijeg delovanja. Dakle, komentar i kompliment nisu isto samim tim ni laskanje nije isto sto kompliment kao ni sa komentarom sto nije identicno. Moramo najpre imati jasnu terminologiju da bismo imali jasniji dijalog, ne?

O.O. - U.

[Guest O.Ugrin]

Ili, da li je iko razmisljao o razlici komplimenta i komentara, kao i laskanja... da li ima potrebe za time i zasto; odnosno, sta je uzrok jednog a sta drugog i koja je njihova medjusobna povezanost, sta iz cega proizilazi i sta se cime poklapa...

Mislite o tome - U.

[Guest O.Ugrin]

Постоји огромана разлика између ласкања и комплимената и Смајл је то одлично разгрничио...

Како би песници изразили најтананија осећања да комплименти не постоје.. како би појава Ане Карењине без њих била безукусна  .gif' class='bbc_emoticon' alt='0205_whistling' />

Но.. да не скрећем.. Ласкање = интерс... Комплимент = дивљење...

Колико би молитава било празно да комплименти не постоје...

Додуше, ја сам присталица става,да свака особа у себи носи одређени ниво самоспознаје, и  да та нит разгрничава комплимент од ласкања.

[Маша]

Недавно сам од админа другог форума добила комплимент, барем сам га ја тако доживела: особа која ће ти увек рећи истину у очи и са којом увек знаш на чему си (од прилике тако-тај форум не ради данима па не могу да одем и тачно цитирам).

А иначе тај админ је нешто урадио, био искрен према мени иако ме је то заболело, сад га разумем ... а још више га ценим што је овако реаговао на моју љутњу - није дозволио да му она замагли поглед.

То је за мене комплимент, јер ја покушавам да будем онаква какве људе желим у свом животу: да знам на чему сам са њима, да стоје иза својих речи, да не буду дволични као што их томе учи данашњи свет.

И мене увек обрадују највише људи који ми кажу истину у фацу, писану, какву год. Јер за мене је то заједница у истини, све остало делује као да слепи људи тапкају штапом по поду не би ли пронашли још којег слепог човека и спасили се од паклене усамљености.

[antoneta]

Никад нисам размишљала нешто пуно о комплиментима... Ако хвале врлину онда нису добри због гордости и сујете наше, ако су ласкавог карактера ти видиш да немају везе са тобом него имају за циљ да ти као подигну самопоуздање и самољубље, и то опет није добро... У оба случаја црвеним, мада ја стално црвеним..  и кад се смејем  0205_whistling ... претпостављам да је свима лепо чути тако нешто али у принципу нису неопходни нити су посебно корисни, чак напротив... али сам некако формирала одбрамбени механизам, кад до мене допру речи хвале подсетим се тематике наредне исповести и охладим се у тренутку winter... И иначе, мислим да се стварно осећа разлика у комплименту датом кроз љубав, љубављу прожетом и оном изреченом реда ради (у случају да се то очекује нпр. или када је слаткоречивост у питању)... мада и ја некад чиним ово друго...   и тако....

[Guest O.Ugrin]

Zar ne mislite da je rec pohvale motivacionog karaktera, da su to reci koje vasa dela trasiraju ka boljitku, da su one afirmativnog karaktera? I, da nema njih, koje bi onda preostale.... Mislite o tome.

O.O.-U.

[antoneta]

Слажем се да могу бити мотивационе (и то је онај сегмент пријатности), али то је спољашња мотивација, не би требало да на њој базирамо сатисфакцију... за спољашњу мотивацију је карактеристично да је променљива, јер ако се околности промене и она сама ће изостати, следствено напредак заснован једино на њој биће угрожен... а за стамено кретање ка бољитку који ћемо дати од себе потребна је унутрашња мотивација... наравно боље ишта него ништа, али мислим да уколико ипак желимо да бољитак буде дугорочан мотивацију треба црпети из Вечног и Непроменљивог, то нам је једини сигуран кормилар... а никако заснивати је на речима хвале, уз то смо видели у претходним постовима да оне могу бити и варљиве..... зато сам и рекла да нису неопходне... Ако Бог да, бићу доктор некада, оно што би лекаре требало да подстиче јесте само излечење болесника, и ништа више... волела бих и трудићу се да не промашим на том путу, односно да се изградим уз Божију помоћ у том правцу... 0202_238

[Баба]

Видиш о овоме никада нисам размишљао... 0202_238

[marija]

treba umeti napraviti razliku između komplimenta i laskanja, jedimno se nadam da umem da je napravim, mada lično ne volim ni komplimente ni pohvale

Nedavno sam od Lazarice saznala da postoji ovo lepo mesto...Ali prethodno mi je ta neobicna zena skinula kamen sa srca i samo jednom recenicom sklonila sa moje duse teret koji me je oborio i stezao jedanaest meseci.Hvala Lazarici koja ume da slusa,ume da primeni ono sto je naucila i ume da pokaze kako se palom i posrnulom pruza ruka da ustane i krene dalje.Lako je voleti cestite ljude koji ne grese ili bar nisu svesni da grese,ali meni je blato doslo do vrata,griza savesti i odgovornost za ucestvovanje u necem strasnom sto se svakodnevno ponavlja dovelo me je do beznadja.Nikada ranije nisam pricala sa njom o tome.Kada sam prvi put to izgovorila,Lazarica je lako,kao da je odavno imala spreman odgovor za mene,izgovorila melem-reci.I...evo me posle te zive reci utehe i proslonedeljne pricesti sveza sam i duhovno prociscena.Ostoumnoj,nadarenoj,izabranoj Lazarici HVALA.

npr.ovakvi komentari me prate godinama i  šta se dešava, ja bežim, sklanjam se..zašto..ne znam..mislim da me ljudi precenjuju...možda se bojim sopstvene  sujete...odgovornosti...ne mislim i ne smatram da radim ništa posebno...ne delim olako komplimente i ne volim olako da ih dajem...češće od komplimenta ima laskanja..upravo danas na fejsu stavih jedan citat

Hvalisavce pametni preziru, budale im se dive, laskavci žive od njih, a oni su sami robovi svog hvalisanja.

Kad mi neko posle razmenjene tri reci kaze:"Ti si dobar covek"....samo se nasmejem.

Komplimenti od osoba koje ne poznajem me ostavljaju ravnodusnom i nikad me ne interesuje sta je tim hteo

Tvrditi da nekog poznaješ posle dva susreta je mač sa dve ostrice. to uglavnom nisu komplimenti nego laskanja, najčešće

[marija]

Слажем се да могу бити мотивационе (и то је онај сегмент пријатности), али то је спољашња мотивација, не би требало да на њој базирамо сатисфакцију... за спољашњу мотивацију је карактеристично да је променљива, јер ако се околности промене и она сама ће изостати, следствено напредак заснован једино на њој биће угрожен... а за стамено кретање ка бољитку који ћемо дати од себе потребна је унутрашња мотивација... наравно боље ишта него ништа, али мислим да уколико ипак желимо да бољитак буде дугорочан мотивацију треба црпети из Вечног и Непроменљивог, то нам је једини сигуран кормилар... а никако заснивати је на речима хвале, уз то смо видели у претходним постовима да оне могу бити и варљиве..... зато сам и рекла да нису неопходне... Ако Бог да, бићу доктор некада, оно што би лекаре требало да подстиче јесте само излечење болесника, и ништа више... волела бих и трудићу се да не промашим на том путу, односно да се изградим уз Божију помоћ у том правцу...

nemam šta da dodam ni da oduzmem :smiley: