Освећење храма "Преподобне Параскеве" у "Малом Зејтинлику"

[Драгана Милошевић]

Војничко спомен-гробље „Мали Зејтинлик“  доживјело је  посебну духовну радовање у  првом августовском дану. Храм „Преподобне мати Параскеве“ засјао је  пуном снагом, „загрљен“ крстовима  и хумкама  близу хиљаду српских јунака,  који су за слободу  дали оно што је најдрагоцјеније – своје животе.

 

 

 

Вјетрови су кружили изнад Пуховца. Нису  дозволили киши да омете  велики догађај -  освећење богомоље на простору  који  чува  успомене на  дане када   се  Сарајевско-романијска  регија борила за  живот Републике Српске.

 

Вјерници се сјатили са разних страна, да  дочекају  велике духовнике – епископе - захумско-херцеговачког и приморског Григорија,   зворничко-тузланског Хризостома и  бихаћко-петровачког  Атанасија,  свештенике и монахе  Српске православне цркве...

 

Владике су обавили  чин освећења храма, који  је почео нови живот, укорачио у вјечност. Миловану Бјелици, за хришћанску љубав и кумство приликом освећења храма Преподобне мати Параскеве - Свете Петке у војничком Спомен гробљу "Мали Зејтинлик", додијељена је Захвалница и Икона Свете Петке на молитвено сјећање на дан кумства храму од Српске православне црквене општине Соколац.

 

 

Звуци свете литургије  испунили су „Мали Зејтинлик“,  миловали  душе уснулих хероја, расипали се  изнад светог  простора према  небесима, хрлили тамо гдје  анђели у  својим књигама чувају имена  бесмртника.

 

У малој цркви  бесједи  тихим, умилним гласом његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки  Атанасије. Збори о цркви  у којој тече  непрекидно обнављање живота.

 

 

- У цркви  обнављамо оно што је изгубљено, потрошено. Ту стари могу  наћи младост, клонули  се могу поново да исправе, ходе  властитим ногама. Много тога, па  и оно што називамо религијама,  има   вријеме трајања. Христова црква остаје  заувијек, вјечна зато што је вјечна заједница са Богом. Ми се у Христовој цркви  осјећамо  најсигурнијим, заштићени, у њој налазимо себе. Човјек је упућен да  тражи пријатеље. Он се са пријатељима  осјећа пријатно, а највећи пријатељ је Бог. У цркви  налазимо исцјељење, у јеванђељу духовну храну. Једино у цркви  налазимо  истинито учење  о животу. Црква је заједница  љубави. Ко хоће да буде вољен, нека  ступи у цркву љубави, у цркву Христову. Изван цркве  нема праве,  посебно не трајне љубави. У богомољи се хранимо животом кроз свете тајне, напајамо благодаћу и силом божијом - рекао је  епископ Атанасије, духовник који је завршио Академију „Светог Владимира“ у Крествуду, држава Њујорк,  а 1. јуна  2013. године дошао на чело  Епархије бихаћко – петровачке.

 

 

„Прича“  света литургија  о  божијој љубави, уводи вјернике у  тајне  живота овоземљског и вјечног,  опомиње охоле, грамзиве и горде, кријепи клонуле, немоћне и болесне,  даје им нову снагу, да  истрају у искушењима,  да  се у добру не узнесу, а у злу не покуде,  брише  мајчине сузе на  „Малом Зејтинлику“.

 

 

 

 

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, срећан је  што  се  служба божија све гласније чује на висовима Романије, пркосног и поносног простора, на мјесту, како рече, које је симбол нашег страдања.

 

- Христос, Пресвета Богородица и Преподобна мати Параскева, којој је  посвећен  овај храм, сабрали су нас на ово мјесто огрнуто у тишини, али и у бјелини, на мјесту  натопљеном  мајчиним и сестринским сузама, које је једно од најјаснијих  симбола нашег страдања  у одбрамбено-отаџбинском рату. Подсјећајући се на ову дивну и славну жртву, највише невиних војника и војсковођа, због неправде домаће и свјетске, ми морамо да се усправимо као народ, да погледамо у ове свијетле  ликове  на овим свијетлим гробовима и да се  сјетимо колика је њихова жртва, а колико се од нас мало тражи. Ово је дан усправљања, дан поштовања и смирења,  а не дан  тријумфализма. Ово је дан вјере у побједу. Не може нас, браћо и сестре, нико побиједити ако имамо духа, а  ако га немамо може свако. Зато њих, иако су пострадали и убијени као најбољи од свих нас,  нико није надвладао, него  је  њихова смрт надвладала оне који су их убили. То ће се  показати кроз вијекове и то је  јако важно да са  тим и тако живимо, да будемо као свети преци наши -  истакао је  владика Григорије.

 

Он је  рекао да  „Мали Зејтинлик“, на коме је подигнут храм, ни по чему није мали нити мањи од оног познатијег  Зејтинлика у Солуну, гдје  почивају  кости српских војника  и ратника који су почетком прошлог вијека у јеку крвавог рата бранили част, отаџбину и слободу, своју земљу и народ, дјецу, домове и породице.

 

 

 

- Многима од наше браће који почивају на овом чудесном мјесту није дозвољено да своја уморна и рањена  тијела  одморе у породичним гробницама, у мјестима свога рођења и одрастања, тамо на  њивама  гдје су и погинули, бранећи дом, отаџбину и слободу.  Како  неко данас  има  храбрости и дрскости да говори о такозваној  агресији на БиХ, када на „Малом Зејтинлику“  почивају људи чији су  очеви, дједови и прадједови из БиХ, а не однекуд друго и како  су они могли бити агресори - казао је Григорије.

 

http://www.opstinasokolac.net/index.php?option=com_content&view=article&id=21015:2015-08-02-09-38-56&catid=9:2012-10-30-14-53-05&Itemid=240

 

[Драгана Милошевић]

Протејереј Борис Бандука  говори у име  свештеника, испуњен радошћу  што је освећење храма „Свете Петке“  сабрало људе добре воље подно  горе Романије.

 

Свештеник Бандука уручио је признања у име Црквене општине Соколац владикама Григорију, Хризостому и Атанасију, а  владика  Григорије одликовао је  Златном плакетом  Светог свештеномученика Петра дабробосанског начелника општине Соколац Милована Бјелицу. Одликовани су и градоначелник Града Источно Сарајево Ненад Самарџија, генерал Винко Пандуревић и директор АД „Романијапутеви“  Мирко Пандуревић. Уручене су захвалнице и бројним другим донаторима.