Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[Guest Оливера]

Вест је премештена у медије.

[ЛазарД]

Monaštvo u ERP, kako naš list nezvanično saznaje, poslednjih nedelja se tiho osipa, ali to nismo mogli i zvanično da potvrdimo.

Врло професионално, нема шта...

Послао: ЛазарД

Tiho osipanje monaštva na KiM

Ова вест не припада овде јер је из новина ево и линк да поновим http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/tiho_osipanje_monastva_na_kim.55.html?news_id=186272 у будуће овакве вести зна се где иду у форум Друштво или већ неки други и ЛазарД није једини, често се овде постављају које какве вести па морам да губим време распоређујући их ... а и наслов овога који је написао текст види се да се не разуме шта је то Црква требао би доћи овде на форум код нас па да пита наше свештеника шта има ... :smiley:

Moram,jer si toliko providan.

Pa kad vidis obrisi  0102_laugh 0202_238 0102_laugh dada 0102_laugh 0110_hahaha 0102_laugh 0110_hahaha 0102_laugh 0110_hahaha 0705_read 0110_hahaha 0102_laugh 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh

[Зоран]

Monaštvo u ERP, kako naš list nezvanično saznaje, poslednjih nedelja se tiho osipa, ali to nismo mogli i zvanično da potvrdimo.

Врло професионално, нема шта... 0705_read

Послао: ЛазарД

Tiho osipanje monaštva na KiM

Ова вест не припада овде јер је из новина ево и линк да поновим http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/tiho_osipanje_monastva_na_kim.55.html?news_id=186272 у будуће овакве вести зна се где иду у форум Друштво или већ неки други и ЛазарД није једини, често се овде постављају које какве вести па морам да губим време распоређујући их ... а и наслов овога који је написао текст види се да се не разуме шта је то Црква требао би доћи овде на форум код нас па да пита наше свештеника шта има ... :smiley:

Moram,jer si toliko providan.

Pa kad vidis obrisi  0102_laugh 0202_238 0102_laugh dada 0102_laugh 0110_hahaha 0102_laugh 0110_hahaha 0102_laugh 0110_hahaha 0705_read 0110_hahaha 0102_laugh 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh

ЛазарД ово што сам написао не односи се на тебе само већ на многе зато и нема шта да бришем већ нека читају да обрате мало пажњу да се ја не би превише мучио године су у питању 

[Зоран]

Канонска одлука

20. март 2010 - 17:59

Због непослушности Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве (који је својом одлуком од 13. фебруара 2010. привремено сменио епископа Артемија и за администратора Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске поставио епископа Атанасија, са свим правима епархијског архијереја), због неприхватања канонски постављеног Епископа и одбијања да се одазову његовом архипастирском усменом и писменом позиву, ево већ пуних четрдесет дана, као и због спречавања верникâ из града Призрена да долазе у своју саборну цркву у Призрену (у којој се помињу Његова Светост Патријарх и Епископ администратор) и ширења смутње, лажи и клевета међу верним народом, и због „завере и групашења", као и уопште због кршења канонског и монашког реда и поретка (канони 4, 8 и 18. Халкидонског сабора; 34. Трулског, 5. Антиохијског, 21. Седмог васељенског сабора; 4. и 13. Прводругог сабора), подвргавају се канонским епитимијама:

1. јеромонах Бенедикт, настојатељ манастира Светих Арханђела код Призрена, забраном свештенодејства и причешћа у току 40 дана (до краја априла 2010, тј. до свршетка пролетњег Архијерејског Сабора);

2. братство истога манастира Светих Арханђела код Призрена, монаси клирици и искушеници: забраном служења у истом манастиру свете Литургије и Причешћа у току 40 дана (до краја априла 2010, тј. до свршетка пролетњег Архијерејског Сабора).

У истом манастиру не дозвољава се служење свете Литургије од стране неког другог свештеног лица у току трајања ове канонске епитимије.

По себи је јасно да, уколико поменути монаси покажу искрено покајање, Епископ, сходно 102. канону Трулског сабора, може смањити или укинути изречене епитимије.

Епископ администратор Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске + Епископ Атанасије, с.р.

Извор: Епархија рашко-призренска

[Зоран]

Епископ Атанасије освештао цркву у Кололечу и служио Свету Архијерејску Литургију

21. Март 2010 - 15:58

Призрен-Грачаница 21. март 2010. год.

ПРИШТИНА - Администратор Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Епископ Атанасије и Викарни Епископ Липљански Теодосије освештали су данас новоизграђену цркву светог Пантелејмона у селу Кололеч, код Косовске Каменице. На Светој Архијерејској Литургији у новоосвећеном храму поред двојице Епископа и дванаест свештенослужитеља учествовало је и око 300 Срба са децом из Кололеча и других села из Косовског поморавља. На Светој Литургији су биле и монахиње из манастира Жиче са игуманијом Јеленом.

Епископ Атанасије је после освећења верницима рекао да је данас, уз Божју помоћ, освећен још један нови храм на Косову и Метохији и позвао је Србе из Кололеча и околних села да долазе у нови храм на Свете Литургије и активно учествују у еврхаристијском животу.

Владика се верницима обратио и беседом у којој је нагласио да је човек, као биће, пре свега, саткан од пажње. "Данашњи свет карактерише непажња. Зато су они брутални грубијани бомбардовали један невин народ. Бомбардовали су цркве, манастире, убијали су све живо, зато што су непажљиви", рекао је владика подсећајући на бомбардовање Србије 1999. године.

Епископ је додао да је Бог створио свет за суживот и да људи треба да се привикавају да живе заједно. "Ми смо", додао је, "народ достојанства, таквог нас је Бог створио".

Владика Атанасије је рекао да децу у данашњим школама уче такозвани нови васпитачи. "А знате чему их науче? Да сутра буду сагласни да се бомбардује не знам која земља исто као што су и нас бомбардовали, да се затиру људи. Где год су долазили, на несрећу, крв су доносили. Где су донели мир, та моћна господа? Само експлоатација и корист, а остала раја нека страда. Види Бог, не претим, него знам каква је била историја", рекао је епископ Атанасије.

Након Свете Архијерејске Литургије сељани Кололеча су приредили ручак за свештенство и народ, а потом је одржан и културно-уметнички програм. Владика Атанасије се посебно шалио са децом и са њима је заиграо коло и певао старе косовске песме.У међувремену пристигло је још око 200 Срба из разних крајева Косова и Метохије како би узело учешћа у слављу.

На данашњој свечаности у Кололечу Владика Атанасије је на основу одлуке Синода СПЦ уручио Орден светог Саве Другог реда мештанину Чедомиру Арсићу за заслуге при подизању цркве у Кололечу. Арсић је рекао да је изградња цркве трајала 950 дана и испричао је поново своју причу како се борио да сагради цркву и поред противљења Епископа Артемија који је инсистирао да радове обавља недавно ухапшени Предраг Суботички и његова фирма „Раде неимар“.

"За градњу цркве смо до сада уложили 57.000 евра. Милион динара дало је Министарство за Косово и Метохију, а остали новац прикупио сам од Срба дародаваца по целом Косову и Метохији", рекао је Арсић. „Требало је времена у овим условима у којима живимо да се скупи новац, али још већи проблем је био добити благослов владике Артемија“, рекао је Арсић. Наиме проблем је настао када је Владика Артемије поставио услов да цркву може да гради само епархијска фирма „Раде Неимар“ (која је заправо приватна фирма недавно ухапшеног Предрага Суботичког). „Отишао само код Владике са пројектом који смо добили бесплатно у Прокупљу.

Владика и власник фирме „Раде неимар“ нису се сложили, него су они хтели да ураде пројекат који би , како нам је речено коштао 1.080 евра, с тим да нам је Суботички дао 80 евра као прилог. Нисмо се сложили али Владика није одустао од услова – само Раде неимар. Тражили су нам 68.000 евра, плус за мајсторе 20.000 евра. То нам је било скупо. Скупљао сам паре по киши и сунцу, од дворишта до дворишта по Косову, од 20 динара, преко избацивања из дворишта, па и по сто евра. И то је нама тих скоро 90.000 евра, било пуно. Одбио сам и Владика се наљутио. Позвао сам онда друге мајсторе, па смо цркву саму направили и сав посао смо завршили за 60.000 евра“, прича Арсић и додаје „Највећа мука је била да Владика благослови да ставимо крст“. „Шта све нисам радио... Молиио, писао му, одлазио у Грачаницу, никада није хтео да ме прими... За крст сам молио скоро годину дана.... Знам да треба да слушамо надлежног Епископа и ако он каже други пројекат, у реду, али на онолике паре нико не би пристао. Сада се радујем да је црква коначно освештана и да се у њој служи Литургија. Богу слава“, каже Арсић.

Од предратних 400 становника и 120 кућа у Кололечу, данас у 80 домова живи око 220 мештана. У селу има 18 основаца и 20 деце предшколског узраста.

Мештанин Миомир Стојковић рекао је да око половине радно способног становништва ради у институцијама Србије, док се остали баве пољопривредом.

[Зоран]

Епископ Атанасије посетио манастире Сопоћане и Кончул

22. Март 2010 - 15:55

Његово Преосвештенство Епископ Атанасије данас је посетио манастир Сопоћане где га је срдачно дочекао настојатељ манастира јеромонах Теоктист са монасима. Владика Атанасије је заједно са монасима овог другог по величини манастира у Епархији Рашко-призренској евхаристијски учестовао у Св. Архијерејској Литургији Пређеосвећених дарова, а потом са братијом поделио трпезу љубави. Епископ Атанасије потом је посетио манастир Кончул код Рашке где га је срдачно примила в.д. настојатељице монахиња Минодора са сестрама манастира. Владика се задржао у разговору са сестрама пожелевши им да у миру проведу преостале дане Часнога поста и дочекају сверадосни дан Васкрсења Христовог.

Монаси манастира Сопоћана са своијм игуманом (осим тројице братије), као ни монахиње манстира Кончула са мати Минодором нису потписали и подржали антицкрвени текст и петицију против Његове Светости Патријарха Иринеја и Св. Архијерејског Синода који ових дана шири једна група монаха и искушеника, најчешће узимајући потписе без читања самог текста.Ово писмо које је објављено на антицкрвеним сајтовима нису подржали ни остала највећа братства и сестринства у Епархији Рашко-призренској јер се њиме отворено устаје на поредак Српске Православне Цркве, личност Његове Светости и Светог Архијерејског Синода, а тобоже у знак подршке Епископу Артемију.

[Зоран]

Одлуке Св. Синода Руске Цркве поводом злоупотреба у духовничкој пракси

На седници Светог архијерејског синода од 28. децембра 1998. године, којој је председавао Патријарх, размотрени су све чешћи случајеви злоупотребе од стране извесних пастира од Бога им дате власти да „свезују и раздрешују“ (Мт. 18, 18) и донете одговарајуће одлуке. Иако је од тих одлука Светог Синода сестринске Руске Православне Цркве прошло већ десетак година, мишљења смо да је корисно предочити их нашој црквеној јавности.

У последње време учестали су случајеви злоупотреба у духовничкој пракси, који се негативно одражавају на стање црквеног живота.

Неки свештенослужитељи, који су у Светој Тајни Свештенства од Бога добили право да духовно руководе паством, сматрају да овакво право означава безграничну власт над душама људи. Превиђајући чињеницу да се односи између духовника и духовних чеда морају градити на основу узајамног поштовања и поверења, овакви пастири преносе чисто монашки појам беспоговорног потчињавања послушника старцу на узајамне односе између мирјанина и његовог духовног оца, мешају се у интимна питања личног и породичног живота парохијана, потчињавају себи паству, заборављајући на богодаровану слободу на коју су призвани сви хришћани (Гал. 5, 13). Овакви недопустиви методи духовног руковођења прерастају у извесним случајевима у трагедију за човека који се поверава духовнику, пошто он своје неслагање са духовником преноси на Цркву. Такви људи напуштају Православну Цркву и неретко постају лак плен секташа.

Извесни духовници грађански брак проглашавају за незаконит или захтевају да супружници који су много година живели заједно, али услед ових или оних околности нису обавили венчање у храму, раскину брак. Дешава се да духовник инсистира на разводу брака уколико један од супружника није православне вере. Има духовника из монашког чина који забрањују својој духовној деци ступање у брак и приморавају их да се замонаше, позивајући се на аргумент да је монаштво тобоже изнад брака. Неки пастири-духовници особама које живе у „невенчаном“ браку не дозвољавају да се причесте, поистовећујући такав брак са блудом; забрањују својој духовној деци ступање у други брак, образлажући ту забрану тврдњом да Црква, наводно, осуђује други брак; забрањују супружницима развод у случајевима када због одређених околности породични живот за њих постаје немогућ.

Има и случајева када пастир „не даје благослов“ некоме од својих парохијана да се ожени или уда из побуда љубави, него предлаже да се „по послушању“ брак склопи са особом коју препоручи сам пастир.

Такође има случајева да пастир забрањује верницима да прибегавају медицинској помоћи, да их спречава у вршењу њихових грађанских дужности – учествовању у изборима, служењу у оружаним снагама. Неки пастири намећу верницима одређене политичке погледе. Има духовника који школовање у световним просветним институцијама сматрају „непотребним“ или штетним по спасење. Овакви захтеви не само што осујећују право сваког хришћанина на доношење самосталних одлука, него долазе у сукоб и са важећим законодавством.

Учестали су случајеви стварања таквих црквених заједница чији ће се живот градити на ауторитету пастира који гради такву заједницу, при чему ће се његов ауторитет додатно поткрепљивати негативним односом према црквеној јерархији, као и према другим пастирима и парохијским заједницама. Такви пастири заборављају да је њихов задатак да људе приводе Богу, а не да групишу парохијане око себе самих. У парохијама овога типа ствара се атмосфера властите изузетности, неспојива са духом саборности на коме се темељи Православна Црква.

Донете су следеће одлуке:

1. Имајући у виду учестале жалбе мирјана на канонски неоправдане поступке појединих пастира, неопходно је свештеницима који врше духовничку службу указати на недопустивост приморавања или придобијања верника, мимо њихове воље, за следеће поступке и одлуке: ступање у монаштво; прихватање било каквог црквеног послушања; давање било каквих прилога; ступање у брак; развод или одбијање ступања у брак, изузев случајева када брак није могућ из канонских разлога; одбијање супружанског живота у браку; одбијање служења војске; одбијање учествовања у изборима или вршења неких других грађанских дужности; одбијање медицинске помоћи; одбијање стицања образовања; ступање на посао или промена радног места; промена пребивалишта.

2. Подсетити све пастире Руске Православне Цркве који обављају духовничку службу на неопходност да у својој пракси духовног руковођења строго следе слово и дух Светог Писма и Светог Предања Православне Цркве, завете Светих Отаца и канонске уредбе, као и на недопустивост да православни пастири уводе у духовничку праксу ма какве моралне и друге захтеве који излазе из оквира наведених уредаба, те да, по речи Спаситељевој, „товаре на људе бремена тешка за ношење“ (Лк. 11, 46).

3. Подсетити све пастире-духовнике да су они призвани да својој пастви помажу саветом и љубављу, не нарушавајући при томе богодаровану слободу свакога хришћанина. Нагласити да се беспоговорно послушање, на коме се заснива однос послушника према старцу у манастирима, не може у пуној мери примењивати у парохијској пракси у узајамним односима између свештеника и његове пастве. Посебно указати на недопустивост мешања пастира у питања везана за избор брачног друга, изузев у случајевима када верници моле за конкретан савет.

4. Нагласити недопустивост негативног или презривог односа према браку, подсетивши све свештенослужитеље на правило 1. сабора у Гангри: „Ако ко куди брак и гнуша се жене верне и благочестиве што са мужем својим заједно живи, или је куди као да она неће моћи ући у Царство, да буде под клетвом“. Посебно нагласити да је ступање у монаштво чин личног избора хришћанина и да се на тај чин не може одлучивати „по послушању“ овом или оном духовнику.

5. Подсетити монахе на недопустивост, сходно 21. правилу Сабора у Гангри, „узимања подвижништва као повода за гордост“, „преузношења у односу на оне који живе једноставно“ (односно на оне који су у браку) и „увођење новина мимо Писама и црквених правила“. Правило 10. истога Сабора гласи: „Буде ли се ко од девствујућих Господа ради преузносио над онима што су брак склопили, да буде под клетвом“.

6. Инсистирајући на неопходности црквеног брака, подсетити пастире на то да се Православна Црква са уважавањем односи према грађанском браку, као и према онаквом браку у коме само један супружник припада православној вери, у складу са речима Светог апостола Павла: „Невјерујући муж посвети се женом, и жена невјерујућа посвети се мужем“ (1. Кор. 7, 14).

7. Подсетити пастире на то да се у свом односу према другом браку Православна Црква руководи речима апостола Павла: „Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Жена је привезана законом за вријеме док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу“ (1. Кор. 7, 27-28, 39).

8. Подсетити пастире на неопходност чувања особитог целомудрија и особитог пастирског опреза приликом разматрања са верницима питања везаних за одређене аспекте њиховог породичног живота.

9. Посебно указати на недопустивост праксе да пастири око себе стварају такве заједнице у којима је присутан опозициони и критички однос како према највишем црквеном руководству, тако и према другим пастирима и парохијским заједницама.

10. Нагласити недопустивост коришћења црквеног амвона за проповедање било каквих политичких гледишта.

11. Позвати епархијске архијереје да посебну пажњу обрате на то како пастири поверених им епархија остварују духовно руковођење паством. Појачати надзор за строгим држањем уредаба и норми Православне Цркве који се тичу различитих аспеката духовничке праксе.

12. Позвати вернике Православне Цркве да се обраћају свом епархијском архијереју у свим случајевима када пастир-духовник злоупотреби од Бога му дату власт да „свезује и раздрешава“. Подсетити православну паству на то да савети духовника не смеју бити у противречности са Светим Писмом, Светим Предањем, учењем Светих Отаца и канонским уредбама Православне Цркве; у случају размимоилажења оваквих савета са наведеним уредбама предност се мора дати овим потоњим. У вези са овим обратити пажњу на речи Преподобног Симеона Новог Богослова о томе на који су начин дужни да се изграђују односи између духовног чеда и духовника: „Молитвама и сузама умоли Бога да ти пошаље бестрасног и светог руководитеља. Такође и сам истражуј Божанствена Писма, а посебно практичне списе Светих Отаца, како би, упоређујући са њима оно чему те учи учитељ и предстојатељ, могао да ово сагледаш као у огледалу, и да упоређујеш, те да све што је у сагласју са Божанственим Писмима примаш у унутрашњост свога бића и задржаваш у мисли, а све што је лажно и туђе уочаваш и одбацујеш, да се не преластиш. Јер знај да се у ове дане појавило мноштво преластитеља и лажних учитеља“.

13. Епархијски архијереји дужни су да са овом одлуком упознају свештенослужитеље, монаштво и мирјане Руске Православне Цркве.

Патријарх московски и све Русије АЛЕКСИЈЕ и чланови Светог архијерејског синода РПЦ

[Зоран]

Епископ Атанасије: Коментар на Отворено писмо парасинагоге "артемијеваца"

25. март 2010 - 12:00

Израз парасинагога (слично "паравојска") потиче из првог канона светог Василија Великог, где стоји: "Парасинагоге су зборови који бивају од непокорних - презвитера, или епископа, или црквено неваспитаног народа. На пример, ако је неко изобличен у неком греху и, одлучен од Литургије, није се потчинио канонима него је себи присвојио предстојништво и Литургију, па заједно са њим још неки одступе напустивши Саборну Цркву, то је парасинагога."

Овај назив управо одговара групи одметнутих калуђера манастирâ Црне Реке у Рашкој области и Светих Арханђела код Призрена, уз које је пристало још неколико монаха, као и неки од црквено неваспитаног народа (углавном са севера Епархије Рашко-призренске, јер на самом Косову и Метохији свештенство, монаштво и верујући народ прихвата одлуке Светог Синода и редовно учествује у светим Литургијама и причешћује се, као што се видело у Призрену, Приштини, Белом Пољу код Пећи, Кололечу у Поморављу и другде). Сви се они, по познатом менталитету свих парасинагогалних секташких група, одмах позивају на "верујући народ", а под њим подразумевају групу или групице надобудних "духовника" и психолошки заведених верника (има и пар новопечених вероучитеља, „духовних чада оца Николаја" - што је нова категорија „црквености" на северу), застрашених громопуцатељним слоганима о "издаји и продаји Српства и Православља", о "угрожености од папизма, екуменизма, глобализма" и још каквих све не изама, који су права опсесија духовно слепих "ревнитеља" умишљене "борбе за Православље" (попут есфигменске "Ортодоксија или смрт").

Ова група, која се de facto одметнула у вансаборну и ванцрквену парасинагогу, у опозицију "у име Цркве" против живе канонске=јерархијске Цркве, шири ових дана своју петицију названу Отворено писмо Патријарху и Светом Архијерејском Сабору, потписану од поменутих псевдоревнитеља и још пар десетина од њих обманутих лица. Потписници изјављују да су, наводно, "уз Свети Сабор, Устав Цркве и Владику Артемија", али су недвосмислено, и понашањем и речима (нарочито по анонимним сајтовима - познатом подземљу С. Виловског) против светих канона, против Патријарха и Светог Синода, а самим тим и против Епископа местобљуститеља, и против Викарног Епископа, као и против сопственог верујућег народа, свештенства и велике већине монаштва распете Косовометохијске и Рашкопризренске епископске Епархије.

Да је то тако, довољно је ма и летимично погледати основне тезе платформе овог Отвореног писма, које врви од незнања, црквеног и моралног нихилизма и надмене дрскости, замаскиране донкихотским хероизмом борбе са ветрењачама.

Као прво, за састављаче овог памфлета (има их неколико, од којих су неки препознатљиви по језику, терминологији, психотичном набоју, а пре свега по претенциозности сопственог незналаштва и папистичког менталитета "непогрешивости": ко није са нама, тај је "преступник" и "отпадник") мерило и критеријум је само оно што они пропагирају и за шта пледирају овом петицијом или, пак, оно што они умишљају да су ставови Владике Артемија. Као сви познати у историји Цркве епигони "стубова" или "великана" (попут Диоскора и Варсуме са фанатизованим монасима као "следбеницима" Великог Кирила или попут секте "јованита" коју свети Јован Кронштатски није признавао за своје следбенике), ови лажни ревнитељи бране Артемија у стилу по коме су они "већи католици од папе". Притом намерно заборављају да је Владика Артемије признао и прихватио одлуке Патријарха и Светог Синода и да на Светој Литургији поштује јерархијски поредак какав је, по датој му сагласности Патријарха и Светог Синода, расписом разаслао по Епархији Епископ Местобљуститељ.

Као друго, изврнута, тојест антицрквена и антиканонска "логика" ових нерасудника види се по небулозама, попут оне да они "признају Устав Српске Цркве", али поричу Свети Синод, премда је Синод битна уставна категорија! (види чланове Устава СПЦ 10,58,59,64,70), или попут још и ове: они, како тврде, признају Сабор, али не и "брзоплето, нецрквено, чисто световно, грубо-извршно, распудно (sic!) и антиканонско дејство Светог Синода". Притом не виде просту чињеницу да на тај начин не признају ни недавно од тог истог Сабора канонски изабраног Патријарха ни прва два члана Синода, који су од тог истог Сабора били изабрани за кандидате за Патријарха! Како ће, дакле, ови парасинагогалци да "послушају Свети Сабор" ако не слушају овај саборни и саборски Синод, којим, као и Сабором, председава исти Патријарх? (Нажалост, треба подсетити да има већ неколико година како је Владика Артемије започео са подривањем ауторитета Светог Синода, тобоже "у корист" Светог Архијерејског Сабора, па је чак у кључним моментима, од 2006. године до недавно, одбијао да прихвати Саборске делегације и изврши и одлуке самог Сабора, што је и довело до његовог садашњег разрешења од управе над Епархијом - "увољњенија", како кажу браћа Руси, или "стављања на располагање", како кажу браћа Грци и како то раде данас све Православне Цркве у свету (сходно светим канонима: Апостолски 74, Картагенски 12,19,107; Антиохијски 14-15 и други, о којима самозвани "стручни каноничари" из круга "артемијеваца" појма немају, али зато умеју да "читају лекције" Светом Синоду и Патријарху).

Да додамо и ово: иако петиционаштво није црквенопредањски обичај ни пракса него новија световна, политичка, страначка појава, ипак бисмо рекли да, сâмо по себи, писање Сабору са молбом да се врати епископ Артемије не треба унапред осуђивати. Али, садржај и платформа овог Отвореног писма, његова секташка надменост и парасинагогална "апологетика", показују и пројављују заиста расколнички менталитет. Тај антицрквени и антиправославни менталитет ови секташи оваквим текстом своје петиције настоје да подметну наивном народу на северу Космета и даље по Србији. „Бранити" Епископа Артемија, Православље и Косово на овакав начин - заиста није заветнокосовско, нити светоправославно.

Цитирамо уводно "појашњење потписницима" ове петиције, где је наведен главни "узрок" настанка овог "отвореног писма": (1) "напад како на Православље тако и на Косово и Метохију", а као подузроци писања петиције су: (2) "довлачење зловерног папе у Србију" ради "унијаћења" Срба, (2) "верификација псевдодржаве Косова" и, најзад (3), "коначно растурање у СПЦ најбројнијег православно-правоживећег монаштва (читај: парасинагоге ових потписника) окупљеног око неупоредиво најпредањскијег духовника" - Владике Артемија. На питања: ко то "напада на Православље и на Косово? ко "довлачи зловерног папу - ради унијаћења Срба"? ко "верификује" шиптарску псевдодржаву? - одговор је дат у трећем "узроку" ове петиције: свако ко се и најмање усуди да посумња у непогрешиву самохвалну оцену и самопроцену овако хвалисаве парасинагоге "артемијеваца" - "најбројнијег православно-правоживећег монаштва" Црне Реке, са још петнаестак монаха и послушника и десетак монахиња-искушеница-послушница "светога" Симеона Виловског (који сви заједно нису бројни толико колико, рецимо, сâмо братство манастира Дечана у Метохији)!

Има ли ико свестан и савестан, трезвен и трезвоуман, да само и помисли да овакве безочне клевете на Патријарха, и Синод, и Местобљуститеља, и Викара, и оваква суманута мегаломанија, могу заиста користити самом Владици Артемију? А поготову Православљу, Косову, Српству, истинском монаштву, смиреном верном народу светосавском и светолазаревском? Али, ови нови донкихоти кренули су у бој, - ad majorem gloriam (чију?), - у "крсташки" поход за славу епигонства, секташког и парасинагогалног. На том походу, у смишљено-умишљену "одбрану" "главног противника новоконкордатском, проекуменистичком расправослављивању и унијаћењу Србије римокатолицизмом", усамљеног "косовског ратника" - скоро "великомученика" - Владике Артемија (коме већ пишу „Житије"), позивају "све побожне... крштене уопште... све опредељене на тврдоглаву и тврдоврату непобожност" (sic!), којима је "и једнима и другима Истина једина неопходна храна"... и тако даље, и томе слично, а против "све дрскости неверја и издаје мале духовне олигархије", у коју, наравно, спадају и Патријарх и Синод, а да и не спомињемо "узурпатора", "виртуелног администратора", "окупациону експедицију", онога који "смењује легалног секретара Епархије" (додајмо: прогања побеглога као лопов ноћу Симеона Виловског), кога прати "опште непосећивање богослужења од стране верног народа" (мислећи ваљда на свој бојкот, који све више личи на богумилство)... и тако даље - да не набрајамо и друге "бисере" из овог "милости искатељног писма" (пореклом од писца Артемијевог „Житија") камуфлира дрскост одметнуте парасинагоге, која уствари не посећује богослужење канонске јерахије, па на то бојкотовање принуђује и своје епигоне бесавесном уценом њихових устрашених савести горенаведеном грмљавином попут сличних им лицемерних псевдозилота и зурлота!) Они, сва је прилика, себе виде као једине преостале "катаре" (чистунце, пуританце) и "акефале", монофизите, типа Варсуме и његових монаха са псевдосабора 449. у Ефесу. Има заиста, монофизитске нарави и масалијанско-богумилских метода у схватањима и понашањима у Цркви и око Цркве код ових секташа, сличних раније разулареним руским старообрјадцима, и новијим грчким тзв. старокалендарцима).

Врхунац лицемерја и безочности овог памфлета парасинагоге "артемијеваца" изражен је у претпоследњем пасусу петиције речима да "Светог Аву Јустина... осрамоћеног смерају канонизовати - административно канонизовати, а у пракси презирати и ниподаштавати"! (То што ће светог Јустина Новог „канонизовати" Свети Архијерејски Сабор за ове неразумнике и нерасуднике не значи ништа јер они признају само свој умишљени „сабор", а не канонски Сабор Патријарха и Синода,, тојест Сабор Христове Саборнокатоличанске Цркве, а не парасинагоге). Оваква хула на Христоносног Оца Јустина није могла, сигурни смо, доћи од Епископа Артемија (који, истина, понекад има тежњу да монополише Јустина и Николаја, па и Православље и Косово, само за своје "пливање увек узводу", како је рекао и у филму о Оцу Јустину, као да је Јустин само то и сав у томе!), али, ето, долази од епигонâ који "одбрану Артемија" претварају у ноторну парасинагогу, у расколничку секту, у коју позивају и "све веће градове Србије" да се учлане потписивањем оваквог петиционашког сомнамбулног, полуписменог и цркворазбијајућег памфлета.

Јадан је сваки човек Цркве и црквене свести и савести брањен оваквом „одбраном"! Јер, ако има овакве "пријатеље" и „браниоце", а притом је сачувао здрав црквеносаборни ум и срце у Духу Светоме (Еф. 3, 14-21), шта ће му онда други непријатељи?

+Епископ Атанасије

местобљуститељ / администратор Епархије РПиКМ

[Зоран]

Хуманитарни конвој "Породице Херцеговине-породицама Косова" стигао у Манастир Грачаницу

26. Март 2010 - 2:13

Јуче је у манастир Грачаницу стигао хуманитарни конвој „Породице Херцеговине-породицама Косова“ којим је допремљена помоћ прикупљена на простору Епархије Захумско-херцеговачке и Приморске у износу од 60 тона различите робе. Највећи део допремљене помоћи чини храна (брашно, уље, шећер, со, конзервирана храна, тестенина, пиринач, пасуљ и кромпир). Такође су допремљена и средства за хигијену, као и школски прибор који су посебно прикупљали ученици из братске Херцеговине и сами паковали у пакетиће шаљући својоим другарима на Косову поруке солидарности и братске љубави. Долазак хуманитарног конвоја из Херцеговине подудара се са 11. годишњицом страдања Срба на Косову и Метохији која је претходног дана обележена постављањем крста који су монаси из Херцеговине донели на Косово и Метохију.

У акцији прикупљања помоћи коју је покренуо Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки Г. Григорије учестовале су бројне породице са простора који покрива Епархија ЗХП: из Требиња, Билеће, Автовца, Невесиња, Мостара, Бијелог Поља, Коњица, Чапљине, Стоца као и приложници из Метковића и Дубровника (Хратска) и Суторине у Црној Гори. Акцију је у име Епархије ЗХП коориднисао јереј Александар Илић из Требиња који је уложио несебични труд да се намирнице и роба прикупе у рекордном року и допреме на Косово и Метохију. Поред верног народа Епархије ЗХП, у акцији је посредно или непосредно учествовало и више државних и приватних фирми, општинске институције, војска и полиција Републике Српске. Акција прикупљања помоћи за братско и светолазаревско Косово и Метохију трајало је од 26.фебруара до 14. марта, након чега је прикупљена роба класификована и евидентирана.

ФОТОГАЛЕРИЈА

У току акције у свим црквеним општинама Епархије ЗХП отворени су били пунктови за прихват робе, која је потом складиштена у централним магацинима Епархије. Такође су примани и новчани прилози од којих су куповане намирнице и хигијенски материјал. Посебан допринос овој хришћанској и хуманој акцији дали су ученици основних и средњих школа са наставним особљем. Многа деца су показала велики ниво хришћанске свести и солидарности јер се у Епархији Захумско-Херцеговачкој и Приморској помно прате збивања на Косову и Метохији и у храмовима редовно узносе молитве за страдални народ на овим просторима.

За превоз прикуљпене из Херцеговине до Косова и Метохије била су потребна три шлепера и један камион. Донатори су чак обезбедили бесплатан превоз и гориво. Хуманитарну робу су у камионе утоваривали добровољци и војници Републике Српске.

У Грачаници је један део робе ускладиштен ради поделе по угроженим српским енклавама, док је други део намењен народним кухињама које води Попадија Светлана Стевић одмах отпремљена на одредишта. Пристиглу помоћ заједно са свештенством Епархије и монасима Епархије Рашко-призренске истоваривао је и сам Епископ Атанасије који је на сличан начин у ратним годинама у Херцеговинама својим рукама хранио бројне гладне и ратом угрожене.

Хуманитарна помоћ братске светосавске и световасилијевске Захумско Херцеговачке и Приморске Епархије сестринској светолазаревској Епархији Рашко-призренској и Косовско-метохијској израз је љубави верног народа Херцеговине и Приморија страдалној браћи на Косову и Метохији, и посебно знак подршке бившем Захумско-херцеговачком Архипастиру Епискпу Атанасију који је по дужности му датој од Патријарха Српског и Св. Архијерејског Синода дошао да помогне Епархији Рашко-призренској, њеном свештенству и верном народу. Међу многим Херцеговцима још су свежа сећања на тешке дане грађанског рата у Босни и Херцеговини када су њихова браћа и сестре са Косова и Метохије, свештенство и монаси слали помоћ и изражавали хришћанску солидарност са братском Херцеговином. Јереј Алекасндар Илић посебно је то поменуо у изјави за РТВ Републике Српске.

Отац Александар је такође поменуо да су се у акцију прикупљања помоћи за Косово и Метохију укључили и припадници хрватског и бошњачког народа са простора Мостара,Чапљине и Дубровника. „Ово је више од материјалне помоћи и овој је више наш знак пажње и љубави, него стварне моћи да помогнемо, иако се ради о неким већим количинама које смо ми овдје прикупили, сходно нашим могућностима. Ипак је наша љубав много већа од саме помоћи“, изјавио је за РТВ Републике Српске Јереј Илић.

Намера Епископа Атанасија јесте да се интезнивира помоћ најугроженијим породицама на Косову и Метохији јер многе од њих живе на егзистенцијалном минимуму. Један од приоритета Епиархије представља развој мреже народних кухиња које води попадија Светлана Стевић, па ће мањак новчаних средстава који је евидентиран нажалост несавесним радом појединих лица из претходне епархијске управе бити надомештен оваквим и сличним хуманитарним акцијама.

Eпархија рашко-призренска и косовско-метохијска, погледај Видео

[Зоран]

Обавештење о манастиру Светих Архангела код Призрена

26. март 2010 - 13:44

Настојатељ Бенедикт и монаси манастира Светих Архангела код Призрена (њих пет-шест, јер неки стално прелазе из манастира у манастир без ичијег благослова) због непризнавања и неприхватања одлукâ Патријарха и Светог Синода, стављени су од Епископа местобљуститеља/администратора, сходно канонском предању Цркве, под забрану свештенослужења и Причешћа у току четрдесет дана (до Светог Архијерејског Сабора у мају).

Пошто је капела у манастиру посвећена светом Лазару Четвородневном и слави на Лазареву Суботу, а народ је раније долазио са пар аутобуса на славу, дат је налог свештенику Александру Нашпалићу, призренском пароху, да оде у манастир и у суботу служи свету Литургију. Међутим, настојатељ Бенедикт и монаси не дају свештенику Нашпалићу да служи, хвастајући се: „Ми смо кажњени", и: „Неће бити Литургије!" Оваквим својим понашањем ови одметници желе да изазову негодовање необавештеног народа и тиме, у ствари, само погоршавају своје стање, а владици Артемију повећавају одговорност пред Светим Синодом и Сабором, с обзиром на чињеницу да им је он и даље духовник и могао би да их упути на послушност Цркви, али то, нажалост, не чини.

Обавештавамо православни народ у Призрену и околини, као и оне који су намеравали да дођу аутобусима, да ће света Литургија на Лазареву Суботу бити служена у саборној цркви светог Георгија у Призрену и прослављен празник светог Лазара Четвородневног. Евентуални одлазак у манастир Светих Архангела биће, нажалост, злоупотребљен од ових побуњеника, монаха-немонаха, који ионако глуме „мученике", а нису то него су устали против реда и мира у Српској Цркви и српском народу.

Епископ администратор Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске

+ Eпископ Атанасије 

[Guest Оливера]

Епископ Атанасије освештао цркву у селу Осојане

27. март 2010.

Данас на Лазареву Суботу Администартор Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијексе Еп. Атанасије освештао је храм Св. Архангела Гаврила у српском повратничком селу Осојане, општина Исток, а потом служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Викарног Епископа Липљанског Теодосија и осам свештенослужитеља, међу којима је био и Архимандрит Партеније из Солуна. Храм Св. Архангела Гаврила је био тешко оштећен након 1999. године и обновљен је захваљујући новчаној помоћи коју је обезбедила Грчка Православна Црква с благословом блаженопочившег Архиепископа Атинског Г. Христодула, а преко грчке НВО Солидарност. Епископ Атанасије је Архимандриту Партенију, као представнику Грчке Православне Цркве и човеку који годинама допрема помоћ братског грчког народа на Косово и Метохију у име Његове Светости Патријарха Српског Иринеја и Св. Архијерејског Синода СПЦ доделио Орден Св. Саве Првог Реда. На Светој Литургији учестовало је преко три стотине верника. У цркви није било довољно места за све вернике па су неки били у порти храма. Посебно је било много деце која су се причестила. На Литургији су биле и сестре из Пећке Патријаршије које су 2001. године прве пружиле помоћ и припремиле први ручак за повратнике у селу Осојане.

Након Св. Литургије одржан је културно-уметнички програм који су приредили ученици Основне школе у Осојанима. Владика Атанасије је певао са децом старе косовске песме, а архимандрит Партеније је отпевао једну песму на грчком језику. И поред свих тешкоћа обнове живота у потпуно уништеном селу Осојанци су уз традиционални српски хришћански оптимизам обновили живот уз своју парохијску цркву и школу.

Владика Атансије је затим пресекао славски колач у сеоској школи. Домаћин славља био је г. Остоја Остојић из Осојана који је заједно са осталима из Осојана припремио богату трпезу љубави.Уз трпезу, на којој су послужени сви присутни гости, наставило се са певањем песама и причањем прича из историје Срба на Косову и Метохији.

Зид је био посебно украшен српском и грчком заставом јер је обнова цркве у селу Осојане живи пример нераскидиве братске љубави два православна народа која повезује једна Црква Христова. Иначе, повратак прогнаних Срба у Осојане почео је у августу 2001. године и данас у Осојану са околним мањим српским селима живи око 500 Срба. Иако се живи у тешким условима Осојани су постали симбол српског повратка и жеље прогнаног народа да се врати на своја вековна огњишта. Повратак Срба у Осојане подржан је од Срспке Православне Цркве, КФОР-а, УНХЦР и ОЕБС-а и представљао је први, пилот пројекат који је после примењиван и на другим локацијама на Косову и Метохији.

Након прославе у Осојанима монаси манастира Високи Дечани су с благословом Епископа Атанасија одвезли су хуманитарну помоћ у повратничко село Драгољевац код Истока, где се пре неколико дана вратило 12 српских повратника који још живе под шаторима. Манастир Дечани већ годинама ради на активној помоћи српским повратницима у Метохији и расподељује помоћ која се добија од Владе Републике Србије (Министарство за Косово и Метохију) као и страних донатора, посебно Владе Краљевине Норвешке.

У складу са јучерашњом одлуком Епископа Атанасија данас је у призренском саборном храму одслужена Света Литургија, с обзиром да монаси манастира Светих Архангела који су под црквеном епитимијом нису дозволили да Свету Литургију одслужи архијерејски намесник призренски у Свето-Архангелском манастиру. Литургију у Призрену су поред о. Александра Нашпалића служили, јеромонах Стефан настојатељ манастира Зочиште и јеромонах Василије настојатељ манастира Улије на северу Косова. Литургији на којој се помињало име Патријарха Српског Иринеја и Епископа Атанасија учествовало је око 20так верника и некоклико монаха из других косовско-метохијских манастира. Архангелски монаси нису желели да учествују у Литургији и нису дошли у Призрен.

Свечана вечерња служба са благосиљањем врбице биће служена поподне у манастиру Грачаница. Сутрадан, на Цвети, Епископ Атанасије служиће Свету Архијерејску Литургију у Петровој цркви код Новог Пазара.

Из канцеларије Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске

Призрен-Грачаница

[Guest Оливера]

У Петро-Павловој Цркви код Новог Пазара свечано прослављен празник Цвети

28. март 2010

Администратор Епархије Рашко-призренске и Косовско-Метохијске Епископ Атанасије данас је на празник Цвети служио Свету Архијерејску Литургију у древној Петро-Павловој Цркви код Новог Пазара, уз саслужење Викарног Епископа Теодосија, архимандрита Партенија из Солуна, архијерејског намесника Новопазарског протојереја Томислава Миленковића, игумана манастира Тушимље протосинђела Сергија и неколико свештенослужитеља. У препуној цркви у којој је у 12.ом веку крштен Стефан Немања као и у порти око цркве окупило се више стотина верника. Посебно је било много деце и велики број верника се причестио. На Цвети се иначе народ традиционално окупља у Петро-Павловој Цркви где су још од времена Немањиног одржавани црквено-државни сабори.

беседа Владике Атанасија и фотогалерија

Епископ Атанасије се присутнима обратио беседом у којој је посебно говорио о празнику Цвети и тајни Христовог страдања и Васкрсења. Владика је верном народу представио архимандрита Партенија као великог добротвора српског народа на Косову и Метохији, који ових дана борави на подручју Епархије као изасланик Грчког Архиепископа. Данашње богослужење у Петро-Павловој Цркви била је прилика да народ древног Раса и Новог Трговишта (Пазара) литургијски и саборно прослави свечани улазак Христа у Јерусалим - празник којим отпочиње Страсна седмица.

Након богослужења у Петро-Павловој Цркви Владике Атанасије и Теодосије посетили су манастир Ђурђеве Ступове, древну задужбину краља Драгутина код Новог Пазара где их је срдачно дочекао и угостио настојатељ манастира протосинђел Герасим са братијом. Манастир се бави производњом меда и мастике којим су монаси даривали Владике и оца Партенија. На путу према Грачаници Епископи Атанасије и Теодосије са архимандритом Партенијем посетили су манастир Сочаницу где их је свечано дочекао настојатељ манастира отац Јевтимије са братијом. Пошто су се поклонили у храму Епископи су посетили и недавно освећену парохијску цркву у селу Сочаница посвећену Св. Јовану Богослову.

Празник Цвети је свечано прослављен у свим парохијским храмовима и манастирима Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске.

Извор: Епархија рашко-призренска

[Зоран]

У Петро-Павловој Цркви код Новог Пазара свечано прослављен празник Цвети

28. Март 2010 - 15:17

Администратор Епархије Рашко-призренске и Косовско-Метохијске Епископ Атанасије данас је на празник Цвети служио Свету Архијерејску Литургију у древној Петро-Павловој Цркви код Новог Пазара, уз саслужење Викарног Епископа Теодосија, архимандрита Партенија из Солуна, архијерејског намесника Новопазарског протојереја Томислава Миленковића, игумана манастира Тушимље протосинђела Сергија и неколико свештенослужитеља. У препуној цркви у којој је у 12.ом веку крштен Стефан Немања као и у порти око цркве окупило се више стотина верника. Посебно је било много деце и велики број верника се причестио. На Цвети се иначе народ традиционално окупља у Петро-Павловој Цркви где су још од времена Немањиног одржавани црквено-државни сабори. Епископ Атанасије се присутнима обратио беседом у којој је посебно говорио о празнику Цвети, деци и храму Петра и Павла. Владика је верном народу представио архимандрита Партенија као великог добротвора српског народа на Косову и Метохији, који ових дана борави на подручју Епархије као изасланик Грчког Архиепископа. Данашње богослужење у Петро-Павловој Цркви била је прилика да народ древног Раса и Новог Трговишта (Пазара) литургијски и саборно прослави свечани улазак Христа у Јерусалим - празник којим отпочиње Страсна седмица.

Интегрални звучни запис беседе Епископа Атанасија 18 МБ

Након богослужења у Петро-Павловој Цркви Владике Атанасије и Теодосије посетили су манастир Ђурђеве Ступове, древну задужбину краља Драгутина код Новог Пазара где их је срдачно дочекао и угостио настојатељ манастира протосинђел Герасим са братијом. Манастир се бави производњом меда и мастике којим су монаси даривали Владике и оца Партенија. На путу према Грачаници Епископи Атанасије и Теодосије са архимандритом Партенијем посетили су манастир Сочаницу где их је свечано дочекао настојатељ манастира отац Јевтимије са братијом. Пошто су се поклонили у храму Епископи су посетили и недавно освећену парохијску цркву у селу Сочаница посвећену Св. Јовану Богослову.

Празник Цвети је свечано прослављен у свим парохијским храмовима и манастирима Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске.

[Зоран]

Опасности злоупотреба у духовничкој пракси (поновљено издање)

30. Март 2010 - 22:55

Одлука Светог архијерејског синода

Руске Православне Цркве

У последње време учестали су случајеви злоупотреба у духовничкој пракси, који се негативно одражавају на стање црквеног живота.

Неки свештенослужитељи, који су у Светој Тајни Свештенства од Бога добили право да духовно руководе паством, сматрају да овакво право означава безграничну власт над душама људи. Превиђајући чињеницу да се односи између духовника и духовних чеда морају градити на основу узајамног поштовања и поверења, овакви пастири преносе чисто монашки појам беспоговорног потчињавања послушника старцу на узајамне односе између мирјанина и његовог духовног оца, мешају се у интимна питања личног и породичног живота парохијана, потчињавају себи паству, заборављајући на богодаровану слободу на коју су призвани сви хришћани (Гал. 5, 13). Овакви недопустиви методи духовног руковођења прерастају у извесним случајевима у трагедију за човека који се поверава духовнику, пошто он своје неслагање са духовником преноси на Цркву. Такви људи напуштају Православну Цркву и неретко постају лак плен секташа.

Извесни духовници грађански брак проглашавају за незаконит или захтевају да супружници који су много година живели заједно, али услед ових или оних околности нису обавили венчање у храму, раскину брак. Дешава се да духовник инсистира на разводу брака уколико један од супружника није православне вере. Има духовника из монашког чина који забрањују својој духовној деци ступање у брак и приморавају их да се замонаше, позивајући се на аргумент да је монаштво тобоже изнад брака. Неки пастири-духовници особама које живе у "невенчаном" браку не дозвољавају да се причесте, поистовећујући такав брак са блудом; забрањују својој духовној деци ступање у други брак, образлажући ту забрану тврдњом да Црква, наводно, осуђује други брак; забрањују супружницима развод у случајевима када због одређених околности породични живот за њих постаје немогућ.

Има и случајева када пастир "не даје благослов" некоме од својих парохијана да се ожени или уда из побуда љубави, него предлаже да се "по послушању" брак склопи са особом коју препоручи сам пастир.

Такође има случајева да пастир забрањује верницима да прибегавају медицинској помоћи, да их спречава у вршењу њихових грађанских дужности - учествовању у изборима, служењу у оружаним снагама. Неки пастири намећу верницима одређене политичке погледе. Има духовника који школовање у световним просветним институцијама сматрају "непотребним" или штетним по спасење. Овакви захтеви не само што осујећују право сваког хришћанина на доношење самосталних одлука, него долазе у сукоб и са важећим законодавством.

Учестали су случајеви стварања таквих црквених заједница чији ће се живот градити на ауторитету пастира који гради такву заједницу, при чему ће се његов ауторитет додатно поткрепљивати негативним односом према црквеној јерархији, као и према другим пастирима и парохијским заједницама. Такви пастири заборављају да је њихов задатак да људе приводе Богу, а не да групишу парохијане око себе самих. У парохијама овога типа ствара се атмосфера властите изузетности, неспојива са духом саборности на коме се темељи Православна Црква.

Донете су следеће одлуке:

1. Имајући у виду учестале жалбе мирјана на канонски неоправдане поступке појединих пастира, неопходно је свештеницима који врше духовничку службу указати на недопустивост приморавања или придобијања верника, мимо њихове воље, за следеће поступке и одлуке: ступање у монаштво; прихватање било каквог црквеног послушања; давање било каквих прилога; ступање у брак; развод или одбијање ступања у брак, изузев случајева када брак није могућ из канонских разлога; одбијање супружанског живота у браку; одбијање служења војске; одбијање учествовања у изборима или вршења неких других грађанских дужности; одбијање медицинске помоћи; одбијање стицања образовања; ступање на посао или промена радног места; промена пребивалишта.

2. Подсетити све пастире Руске Православне Цркве који обављају духовничку службу на неопходност да у својој пракси духовног руковођења строго следе слово и дух Светог Писма и Светог Предања Православне Цркве, завете Светих Отаца и канонске уредбе, као и на недопустивост да православни пастири уводе у духовничку праксу ма какве моралне и друге захтеве који излазе из оквира наведених уредаба, те да, по речи Спаситељевој, "товаре на људе бремена тешка за ношење" (Лк. 11, 46).

3. Подсетити све пастире-духовнике да су они призвани да својој пастви помажу саветом и љубављу, не нарушавајући при томе богодаровану слободу свакога хришћанина. Нагласити да се беспоговорно послушање, на коме се заснива однос послушника према старцу у манастирима, не може у пуној мери примењивати у парохијској пракси у узајамним односима између свештеника и његове пастве. Посебно указати на недопустивост мешања пастира у питања везана за избор брачног друга, изузев у случајевима када верници моле за конкретан савет.

4. Нагласити недопустивост негативног или презривог односа према браку, подсетивши све свештенослужитеље на правило 1. сабора у Гангри: "Ако ко куди брак и гнуша се жене верне и благочестиве што са мужем својим заједно живи, или је куди као да она неће моћи ући у Царство, да буде под клетвом". Посебно нагласити да је ступање у монаштво чин личног избора хришћанина и да се на тај чин не може одлучивати "по послушању" овом или оном духовнику.

5. Подсетити монахе на недопустивост, сходно 21. правилу Сабора у Гангри, "узимања подвижништва као повода за гордост", "преузношења у односу на оне који живе једноставно" (односно на оне који су у браку) и "увођење новина мимо Писама и црквених правила". Правило 10. истога Сабора гласи: "Буде ли се ко од девствујућих Господа ради преузносио над онима што су брак склопили, да буде под клетвом".

6. Инсистирајући на неопходности црквеног брака, подсетити пастире на то да се Православна Црква са уважавањем односи према грађанском браку, као и према онаквом браку у коме само један супружник припада православној вери, у складу са речима Светог апостола Павла: "Невјерујући муж посвети се женом, и жена невјерујућа посвети се мужем" (1. Кор. 7, 14).

7. Подсетити пастире на то да се у свом односу према другом браку Православна Црква руководи речима апостола Павла: "Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Жена је привезана законом за вријеме док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу" (1. Кор. 7, 27-28, 39).

8. Подсетити пастире на неопходност чувања особитог целомудрија и особитог пастирског опреза приликом разматрања са верницима питања везаних за одређене аспекте њиховог породичног живота.

9. Посебно указати на недопустивост праксе да пастири око себе стварају такве заједнице у којима је присутан опозициони и критички однос како према највишем црквеном руководству, тако и према другим пастирима и парохијским заједницама.

10. Нагласити недопустивост коришћења црквеног амвона за проповедање било каквих политичких гледишта.

11. Позвати епархијске архијереје да посебну пажњу обрате на то како пастири поверених им епархија остварују духовно руковођење паством. Појачати надзор за строгим држањем уредаба и норми Православне Цркве који се тичу различитих аспеката духовничке праксе.

12. Позвати вернике Православне Цркве да се обраћају свом епархијском архијереју у свим случајевима када пастир-духовник злоупотреби од Бога му дату власт да "свезује и раздрешава". Подсетити православну паству на то да савети духовника не смеју бити у противречности са Светим Писмом, Светим Предањем, учењем Светих Отаца и канонским уредбама Православне Цркве; у случају размимоилажења оваквих савета са наведеним уредбама предност се мора дати овим потоњим. У вези са овим обратити пажњу на речи Преподобног Симеона Новог Богослова о томе на који су начин дужни да се изграђују односи између духовног чеда и духовника: "Молитвама и сузама умоли Бога да ти пошаље бестрасног и светог руководитеља. Такође и сам истражуј Божанствена Писма, а посебно практичне списе Светих Отаца, како би, упоређујући са њима оно чему те учи учитељ и предстојатељ, могао да ово сагледаш као у огледалу, и да упоређујеш, те да све што је у сагласју са Божанственим Писмима примаш у унутрашњост свога бића и задржаваш у мисли, а све што је лажно и туђе уочаваш и одбацујеш, да се не преластиш. Јер знај да се у ове дане појавило мноштво преластитеља и лажних учитеља".

13. Епархијски архијереји дужни су да са овом одлуком упознају свештенослужитеље, монаштво и мирјане Руске Православне Цркве.

Патријарх московски и све Русије АЛЕКСИЈЕ и чланови Светог архијерејског синода РПЦ

[Зоран]

Епископ Атанасије служио Васкршње Вечерње у Манастиру Високи Дечани

4. April 2010 - 17:21

У манастиру Високи Дечани Владику Атанасија свечано су дочекали дечански монаси и верници који су се окупили у манастиру. Након поклоњења моштима Светог Краља Стефана Дечанског Владика Атанасије је започео Васкршње вечерње на коме су читана Јеванђеља на разним језицима. С обзиром да се у манастиру нашло и неколико италијанских војника са својим путковником и његовом породицом читано је и Јеванђеље на италијанском језику. И овом приликом у манастиру је Владика највише пажње посветио деци и свим монасима и гостима је подарио по ускршње јаје. У наставку вести следи ФОТОГАЛЕРИЈА са сликама посете Високим Дечанима и Ђаковици.,

Владике са Ђаковичким "бакама" пред пред њиховим обновљеним домом у порти храмаПре посете Високим Дечанима, Епископ Атанасије је заједно са Викарним Епископом Теодосијем посетио Ђаковицу да би "ђаковичким бакама" подарио васкршња јаја и честитао им Празник над Празницима. Иако саме, ове старице живе у новообновљеном парохијском дому поред кога већ ниче храм Рођења Пресвете Богородице који се убрзано обнавља. Владика Теодосије, који у име СПЦ руководи процесом обнове српских светиња на Косову и Метохији упознао је Владику Атанасија са напорима који се улажу у процесу обнове и показао му унутрашњост храма који би, ако Бог да, ове године требало да буде потпуно завршен и освећен.