Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[Guest]

Прослава Аранђеловдана у манастиру Црна Река; игуман манастира протосинђел Јован произведен у чин Архимандрита

21. Новембар 2011 - 17:40 Одштампај

У манастиру Црна Река свечано је данас прослављена храмовна слава манастира - Аранђеловдан. Св. Литургију је служио Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије уз саслужење четири свештенослужитеља. На почетку Св. Литургије Епископ Теодосије је с благословом Св. Архијерејског Синода СПЦ игумана манастира протосинђела Јована произвео у чин Архимандрита. У Св. Литургији учествовали су верници из разних крајева Србије,а након што је благословен и преломљен славски колач Архимандрит Јован са братијом приредио је за све госте славски ручак. У свом обраћању верницима Епископ Теодосије је посебно нагласио прегалаштво и труд архимандрита Јована и његове братије који су у једном од најтежих времена у историји манастира Црне Реке показали верност према својој Светосавској Цркви и остали уз кивот Св. Петра Коришког. Захваљујући труду црноречких монаха пештера Св. Петра Коришког и даље окупља бројне вернике из свих крајева пружајући утеху и помоћ невољнима и болесним.

[Небојша Јовановић]

Прослава Ктиторске славе Манастира Високи Дечани - Св. Краљ Стефан Дечански

24. Новембар 2011 - 23:44

На сам празнк Св. Краља Стефана Дечанског који се прославља као ктиторска слава манастира, Св. Литургију служио је Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије уз саслужење умировљеног Епископа Захумско-херцеговачког Атанасија и 30 свештенослужитеља. У Св. Литургији коју су певали дечански монаси, учествовало је близу 1000 верника из разних крајева Косова и Метохије, уже Србије, Црне Горе, Републике Српске и иностранства. Литургији је присуствовао и представник Владе Србије г. Оливер Ивановић (државни секретар при Министарству за КиМ), ректор Приштинског универзитета у Митровици Проф. др Витошевић, представници УНМИК-а, КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, ЕУ и међународних дипломатских представништава.

На Св. Литургији беседио је Епископ Атанасије који је говорио о значају дечанске светиње и мисији наше Цркве на Косову и Метохији у данашње време. Владика је охрабрио верни народ да са чврстовм вером у Бога и оданошћу Цркви остане и опстане на вековним огњиштима сведочећи истину Христову. Након освећења славског колача Владика Теодосије се захвалио свештенству, монаштву и верном народу који су и ове године својим присуством у Дечанима показали љубав према овој задужбини Св. Краља и према Косову и Метохији.

Владика рашко-призренски Теодосије је у својој беседи истакао да се данас прославља слава великог српског краља Стефана Дечанског чије мошти и дан данас почивају у Дечанима. „Свети краљ нас сабира у међусобној љубави и поручује нам да ходимо путем крста, невоље и страдања и да ће после тога сви бити овенчани васкрсењем и славом онако како је његов живот био пут крста“, казао је владика Теодосије.

Владика је рекао да мошти Светог Стефана Дечанског данас светле у Дечанима. „Видимо његове мошти данас како светле и обасјавају и исцељују на овом месту, тако да се и наш пут заврши васкрсењем појединачно и васкрсењем нашег народа и наших светиња и свега онога што је добро и Богу угодно“, рекао је владика Теодосије.

Након свечаног богослужења и послужења, за све учеснике данашње свечаности приређен је свечани славски ручак у великој манастирској трпезарији. У прослави ктиторске славе Манастира Високи Дечани учествовали су и богослови новообновљене Богословије Св. Кирила и Методија у Призрену са својим наставницима.

Данашња свечаност прошла је мирно и достојанствено и први пут након 12 година од рата бројни поклоници и гости пристигли су у манастир без војне пратње КФОР-а.

Фото Галерија

https://picasaweb.google.com/102714643779959349989/Liturgija_svkralj_241111?authkey=Gv1sRgCLjbxsKQlOifDw

[Guest]

На празник Св. Јована Златоуста Епископ Теодосије служио Литургију у манастиру Врачево

26. Новембар 2011 - 23:23

Одштампај

Поводом славе параклиса Св. Јована Златоуста, Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије служио је на празник светитеља Св. Литургију у манастиру Врачево код Лепосавића. Владики је саслуживало неколико свештеника и свештеномонаха Епархије Рашко-призренске, а свечаности је присуствовао и председник општине Лепосавић Бранко Нинић који је био овогодишњи домаћин славе заједно са братством манастира. Након Св. Литургије Еп. Теодосије је благословио и преломио славски колач. За идућу годину славу је преузео свештеник Миомир Влашковић из Лепосавића.

[Guest]

Епископ Теодосије служио Св. Литургију у Гојбуљи и посетио Вучитрн

27. Новембар 2011 - 22:15

Одштампај

Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије служио је данас Св. Литургију у селу Гојбуља, општина Вучитрн. Ово српско село у подножју Копаоника једно је од четири преостала српска села у вучитрнском крају и у њему данас живи око 300 житеља. Село се помиње још у средњем веку као и стара сеоска црква Св. Петке. Нова црква посвећена овој светитељки подигнута је на месту старог црквишта 1986. године. Ово је прва Литургија у овом селу коју Владика Теодосије служи као Епархијски Архијереј. То је била и прилика да се окупи верни народ, са више омладине и деце.

Након Литургије Владика Теодосије је заједно са архијерејским намесником митровичким протојерејм-ставрофором Милијом Арсовићем и надлежним парохом о. Станишом посетио и цркву у Вучитрну која је спаљена у мартовском насиљу 2004. године. Црква, парохијски дом и народна трпезарија су обновљени али још преостаје много труда да се унутрашњост храма уреди и црква оспособи за редовна богослужења. Посебно отежавајућа околност за повратак пароха у Вучитрн јесте чињеница да данас у овом граду не живи ниједан Србин.

[Guest]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ о ситуацији на Косову и Метохији

3. Децембар 2011 - 23:23

Одштампај

Преузето са званичног сајта СПЦ

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве обраћа се овим апелом учесницима драме у северном делу Косова и Метохије, уз жарку молитву Богу, једином Извору правог мира, заједништва и љубави међу људима и народима, да не допусти да се та драма претвори у трагедију.

Представницима КФОР-а поручујемо да Црква од њих очекује и тражи да поступају у духу статусне неутралности и искључиво у служби очувања мира, односно да не наступају као „ударна песница” НАТО-пакта или пак оних моћних држава Запада које су признале фантомску „државу Косово” и залажу се за њен „територијални интегритет”, а на територијални интегритет Србије, на међународни правни поредак и на Резолуцију Уједињених нација бр. 1244 гледају као на лањски снег, него да наступају у име међународне заједнице.

Притом напомињемо да појам међународне заједнице није тек синоним или еуфемизам за Сједињене Државе или за Запад уопште него да у њу спадају, такође, Русија, Кина и све оне земље које, упркос притисцима, нису признале независност самопроглашене „државе Косово”, а међу њима су, нимало случајно, и најмногољудније и веома утицајне земље исламског света.

Уједно апелујемо на КФОР да одустане од насилног уклањања барикадâ у рејону административних прелаза, а поготову од примене силе према цивилном српском становништву. Напомињемо да је на барикадама или у њиховој близини пре неколико дана рањено или повређено тридесет људи (Дудин Крш), а затим њих још стотинак, па опет њих шездесет (Јагњеница), а од 26. јула до данас тужни биланс рањених и повређених српских цивила износи шесто педесет осам лица. Притом су седморица Срба 27. септембра на прелазу Јариње рањени из ватреног оружја. Овакво понашање међународних снага само потхрањује максимализам и незајажљиве апетите арбанашких екстремиста, а може да послужи и као повод или изговор екстремним појединцима или каквој неодговорној групи на српској страни да употребе оружје. Било која људска жртва на било којој страни, ма ко да је испровоцира, била би грех и злочин, трагедија и срамота свих, пораз и крах дијалога и мирољубивих напора, једине стварне алтернативе садашњем стању и досадашњој стратегији решавања кризе.

Председнику Србије и Влади Србије поручујемо да Црква од њих очекује и тражи да не напусте српски народ Старе Србије – како је гласио назив за Косово и Метохију свуда у Европи вековима, све до времена Јосипа Броза Тита – ради химере која се зове статус земље кандидата за чланство у Европској унији. Јер, за одговорну државну власт и политичку елиту Србије Србија и српски народ као целина немају алтернативу, а све друго, па и идеализована и митологизована Европска унија, има алтернативу. Учлањење у Европску унију јесте добра жеља и замисао, оправдана геополитичким, економским и цивилизацијским разлозима, али ако одрицање од Косова и Метохије – непосредно или „пузеће”, свеједно – представља цену којом се мора платити чланство у том савезу, већ погођеном најдубљом кризом и угроженом претњом распада, онда треба отворено и часно одустати од кандидатуре и потражити друге моделе за будућност у мултиполарном свету који већ јесте реалност.

Да ли би таква перспектива нанела већу или мању штету било владајућој коалицији било опозицији на предстојећим изборима, апсолутно је неважно и беспредметно када се имају у виду самосазнање и достојанство читавог нашег народа, целовитост Србије макар у њеним границама насталим ванправним, револуционарним решењима из времена комунистичке диктатуре, а запечећеним трагичним дешавањима последњих година, и – не на последњем месту – очување хришћанског присуства и српског православног сакралног и културног наслеђа на Косову и Метохији, као и опстанак српског народа, који онде живи најмање миленијум и по, а притом албанском народу и другим етничким заједницама ни најмање не оспорава право да напоредо са њим живе у пуној слободи и равноправности.

Сматрамо да, као што наша браћа Срби који живе северно од реке Ибра не треба да доносе одлуке без уважавања легалне и демократски изабране централне власти у Београду, исто тако ни та власт не би смела да одлучује – или да „у ходу” мења своју политичку тактику – без уважавања виталних потреба и ставова Срба северног Косова и читавог подручја Косова и Метохије, за које ово питање није питање партијско-политичких калкулација него, буквално, питање бити ил’ не бити. Сматрамо даље да власти Србије и њен преговарачки тим не смеју стављати на нове пробе поверење косовско-

-метохијских Срба, укључујући и оне на барикадама: довољан показатељ њиховог пољуљаног поверења јесте чињеница да десетине хиљада њих траже заштиту и, штавише, држављанство Русије.

Важно је, али није довољно то што највиши представници наше државе понављају да никада неће признати независност Косова и Метохије. Неопходно је да Србија буде делатно присутна на Косову и Метохији где год и колико год је то могуће и да учини све да се спречи пројекат фактичког претварања административне линије раздвајања у међудржавну границу, на чему грозничаво раде приштински чиниоци уз прећутну подршку својих покровитеља.

Нашим верницима, Србима на северу Косова, поручујемо да буду истрајни као што су и до сада били (они најбоље знају како им је, не само дању и ноћу на барикадама у ове хладне зимске дане него и иначе, код куће и свугде), али и да буду мудри, надахнути хришћанским начелима и завештањима својих часних предака. Не смеју дозволити да их било ко испровоцира и да прихвате насиље као метод делања. Њихови протести нису, уосталом, израз пркоса, обести или хира него управо њихове одлучности да не прихвате диктат силе и насилно наметање статуса. Ти протести се не смеју изродити у одбацивање преговорâ, дијалога и напора да се мирним путем васпостави пређашње стање, нарушено једностраном акцијом Албанаца и деловањем КФОР-а које није сагласно са добијеним мандатом Уједињених нација. У својим дејствима они не треба да мисле само на себе него и на своју браћу и сестре који, под много тежим условима, живе у енклавама јужно од Ибра, као и на оне многобројне земљаке који су прогнани са прадедовских огњишта, а о чијим „људским правима”, посебно о праву на повратак и безбедан живот у завичају, нико више и не говори.

Имајући све ово у виду, позивамо истинске хуманисте и искрене вернике – не само оне у хришћанској васељени него и оне у исламском свету – да се залажу за мир и правду за све без изузетка, за слободу и достојанство свих и свуда. Буде ли искрено и истрајно, такво залагање биће благотворно за све, а посебно и у једнакој мери биће драгоцено и за Србе и за Арбанасе на Косову и у Метохији.

Из Канцеларије Светог Синода

Доставља:

Епископ бачки Иринеј

портпарол Српске Православне Цркве

[Guest]

Б92 је добитник награде Виртус за подршку најиновативнијем пројекту "Храна за енклаве"

4. Децембар 2011 - 0:55

Одштампај

Извор: Б92, Бета

Београд -- У Скупштини Србије данас су уручене награде Виртус за корпоративну филантропију компанијама и предузећима која су током 2011. допринела општем добру. Компаније су пружиле подршку непрофитним акцијама или организацијама цивилног друштва.

Б92 је добитник награде Виртус за подршку најиновативнијем пројекту "Храна за енклаве", коју додељује Балкански фонд за локалне иницијативе.

Хуманитарна кампања „Храна за енклаве“ је започета у фебруару 2011. године и траје и даље. Током акције, Б92 је, уз помоћ бројних донатора, обезбедио најнеопходније намирнице које су недостајале за несметан рад, као и новчана средства за набавку хране и даље функционисање кухиња у енклавама Косовског Поморавља.

Потребе најугроженијих косовских енклава задовољава шест народних кухиња које је, под патронатом Рашко-призренске епархије, основала НВО Мајка девет Југовића.

Б92 је, у жељи да помогне становништво које живи и ради у изузетно тешким условима, одлучио да инвестира средства и своју репутацију у рехабилитацију пројекта народних кухиња у Косовском Поморављу тиме што је обезбедио безбедан рад до лета 2012. године.

Поред допремања великих количина хране, током године је започет и пројекат развоја самоодрживости народних кухиња, помоћ у материјалима за сетву, у оруђу и слично.

"Преко 40.000 грађана Косовског Поморавља и енклава били су заборављени народ и још увек се тако осећају. Практично, за њихова права и егзистеницију нико се не бори. Када смо добили позив у помоћ почетком године, јер је претило затварање народних кухиња, веома брзо смо се фокусирали на решавање овог проблема, али покренули смо и пројекат стварања самоодрживости кухиња, јер се може очекивати само још тежа ситуација у којој ће живети све бројнији социјални случајеви на овом простору", изјавио је председник Фонда Б92 Веран Матић.

Ово је пети пут да се додељује та награда у неколико категорија на конкурсу који организује Балкански фонд за локале иницијативе, а Миа Вукојевић из тог фонда рекла је да интересовање за Виртус није смањено, упркос економској кризи, што доказује континуирану посвећеност друштвено одговорном пословању.

Награде, које се од ове године додељују у шест категорија, уручили су амбасадорка САД у Србији Мери Ворлик, амбасадор Велике Британије Мајкл Девенпорт и министар рада и социјалне политике Расим Љајић.

У овој години први пут је додељена награда за волонтирање, коју је Ерсте банци а.д. Нови Сад уручио амбасадор Велике Британије.

На свечаности у парламенту, амбасадорка САД Мери Ворлик уручила је награду за мало и средње предузеће фирми "Сунце Маринковић" из Крагујевца.

Министар Расим Љајић уручио је Холциму д.о.о награду за допринос локалној заједници и најавио да ће Влада Србије до краја године усвојити акциони план за спровођење Стратегије развоја и промоције друштвено одговорног пословања, која је усвојена прошле године.

Љајић је навео да ће акциони план садржати читав низ мера са јасним роковима и циљевима развоја друштвено одговорног пословања, као и да ће бити формиран савет који ће чинити представници владе, медија и цивилног друштва, који ће усмеравати све активности.

Директорка владине Канцеларије за сарадњу са цивилним сектором Ивана Ћирковић уручила је Радио-дифузном предузећу Б92 за акцију "Храна за енклаве" награду за подршку најиновативнијем пројекту године.

Награда Виртус за допринос на националном нивоу уручена је Ерсте банци а.д Нови Сад, а награда за дугорочно партнерство између пословног и непрофитног сектора уручена је Теленору д.о.о.

Виртус конкурс организује Балкански фонд за локалне иницијативе уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и у партнерству са Институтом за одрживе заједнице. Подршку у реализацији награде пружиле су ВИА фондација и Фондација браће Рокфелер.

[Guest]

Ваведење Пресвете Богородице

4. Децембар 2011 - 22:29 Одштампај

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Архимандрит ЈУСТИН Поповић

ЖИТИЈА СВЕТИХ, 21. новембар

КАДА се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, свети праведни родитељи њени Јоаким и Ана одлучише да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Стога они сазваше у Назарет, где живљаху, све своје сроднике из царског и архијерејског рода, - јер сам праведни Јоаким бејаше из царскога рода, a cyпруга његова света Ана бејаше из архијерејскога рода, - а исто тако и хор беспрекорних девица. Притом они спремише много свећа и украсише Пречисту Дјеву Марију царским благољепијем, као што о томе сведоче свети Оци.

Свети Јаков, архиепископ Јерусалимски, од лица светог Јоакима говори овако: Позовите беспрекорне кћери Јеврејске, да оне узму свеће упаљене. - Од лица пак праведне Ане свети Герман, патријарх Цариградски говори: Испуњавам пред Господом завет који изрекоше уста моја у тузи мојој, и ради тога сабрах хор девица са свећама, сазвах свештенике, сакупих сроднике, свима говорећи: Радујте се са миом сви, јер се данас показах и као мајка и као родитељка, приводећи своју кћер не цару земаљскоме него Богу, Цару Небескоме. - О царској пак украшености Богодевице свети Теофилакт, архиепископ Бугарски, говори: Требало је да ваведење Свебожанствене Девице буде достојно Ње, да се тако пресјајног и скупоценог Бисера не би дотакла убога одећа: било је потребно дакле обући Њу у царску одећу на славу и красоту највећу.

Уредивши на тај начин све што беше потребно за свечано и славно ваведење, они кренуше на тродневно путовање од Назарета до Јерусалима. А кад стигоше у град Јерусалим, они свечано уђоше у храм и уведоше у њега одуховљени храм Божји, трогодишњу девојчицу, Пречисту Дјеву Марију. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, као што сведочи свети Тарасије, патријарх Цариградски, који ставља у уста свете Ане овакве речи: Крените девице носећи свеће, и идите испред мене и испред Богородице. - Свети пак родитељи, отац с једне а мајка с друге стране, вођаху нежно и богобојажљиво своју Богом им даровану Кћер. За њима радосно последоваше мноштво сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама, окружујући Пресвету Дјеву, као звезде светлу луну, на удивљење свему Јерусалиму. To свети Теофилакт описује овако: Кћи заборавља дом оца и приводи се к Цару, жељном красоте њене; приводи се не без почасти и не без славе, већ са свечаном свитом. Изводи се дакле Она из родитељског дома при свеопштем рукопљескању; за родитељима њеним иђаху сродници, суседи и сви који их љубљаху: очеви се сарадоваху са оцем, мајке с мајком; a девице са свећама у рукама иђаху испред Богодевице, као неки венац од сјајних звезда. И слеже се сав Јерусалим да посматра овај небивали испраћај и види трогодишњу Девицу, окружену толиком славом и почаствовану таквом свитом. И не само грађани земаљског Јерусалима него и небеског Јерусалима, свети анђели, стекоше се да виде преславно ваведење Пречисте Дјеве Марије. И видевши дивљаху се. О томе Црква говори: "Анђели, гледајући улажење Пречисте, удивише се како Дјева уђе у Светињу над Светињама".[1]

Спојивши се с видљивим хором чедних дјева, невидљиви хор Бестелесних Умова невидљиво иђаше сауводећи Пречисту Дјеву Марију у Светињу над Светињама и, по наређењу Господњем, окружујући је као изабрани сасуд Божји. О томе свети Григорије, архиепископ Никомидијски, говори овако: Родитељи већ вођаху к дверима храма Дјеву, окружену Анђелима, уз заједничко радовање свих Небеских Сила. Јер Анђели, иако не знађаху силу тајне, ипак као слуге по наређењу Господњем служаху при њеном улажењу у храм. Они се дакле, прво, дивљаху видећи да је Она скупоцени сасуд врлина, и да Она носи знаке вечне чистоте и има такво тело, коме се никада неће приближити никаква греховна нечистота; а друго, испуњујући вољу Господњу, они обављаху наложену им службу.

Тако, са чашћу и славом Свебеспрекорна Девица би уведена у храм Господњи не само од људи него и од Анђела. И то с пуним правом: јер када старозаветни Ковчег који је у себи носио ману, и био само праобраз Пресвете Дјеве, би са великом чашћу унесен у храм Господњи у присуству свега Израиља, утолико пре са највећом чашћу, уз учешће Анђела и људи, требало је обавити увођење у храм оног истинског одуховљеног ковчега[2] који је имао носити у себи ману - Христа, Преблагословену Дјеву, унапред изабрану за Матер Богу.

При уношењу старозаветног Ковчега у храм Господњи испред њега иђаше земаљски цар који тада цароваше над Израиљем, Богоотац Давид; а при увођењу у храм Божји овог одуховљеног ковчега, Пречисте Дјеве, испред њега иђаше не земаљски већ Небески Цар, коме се ми сваки дан молимо: "Царе Небесни, Утешитељу, Душе истине"... Да је управо тај Цар предводио ову Царску кћер, о томе сведочи света Црква у данашњим песмама говорећи: У Светињу над Светињама уводи се Светим Духом Света и Беспрекорна.[3] При уношењу Ковчега беху музика и певање, јер Давид нареди старешинама левитским да одреде певаче да свирају у органе,[4] псалтире,[5] кимвале[6] и гусле,[7] и певају радосне песме. При увођењу пак Пресвете Дјеве весеље ствараху не земаљска музика и певање већ певање Анђела који невидљиво присуствоваху овоме. Јер они, при уласку њеном у Светињу над светињама на служење Господу, певаху небеским гласовима, нашта Црква данас и подсећа певајући у кондаку:[8] "Благодат Духа Божанственог је сауводи; Њу певају Анђели Божји; Она је обиталиште небесно". - Уосталом, увођење Пречисте у храм бива не без људских песама. Јер праведна Ана (у Речи светога Тарасија) говори девама које иду напред: "Опевајте Њу похвалном песмом; певајте јој уз звуке гусала; ускликните Јој песму духовну; прославите је на десетоструном Псалтиру". - To исто спомиње Црква говорећи: Јоаким и Ана радују се духом, и хорови девојачки певају Господу, псаламски припевајући и почитујући Матер Његову.[9] - To показује да је хор девица које су ишле тада испред Пречисте Дјеве певао неке песме из псалама Давидових. У том духу и саставитељ садашњег канона говори тим девицама: Почињите, девојке, и певајте песме држећи у рукама свеће.[10] - Сами пак свети праведни родитељи Јоаким и Ана, по сведочанству светог Тарасија, имађаху у устима својим ову песму праоца Давида: Чуј, кћери, и погледај, и обрати к мени ухо своје, и заборави народ свој и дом оца свога, и цару ће омилети лепота твоја (Псал. 44, 11-12).

У сусрет овом славном ваведењу Богодевице, по казивању светог Теофилакта изађоше свештеници који служаху у храму, и са песмама сретоше Пресвету Дјеву, која је имала постати

Мати Великога Архијереја који је прошао небеса.[11] Приводећи је к црквеним вратима света Ана, као што пише свети Тарасије, говораше овако: Хајде, кћери моја, к Ономе који је тебе даровао мени! Хајде, Кивоте освећења, к милостивоме Владици! Хајде, Врата Живота, к милосрдноме Дароваоцу! Хајде, Ковчеже Логоса, к храму Господњем! Уђи у цркву Господњу, Радости и Весеље света! - А Захарији, као пророку, архијереју и сроднику своме, она са Јоакимом рече: Прими, Захарија, чисту сеницу; прими, свештениче, беспрекорни Ковчег; прими. пророче, Кадионицу невештаственог жара; прими, праведниче, Духовни тамјан! - И још праведна Ана, како казује свети Герман, рече архијереју: Прими, пророче, моју Богом ми даровану кћер; прими, и увевши је посади на гори светиње, у припремљеном обиталишту Божјем, ништа не испитујући док Бог који Ју је позвао овамо не открије Своју коначну намеру о Њој.

Пред храмом беше, пише блажени Јероним, степениште са петнаест степеница према броју петнаест степеника псалмова, јер се на свакој од тих степеница певао од стране свештеника и левита по један посебан псалам.[12] Праведни родитељи дигоше Дјеву на прву степеницу, а она онда сама убрзо узађе до врха, окрепљена невидљивом силом Божијом. И сви се удивише угледавши трогодишњу девојчицу како по степеништу тако брзо узиђе сама. Нарочито се удиви томе велики првосвештеник Захарија, и као пророк, по откривењу Божјем, унапред провиђаше будућност ове Дјеве, јер он, као што каже Теофилакт, би обузет Духом. Исто тако и свети Тарасије говори о томе да Захарија, испунивши се Светога Духа, ускликну: О, Девице чиста! О, Дјево несаблажљива! О, Девице прекрасна! О, женама украсе! О, кћерима красото! Ти си благословена међу женама! Ти си свеирослављена чистотом! Ти си запечаћена девственошћу! Ти си разрешење Адамова проклетства!

Захарија, узевши Девицу за руку, вели свети Герман, радостан душом уведе је у Светињу над Светињама,[13] говорећи јој овако: Ходи, мога пророштва испуњење! Ходи, обећања Господњих извршење! Ходи, завета Господњег печате! Ходи, савета Господњег обелодањење! Ходи, тајни Господњих пуноћо! Ходи, свих пророка огледало! Ходи, овешталих гресима обновљење! Ходи, оних што у тами седе светлости! Ходи, најбожанственији и најновији даре! Уђи у радост, у храм Господа твога: у доњи део храма, доступан људима, а кроз кратко време и у недоступан за њих!

И Девица, веселећи се и веома радујући се, уђе у дом Господњи као у двор: јер иако беше мала по узрасту, имађаше само три године, ипак Она беше савршена благодаћу Божјом, као унапред позната и унапред изабрана Богом пре стварања света.

Тако Пречиста и Преблагословена Дјева Марија би уведена у храм Господњи. При томе првосвештеник Захарија учини необичну и за све чудновату ствар: он уведе Девицу у саму скинију, звану "Светиња над Светињама", која се налазила иза друге завесе и у којој беше Ковчег завета, окован одасвуд златом, и херувими славе који осењаваху олтар,[14] куда није било допуштено улазити не само женама него чак и свештеницима, a куда је могао улазити једино првосвештеник, и то једном у години. Тамо првосвештеник Захарија додели Пречистој Дјеви место за молитву. Свима пак осталим девицама, које живљаху у храму до одређеног доба, додељивао је, по сведочанству светог Кирила Александријског и светог Григорија Ниског, место за молитву између цркве и олтара,[15] где касније и би Захарија убијен. Ниједна од тих девица није нипошто могла приступити к олтару, јер им је то било најстрожије забрањено од стране првосвештеника. Пречистој пак Дјеви, од времена њеног ваведења, ниједног тренутка Јој не беше забрањено. улазити у унутарњи олтар иза друге завесе и молити се тамо. To учини првосвештеник по тајанственом научењу од Бога, о чему свети Теофилакт говори овако: Првосвештеник, поставши тада ван себе, обузет Духом Божјим, схвати да је ова Девица обиталиште Божанске благодати и да је она достојнија од њега да свагда стоји пред лицем Божјим. Опоменувши се онога што је речено у закону одмах би јасно да се тај пропис односи на ову Девицу: стога без икаквог двоумљења и одлагања он се усуди, насупрот закону, да је уведе у Светињу над Светињама.

Како казује блажени Јероним, праведни родитељи Јоаким и Ана принесоше Богу са преблагословеном ћерком својом и дарове, жртве и паљенице, и добивши благослов од првосвештеника и светога сабора свештеничког, вратише се са својим сродницима дома и приредише велико угошћење, веселећи се и благодарећи Бога.

Преблагословена пак Дјева у почетку свога живљења у дому Господњем би смештена у дом за девице: јер храм Јерусалимсжи, подигнут Соломоном, a no разрушењу обновљен Зоровавељем,[16] имађаше многе домове за становање, као што пише Јосиф, древни историчар јеврејски.[17] Изван, према зидовима храма беху унаоколо сазидане тридесет камених грађевина, одвојене једна од друге, простране и веома лепе; на њима беху друге грађевине, и на другима треће, тако да их беше деведесет на броју, снабдевене свим удобностима за живљење у њима. Висина њихова беше равна висини храма; и беху оне као куле које споља подупиру зидове храма. У тим дакле здањима беху станови за разна лица: одвојено становаху удовице које су дале завет Богу да до смрти своје чувају чистоту своју, као пророчица

Ана, кћи Фануилова; одвојено становаху људи, звани назореји,[18] који слично монасима живљаху безбрачно. Сва та лица служаху Господу при храму и добијаху издржавање из прихода храма. А остала здања беху одређена за боравак путницима и гостима који су долазили издалека у Јерусалим на поклоњење.

Трогодишња девојчица, Пречиста Дјева Марија, као што је речено, би смештена у дом за девојчице при чему Њој беху додељене девојчице, старије по годинама од Ње и искусне у писању и ручном раду, да би се Богородица одмалена научила и писању и ручном раду заједно. А свети родитељи њени Јоаким и Ана посећиваху је често. Нарочито Ана, као мајка, долажаше врло често да види своју кћер и да је поучи. По сведочанству светог Амвросија и историчара Георгија, Дјева брзо изучи одлично Јеврејско старозаветно Писмо. И не само Писмо него одлично изучи и ручни рад, као што о томе говори свети Епифаније: "Беше Дјева оштроумна и пуна љубави према учењу; она се не само поучаваше у Светоме Писму, него се вежбаше и у предењу вуне и лана и у шивењу свилом. Благоразумношћу својом Она задивљаваше све; она се бављаше првенствено таквим пословима, који су били потребни свештеницима за њихово служење у храму; а споменуте ручне радове Она изучаваше, да би доцније, при Сину свом, могла издржавати себе: Она својим рукама начини Господу Исусу хитон, не шивен него изаткан сав с врха до дна".

Пречистој Дјеви, каже свети Епифаније, као и другим девицама, давана је од храма обична храна, али њу су јели просјаци и путници, јер Она, као што пева Црква, беше храњена небеским хлебом. Свети Герман говори о Њој, да Она обично борављаше у Светињи над Светињама, примајући слатку храну од анђела. А свети Андреј Критски каже: "У Светињи над Светињама, као у палати, Она примаше необичну и бесмртну храну".

Предање казује још и ово: Пречиста Дјева највише борављаше у унутрашњој скинији, која се налазила иза друге завесе и називала се "Светиња над Светињама", а не у обичном дому за девице при храму, јер, мада јој место за становање беше одређено у том здању, њој не беше забрањено да на молитву одлази у Светињу над Светињама. А пошто Она порасте и изучи Свето Писмо и ручни рад, Она се још више бављаше молитвом, и обично по читаве ноћи и највећи део дана провођаше у молитви. На молитву Она одлажаше у Светињу над Светињама, а за ручни рад враћаше се у свој стан, јер, по закону, не беше допуштено ма шта радити у Светињи над Светињама или ма шта унети тамо. И Она време живота свога највише провођаше у храму иза друге завесе у унутрашњој скинији на молитви, а не у додељеном јој стану за ручним радом. Због тога сви учитељи Цркве сложно говоре да Пречиста Дјева до дванаесте године своје сав живот свој проведе у Светињи над Светињама, пошто отуда ретко излажаше у свој стан.

Какво беше живљење Пречисте Дјеве у детињству њеном, то блажени Јероним описује овако: "Блажена Дјева још у детињству свом, када беше при храму са осталим девицама, вршњакињама својим, живот свој провођаше по строгом поретку: од раног јутра па све до девет сати Она стајаше на молитви; од девет па до три сата после подне Она се бављаше ручним радом или читањем књига; а од три сата после подне Она опет отпочињаше своју молитву, и не престајаше молити се док Јој се не јави анђео, из чијих руку Она навикну примати храну. И тако Она све више и више непрестано растијаше у љубави к Богу". Такав беше начин живота Пречисте Дјеве у детињству њеном, када Она још живљаше са девицама, вршњакињама својим. У то време када Она из дана у дан растијаше и јачаше духом, Она се и у подвизима усавршаваше, а кроз трудољубље њено увећаваше се и молитва њена, јер узлажаше из силе у силу, док је не осени сила Свевишњега. А да Јој се јављао анђео и доносио Јој храну, то је својим очима видео првосвештеник Захарија, о чему саопштава свети Григорије Никомидијски говорећи: "У то време када Она из дана у дан растијаше, растијаху у Њој и дарови Светога Духа, и Она борављаше с анђелима. To и Захарија дознаде: јер када он, по обичају свештеничком, беше у олтару, он виде да неко необичног изгледа разговара са Дјевом и даје Јој храну. To беше јавивши се анђео. И удиви се Захарија, и размишљаше у себи: Каква је ово нова и необична појава? Наизглед анђео, и говори са светом Девицом; Бестелесан по обличју доноси храну која храни тело; невештаствен по природи даје Дјеви вештаствену котарицу. Јављање анђела овде бива само свештеницима, и то не често; а женскоме полу, па још тако младој Девици, долазак анђела, очигледан сада, представља нешто сасвим необично. Да је Она удата, па притом нероткиња, и молила се Богу да јој да порода, као што се некад молила Ана, ја се не бих чудио овом призору који видим. Али Девица се не моли за такво нешто; међутим анђео се свагда, као што и сада видим, јавља Њој. Због тога мене обузима још веће чуђење, и ужас. и недоумица: шта ће бити из овога? Какву ће благовест објавити анђео? И каква је храна коју он доноси? Из каквог се хранилишта она узима? И ко је уготови? Каква рука умеси овај хлеб? Јер анђелима није својствено бринути се о телесним потребама; и мада су многи храњени од њих, ипак ту је храну спремала људска рука. Анђео који је служио пророку Данилу, мада је и могао силом Свевишњега да сам а не преко другога изврши оно што му је било наређено, ипак посла за ово Авакума са зделама, да необична појава анђела и необична храна не би уплашили храњеног Данила. Овде пак Девици долази сам анђео: ствар пуна тајанствености и изазива у мени недоумицу: Она се у детињству удостоји таквих дарова, да Јој служе Бестелесни. Шта је то? Да се неће на Њој збити предсказивања пророка? Да није Она циљ нашег очекивања? Да неће од Ње примити природу Онај што ће добровољно доћи да спасе род наш? Јер је тајна ова предсказана још раније, и Логос иште Ону која би могла послужити тајни. И зар није друга предизабрана да послужи овој тајни, него управо ова Девица коју гледам? Како си блажен доме Израиљев, из кога је изникло такво семе! Како си блажен, корену Јесејев, из кога је израсла ова шибљика која ће произвести свету цвет спасења! Како је славан спомен оних који су ову родили! Како сам блажен и ја који се наслађујем оваквим виђењем и такву Девицу припремам за невесту Логосу!"

To je реч Григорија Никомидијског. Но и блажени Јероним говори слично: Сваки дан Њу посећиваху анђели. И ако би ме ко упитао, како је Пречиста Дјева проводила тамо време младости своје, ја бих одговорио: To je познато једино Богу, и недоступном чувару њеном, светом Архангелу Гаврилу, који је са другим анђелима често долазио к Њој и с љубављу разговарао с њом.

Боравећи тако са анђелима у Светињи над Светињама, Пречиста Дјева зажеле да вечито живи у ангелској чистоти и чедној девствености. По сведочанству светих учитеља: Григорија Ниског, Јеронима и других, ова Дјева заветова своју девственост Богу, јер у Старом Завету беше необично да девојке не ступају у брак, пошто брак беше у већем поштовању него девственост.[19] Међутим Пречиста Дјева прва у свету претпостави девственост браку, и заручивши себе Богу служаше My дан и ноћ у чистој Својој девствености; а Пресвети Дух, по благовољењу Бога Оца, припремаше у Њој обиталиште Богу Логосу. Стога нека је Пресветој, Једносушној и Нераздељивој Тројици слава и благодарност, а Пречистој Владичици нашој Богородици, Приснодјеви Марији част и хвала од свих нараштаја вавек. Амин.

НАПОМЕНЕ:

1. Стихира празника на великом Вечерњу.

2. Ковчег, кивот - дрвени сандук, споља окован златом. У њему се налажаху: таблице завета, мана и жезал Аронов. Он био праобраз Божје Матере, због чега се Света Дјева и назива Кивотом или Ковчегом.

3. Стихира празника на великом Вечерњу.

4. Орган - свештени инструмент, вероватно налик на свиралу.

5. Псалтир - гудачки инструмент, попут харфе. Првенствено, свирањем на њему праћено је певање свештених песама.

6. Кимвал - музички инструмент; састоји се из два широка метална крута, који када се ударају један о други производе громки звук.

7. Гусле - инструмент са жицама, имао облик троугаоника.

8. Кондак - свештена песма која укратко изражава суштину празника.

9. Стихира на великом Вечерњу.

10. Канон, песма 4.

11. Под Великим Архијерејем који је прошао небеса подразумева се Господ Исус Христос (Јевр. 4, 14).

12. Тих петнаест степеница налазило се при улазу у светилиште, куда нико није могао улазити осим свештеника и првосвештеника. При узлажењу, свештеници су на свакој степеници певали по псалам; и то петнаест псалмова: од 119 до 133 псалма. Зато се ови псалмови називају "степенишни псалмови".

13. Светиња над Светињама - најважнији и најсветији део храма. У њега могао улазити једино првосвештеник, и то само једанпут у години.

14. Јевр. 9, 3-5.

15. Тојест између притвора, где су свештеници приносили жртве и унаоколо кога су биле одаје за становање свештеника, и светилишта.

16. Храм Соломонов је разрушио Навуходоносор, цар Вавилонски; нови храм подигао је Зоровавељ, 52 године после разрушења.

17. Живео у првом веку после Христа.

18. Назореји: давали завет Богу не ступати у брак, уздржавати се од употребе вина и свих осталих алкохолних напитака, и не шишати косу. Обично је назорејски завет даван на извесно време, и то добровољно, са разних разлога: понекад су родитељи давали завет назорејски за своју децу: и управо у таквим случајевима када они нису имали деце а желели су да их добију од Бога.

19. У то време сваки је желео да има потомство, да би се спомен о њему што дуже очувао на земљи, и да би, ако не он сам, онда његови потомци могли постати учесници у царству очекиваног Месије - Избавитеља.

[Guest]

Хуманитарна акција „Помоћ народним кухињама из енклава на Косову и Метохији“

5. Децембар 2011 - 18:12 Одштампај

Саопштење за медије

Храна за 2000 најугроженијих из енклава на Косову и Метохији

УПЛАТНИЦА У ПДФ ФОРМАТУ

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска покренула је хуманитарну акцију под називом „Помоћ народним кухињама из енклава на Косову и Метохији“ која има за циљ да обезбеди редовне оброке за 2000 корисника и новчана средства за нормално функционисање народних кухиња. Средства се прикупљају преко уплатница Епархије рашко-призренске које се грађанима и фирмама у Београду овог месеца достављају уз рачуне ЈКП „Инфостана“ за комуналије. Акција је покренута са благословом његове светости Патријарха српског Иринеја, јер су се народне кухиње крајем октобра месеца суочиле са недостатком хране и новца за даљи рад.

Народним кухињама тренутно недостаје поврће (пасуљ, сочиво, кромпир, купус, конзервирано поврће), тестенине, пиринач, зачини и новчана средства како би се подмирили рачуни за струју, гориво и плате 32 запослена који свакодневно кувају оброке за 2000 корисника којима је то најчешће и једини оброк током дана.

Проблем народних кухиња је што немају континуитет у снабдевању намирницама а свакодневно прехрањују социјално најугроженије из енклава Ново Брдо, Косовска Каменица, Гњилане, Косовска Витина, Клина и Исток. Захваљујући средствима које су до сада прикупљена кроз бројне хуманитарне акције, број народних кухиња и корисника је утростручен са две на шест кухиња и са 600 на преко 2000 људи. У наредном периоду неопходно је хитно отворање и народне кухиње у енклави Штрпце где на оброке чека 500 најугроженијих становника.

Помоћ најугроженијима на Косову и Метохији се осим хуманитарних уплатница може послати и директним уплатама преко жиро рачуна Епархије рашко-призренске на број 360-0012622700003-39, манастир Грачаница, 38205 Грачаница, за Народне кухиње. Такође, помоћ се може донирати и слањем смс порука на број 1033 у мрежама mt:s и Vip, по цени од 50.1 динар oдносно 50 динара.

УПЛАТНИЦА У ПДФ ФОРМАТУ

[Guest]

Архимандрит Сава и монах Нифонт из манастира Високи Дечани учествовали у Међународној конференцији о правима хришћана у Москви

8. Децембар 2011 - 10:40 Одштампај

Представници Српске Православне Цркве на међународној конференцији о слободи вере и прогону хришћана, одржаној у Москви од 30. новембра до 2. децембра 2011. год.

У организацији Московске Патријаршије од 30 новембра. до 2. децембра у хотелу Далиловскаја поред древног Даниловског манастира у Москви одржана је међународна конференција „Слобода вере: проблем дискриминације и прогона хришћана“.Конференцијом су председавали Митрополит Иларион Волоколамски, председавајући одела за спољне односе Московске Патријаршије, Надбискуп Едвин Јозеф

Ендер, представник Ватикана и г. Масимо Интровиње, представник ОЕБС-а

за борбу против расизма, ксенофобије и дискриминације против хришћана и припадника других религија. Међу учесницима конференције били су представници Православних Патријаршија Александрије, Антиохије, Јерусалима и Србије, Православних Цркава Кипра и Грчке, Римокатоличке, Маронитске, Јерменске и Асирске цркве Истока као и представници муслиманске и јеврејске заједнице и међународних међухришћанских и међурелигијских организација. Учесници ове конференције су у свом заједничком саопштењу осудили насиље и дискриминацију против хришћана и разговарали о непосредним мерама које треба предузети како би се заштитили верници.

Конференција је започела обраћањем домаћина, Митрополита Волоколамског Илариона. Митрополит Иларион је пред учеснике конференције изнео веома исцрпан извештај о угрожености верских слобода и права хришћана првенствено у већински муслиманским земљама. Председавајући одела за спољне односе Московске Патријаршије подсетио је учеснике конференције да сваких пет минута по један хришћанин страда

због своје вере и да сваке године 105.000 хришћана изгуби живот у међуверским конфликтима сваке године. Митрополит Иларион је истакнуо неопходност да се призна једноставна чињеница да су хришћани најугроженија верска заједница на свету. Он је посебно указао на тешку ситуацију у којој живе хришћани у Египту, Либији, Тунису, Алжиру, Ираку, Пакистану, Северном Судану, Нигерији, Еритреји, Сомалији, Саудијској Арабији, Бангладешу, Мелезији, Индонезији, Филипинима, Лаосу и Индији, као земљама где су хришћани највише прогањани због својих верских убеђења.

Митрополит Волоколамски је нарочито указао на историјску улогу европских земаља и Русије у заштити хришћанских мањина. Он је нагласио да се проблем прогона хришћана већ годинама прикрива у Европи. „Европски политичари, мотивисани духом политичке коректности, много су говорили о неприхватљивости антисемитизма, исламофобије и другим изразима верске и етничке нетолеранције, али су често прелазили ћутке преко страдања хришћана“.

Учесници конференције су у појединачним иступањима и дискусији констатовали да постоје све чешће појаве христијанофобије у свету и подржали су саопштење Синода Руске Православне Цркве од 30. маја 2011. године поводом насиља против хришћана у Египту од 11. октобра 2011. године. Они су такође подржали настојања међународних организација које се баве питањима права хришћана укључујући Резолуцију Европског Парламента о ситуацији хришћана у контексту слободе религије као и саопштење ОЕБС-а са конференције у Риму 21. септембра 2011. год. о превенцији и реаговању на инциденте мржње и злочине против хришћана.

Нарочита пажња је указана на положај хришћана у већински муслиманским државама Северне Африке и Блиског Истока у контексту тзв. „арапског пролећа“. Констатовано је да је да су револуције у Тунису, Либији и Египту с падом ауторитативних режима довеле на власт и поборнике радикалног ислама што је већ увелико погоршало верска права хришћанске мањине, нарочито Копта који су неретко изложени отвореном прогону и страдању и то од стране државних институција и војске.

Представници исламске заједнице из Русије и Турске указали су да Ислам у свом аутентичном учењу не подржава мржњу према хришћанима и Јеврејима и осудили су све покушаје угрожавања верских права хришћана, изразивши истовремено и забринутост због јачања исламофобије у појединим већински хришћанским земљама.

Другог дана конференције учесници су се састали са првојерархом Руске Православне Цркве, Његовом Светошћу Патријархом Московским и Руским Кирилом у свечаној сали у комплексу саборног храма Христа Спаса у центру Москве. Патријарх Кирил је изразио своју солидарност са хришћанским заједницама чији припадници страдају као жртве насиља и дискриминације. Заједнички је подржана идеја да се у циљу јачања мира и толеранције међу припадницима традиционалних религија развија међуверски дијалог како би се унапредили међусуседски односи и избегла злоупотреба вере у идеолошке сврхе. Такође је овом приликом упућен јавни апел да се развију ефикасни механизми за заштите хришћана и хришћанских заједница које су изложене прогону или им је ускраћено право на њихов верски живот и рад. Сарадња треба да укључи и размену информација о положају хришћана, материјалну и правну помоћ угроженим и формирање међународног тела за праћење дискриминације против хришћана и пружање помоћи угроженим.

На конференцији у Москви Српску Православну Цркву су с благословом Св. Архијерејског Синода и Епископа Рашко-призренског Теодосија представљали архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани и монах Нифонт Цвејанов, сабрат Дечанског манастира. Након конференције Дечански монаси су били још три дана гости архимандрита Тихона Шевкунова, настојатеља Сретењског

манастира у Москви са којим су разговарали о потреби и начинима помоћи за српски народ на Косову и Метохији. Поред посете Тројице-Сергијевој лаври, где су се сусрели и са српским студентима који тамо студирају, и поклоњења светињама Москве, архимандрит Сава и монах Нифонт су на празник Ваведења Пресвете Богородице учествовали у Светој Литургији коју је Патријарх Кирил са архијерејима и свештенством служио у Донском манастиру у Москви. У сусрету са представницима Срспске Православне Цркве, Патријарх Кирил је нагласио да Руска Црква помно прати ситуацију на Косову и Метохији и да је молитвено и на сваки други начин спремна да помогне хришћанима на овом простору. Поред сусрета са Патријархом Кирилом архимандрит Сава и монах Нифонт имали су и краћи сусрет са Митрополитом Волоколамским Иларионом који је већ два пута посетио Косово и Метохију и боравио у манастиру Високи Дечани.

ИЗВЕШТАЈ МИТРОПОЛИТА ИЛАРИОНА ВОЛОКОЛАМСКОГ О СТРАДАЊУ ХРИШЋАНА (НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ) MS WORD

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Молебан за мир на Косову и Метохији у храмовима и манастирима Епархије Рашко-призренске

8. Децембар 2011 - 13:04

Одштампај

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског и Косовско-метохијског Г. Теодосија данас је у 12 часова у више храмова и манастира Епархије Рашко-призренске одслужен молебан за мир на Косову и Метохији.

У манастиру Девичу молебни канон служио је јереј Саво Шмигић, секретар Епархије Рашко-призренске. Девичке монахиње и овом приликом су узнеле молитву Господу како би се мир поново уселио у срца свих људи на овим просторима и зацелио ране страдања. Опстајући на овом месту и поред свих тешкоћа девичке сестре су својом љубављу и молитвом показале да мир Божији држи ову светињу и држаће је док год је у њој Св. Јоаникија и топле молитве Богу.

Молебан за мир на Косову и Метохији у манастиру Грачаница служио јереј Ненад Нашпалић са ђаконом Бојаном Крстићем. Молебан је одслужен и у манастиру Високи Дечани као и другим светињама Рашко-призренске Епархије. У парохијском храму у Зубин Потоку молебан за мир на Косову и Метохији служио је протојереј Милан Кевкић, а у храму Светог Великомученика Димитрија у Косовској Митровици молебан је

служио протојереј ставрофор Милија Арсовић уз саслужење свештенства овог

храма. „Знамо за време Турске империје шта је све српски народ претрпео. Ипак, успео је да опстане на овом простору, а успећемо и ми, уз помоћ Бога, ако будемо сложни и јединствени. Понашајмо се онако како доликује роду људском, онако како то доликује роду српском. Сада, у овим временима, само уз Божју помоћ можемо добити спасење”, рекао је Арсовић у обраћању окупљеном народу.

Осврћући се на ситуацију на Косову и Метохији Владика Теодосије је у својој јучерашњој изјави указао да је у овом историјском тренутку потребно да свештенство, монаштво и верни народ молитвено подрже настојања да се постојећи проблеми решавају на миран и достојанствен начин, са свешћу да не заборављајући прошлост морамо бити окренути изградњи мира и будућности свих народа који овде живе. „Господ нам поручује у својој беседи на Маслинској гори – Блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати (Мт. 5.9)“. Као хришћани, дужни смо да мир изградимо најпре међу собом, а потом и међу свим онима са којим живимо, поштујући у ближњем лик и достојанство Божије које сваки човек носи, рекао је Владика Теодосије.

Из канцеларије Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске

Призрен-Грачаница, 8. децембар 2011. год.

[Guest]

Епископ Теодосије служио Св. Литургију у селу Пасјане и обишао Косовско Поморавље

11. Децембар 2011 - 22:59 Одштампај

Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије данас је служио Св. Литургију у храму Преображења Господњег у селу Пасјане у Косовском Поморављу. У овом српском селу има 378 домаћинстава и око 2000 мештана. У основној и две средње школе наставу похађа укупно 300 деце. Село се налази на простору насељеним српским становништвом које највећим делом није напуштало своја

домаћинства.За верни народ у Пасјану ово је био велики догађај јер је то била прва Литургија коју је Епископ служио у овом селу од 1986. године када је задњи пут ту служио тадашњи Епископ Рашко-призренски Павле. У храму, који је саграђен у 19. веку, налази се и гроб новомученице Босиљке, младе Српкиње из 19. века која је мученички пострадала јер није хтела да оде за Турчином који је хтео да је узме за жену.

Након Св. Литургије, Владика Теодосије је заједно са протојерејем ставрофором Драганом Којићем посетио гробљанску цркву у оближњем селу Будрига, као и црквиште на увишењу изнад села где се налазила црква за коју мештани тврде да је најстарија у гњиланском крају . Потом је Владика посетио Гњилане где су у току радови на обданишту поред саборног храма где је пре неколико дана завршено уређење порте. У поподневним часовима Владика Теодосије је посетио манастир Драганац где је обишао радове на манастирској капели.