Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[Guest]

„Политика“ у Ђаковици

Победа немоћних и понижених

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Pobeda-nemocnih-i-ponizenih.sr.html

Ђаковица – На куцање и питање: „Има ли кога?”, глас с оне стране врата спремно одговара: „Има, било је и биће!”.Тако је свих ових година. Ко год да је у Ђаковицу дошао радовало му се као најрођенијем, као да је једини и најважнији гост на свету, што он у овој осамљености и јесте био. У срцу града,у ком су живеле читав живот ђаковичке баке Пољака Кастратовић, Јела Мијовић, Надежда Исаиловић и Васиљка Перовић,среле су се,после рата 1999. године,са потпуном изолацијом и само су ретке комшије желеле, понекад кришом, прозборити по коју реч. Хаос и брутално етничко чишћење старице су преживеле у својој скромној цркви и трошној лепој кућици из деветнаестог века.

Чували су их италијански војници КФОР-а, а хранили дечански калуђери. Многи су пробали да их одговоре од таквог начина живота, али без успеха. Ту, у Српској улици, у самом центру града живеле су да сачувају његов дух, да га припазе од нестанка и да има ко дочекати путника или посетиоца у месту које у екстремним албанским круговима слови као „град забрањен за Србе”. Онда је дошао 17. март 2004. године, руља је кренула према цркви, Италијани су евакуисали баке, а извештач телевизије Косова јављао је те вечери како грађани Ђаковице протествују и како је „ситуација у граду мирна док српска црква гори”.

Никога није било брига шта се десило са бакама од чије цркве, вредних икона и књига са старим натписима, кућице, покућства, ситних старачких потрепштина није претекло готово ништа. Остала је пуста ледина прекривена пепелом и на њој темељи храма. Живот су наставиле у манастиру Дечани, одакле су,најчешће са расељеним суграђанима,долазиле да запале свећу на згаришту, често и под камницама које су бацали њихови, углавном млађи суседи.

Међутим, Епархија рашко-призренска је полако, камен по камен, обнављала своју порушену имовину и светињу да би на крају,кад је већина ствари довршена унутар високих зидина,осванула лепа метохијска кућа, обновљена црква и парохијски дом.Баке су се пре две године поново вратиле у свој град. Са Васиљком је стигло цвеће, а владика Теодосије је сам прекопао земљу иза куће за становање.Зову је владикина башта.

Јуче је црква Успења Богородице у центру Ђаковице постала женскиманастир и метох ВисокихДечана. Упорна и бескомпромисна жеља јединих српских становника овог града да живе на своме без обзира на услове и место, као и подршка која им је све време стизала из Високих Дечана,довела је до оснивања најмлађег манастира Српске православне цркве.

Замонашена старица Пољка Кастратовић је добила монашко име Теоктиста, а затим је постављена за игуманијухрама у Ђаковици. Она је, све време, заједно са преостале три ђаковичке баке прислуживала у храму . У доба комунизма избачена је из школе у којој радила јер је и тада долазила у ову цркву. Заједно са њом јуче је замонашена Ружица Спајићи добила је монашко име Јоаникија.

Освећење, монашење и литургију, у препуном храму служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ рашко-призренски Теодосије . Митрополит Амфилохије је нагласио да се обновом ове распете светиње, у Ђаковици обнавља црква Христова и да „храм сија светлошћу богопознања и божијом љубављу свим народима и људима. То је знак за Косово и Метохију јер се креће у духу обнове и обновљења”.

Епископ Теодосије каже да је у ратним данима, 1998. године,митрополит Амфилохије посетио цркву и да се тада при одласку окренуо и рекао: „Теодосије,ове старице и ово место теби на душу! Данас је,после свега,овде велика радост и победа љубави за све нас.”

Изгледа да ова данашња упорност има своје дубоке корене у прошлости становника Ђаковице,који су вековима из ове исте улице тражили за себе више слободе и просвете, преписивали делове књига дубровачких песника и чували своју посебност. Ни ових година никада не заборављају свој град и улицу. Његов брижни хроничар Милорад Глигоријевић гледа са црквене капије своју кућу у којој станују неки други људи и као за себе каже: „Не знам јесам ли жив. Јесам док год имам где да се вратим!”

Живот има свој продужетак тамо где је све танко. Они који су превидели снагу немоћних и понижених изгубили су крупне и важне битке или што неко јуче у Ђаковици понови више пута: „сила Божја се у немоћи показује”.

-----------------------------------------------------------

Прво венчање у Ђаковици после 1999.

Јучерашњу обнову цркве у Ђаковици посебно је увеличало прво венчање Срба у овом граду после 1999. године. Брак су склопили професорица Валентина Питулић из Лешка и Жељко Тарбук из Лике.

„Посебно сам радосна и срећна што је овај свети чин обављен у Ђаковици. Ово је знак да Пресвета Богородица бди над српским народом и да ништа није изгубљено. Ово је порука да је на Косову земља ближа небу и да нас Бог чува боље од било ког оружја”, казала је Валентина.

Живојин Ракочевић

објављено: 26.09.2011

извор и фотографије

[Guest]

Молебан за почетак школске године у Новом Пазару

26. Септембар 2011 - 21:39 Одштампај

Дана 25.09.2011 године, у саборном храму Светог Николаја Мирликијског чудотворца у Расу (Новом Пазару) , у наставку Свете Литургије служен је молебан за почетак школске године 2011/2012.

Свету литургију и молебан служили су: протојереј Милован Којић –парох рајетићки, протојереј Радослав Јанковић-парох новопазарски, јереј Далибор Лазић- парох штитарски и ђакон Урош Нишавић. Присутни су били ученици основних и средњих школа Рашке области, око 300 деце са вероучитељима.

По завршетку молебана ђацима су подељене иконице(обележивачи за књиге) са молитвама пре и после учења, а за све присутне је припремљено послужење испред храма.

фотографије

[Guest]

Косово је наш Јерусалим - Разговор са Епископом Рашко-призренским Теодосијем, Православље бр. 1067

27. Септембар 2011 - 9:47

Одштампај

Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом рашко-призренским Г. Теодосијем

Косово је наш Јерусалим

Аутор: Славица Лазић, Број 1067, Рубрика Разговор Наше најважније светиње су под посебним ризиком, зато што представљају јаке симболе вековног присуства наше Цркве и народа на овом простору. Отуда је након рата и дошло до систематске кампање уништавања наших цркава.

Монашки пут Епископа Теодосија кретао се од Манастира Црна Река, крај Новог Пазара, где је постао искушеник, до Манастира Високи Дечани, где се налазио на пословима настојатеља Манастира и игумана. За Епископа липљанског викара Епархије рашко-призренске изабран је 2004. г. са седиштем у Манастиру Високи Дечани, који је израстао у највећи мушки Манастир СПЦ. За Епископа рашко-призренског устоличен је 2010. г у Призрену. Ужива огромно поштовање преосталог српског народа који ових дана мирним протестима брани границу у нашој јужној Покрајини.

Ваше Преосвештенство, ових дана смо сведоци озбиљне кризе на северу Косова и Метохије као и новим претњама које се надвијају над нашим народом. Шта Епархија чини у овој ситуацији и како гледате на тренутну ситуацију у нашој јужној Покрајини?

– Након недавног покушаја специјалних снага Косовске полиције да преузму контролу над пограничним прелазима Јариње и Брњак, дошло је до озбиљног нарушавања безбедносне ситуације на северу Косова. Наш народ у тим крајевима је сасвим природно и легитимно реаговао мирним протестима, јер Срби на северу Косова још од 1999. г. не дозвољавају да им се догоди оно што се нажалост догодило јужно од Ибра, одакле је протеран највећи део српског становништва. Од првог дана кризе на северу, Епархија је показала пуну солидарност са својим народом, али смо такође указивали и то, да на провокације не треба узвраћати било каквим насиљем. Мојим свештеницима сам саветовао да буду стално са људима на терену и да својим моралним ауторитетом не дозволе појединим самозваним патриотама да компромитују наш народ и његова настројења, јер би то дугорочно угрозило будућност Срба на целом Косову и Метохији. Зато са поносом могу да кажем да су мирни протести највећим делом прошли достојанствено и да је наш народ прихватио и подржао споразум који је постигнут између наше Владе и КФОР-а, око привременог режима на пограничним прелазима. Мислим да је сада свима јасно да се тзв. питање северног Косова не може решавати једностраним актима силе, већ једино дијалогом. Треба само имати стрпљења, али и одлучности да се за своје интересе изборимо достојанствено и мирно. Зато је од посебне важности да се наставе започети преговори Београда и Приштине, јер будућност овог целог региона није у конфликтима, већ у налажењу начина да живимо заједно. Док се не стекну услови за решавање најкрупнијих питања, веома је важно да се решавају она практична питања, која су важна за свакодневни живот грађана.

Да ли је безбедност српског становништва, као и свештенства и монаштва СПЦ на Косову и Метохији додатно угрожена после ових драматичних догађаја? Колико су озбиљне претње због хуманитарне катастрофе?

– Збивања на северу Косова неизбежно се одражавају на живот Срба јужно од Ибра. Догодило се неколико инцидената, који су изазвали повећану забринутост. Питања прелаза и царина се морају што хитније решити, јер ће у противном бити изазвана хуманитарна криза, посебно у здравству, што је недопустиво у 21. веку. Јужно од Ибра, тренутно имамо проблем у Прилужју (општина Вучитрн) где се локални Срби противе градњи моста, што би за последицу имало стварање транзитног пута за потребе околних албанских насеља, а то би за Србе тога села неминовно повећало безбедносне ризике. Наши људи нису против градње мостова који повезују људе и предлажу да се спорни мост гради мало подаље од села. Искрено верујемо да ће и у овом случају разум превладати и да ће се за ово наћи компромисно решење. И Приштина и међународна заједница треба да разумеју, да ће према њима Срби бити неповерљиви, све док се са њихове стране не покаже искрена и недвосмислена спремност, да се изађе у сусрет српским основним интересима. Са две трећине предратног становништва још у избеглиштву, српски народ на Косову и Метохији је и те како угрожен и с правом тражи већи степен заштите и права него што му се то тренутно нуди. Срби овде живе вековима и ми не можемо бити национална мањина. Зато се морају створити неопходни услови за нормалан живот нашег народа и повратак свих расељених, који желе да се врате на своја огњишта.

Можемо ли и смемо ли пристати на поделу КиМ, коју поново заговарају извесни политичари?

– Подела Косова и Метохије, коју нажалост крајње неодговорно заговарају поједини политичари под видом „разграничења Срба и Албанаца“, представља у суштини наше крајње неприхватљиво одрицање од најважнијих историјских простора која нам припадају. Треба имати у виду да јужно од реке Ибра, која се помиње као могућа линија поделе, живи већина косовско-метохијских Срба и на том простору су и наше најважније светиње. Ту првенствено мислим на Пећку Патријаршију, као духовно седиште СПЦ. Уколико би у наше време дошло до реализације овог плана, а из историје знамо да нема територијалних разграничења овакве врсте без насиља и егзодуса, Срби у јужним енклавама, који су у најтежим годинама остали и опстали на својим огњиштима, поново ће се наћи изложени страдању и прогону. Албански екстремисти већ јасно дају до знања да у случају поделе, на њиховом делу Космета неће бити места за Србе и српске светиње. Србија би поделом можда сачувала једно парче територије, али би изгубила за векове векова свој образ и пред Богом и пред историјом. Зато је неопходно наставити дијалог са косовским Албанцима и међународном заједницом. У тражењу најбољих решења, приоритет треба да има очување присуства што већег броја Срба на Косову и Метохији, као и обезбеђење наших светиња. То су најважнији и најлегитимнији интереси и Српске Цркве и Српске државе.

Преосвећени Владико, на мајском заседању Св. Арх. Сабора се говорило и о могућој подели рашко-призренске Епархије. Како гледате на ово питање из перспективе надлежног Архијереја?

– Иако већ неко време постоји идеја о подели рашко-призренске Епархије тј. обнове древне Епархије рашке, Свети Архијерејски Сабор на овогодишњем мајском заседању није прихватио ову иницијативу. Садашња Епархија има територијално пространство, али и неупоредиво мање верника од већине осталих епархија, док је дугорочна демографска ситуација у њој крајње неизвесна. Рашка и север Косова, главни су морални и економски ослонац Србима јужно од Ибра и подела Епархије би се вишеструко негативно одразила на јужне делове КиМ где су народ и наше светиње посебно угрожени. У ситуацији када поједини политичари помињу поделу Косова и Метохије, што већина Срба на овим просторима одбацује као опасну и штетну идеју, а уз то и неуставну, било би крајње нелогично да се у ово време, поделом Епархије прејудицирају политичка решења, која могу тренутно и у будућности имати несагледиво штетне последице за српски народ. Зато одговорно тврдим да ово решење није добро, док год се ситуација на овим просторима не смири и док не видимо у ком ће се правцу она развијати.

Какав се развој догађаја може очекивати у вези статуса рашчињеног владике Артемија, с обзиром да је помињано и његово одлучење од црквене заједнице?

– Архијереји су на прошлом Сабору показали озбиљну забринутост због антицрквених активности бившег епископа рашко-призренског, односно сада монаха Артемија и његових следбеника. Сведоци смо да бивши владика не само да није спреман да се смирено врати у црквени поредак, већ све активније ради на стварању подела у Српској Цркви, како у отаџбини, тако и у дијаспори. Зато ово питање није више питање једне Епархије већ целе наше помесне Цркве, која мора да предузме одговорне мере, како би се јасно послала порука верном народу, да је овде реч о групи појединаца, који су изашли из црквене заједнице и чије су активности духовно погубне. Веома је важно да је овај покрет ипак остао локалног карактера и да за сада нема подршку у нашем народу, који добро зна шта је Црква, а шта секта.

Какав је данас став нашег верног народа, после немилих догађаја који је подривао канонски црквени поредак СПЦ?

– Будући да у почетку многима нису били сасвим јасни разлози трајног разрешења, а потом и рашчињења бившег владике, једно време у народу је владала збуњеност. Неки су мислили да је реч о политичком прогону, или чак међународној завери. Међутим, свима онима који редовно учествују у црквеном животу, сада је јасно, који је посреди разлог за све оно што се десило. После свих ових догађаја, живот у Епархији се нормализовао и интензивирао. Рецимо, обнављају се угашене парохије, народ у много већем броју учествује у богослужењима, појачана је хуманитарна помоћ угроженим Србима, нарочито кад су у питању народне кухиње. Епархија, која је само пре годину дана била на рубу да крене путем отвореног раскола, у који би биле увучене хиљаде верника и отуђене бројне цркве и манастири, сада је чврсто укључена у живот и саборни поредак Српске Православне Цркве. Чак је и самовољни одлазак једног броја духовно незрелих и нестабилних монаха, ојачао и поправио ситуацију у нашим манастирима. Сви монаси и монахиње у рашко-призренској Епархији, сада су потпуно посвећени јачању црквеног јединства, што раније често није био случај, па су сада у нашим манастирима поново добродошли клирици и верници из осталих Епархија СПЦ.

Докле се стигло са обновом порушених храмова СПЦ који су уништени, каква је ситуација са Црквом Богородице Љевишке у Призрену, која је под заштитом УНЕСК-а, после недавног вандализма када је украден део оловног кровног покривача?

– Процес обнове наших светиња се и даље наставља, иако споријим темпом због недостатка новца и опште кризе. Неколико обновљених цркава већ су стављене у функцију. Обновљене су парохије у Приштини, Призрену, Истоку, а ускоро ћемо, ако Бог да, имати и парохију у граду Пећи. У Ђаковици је при крају обнова Храма Успења Пресвете Богородице, а радови се приводе крају и у Вучитрну. У Манастиру Девич је већ почела санација тешко оштећених фресака, а ускоро са фондовима УНЕСКА треба да се ради и у Богородици Љевишкој. И поред свега наведеног, још нам преостаје много тога да се уради и на другим местима. Крађа олова са крова Богородице Љевишке, поткопавање темеља Цркве Св. Недеље у Призрену, као и спречавање обнове Цркве у Самодрежи, показатељи су да наше светиње и даље остају угрожене од екстремиста и провалника. У наредном периоду намеравамо да посебно радимо на обнови оних храмова, око којих постоји реална могућност да се наши верни врате и оформе литургијску заједницу. То је мукотрпан и тежак пут, јер је већ прошло дванаест година од рата и откако је већи број нашег становништва морао да напусти своје домове и ове свете просторе. Ипак смо охрабрени жељом и упорношћу наших људи, који често и у немогућим условима улажу херојске напоре, како би били своји на своме. Посебно бих поменуо повратнике у селу Жач, који су прошле године доживели неколико напада, свакодневне претње, а и поред свега тога, опет су успели да остану, а у селу сада има и неколико деце.

Може ли Косовска полиција да заштити српске културно-историјске споменике, првенствено манастире Високи Дечани, Грачаницу и Пећку Патријаршију?

– У нашим светињама које обезбеђује Косовска полиција, до сада, осим на Љевишкој, нису забележени озбиљнији инциденти. Ипак, постоји још доста међусобног неповерења и зато имамо чврст став, да наше најважније и најстарије светиње и даље треба да обезбеђује КФОР. Око неких манастира, као што је нпр. Гориоч, имамо намеру да подигнемо посебну ограду, а већ је изграђена и нова улазна капија. По могућности, све ћемо то додатно осигурати и видео-камерама. Видео надзор сада је постављен и у Манaстиру Грачаници и надамо се да ћемо на тај начин, колико толико наше светиње и живот монаха и монахиња у њима учинити сигурнијим.

Који су најважнији разлози угрожености наших светиња на Косову и Метохији? Да ли је реч о верској или само етничкој нетрпељивости?

– Наше најважније светиње посебно су под ризиком, зато што представљају јаке симболе вековног присуства наше Цркве и народа на овом простору. Отуда је након рата и дошло до систематске кампање уништавања наших цркава, јер су албански екстремисти веровали да ће брисањем трагова српског постојања, избрисати и историју. Ипак, успели смо да се одржимо и дубоко верујем да ће и већина Албанаца на Косову и Метохији, ипак схватити да је будућност у међусобном поштовању и уважавању. Лично сматрам да овде није по среди сукоб хришћанства и ислама, јер наша Црква вековима живи на овим просторима са другим религијама на Косову и Метохији и наше најважније светиње преживеле су највеће опасности и најтежа искушења османлијске окупације.

Вратили сте седиште Епархије у Призрен, мада у њему данас живи свега осамнаест Срба. Какав симболички значај има овај чин? Срби су се тајно поздрављали са „Догодине у Призрену“, имају ли сада више наде да се та жеља и реализује? Имате ли проблема са боравком у Призрену?

– Званичним повратком седишта Епархије у Призрен, желели смо да покажемо да се наша Црква не повлачи са својих историјских простора. По угледу на распетог Христа, Црква сведочи да је управо тамо, где је највеће страдање, највећа и благодат. Кад год можемо, служимо у Саборној цркви Св. Ђорђа у Призрену. На тим Литургијама окупља се и по више стотина верника из разних крајева Косова и Метохија, као и поклоника из централне Србије и Црне Горе. Литургијским окупљањима у Призрену, као Црква, показујемо да после Крсног страдања неизоставно долази Васкрсење. Недавно је обновљен један број српских кућа у Призрену, а очекујемо да се обнова кућа настави, што ће довести убудуће до повратка већег броја људи. Обновом црквеног живота у овом граду, желели смо своме народу да дамо пример и да подстакнемо повратак. Надамо се да ћемо у томе, уз Божију помоћ, и успети.

Може ли наш живот да буде усмерен истинском повратку нашем Косову, кроз Косовски завет?

– Косовским заветом, наш народ је себе уврстио у ред изабраних и богоносних народа. Својом спремношћу на страдање Христа ради, потврђујемо нашу веру у Васкрслог Господа. Само Бог зна, у годинама које су пред нама, каква све беспућа чекају наш народ, без обзира где он живео. Духовним и литугијским повратком нашим светињама на Косову и Метохији, у које смо уградили свој завет са Богом, наш народ се непрестано духовно обнавља и препорађа. Ове светиње нам говоре шта смо били, шта смо сада и шта треба да будемо. Зато наш народ Косово гледа као свој Јерусалим, Свету Земљу, у чијој је мученичкој историји оваплоћена тајна Христовог страдања, али и Васкрсења.

Докле се стигло са идејом о обнови Богословије у Призрену?

– Ако Бог да, од септембра ове године очекујемо да почне поново са радом Богословија у Призрену, где ће наставу за сада похађати петнаестак ученика првог разреда. Задужбина Симе Игуманова, великог добротвора Призренске богословије, већ је обновљена, а тренутно стварамо услове за живот и рад професора и предавача. Постепеном обновом рада Богословије, наставићемо да радимо на повратку црквеног живота, а самим тим и повратком верног народа у ову древну српску престоницу.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Рашка област

Ситуација у рашкој области је такође веома компликована, јер је последњих деценија све мање Срба у тој регији, што је тренд и у другим рубним деловима Србије. Међутим, овој ситуацији великим делом доприносе и најновији покушаји злоупотребе исламске вероисповести у политичке сврхе, што додатно уноси немир не само међу наш верни народ, већ и међу муслимане, који желе да наставе да мирно живе са комшијама Србима. Проблеме у Рашкој области треба решавати на миран начин, а не претњама територијалног распарчавања Србије, што нас може вратити у време деведесетих година. Наше свештенство у новопазарском намесништву, активно се клони сваке дневне политике. Као Црква, трудимо се да будемо фактор мира, стабилности и добрих добросуседских односа. Веома је важно да се политичке амбиције појединаца не везују за веру, јер вера која се сведе на ниво политичке идеологије, постаје веома опасно оруђе у рукама неодговорних људи. Зато све Цркве и верске заједнице у Србији, треба активно да раде да се не дозволи злоупотреба вере у политичке сврхе, на било који начин и у било чије име.

[Guest]

Ескалација насиља на северу Косова - 11 лица повређено

27. Септембар 2011 - 14:24

Одштампај

(РТС, 27. септембар 2011) У сукобу Кфора и Срба на Јарињу повређено 11 особа, седам Срба и четири припадника Кфора. Сукоб пратили пуцњава, експлозије, употреба сузавца, гумених метака, али и бојеве муниције.

До сукоба је дошло када су војници Кфора испалили патроне сузавца, а затим и гумене метке, најпре према Србима који су опколили алтернативни пут из правца Лепосавића, а затим и ка Србима који су блокаду опколили из правца Руднице. Истовремено се чула и рафална паљба из ватреног оружја. Срби су се, потом, повукли иза насипа. Током поподнева више десетина војника Кфора хеликоптерима је превезено у базу код Јариња, јаво је репортер РТС-а Коста Гарић.

Из Кфора је прво саопштено да су војници били приморани да у самоодбрани испале гумене метке, пошто су их Срби гађали каменицама.Портпарол Кфора Кај Гуденоге потом је потврдио да су војници Кфора пуцали на Србе окупљене на прелазу Јариње. Гуденоге је за агенцију АП рекао и да су током сукоба повређена четири војника Кфора, од којих један теже, а три лакше, када је на њих бачена бомба кућне израде.

Седам повређених Срба, од којих шест са тешким телесним повредема, устрелним и прострелним ранама, збринуто је у болници у Косовској Митровици. Двојица повређених су оперисана. Иако Кфор тврди да је користио само гумене метке, лекари су новинарима показали снимке на којима се види присуство бојеве муниције, односно метака у телима повређених.

Директор здравственог центра у Косовској Митровици др Милан Јаковљевић рекао је да су сви рањени који су примљени у ту установу, повређени бојевом муницијом и показао зрно које је извађено из тела једног од повређених.

Најновије вести можете пратити на следећим сајтовима:

ВЕСТИ КИМ РАДИО - http://www.radiokim.net/?cid=3,7

РАДИО ТВ СРБИЈЕ (РТС) - www.rts.rs

B92 СПЕЦИЈАЛ КОСОВО - http://www.b92.net/info/kosovo/

НАСЛОВИ.НЕТ - МЕДИЈИ О КОСОВУ

http://www.naslovi.net/search.php?q=kosovo

ТWITTER (Твитови које прати Епархија КИМ)

http://twitter.com/#!/EparhijaKIM/following

(Епархија РП није одговорна за веродостојност и садржај вести које се објављују на овим сајтовима)

[Guest]

Празник Св. мученика Никите свечано

прослављен у манастиру Дубоки Поток

28. Септембар 2011 - 15:54

Одштампај

У манастиру Дубоки Поток, у Ибарком Колашину, свечано је прослављен празник Св. мученика Никите, чији се део часних моштију чува у овом манастиру. Св. Литургију служио је Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење арх. намесника митровачког протојереја-ставрофора Милије Арсовића, игумана црноречког протосинђела Јована, игумана ман. Зочиште протосинђела Стефана, игумана ман. Дубоки Поток протосинђела Ромила и свештенослужитеља из овог дела Епархије. Ово је била још једна прилика да се у овој светињи окупе верници и узнесу молитве Господу и његовом угоднику св. Никити. Након данашње славе у Дубоком Потоку Владика Теодосије обишао је верни народ у општин Зубин Поток и састао се са председницима општина Северног Косова са којима је разговарао о тешкој ситуацији у овом делу Епархије.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Наставак тензија на северу Косова - КФОР инсистира на уклањању барикада

29. Септембар 2011 - 8:24

Одштампај

На северу Косова мирно, али напето (29. септембар 2011)

Срби на северу Косова провели су још једну непреспавану ноћ, смењивајући се испред барикада на административним прелазима и свим важним путевима који воде ка централној Србији. Ноћ је протекла мирно. Срби су на то синоћ одговорили посипањем додатних тона шљунка на барикаду на главном мосту на Ибру. Ноћ су провели у шаторима које су поставили на мосту и у близини свих других великих барикада на северу (Блиц, 29.9.2011). Више вести са Косова на линковима на дну странице...

ОРУЖАНИ СУКОБ НА ЈАРИЊУ (27. септембар 2011)

(РТС, 27. септембар 2011) У сукобу Кфора и Срба на Јарињу повређено 11 особа, седам Срба и четири припадника Кфора. Сукоб пратили пуцњава, експлозије, употреба сузавца, гумених метака, али и бојеве муниције.

До сукоба је дошло када су војници Кфора испалили патроне сузавца, а затим и гумене метке, најпре према Србима који су опколили алтернативни пут из правца Лепосавића, а затим и ка Србима који су блокаду опколили из правца Руднице. Истовремено се чула и рафална паљба из ватреног оружја. Срби су се, потом, повукли иза насипа. Током поподнева више десетина војника Кфора хеликоптерима је превезено у базу код Јариња, јаво је репортер РТС-а Коста Гарић.

Из Кфора је прво саопштено да су војници били приморани да у самоодбрани испале гумене метке, пошто су их Срби гађали каменицама.Портпарол Кфора Кај Гуденоге потом је потврдио да су војници Кфора пуцали на Србе окупљене на прелазу Јариње. Гуденоге је за агенцију АП рекао и да су током сукоба повређена четири војника Кфора, од којих један теже, а три лакше, када је на њих бачена бомба кућне израде.

Седам повређених Срба, од којих шест са тешким телесним повредема, устрелним и прострелним ранама, збринуто је у болници у Косовској Митровици. Двојица повређених су оперисана. Иако Кфор тврди да је користио само гумене метке, лекари су новинарима показали снимке на којима се види присуство бојеве муниције, односно метака у телима повређених.

Директор здравственог центра у Косовској Митровици др Милан Јаковљевић рекао је да су сви рањени који су примљени у ту установу, повређени бојевом муницијом и показао зрно које је извађено из тела једног од повређених.

Најновије вести можете пратити на следећим сајтовима:

ВЕСТИ КИМ РАДИО - http://www.radiokim.net/?cid=3,7

РАДИО ТВ СРБИЈЕ (РТС) - www.rts.rs

B92 СПЕЦИЈАЛ КОСОВО - http://www.b92.net/info/kosovo/

НАСЛОВИ.НЕТ - МЕДИЈИ О КОСОВУ

http://www.naslovi.net/search.php?q=kosovo

ТWITTER (Твитови које прати Епархија КИМ)

http://twitter.com/#!/EparhijaKIM/following

(Епархија РП није одговорна за веродостојност и садржај вести које се објављују на овим сајтовима)

[Guest]

Епископ Теодосије осветио темеље новог парохијског дома у Звечану и посетио рањене Србе у Дому здравља

29. Септембар 2011 - 20:35 Одштампај

Епископ Рашко-призренски Теодосије данас је осветио темеље новог парохијског дома уз храм Св. Великомученика Георгија у Звечану. Реч је о објекту у коме ће се налазити велика сала за верни народ и друге помоћне просторије неопходне за рад ове парохије. Владики Теодосију саслуживао је архијерејски намесник митровички протојереј-ставрофор Милија Арсовић са ђаконом. Данашњем свечаном догађају присуствовали су и представници општине Звечан на челу са председником општине др Драгишом Миловићем и око стотињак верника.

Након освећења темеља у Звечану Епископ Теодосије је са свештеницима у Митровичком дому здравља посетио српске младиће који су рањени на административном прелазу Јариње пре два дана. Повређени који имају прострелне ране од бојеве муниције адекватно су збринути и налазе се ван животне опасности.

[Guest]

КФОР уклонио барикаду на Јарињу - Срби граде нову!

30. Септембар 2011 - 20:24

Одштампај

КФОР уклонио барикаду - Срби постављају нову (30. септембар 2011)

Око 13 сати Кфор је уклонио барикаду од шљунка који су Срби насули у близини административног прелаза Јариње, а у међувремену уклоњена је и препрека – такозвани јеж који је био постављен на месту уклоњене барикаде. Неколико десетина Срба почело је данас после подне да гради нову барикаду, око 300 метара удаљену од административног прелаза Јариње. Они су почели да насипају шљунак на коловоз, а међу окупљенима и припадницима Кфора није било инцидената.

ОРУЖАНИ СУКОБ НА ЈАРИЊУ (27. септембар 2011)

(РТС, 27. септембар 2011) У сукобу Кфора и Срба на Јарињу повређено 11 особа, седам Срба и четири припадника Кфора. Сукоб пратили пуцњава, експлозије, употреба сузавца, гумених метака, али и бојеве муниције.

До сукоба је дошло када су војници Кфора испалили патроне сузавца, а затим и гумене метке, најпре према Србима који су опколили алтернативни пут из правца Лепосавића, а затим и ка Србима који су блокаду опколили из правца Руднице. Истовремено се чула и рафална паљба из ватреног оружја. Срби су се, потом, повукли иза насипа. Током поподнева више десетина војника Кфора хеликоптерима је превезено у базу код Јариња, јаво је репортер РТС-а Коста Гарић.

Из Кфора је прво саопштено да су војници били приморани да у самоодбрани испале гумене метке, пошто су их Срби гађали каменицама.Портпарол Кфора Кај Гуденоге потом је потврдио да су војници Кфора пуцали на Србе окупљене на прелазу Јариње. Гуденоге је за агенцију АП рекао и да су током сукоба повређена четири војника Кфора, од којих један теже, а три лакше, када је на њих бачена бомба кућне израде.

Седам повређених Срба, од којих шест са тешким телесним повредема, устрелним и прострелним ранама, збринуто је у болници у Косовској Митровици. Двојица повређених су оперисана. Иако Кфор тврди да је користио само гумене метке, лекари су новинарима показали снимке на којима се види присуство бојеве муниције, односно метака у телима повређених.

Директор здравственог центра у Косовској Митровици др Милан Јаковљевић рекао је да су сви рањени који су примљени у ту установу, повређени бојевом муницијом и показао зрно које је извађено из тела једног од повређених.

Најновије вести можете пратити на следећим сајтовима:

ВЕСТИ КИМ РАДИО - http://www.radiokim.net/?cid=3,7

РАДИО ТВ СРБИЈЕ (РТС) - www.rts.rs

B92 СПЕЦИЈАЛ КОСОВО - http://www.b92.net/info/kosovo/

НАСЛОВИ.НЕТ - МЕДИЈИ О КОСОВУ

http://www.naslovi.net/search.php?q=kosovo

ТWITTER (Твитови које прати Епархија КИМ)

https://twitter.com/#!/EparhijaKIM/following/tweets

(Епархија РП није одговорна за веродостојност и садржај вести које се објављују на овим сајтовима)

[Guest]

Фонд Б92 - Још једна донација народним кухињама на Косову и Метохији

1. Октобар 2011 - 15:17 Одштампај

Фонд Б92 наставља да пружа помоћ народним кухињама на Косову као наставак акције Храна за енклаве. У Врбовцу код Витине пуштен је у рад систем за наводњавање обрадивог земљишта док је Викторија група донирала трактор и прикљуцну механизацију. Директор Фонда Б92 Веран Матић посетио је 29. септембра Косово и Метохију и посетио народну кухињу и газдинство заједно са протиницом Светлани Стевић, директором НВО „Мајка Девет Југовића“, која заједно са Епархијом Рашко-призренском и Косовско-метохијском води програм народних кухиња на КиМ. Епископ Теодосије се такође срео са г. Матићем, коме је пренео искрену благодарност Фонду Б92 и Викторија групи у име Епархије и њеног верног народа на несебичном труду који ће нарочито у ово тешко време сви умети да цене и поштују.

[Guest]

Eпископ Теодосије служио Св. Литургију у Новом Пазару и освештао новоподигнуту црквену салу у с. Осоје

2. Октобар 2011 - 18:19 Одштампај

Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије служио је данас Св. Литургију у храму Св. Саве у Новом Пазару уз саслужење свештенства новопазарског архијерејског намесништва. Након Св. Литургије Владика Теодосије освештао је новоподгнуту црквену салу на сеоском гробљу у селу Осоје, надомак Пазара и одредио место за подизање гробљанске капеле.

[Guest]

Храмовна слава цркве Св. Апостола и Еванђелисте Јована у Сочаници код Лепосавића

9. Октобар 2011 - 20:26 Одштампај

У Сочаници код Лепосавића данас је свечано прослављена храмовна слава цркве Св. Апостола и Еванђелисте Јована. Св. Литургију служио је Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије уз саслужење намесника митровачког прот. ставрофора Милије Арсовића, игумане црноречког Јована сочаничког Дамјана, пароха сочаничког Бранислава Дикића и још седам свештенослужитеља.

После Св. Литургије Владика је са свештенством и народом кренуо у литију око цркве, а потом благословио и преломио славски колач. Домаћин данашње славе био је славе био је Дом здравља из Сочанице. Након славског ручка који је приредила црквена општина са верним народом Сочанице Епископ Теодоисје је са свештеницима обишао обновљени храм Св. Петке у Церањској реци.

У манастиру Пећка Патријаршија такође је свечано прослављен данашњи празник и имендан Викарног Епископа Липљанског Јована. На Св. Литургији Епископу Јовану саслуживали су игуман дечански архим. Сава, протојереј-ставрофор Милован Киковић, јеромонах Игнатије и јерођакон Силуан. Свечану трпезу припремила је игуманија пећка мати Февронија са сестрама.

[Guest]

Свечано прослављен Михољдан у Великој Хочи код Ораховца

12. Октобар 2011 - 19:03 Одштампај

У Великој Хочи, недалеко од Ораховца, свечано је данас прослављена сеоска слава, празник преподобног Киријака Отшелника - Михољдан и завршетак овогодишње бербе грожђа.

Свету архијерејску Литургију у порти црквеСвете Ане, поред сеоске школе,служили су Викарни Епископ Липљански Јован и Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење монаштва и свештенства Епархије.Након Св. Литургије благословен је и преломљен славски колач, а потом одржан културно-уметнички програм који су за присутне припремила деца из ОШ „Светозар Марковић“ из Велике Хоче.

Епископ рашко-призренски Теодосије у беседи се захвалио Господу што је на Михољдан окупио народ у Великој Хочи.„Ово је дан када се сви сабирамо у заједници и љубави како би заблагодарили Богу за све плодове и дарове које нам даје и заиста мештани овог села благодаћу својом и захваљујући Господу Богу и дан данас постоје“, казао је епископ Теодосије.

Он је додао да је данашњи дан посебан за све како због празника Михољдана тако исто и због мештана Велике Хоче јер у најтежим данима у историји Срба на Косову и Метохији опстају на овом простору. Епископи, свештенство и гости су потом посетили и Дечанску виницу где их је дочекао и угостио монах Марко Дечанац, а потом им је послужен и славски ручак.

На Михољдан се традиционалоно обележава и крај овогодишње бербе грожђа. Како кажу становници Велике Хоче ова година није била повољна за производњу грожђа, али су и поред тога вино и ракија доброг квалитета. Локални произвођачи вино и ракију већином продају у Великој Хочи јер и нарочито због тренутне безбедносне ситуације нису у могућности да пласирају своје производе на друго тржиште.

Велика Хоча је метохијско место са 13 средњевековних цркава и један од најпознатијих винарских региона у Србији, још од времена Стефана Немање када су се на овом простору налазио метох манастира Хиландара. Ово је данас једино преостало српско село у ораховачкој општини. Многи виногради су од 1999. опустошени а чокоти већим делом посечни. Због небезбедности виногради се обрађују само у кругу од 500 метара.

[Guest]

Патријарх Српски Иринеј на прослави Покрова Мајке Божије у манастиру Пећкој Патријаршији

14. Октобар 2011 - 21:54 Одштампај

У древном седишту српских архиепископа и патријараха и ове године је свечано прослављена једна од манастирских слава - Покров Пресвете Богородице. Овогодишња прослава празника посебно је обележена свечано захваљујући Његовој Светости Патријарху Српском Иринеју који је уочи празника учествовао у свечаном вечерњем богослужењу са акатистом Мати Божијој, а потом на дан празника служио Св. Литургију у храму Св. Апостола.

Његовој Светости саслуживали су Епископ Рашко-призренски Теодосије и Викарни Епископ Липљански Јован са више од двадесет свештенослужитеља из неколико Епархија Српске Православне Цркве. Св. Литургију је певао хор ученика новообновљене Призренске Богословије Св. Кирила и Методија. Празник Покрова мајке Божије и ове године саборно је окупио више стотина верника који су у раним јутарњим часовима пристигли из разних крајева Србије, Црне Горе и Републике Српске. Нарочито је било много верника из Метохије који су и ову прилику искористили да поздраве Патријарха Српског у његовом историјском дому - Пећкој Патријаршији.

Обраћајући се верницима у беседи Патријарх Иринеј је посебно говорио о љубави мајке Божије која штити и својом милошћу покрива верни народ нарочито на страдалним просторима Косова и Метохије."Налазимо се сабрани у овој прекрасној светињи у коју се враћамо и сабирамо, у наше мученичко Косово и Метохију, наше светиње које су преостале јер су многе спаљене и уништене, рекао је Патријарх, позвавши верни народ "да се духовно и физички и даље сабира у Богу чија нас рука води".

Беседа Патријарха Српског Иринеја на Св. Литургији 20 МБ

Првојерарх Српске Цркве посебно је нагласио да "у овом тешком времену не смемо да престанемо да кроз покајање пружамо руку Господу да нас води као и наше свете претке и да нас не оставља". Он је подсетио да је Бог допустио да овако тешко пострадамо јер смо и сами томе највећом мером криви и зато је потребно да му се вратимо покајањем. Дао нам је невоља да се сетимо њега и завапимо му . У наставку беседе Патријарх Српски је говорио о нади у Господа и Пресвету Богородицу и да се Богу непрестано треба враћати кроз покајање, веру и причешће и Бог нас никада неће оставити. Не смемо да заборавимо, закључио је Патријарх Иринеј да Господ није на страни моћних и силних, већ оних који га носе у својим срцима"

На крају Св. Литургије Патријарх Српски благословио је и преломио славске колаче који су припремиле сестре манастира Пећке Патријаршије и данашњи домаћин славе, Ранко Јокоћ, српски повратник из Пећи. Потом је обављен помен Јанићију Карићу, који је у тешка времена послератног атеизма одано помагао манастир Пећку Патријаршију и који је у знак благодарсноти Цркве сахрањен на манастирском гробљу. Служби је присуствовао и син покојног Јанићија Драгомир са породицом, који се пријавио за домаћина славе следеће године.

Након тога Патријарх Иринеј је дао краћу изјаву за медије: “Ми се надамо уз помоћ Божју, уз њихову помоћ, уз помоћ светог краља Дечанског који је недалеко одавде, светог Јоаникија Девичког који је такође у близини, да ће они својим светим молитвама заштитити и учинити да Косово увек припадне народу коме је припадало толико векова. Радује ме да видим велики број народа сабраног данас поред свих тешкоћа невоља и опасности. Многи су вероватно и изложивши се опасности дошли да данас учествују у празнику, у молитвама празничним и да приме благодат Божју”, казао је патријарх Иринеј.

Патријарх Иринеј kim Vimeo.

Данашња свечаност завршена је свечаним славским ручком који је припремила игуманија манастира Пећке Патријаршије мати Февронија са сестрама. Ручку и данашњој свечаности присуствовали су и међународни представници италијанског и словеначког КФОР-а, УНМИК-а и ОЕБС-а. У поподневним часовима многи поклоници посетили су манастир Високи Дечани да би се поклонили моштима Св. Краља Стефана Дечанског.

PICASA - GALLERY - ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА 14.10.11

[Guest]

Саграђена кућа за једанаесточлану српску породицу Ђурић у Косовском Поморављу

17. Октобар 2011 - 20:47 Одштампај

Jеданаесточлана породица Ђурић из села Бинач код Косовске Витине, данас је, после 12 година живота у стану од само 28 м2, коначно добила кров над главом. Нова кућа је изграђена захваљујући донаторима из земље и иностранства који су учешћем у акцији „Да и они имају кров над главом“ прикупили 16.500 евра и тиме омогућили изградњу и опремање нове савремене куће површине 53 м2. Овим приликом, Епископ Теодосије уручио је и захвалнице донаторима госпођи Радмили Милентијевић из Њујорка, Институту за физику из Београда, Правном факултету из Београда, Црквеној општини Свети Сава из Њујорка, Црквеној општини из Едмонтона, као и Колу српских сестара из области Сан Франциска (при Цркви Св.Јована Крститеља у граду Сан Франциско, при Цркви Св. Тројице у Мораги, при Цркви Св. Архангела Михаила у Саратоги и при Цркви Св. Ђорђа у Оакланду).

У име донатора, кључеве куће је породици Ђурић уручио Епископ рашко-призренски Теодосије који је тим поводом рекао: „Данас је радостан дан за једанаестачлону породицу Ђурић са деветоро деце, за нас и за донаторе ове куће који су је са љубављу саградили. Већина српских породица у Косовском Поморављу, као и породица Ђурић, на нашу велику радост имају много деце, али нажалост живе у врло тешким условима и потребна им је помоћ. Где је пуно деце ту је потребан и новац, тако да се ове породице суочавају са сиромаштвом. Због тога апелујем на све људе добре воље у земљи и иностранству да помогну породицама са КиМ, а особито онима које живе у Косовском Поморављу, јер су многеод њих чврсто решене да остану на својим огњиштима иако се хране у народним кухињама.“

Захваљујући се донаторима у име своје породице, видно узбуђен, Мирослав Ђурић је рекао: „Кућа пуно значи за моју породицу. Живели смо у тешким условима,али смо, захваљујући Мајци девет Југовића и свим донаторима, добили нову кућу. Пресрећни смо!“ Присутнима се, у име организатора хуманитарне акције, обратила и председница НВО Мајка девет Југовић Светлана Стевић: „Хвала свима који су допринели да се овај дом сагради и надамо се да ћемо и убудуће успеватида помогнемоонима којима је помоћ потребна.“

Том приликом, Епископ Теодосије уручио је и захвалнице донаторима:госпођи Радмили Милентијевић из Њујорка, Институту за физику из Београда, Правном факултету изБеограда, Црквеној општини Свети Сава из Њујорка, Црквеној општини из Едмонтона, као и Колу српских сестара из сан Франциска.

Породица Ђурић,која има деветоро малолетне деце,једна је од бројних породица на Косову и Метохији које су остале без својих домова јер су им Албанци 1999. године спалили кућезбог чегасу морали да беже спасавајући голе животе. Утеху и привремени смештај нашли су код породице, али су све до сада живели у јако скромним условима, у стануод 28 м2. Такође, захваљујући оброцима из витинске народне кухиње успели су да преживе и дочекају овај радостан дан.

Вреди истаћи и то да је један од чланова ове породице и мала Јована која се више месеци појављивала у споту за Хуманитарну акцију „Један СМСза један оброк гладнима на КиМ“ захваљујући којем су многи људи помогли опстанак не само породице Ђурић и народних кухиња,него и скоро 2.000 сиромашних људи из енклава који у њима добијају једини сигурни дневни оброк.

Епархија Рашко-призренска и НВО "Мајка девет Југовића" искрено благодаре свима који су помогли да породица Ђурић коначно дочека свој нови дом.

Видео материјал можете преузети са www.infobiro.tv

За све додатне информације можете се јавити Ђорђу Јовановићу на адресу [email protected] или на број телефона 065 3245440.

[Guest]

Вечерње новости: Монахиња моли, лечи и теши - Хуманост и патриотизам на делу

19. Октобар 2011 - 23:23

Одштампај

Најплеменитији погвиг: Монахиња Ирина, лекар по струци, обилази старе и немоћне широм Космета. Калуђерица из Грачанице десет година помаже у изолованим енклавама и селима

На прагу оронулих или тек саграђених повратничких кућа, у селима у која ретко ко да свраћа, монахињу Ирину са нестрпљењем сваке седмице ишчекују малобројни Срби широм Космета. Ирина Петровић, лекар по струци, монахиња у манастиру Грачаница, већ десет година обилази и лечи старе и болесне, али и повратнике у изолованим енклавама и метохијским селима.

- Још пре десет година, када је наш манастир, после доласка међународних снага, постао сабирни центар за лекове, када сам схватила да због недостатка слободе кретања Срби и остали неалбанци не могу да оду ни до лекара, у манастиру су предложили да искористим своје лекарско знање и помогнем – прича сестра Ирина. Каже, уз благослов цркве, како би избегла евентуалне проблеме, основала је лекарску организацију „Свети Јован Милостиви“ и уз помоћ једног броја лекара са централаног Космета, крајем 2001. године и званично започела своју хуманитарну мисију лечења широм Космета. Манастирским комбијем, поклоном грчке православне цркве, углавном пуним лекова које је успевала да набави посредством хуманитарних организација одлазила је онима којима није имао нико да помогне сем ње.

- Најтеже је старима и код њих и даље најчешће одлазим – прича монахиња. А на прегледе јој често долазе и муслимани, а понекада и Албанци…

- Када сам са доктором Звонком Сташевићем, интернистом, нефрологом, први пут отишла у село Драјчиће надомак Призрена, формирао се ред мештана да их прегледамо. Осим малобројних Срба, углавном старијих мештана, на прегледе су дошле и њихове комшије муслимани. А један од њих нам је уступио кућу за прегледе.

Где нико није крочио

- Првих година по формирању лекарске организације, одлазила сам у српске средине где претходно нико од Срба није крочио. Тада је мене и колеге лекаре, који би кренули са мном, пратила специјална јединица Унмикове полиције из Приштине, док последњих неколико година одлазимо сами без пратње.

Обилази их и даље, каже. Носи им лекове, које сама некако набавља јер су донације, које су углавном стизале из Грчке, сада престале…

А лекови су неопходни и седамдесетогодишњој Момирки Симић из повратничког села Новака код Призрена. Каже да њу и њене комшије сестра Ирина одржава у животу.

- Болесни смо, стари и сами. Немамо с ким ни реч да проговоримо. Када дође сестра Ирина сваки пут нас прегледа, донесе нам лекове, али се и испричамо. Утеши нас. Обрадује. Донесе некада и намирнице. Да није ње, не знам ко би нам врата отворио.

Ирину која два пута недељно ординира у Дому здравља у Сушици, са нестрпљењем очекују и у свих двадесетак повратничких села у Метохији у опфштинама Исток и Клина. Али и по манастирима на Космету. Јер сестра Ирина, наравно лечи и монахиње у Пећкој Патријаршији, Девичу…

Помоћ и даље потребна

- Иако је претходних година наша држава отворила лекарске амбуланте у готово свим већим српским срединама, још увек је много пацијената које лечи наша организација. Реч је углавном о старима који због немоћи или лошег материјалног стања нису у могућности да редовно посећују лекаре – каже сестра Ирина.

Д. Зечевић (Новости), среда 19. октобар 2011