Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[Мара]

Од Пољкине молитве до васкрсења Теоктистиног храма у Ђаковици

 

30. Децембар 2012 - 18:08

Извор: Правосавље.ру

Град Ђаковица, на северозападу Метохије, у равници реке Ереник, добио је име по војводи Вука Бранковића, Јакову, мало познатом феудалцу и господару овога места. У српским, турским и италијанским изворима записан је по овом имену. У турском попису из 1485. помиње се ,, село Ђаковица“ са 67 домаћинстава. Сва имена обвезника у том попису су српска, осим два која су могуће албанског порекла. Сачувани су примерци новца у музејима у Београду са натписом ,, Иаков“. У општини Ђаковица је до јуна 1999. живело око 12 500 Срба. Највећи број Срба који су живели у самоме граду, је живео у Српској улици, око цркве Успења Пресвете Богородице. После потписивања Кумановског споразума, јуна 1999. Срби су прогнани из Ђаковице. Они који су, у нади да им се ништа неће десити, остали у својим домовима, киднаповани су и убијени, а међу њима и петочлана породица Шутаковић.

Тада је у кућици у порти цркве Успења Пресвете Богородице живела Полексија Кастратовић – Пољка. Док су сви одлазили она је остала, пруживши уточиште немоћнима који нису имали где. А када су и они отишли, Пољка је остала у црквеном дому са још четири суграђанке, уз заштиту војника италијанског КФОР-а. Ти дани су за њу били тешки, страшни, а ноћи дуге као године. Од детињства васпитавана у вери православној, веровала је да ће се све средити, да ће се Срби опет вратити. Док је из Ђаковице одлазила српска војска, полиција, народ, њена родбина, много је плакала, и на коленима молила Мајку Божју да свима помогне, а њој да снаге да издржи. У тим тренуцима је настала њена молитва: ,, У име Оца дај ми Боже памет, и Сина да знам све о Богу, и Светога да претрпим сваку невољу, несрећу,бол, жалост, тугу, увреду, болест и смрт. Духа да волим сваког и ко ме воли и ко ме не воли. Амин. Нека тако буде!“

И заиста, ова молитва и звоно које се два пута дневно оглашавало са звонаре Ђаковачке цркве, постали су део неписаног типика по којем су поред Пољке, живеле и Надежда Исаиловић, Васиљка Перић и Јела Мијовић, последње српкиње у Ђаковици.

И када су у мартовском погрому албански екстремисти срушили цркву у Ђаковици, оне и ако евакуисане у манастир Дечане, нису одустале од своје цркве. Долазиле су са дечанским монасима и пратњом КФОР-а да обиђу згариште, запале свећу, а Пољка је говорила: ,,Ово је свето место, и овде мора да се опет подигне црква!“ И када су други говорили да често прође и 30-40 година да се крене са изградњом цркве, она није одустајала. ,,Ово је удар на Бога, и овде ништа сем цркве не може да опстане. Црква мора да се гради и поново ће православни да се врате . Ко се враћа са вјером, може да опстане, а ко се враћа са интересом, не може да опстане. Најважније је да нам црква буде у души, да имамо вјере, јер без вјере не може. Стари људи да се нису молили Богу не би могли да опстану песто година под Турцима.“

И заиста, на месту порушене кућице у црквеном дворишту изграђена је нова кућа, конак, а на месту старе цркве, изникла је нова. Пољка, Нада, Васиљка и Јела су се вратиле у Ђаковицу у априлу 2009.године , а у октобру им се придружила и Ружица Спајић. После две године , 25. септембра 2011. нова црква је освећена и претворена у манастир, а Пољка и Ружица су замонашене. Пољка је добила име Теоктиста и постављена за настојатељицу манастира, а Ружица је добила име Јоаникија. После смрти бака Јеле у црквеном дому у Ђаковици су остале њих четири, две баке и две монахиње. Од света који их окружује одвојене су високим зидом, а капија крај које увек стражари КПС полицајац, се отвара само кад баке потврде да знају оног ко им долази у посету. Наша посета почетком децембра је била најављена, и баке су нас очекивале. Пред нас је прва изашла монахиња Јоаникија, а одмах за њом и бака Васиљка. Гости им ретко долазе па су нам се обрадовале и срдачно нас повеле у салон, уређен једноставно, са старинским ћилимима на поду и креветима. Крај камина, у којем је тихо треперила ватра, стајала је мати Теоктиста. Приђосмо на благослов, питасмо се за здравље. ,,Добро смо, рекоше све три, а бака Нада је отишла у Грачаницу код лекара“.

Мати Теоктиста нас поведе у цркву, у којој се својом лепотом истицао   нови иконостас, рад дечанских монаха. Отпевасмо заједно тропар, а наш гост, брат Гаврило из Бања Луке упита: ,,Да л су заиста иконе на иконостасу у старој цркви мироточиле?“. – Ех, - рече мати Теоктиста, то су биле три старинске иконе, из 1821,1823.и 1824. До рушења је из њих излазио благоухани мирис. Цела је црква мирисала. По усменом предању, које је мени казивао пре рата осамдесетогодишњи Влада Кузмановић, то су мирисале сузе народа који је пре петсто година од турског паше измолио градњу цркве у српској улици. Данима су Срби долазили код паше, плакали, молили, и измолили цркву. Паша, који се сјећао свога српског порекла ( одведен је као ,, данак у крви“), је на крају дозволио под условом да је за једну ноћ изграде и не кажу никоме. И заиста, по Божјем промислу, а за чудо Турцима који су сутрадан туда пролазили, на овоме мјесту је стајала црква. Како су успели, не знам, није ми објашњено, то Бог зна. Турци су сматрали то чудом па је нису срушили. Нису тада постојале школе ко данас, ал су људи били школовани духовно. Сузама су измолили од паше да направе и зид, како се молитва из цркве не би чула на улицу и привукла Турке. А зид не већи, оволики (показује руком до своје висине мати Теоктиста) и у њега узидали ћупове велике метар са метар, и све ћуп до ћупа. Пробили на ћупу дно окренули навамо, а оно гротло окренули ка унутра. И тако су се молили Богу у цркви да се на улицу није чуло. И ти ћупови су трајали у зиду до 2004.године. Кад се зид срушио, од старости, ја сам узела један ћуп да оперем и сачувам кад дођу наши у посету да им покажем, то је документ. Али за осам дана се десио 17. март, црква је срушена, и све је уништено... Стално ми је пред очима тај дан. Ја сам се попела на звонару кад сам чула галаму. А около се окупиле жене, дјеца, око 3000 људи је било, и старе жене, ја не знам шта је то било! Нас су Талијани пребацили у Дечане, да нас заштите, а исте ноћи цркву су неверници срушили...

Вратисмо се у салон. Кафа нас је већ чекала на столу, скувала бака Васиљка. На тањиру послужена печена тиква, Божићни је пост. На вратима се појави возач из Клине, са кесама пуним намирница. Послали га монаси из Дечана по бака Наду у Грачаницу. Са њим је дошла и Лепосава Мазић из Клине. Пре пар година се са мужем вратила у своју кућу у Клини, а пре пар недеља муж јој се упокојио. Сахранили су га на гробљу у Клини а она је остала сама. -Тешко је кад човек остане сам, - каже Лепосава, али шта да радим имам Господа и Мајку Његову, они су са мном. Понекад ме деца и унуци обиђу, а кад - кад ме довезу овде да се мало поразговарам са овим мојим пријатељицама.

Бака Васиљка цело време стоји и двори нас. Рођена је у Ђаковици, ту се удала, подигла децу, радила. Никада проблеме није имала са комшијама, нити на послу. Муж јој је умро, деца су отишла, а она је остала ту свих ових година.

- Много нам значи што имамо редовно Литургију, каже нам. Долазе из манастира Дечана, чији смо метох, да служе јеромонаси, најчешће Петар или Серапион. Понекад дођу и поведу нас у Дечане, или неки други манастир на Литургију. Монаси из Дечана брину о нама и помажу кад год нам нешто затреба. За славу и задушнице дођу расељени Ђаковчани да нас посете, можда ће доћи и за Бадњи дан. Од како је обновљена црква обављена су два крштења и једно венчање, а то је и више од наде.

- Неки од расељених Ђаковчана, су продали кућу, неки нису - каже мати Теоктиста. Знам неке који су продали и сад им је жао, плачу. Грех је да се продаје, ако је морао да побјеже тренутно, морао је, можда није могао да издржи. Ал да не продаје кућу и да не клоне духом, па у своје време опет ће доћ ту. Само да се Богу молимо, светиње да чувамо. А они што руше, мисле да могу православље да сруше, али то не могу никако.

- Полицајци који чувају манастир и нас су добри, каже нам бака Нада. Са њима нисмо имали проблема.

А када се вечерња магла поче спуштати на ово место у којем четири Српкиње живе, сведоче о прошлости и показују примером, свима нама, пут у будућност, ми прођосмо кроз велику капију манастирску и кренусмо кући. Иза капије коју полицајац затвори остадоше четири жене, и црква, као светионик православља у обесрбљеној Ђаковици.

Оливера Радић, 26.12.2012. год.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/mediji/od-poljkine-molitve-do-vaskrsenja-teoktistinog-hrama-u-djakovici

[Срђан Ранђеловић]

Епархија рашко-призренска осуђује напад на верни народ у Ђаковици

6. Јануар 2013.
 
 

Албански екстремисти покушали да онемогуће долазак верника у храм Пресвете Богородице у Ђаковици и прославу Бадњег дана.

Група екстремних Албанаца покушала је да блокира долазак православних верника у цркву Успења Пресвете Богоридице у Ђаковици, протестујући због најављеног доласка расељених Срба из тог града. Упркос протесту, бадњак унет у цркву и одслужена света Литургија.
 
Припадници ултранационалистичког покрета Самоопредељење окупили су се испред улаза у православну цркву Успења Пресвете Богоридице у Ђаковици, протестујући због најављеног доласка расељених Срба из тог града поводом Божићних свечаности. Упркос протесту група од 40 православних верника унела је бадњак у цркву. И поред покушаја албанских екстремиста да онемогуће служење Литургије и прославу Бадњег дана, свету Литургију је одслужио јеромонах Петар из манастира Високи Дечани. Група верника из Ђаковице је после свете Литургије уз пратњу косовске полиције посетила манастире Високи Дечани и Пећку Патријаршију.
 
Из Ђаковице је након конфликта 1999. године протерано целокупно српско становништво. Једини преостали српски становници ове општине су две монахиње и две старице које живе уз храм Успења Пресвете Богородице који је од прошле године постао манастир и метох лавре Високи Дечани. Иначе, ова црква је до темеља уништена у налету албанских екстремиста 2004. године, да би после три године била поново обновљена напорима Епископа Теодосија и Комисије за обнову српских православних храмова.
 
Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује овај инцидент, који је још једном показао да без икаквог разлога албански екстремисти не одустају од своје бесомучне намере да онемогуће живот православних Срба, па чак и прославу једног од најсветијих хришћанских празника.
 
Извор: Епархија рашко-призренска



http://www.spc.rs/sr/eparhija_rashkoprizrenska_osudjuje_napad_na_verni_narod_u_djakovici

[Срђан Ранђеловић]

Бадње вече обележено широм Косова

Чаглавица, 7 jануар 2013.
 
 
Срби на Косову и Метохији синоћ су обележили Бадње вече, уочи најрадоснијег празника - Божића, а централна литургија, коју је служио владика Tеодосије, одржана је у Храму Светог Димитрија у Косовској Митровици.
 

У свим црквама и манастирима Епархије рашко-призренске, чак и местима у којима више и нема пуно Срба, као што су Приштина, Пећ и Призрен, служене су литургије, након чега су наложени бадњаци.
 
Централна прослава Бадње вечери била је у Косовској Митровици, где је у Храму Светог Димитрија литургију служио епископ Tеодосије, а прослави је присуствовао шеФ Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин.
 
У Чаглавици, надомак Приштине, Срби су великим ватрометом, који је трајао више од 15 минута, обележили Бадње вече. Tоком Бадњег дана у готово свим срединама где живи српско становништво било је приметно појачано присуство Косовских полицијских снага.
 
Иако је обичај да се бадњаци секу рано изјутра, Срби су овог пута, из безбедносних разлога, по бадњаке одлазили нешто касније, посебно они јужно од Ибра.
 
Срби на северу Косова су, такође из истих разлога, најчешће организовано по селима тек у касним јутарњим сатима ишли у оближње шуме по бадњаке.
"Од 1999. године ми идемо организовано у сечу бадњака. Мушкарци из целог села се скупе и одлазе у оближњу шуму да секу бадњак, који потом носе у своје домове", рекао је Танјугу Витомир Милановић из Лешка.
 
Међутим, ни овогодишњи Бадњи дан није протекао без инцидената, пошто су припадници "Самоопредељења" покушали да спрече групу Срба да уђу у храм у Ђаковици.
Tanjug



http://www.pravoslavie.ru/srpska/58635.htm

[Мара]

Свечано прослављен празник Праотаца Христових и Св. Архиепископа Данила II у манастиру Бањска

 

2. Јануар 2013 - 18:52

 

На празник Св. Данила II Архиепископа Српског Епископ Теодосије служио је Св. Литургију у капели посвећеној овом светитељу у манстиру Бањска. Након Св. Литургије Владика Теодосије је благословио и преломио славски колач са игуманом манастира јеромонахом Данилом који данас прославља и свој имендан.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/svecano-proslavljen-praznik-praotaca-hristovih-i-sv-arhiepiskopa-danila-ii-u-manastiru-banjs-0

[Мара]

Најава - Божићна богослужења

 

5. Јануар 2013 - 12:43

НАЈАВА БОЖИЋНИХ БОГОСЛУЖЕЊА:

Божићна богослужења и ове године биће одржана у свим храмовима и манастирима Епархије Рашко-призренске. Епископ Рашко-призренски служиће у Косовској Митровици и Грачаници према следећем распореду:

БАДЊИ ДАН - 16.00-18.00 Вечерња служба са налагањем бадњака при храму Св. Великомученика Димитрија у Косовској Митровици

БОЖИЋ - 09.00-11.00 Божићна Литургија у манастиру Грачаници

Епархија Рашко-призренска позива верни народ ове богоспасаване Епархије да се и ове године у што већем броју окупи у својим храмовима и у миру и духовној радости прослави радосни празник Рођења Господа Исуса Христа.

 

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/najava-bozicna-bogosluzenja

[Мара]

Албански екстремисти покушали да онемогуће долазак верника у храм Пресвете Богородице у Ђаковици и прославу Бадњег дана

 

6. Јануар 2013 - 12:58

Група екстремних Албанаца покушала је да блокира долазак православних верника у цркву Успења пресвете Богоридице у Ђаковици, протестујући због најављеног доласка расељених Срба из тог града. Упркос протесту, бадњак унет у цркву и одслужена Св. Литургија.

Припадници ултранационалистичког покрета Самоопредељење окупили су се испред улаза у православну цркву Успења пресвете Богоридице у Ђаковици, протестујући због најављеног доласка расељених Срба из тог града поводом божићних свечаности.

Упркос протесту група од 40 православних верника унела је бадњак у цркву. И поред покушаја албанских екстремиста да онемогуће служење Литургије и прославу Бадњег дана, Св. Литургију је одслужио јеромонах Петар из манастира Високи Дечани. Група верника из Ђаковице је после Св. Литургије уз пратњу косовске полиције посетила манастире Високи Дечани и Пећку Патријаршију.

Из Ђаковице је након конфликта 1999. године протерано целокупно српско становништво. Једини преостали српски становници ове општине су две монахиње и две старице које живе уз храм Успења Пресвете Богородице који је од прошле године постао манастир и метох лавре Високи Дечани. Иначе, ова црква је до темеља уништена у лалету албанских екстремиста 2004. године да би после три године била поново обновљена напорима Епископа Теодосија и Комисије за обнову српских православних храмова.

Епархија Рашко-призренска најоштрије осуђује овај инцидент, који је још једном показао да без икаквог разлога албански екстремисти не одустају од своје бесомучне намере да онемогуће живот православних Срба па чак и прославу једног од најсветијих хришћанских празника.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/albanski-ekstremisti-pokusali-da-onemoguce-dolazak-vernika-u-hram-presvete-bogorodice-u-djakov

[Мара]

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

7. Јануар 2013 - 10:17

Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

"А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога"(Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус" (Лк 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе.

Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: "Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/mir-boziji-hristos-se-rodi

[Мара]

Божићна посланица Српске Православне Цркве

7. Јануар 2013 - 13:15

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 2012. ГОДИНЕ

И Р И Н Е Ј

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

Мир Божји – Христос се роди!

Радујте се, праведни, кличите небеса,
Играјте горе јер Христос се роди...
(стихира на божићном јутрењу, глас четврти)

Божић нам доноси радосну и дивну вест да је вечни Син Божји постао Човек, Богочовек Исус Христос. Оваплоћењем Његовим испунило се пророштво пророка Исаије: Ето, Девојка ће зачети и родиће Сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог (Мт 1, 23; Ис 7, 14). Од тог дана, па до краја века, Бог је са нама и ми смо Божји. Син Божји је сишао на земљу, а човек се успео на небо. Све се сјединило. Анђели са људима певају, а људи учествују у анђелском животу. Свети Јован Златоуст назива Божић мајком свих празника и, дивећи се Рођењу Божјем као чудесној тајни, прославља га говорећи: „Гледам чудновату тајну. Гласове пастирâ чујем у ушима својим. Анђели певају, арханђели поју, серафими славослове, сви празнују гледајући Бога на земљи, а човека на небесима. Бога, Који се на небесима налази, гледају као Онога Који је Узрочник Свог силаска на земљу. Човека, који је на земљи, гледају како се човекољубљем Божјим нађе на небу.“ Бестелесни Бог узима тело, Невидљиви бива видљив, Онај Коме нико не могаше да се приближи постаје опипљив, Безвремени добија почетак, Син Божји постаје Син човечји. Ово јављање Божје у нашем свету и у нашем животу почетак је нашег сопственог уласка у свет Божји. Дакле, смисао Божића јесте у томе да је Бог дошао људима како би се они приближили Њему.

Говорећи о јединству божанске и човечанске природе у Личности Христовој, свети Григорије Богослов са побожним чуђењем каже: „Колико је дивљења достојно ово сједињење Бога са човеком! Какво је то чудесно сједињење! Онај Који јесте ствара се. Онај Који богати друге сиромашан постаје. Онај Који је пунотан испражњава се. Он се испражњава од славе Своје да бих ја окусио од пуноће Његове.“ Унижење Христово јесте снисхођење љубави Његове према роду људском. Да није Бог дошао човеку, не би човек могао да дође Богу. Без унижења Исуса Христа не би било могуће да се оствари обожење човека (Флп 2, 6-8).

Смирењем и унижењем себе изражава се највећа љубав. Онај ко љуби занемарује самога себе и даје се другом. Устима светог Златоуста Христос говори сваком од нас: „Тебе ради, дете моје, осиромаших, избивен бих, унизих се од славе моје. Оставих Оца и дођох ка теби који ме мрзиш и одбацујеш. Дотрчах ка теби да те учиним својим. Тебе са самим собом сјединих. И горе на небесима тебе имам и доле на земљи сједињен сам са тобом.“ Очовечењем Христовим, за свакога од нас отвори се рај, небеса се распростреше по земљи, небеско се са земаљским сједини. Анђели и људи заједно прослављају заједничкога Господа, Оца нашега небеског. Човек почиње да се нада Васкрсењу. Гле, радује се Царство небеско! И све ово даровано је безграничним снисхођењем божанског човекољубља које учини ово велико чудо – дође Бог у наш свет.

Чиме можемо да узвратимо Господу за бескрајно обиље човекољубља Његовог?

На Његову љубав ми најчешће одговарамо својом незахвалношћу јер Га својим начином живота вероватно више жалостимо него што Га радујемо. А наше хладне душе, тела и срца ништа тако не загрева као љубав Божја зато што је Бог љубав (1. Јн 4, 16). Ко је од љубави отуђен, отуђен је од Бога Који се само љубављу усељава у човека. Не мислимо само на небеску стварност већ и на земаљску. Када се снага љубави толико манифестује у нашим људским односима, како ли је тек кад Бог загрли човека, кад га прими у Своје наручје? Када се Бог усели у човека, у човеково срце и у човеков ум, можемо ли појмити радост сусретања са Лицем Бога Живога? Кад је толика радост када се сретнемо ми, пролазни људи, једни са другима и када гледамо лице један другога, колика ли је радост Бога видети, са Богом се срести? А ово је Дан у којем смо се са Богом срели, у којем смо Бога видели и Бога примили.

На Божић је дошао Бог, уселио се у нас, да би нас научио како да једни друге загрлимо, једни другима опростимо. Бог је нама опростио, како да се ми усудимо да једни другима не опростимо? Нема тога зла које нам неко може нанети, а да би оно могло надвладати добро овог Божића и да би могло надјачати у нама спремност на опроштај. Зато, волимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали Оца, Сина и Духа Светога, Бога љубави! Љубимо једни друге љубављу којом нас је Бог заволео пре настанка света, љубављу којом нас љуби у Сину Свом Љубљеном! Волимо једни друге љубављу која не тражи своје, која се не горди, која све трпи, свему се нада (1. Кор 13, 7)! Имајмо на уму да се та љубав простире на целокупну природу око нас, којом нас Бог дарује, храни и радује! Чувајмо своје и њено здравље и лепоту! Не заборавимо да Долазак Сина Божјег у свет има космички значај! Преко тог Догађаја спасавају се од смрти не само људи него и читава Божја творевина. Славећи Божић, децо наша духовна, ми увек изнова подсећамо сами себе и једни друге на неизрециву и свепрожимајућу божанску љубав и прослављамо љубав којом нас је Бог заволео пре него што ми заволесмо Њега и којом нас вечно воли.

Поред љубави, која је свеза савршенства (Кол 3, 14), данас су нам преко потребни мир и добра воља. Зато у нашим срцима увек, а посебно о Божићу, треба да одјекује анђеоска песма: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! (Лк 2, 14). Ова божићна порука, браћо и сестре, садржи у себи три велике истине и на овим речима се, као на три камена темељца, заснива начин, смисао и коначни циљ људског живота.

Прва истина јесте позив човеку да прославља Бога. Славити Бога може само онај ко је открио најдубљи смисао живота. Што је дубље знање о Богу као Творцу, Промислитељу и Дародавцу свих добара, то је већа човекова радост живота, то је већа и његова спремност да слави Бога.

Друга истина јесте мир на земљи. Миротворство је Божје својство. Њиме човек постаје син Божји, по речи Христовој: Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим звати! (Мт 5, 9). Само они људи који се помире са Богом и са људима око себе могу наћи мир у својој души; једино такви људи су истински миротворци. Њима је мир у срцу и на језику. Иначе, онима који се не помире са Богом и људима у уму и у срцу, мир може бити на језику, али у срцу су им мржња и рат. Што је више Бога у срцима људи, то је више мира на земљи. Што је мање тога богатства, то је више отимања за земаљском влашћу и богатством, више себичног немира, отимања једних од других.

Трећа истина јесте добра воља међу људима као темељ људског заједништва. Тамо где се роди мир, наступа добра и блага воља међу људима. Добра воља се рађа из љубави, из богољубља и човекољубља, из благих мисли, топлоте душе и срца, јер истинска љубав ништа не тражи за себе.

Живимо у времену у коме су ове вредности – хришћанске и, верујемо, вечне – обезвређене и запостављене. Духовна криза оставља страшне последице по међуљудске односе. Поново не говори брат са братом, син са оцем, кум са кумом, сусед са суседом. Разлога и оправдања, смислених и бесмислених, као и увек, има на претек. Питамо се: зар је могуће да нас толико помрачују наше властољубље и самољубље да нам све овосветско буде драгоценије од оца, мајке, брата, сестре, кума, суседа, ближњега? Наше време је одавно време потресâ, социјалне несигурности и отуђења. Живимо у времену у коме је све на продају, у коме се тргује свим и свачим, па и истинском слободом и људским достојанством. Овоземаљска правда и право не јемче нам право на своје, па ни на живот онде где постојимо од када постојимо. Да ли се, уосталом, правда моћникâ овога света икада другачије испољавала? Да ли је ово први пут у историји да судије заборављају речи премудрог Соломона: Ко оправда кривога и ко суди правога, обојица су гад пред Богом (ПрС 11, 6)?

Али зато што је време такво какво јесте, због тога што је оно такво откако је греха и што ће такво бити док је зла у свету, Божић нам долази као мелем на рану, као најдубља утеха, која од Бога долази и којом нас Он ослобађа од туге и враћа нам поверење у Његову правду и Његову истину. Божић нам враћа поверење и у људску доброту и љубав и буди наду да она не само може да засија у срцима људским већ и да се може, милошћу Божјом, пројавити и кроз људске институције, упркос осионости силникâ овога света и века.

Божић је Дан утехе и наде за све избегле и изгнане, па и за све оне из рода нашега који једу горки изгнанички хлеб. Не тугујте и не очајавајте, децо наша духовна, сетите се да је највећи и најпознатији Изгнаник у роду људском био нико други до Богомладенац Витлејемски! Са Њим су Пресвета Богородица и праведни Јосиф, чим је дошао у овај свет, морали да беже из Земље обећане у Земљу ропства.

Божић је Дан радости и за народ Светога Саве, расут вољно и невољно по свим меридијанима од Европе до Америке и Аустралије. Очински бринући, позивамо вас да не заборавите своју православну веру и свој језик, да не заборавите богомоље и гробове својих предака, да не заборавите своје светосавске корене који су овде у овој земљи Божјој која се Србијом зове и у другим крајевима који су вековна постојбина Србинова.

Божић је Дан којим почиње и Васкрсење, а Васкрсења не бива без страдања, страдална децо наша на Косову и Метохији! Знајте, запамтите и научите децу своју да би они научили децу своју (5. Мој 6, 6-9) да је изгнани јеврејски народ скоро двадесет векова чекао дан повратка земљи отаца својих, а српски народ пет векова чекао ослобођење Старе Србије. Поучени речима Псалмопојца (Пс 137, 3), и ми ускликнимо: Ако заборавим тебе, Косово, и тебе, Метохијо, нека ме заборави десница моја! Помоливши се Богу на стоту годишњицу ослобођења Косова и Метохије 1912. године, положимо и сада наду на Господа!

Божић је Дан у којем смо ослобођени од оковâ греха, смрти и сатане, а овогодишњи Божић славимо пред почетак свечаног обележавања 1700-годишњице Миланског едикта којим је свети цар Константин хришћанима дао слободу и право да Христа слободно прослављају. Нажалост, у овој јубиларној години слободе хришћанског исповедања вере управо та слобода ускраћена је нашој браћи и сестрама припадницима Охридске Архиепископије, чијег Поглавара, архиепископа Јована, држе заточеног у тамници они који већ више деценија не дозвољавају да ризу Христову, безбожном руком раздерану, поново саставимо. У овом дану, када се земља радује са небом, упућујемо речи љубави, утехе и охрабрења деци Охридске Архиепископије, на челу са њеним Предстојатељем и Светим Синодом.

Осећајући све тешкоће и невоље у којима се налазимо данас и мутне облаке који су сe наднели над наш мученички и страдални народ, поучени овим великим Даном, ми вас, децо наша духовна, позивамо да останете у вери Христовој и вери наших светих предака. Знајмо, расте ли вера наша у Богомладенца Христа, истовремено расте и љубав наша према Њему и ближњима. Јер, вера непрестано открива у Христу све новија и новија савршенства, богатства и красоте, због којих Га ми све више и више волимо. И као што нема граница вери нашој у Христа, тако нема граница ни љубави нашој према Њему. Само су људи велике вере укорењени и утемељени у љубави, јер је љубав Божја свела Бога на земљу, што је и порука Божића који данас славимо.

Бог је сишао са неба на овај свети Дан да би нас из прашине дигао изнад сваког неба и изнад сваке земаљске тајне. Ово је наша радост, наше весеље и наша утеха које нам даје Божић. И због тога вас на овај благи Дан, децо наша духовна, позивамо да се саберете у Цркви која је Тело Христово, на светој Литургији у којој нам се даје Христос, јер изван Цркве нема спасења, јер изван Цркве нема Спаситеља. Радосно вас позивамо, враћајте се Богу Живом! Благо нама када се Богу враћамо! А коме бисмо другоме ако не Богу? И када бисмо се вратили ако не у ове божићне дане? Нека је благословен овај свети Дан и ви будите благословени у том светом Дану, Христовом Рођендану. У Њему се рађамо и препорађамо, у Њему постајемо људи, богољуди, и добијамо свој истински и непролазни смисао. И тако осећајмо и говоримо: Са нама је Бог, нека разумеју сви народи!

Мир Божји – Христос се роди!

Ваистину се роди!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2012. године.

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Архиепископ пећки,
митрополит београдско-карловачки
и патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ источноамерички МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ

Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН

Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ тимочки ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ славонски САВА

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ далматински ФОТИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ ваљевски МИЛУТИН

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ нишки ЈОВАН

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ

Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ

Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

Викарни Епископ липљански ЈОВАН

Викарни Епископ ремезијански АНДРЕЈ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички и мјестобљуститељ Епархије битољске МАРКО

Викарни Епископ стобијски ДАВИД

http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/bozicna-poslanica-srpske-pravoslavne-crkve

[Мара]

Прослава Рођења Господа Нашег Исуса Христа у манастиру Грачаници

7. Јануар 2013 - 15:00

Након Божићњег јутрења Радосни празник Рођења Господа и Спаситеља Исуса Христа у манастиру Грачаница прослављен је Св. Архијерејском Литургијом коју је служио Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење осморице свештенослужитеља. Поред више стотина верника свечаном божићном богослужењу присуствовали су и представници Владе Србије: шеф канцеларије за Косово и Метохију г. Александар Вулин, г. Мирко Крлић и председник владине комисије за нестала лица Вељко Одаловић. Свечаном слављу и божићном ручку присуствовали су и високи међународни званичници: шеф канцеларије ЕУ на Косову г. Самуел Жбоггар, Командант КФОР-а генерал-мајор Фолкер Халбауер, специјални ЕУ представник за баштину СПЦ на Косову и Метохији г. Димитрис Мосхопулос и други.

На Литургији је прочитана патријархова божићна посланица у којој се позива на мир и праштање. Након Св. Литургије подељени су пакетићи малишанима, а потом је за све госте приређен божићни ручак у манастирској трпезарији.

Због инцидента који је изазвала Косовска полиција неоснованим хапшењем неколицине Срба боравак г. Вулина хитно је прекинут наредбом да сместа напусти територију Косова. Владика Теодосије је поводом хапшења присутних верника и крајње бруталног односа према његовом госту г. Вулину упутио најоштрији протест Косовској полицији.

Празник рођења Христовог свечано је прослављен у свим парохијским храмовима и манастирима Епархије Рашко-призренске. Богослужењима је присуствовао велики број верног народа, нарочито малишана.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/proslava-rodjenja-gospoda-naseg-isusa-hrista-u-manastiru-gracanici

[Мара]

Прослава Божића у манастиру Високи Дечани

 

7. Јануар 2013 - 15:02

Радосни празник Рођења Господа Исуса Христа свечано је прослављен у манастиру Високи Дечани. На Бадње вече, после вечерњег богослужења уз певање божићних песама унесен је бадњак, а потом послужена вечера за све присутне госте. У раним јутарним часовииа почело је јутарње богослужење које је настављено Св. Литургијом коју је служио игуман манастира архимандрит Сава уз саслужење братије манастира. Литугији су присуствовали команданти италијанског и словеначког КФОР-а као и 60так страних гости. Због претњи демонстрацијама и медијске хајке којој је манастир већ данима изложен од стране општинских власти бројни поклоници из Метохије који су желели да присуствују богослужењу нису могли да дођу у Високе Дечане. О. Сава је изјавио за РТС да од завршетка рата није било мање домаћих верника на Литургији и да таква ситуација показује крајње лошу безбедносну ситуацију у којој живи ова светиња која је на светској листи културне баштине УНЕСКО.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/proslava-bozica-u-manastiru-visoki-decani

[Мара]

Саопштење Епархије Рашко-призренске поводом покушаја онемогућавања мирног прослављања Божића на Косову и Метохији

 

7. Јануар 2013 - 16:04

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА

Поводом покушаја ометања овогодишње прославе Рођења Христовог и недоличног понашања Косовске полиције у Грачаници Епархија Рашко-призренска издаје следеће:

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Овогодишња прослава Рођења Христовог на Косову и Метохији засењена је крајње недоличним и провокативним понашањем Косовске полиције која у манастиру Грачаници спровела праву "полицијску рацију" међу посетиоцима манастира и ухапсила неколико верника који су дошли на прославу празника. Владика Теодосије је изјавио да Косовска полиција оваквим понашањем одвраћа вернике од посета својим светињама и на крајње примитиван начин показује бруталну силу. Имајући у виду инциденте које је Косовска полиција изазвала за прошлогодишњи Видовдан, готово да је правило да сваки верски празник Православне цркве протекне у страху од полицијског терора и хапшења. Владика Теодосије такође је изразио велико незадовољство због некоректног односа косовских институција према српским званичницима којима је забрањено да посете светиње СПЦ или су принуђени, као данас г. Вулин, да хитно напусте манастир Грачаницу пре завршетка свечаности. Сличан инцидент се догодио и пре пар месеци када је Владику Теодосија посетио г. Марко Ђурић, саветник Председника Републике, који је потом на крајње бруталан начин био истеран са територије Косова. Епископ Теодосије пренео је присутним међународним званичницима да је овакво понашање косовских институција неприхватљиво и да се на овај начин онемогућава нормално прослављање хришћанских празника.

Иако на Косову и Метохији за сада нису забележени озбиљнији инциденти, прослава Божића је посебно била отежана у Ђаковици и у манастиру Високи Дечани. Јуче, на Бадњи дан, група ултранационалиста, припадника албанске организације "Самоопредељење" одржала је протест испред манастира Успења Пресвете Богородице у Ђаковици у намери да спречи посету групе православних верника. Они су том приликом политички изманипулисали и организацију "Мајке Ђаковице", а све са намером да се у граду у који иначе не може да се врати ниједан српски прогнаник већ 13 година, онемогући нормалан живот четири српске старице од којих су две примиле монашки чин. Спрега општинских власти и екстремиста и даље функционише као што је функционисала у нередима 2004. године када су неки од општинских руководилаца оркестрирали паљење цркава у Ђаковици и неким другим општинама.

Ултранационалисти из организације "Самоопредељење" заказали су пре два дана и протест на сам дан Божића пред манастиром Дечани, а под изговором противљења одлуци Врховног суда Косова који је потврдио власништво 50% манастирске земље коју су локалне структуре пуних 12 година оспоравале манастиру. Запаљиве изјаве председника општине Дечани Расима Сељманаја, који је поручио да неће испунити одлуку Врховног суда Косова, и представника организације "Самоопредељење" одвратиле су бројне вернике који су желели да прославе Божић уз кивот Св. Краља Стефана Дечанског. Напомињемо да ово није први пут да локална општина уз сарадњу са екстремним нациоалистичким организацијама терорише манастир Високи Дечани. Манастир је од завршетка рата четири пута био оружано нападнут, а више пута су организаоване демонстрације уз слање порука мржње, верске и етничке нетрпељивости иако је манастир за време рата поред осталих помагао и косовским Албанцима и примио у своје зидове око 200 избеглица Албанаца. Опсесивна етничка и верска мржња према манастиру Дечани и другим светињама СПЦ само показује мрачну страну косовског друштва које са толерисањем оваквог понашања тешко може очекивати интеграцију у европске политичке и цивилизацијске кругове.

Архимандрит Сава, игуман манастира Високи Дечани изјавио је да иако демонстрације на крају нису одржане (захваљујући интервенцијама на највишем нивоу) ниједан верник са Косова и Метохије није могао да дође и присуствује божићном богослужењу у манастиру. Служби је присуствовало око 60так страних држављана, команданти италијанског и словеначког контингента и поклоници који су раније пристигли у манастир. Отац Сава је указао да отворено ширење мржње против манастира Дечани и Српске Православне Цркве од појединих општинских званичника и екстремних група показује крајње ружну слику о Косову које је данас једино место на европском континенту где хришћани своје празнике не могу нормално да прослављају. Архимандрит Сава је затражио од међународних снага КФОР-а јачу заштиту манастира јер су локалне општинске власти показале да неприхватањем одлука сопствених косовских судова и ширењем етничке мржње у народу нису у стању да обезбеде овакве светиње и споменике УНЕСК-а, као што је манастир Високи Дечани.

 

КИМ Радио - Хапшење Срба у Грачаници после Литургије

КИМ Радио - Вулин добио наредбу да напусти Косово

РТС - Протест и хапшења испред цркве у Ђаковици

http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-pokusaja-onemogucavanja-mirnog-proslavljanja

[Мара]

На други дан Божића Епископ Теодосије служио Св. Литургију у манастиру Високи Дечани

 

8. Јануар 2013 - 15:30

На други дан Божића, када Црква прославља Сабор Пресвете Богородице и Св. Јосифа Обручника, Епископ Рашко-призренски Теодосије служио је Св. Литургију у манастиру Високи Дечани. Будући да је Св. Јосиф Обручник слава манастирске дуборезачке радионице Владика Теодосије је данас благословио и преломио славски колач који су припремили братија дуборесци. У току Св. Литургије као знак признања на досадашњи труд у монашком животу и манастирским послушањима Епископ Теодосије одликовао је чином протосинђела дечанске јеромонахе Димитрија (Шћекића) и Данила (Кандића).

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/na-drugi-dan-bozica-episkop-teodosije-sluzio-sv-liturgiju-u-manastiru-visoki-decani

[Мара]

На празник Св. Првомученика Стефана Епископ Теодосије служио Св. Литургију у манастиру Сопоћани

 

9. Јануар 2013 - 15:56

Данас је на празник Св. Првомученика и Архиђакона Стефана Епископ Рашко-призренски Теодосије служио Св. Литургију у манастиру Сопоћани. У току Св. Литургије Владика Теодосије је у чин игумана произвео протосинђела Теоктиста, настојатеља манастира указавши у својој беседи да је чин игумана велика част и признање, али и обавеза духовног руковођења монашком обитељи. У Св. Литургији такође су учествовали протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, арх. намесник новопазарски, архимандрит Јован, игуман манастира Црна река и протођакон Зоран Гођевац.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/na-praznik-sv-prvomucenika-stefana-episkop-teodosije-sluzio-sv-liturgiju-u-manastiru-sopocani

[Мара]

Поводом протеста који је данас у Дечанима организовало удружење "Самоопредељење"

 

10. Јануар 2013 - 17:19

Поводом протеста који је данас у Дечанима оргазизовало удружење "Самоопредељење" (Ветвендосје), а поводом одлуке Врховног суда Косова којом се манастиру Високи Дечани признаје право на 20 хектара манастирске земље, коју манастир већ годинама гористи, игуман манастира архимандрит Сава Јањић дао је следећу изјаву:

"Данашњи протести, који су били заказани за сам дан Божића, па потом отказани, представљају непотребну политизацију једног имовинског питања које је решено одлуком Врховног суда Косова. Као и до сада, манастир Високи Дечани апелује на грађане да поштују владавину права и закона и не дозволе појединцима и групама које већ годинама прете манастиру или организују протесте против СПЦ, да подгрејавају климу етничке и верске нетрпељивости. Као резултат тих претњи манастир је већ четири пута од 1999. године оружано нападан, чиме су доведени у опасност животи и монаха и војника КФОР-а који га чувају.

Земља која је призната манстиру од стране Врховног суда Косова била је у власништву манастира до 1946. године када је заједно са још 700 хектара земље бесправно одузета у налету комунистичке диктатуре. Влада Србије је 1997. године започела процес реституције повратком једног дела одузете земље и манастир већ 15 година користи двадесетак хектара земље, која је благовремено укњижена у катастру. Иако су општинске власти 2002. год. незаконито фалсификовале катастарске податке, што је установила и посебна комисија УНМИК-а 2008. год., међународна заједница на Косову и Метохији је од 1999. год. до завршетка имовинског спора гарантовала манастиру право на коришћење земље, која је од суштинског значаја за економски опстанак манастира Дечани.

Епархија Рашко-лризренска и манастир Високи Дечани поздрављају одлуку Врховног суда, која даје наду да ће не само Цркви, већ и свима онима којима је земља неправедно одузета или узурпирана, нарочито последњих година, бити враћено законско право, што представља темељ сваког правног друштва."

Према информацијама које је примила Епархијска инфо-служба данашњи протест је прошао мирно иако су се могле чути крајње агресивне оптужбе против манастира, које су већ данима ширене у медијима од стране општине и представника Самоопредељења. Због погоршања безбедносне ситуације око манастира КФОР већ три дана изводи војну вежбу заштите манастира уз учешће већег броја војника и хеликоптера. Због претњи поводом одлуке Врховног суда и најаве демонстрација на Божић 7. јануара, у манастир први пут од завршетка рата није могао да дође ниједан православни поклоник са Косова и Метохије.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/povodom-protesta-koji-je-danas-u-decanima-organizovalo-udruzenje-samoopredeljenje

[Мара]

Шеф канцеларије ЕУ г. Самуел Жбогар подржао одлуку Врховног суда поводом питања земље манастира Високи Дечани

 

12. Јануар 2013 - 9:28

 

ЕВРОПСКА УНИЈA КАНЦЕЛАРИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА КОСОВУ СПЕЦИЈАЛНИ ПРЕДСТАВНИК ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

 

 

Обавештење за медије
Жбогар о одлуци Врховног суда у вези са општином Дечани

Приштина, 11. јануар 2013.

Самуел Жбогар, Шеф канцеларије и Специјални представник ЕУ на Косову, коментарисао је недавна дешавањау општини Дечани у вези са одлуком Врховног суда о имовинском спору.

"Европска унија поздравља одлуку Специјалне коморе Врховног суда која води казакључењуовог случаја. Забринут сам, међутим,коришћењемовог деликатног питањарадикраткорочних популистичких циљева, како налокалном, тако и нанационалном нивоу.

У духу поштовања владавине закона, све стране су дужне поштовати одлуку Врховног суда. Основа ефикасности правосудног система Косова је схватање тог да не постоји простора за политичко уплитање у правне поступке. Све стране су дужне да осигурају гаранције за ефикасно извршење одлука.

Владавина закона може ефикасно функционисати само онда када је је сваки појединац или институција сигуран у то да се само преко косовског система може постићи правда. Према томе, позивам општинске власти у Дечанима, као и органе са националног нивоа, да покажу да поштујувладавинузакона и правилних  правних поступака”, рекао је г. Жбогар.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/sef-kancelarije-eu-g-samuel-zbogar-podrzao-odluku-vrhovnog-suda-povodom-pitanja-zemlje-ma