Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[Мара]

Широм Косова и Метохије обележене Здушнице

 

9. Март 2013 - 16:27

Обележене Задушнице на Космету

Неколико стотина Срба на Задушнице, у пратњи косовске полиције, обишло православно гробље у јужном делу Косовске Митровице, где су и овога пута затекли порушене споменике. Срби из централне Србије у организацији Kанцеларије за КиМ запалили свеће на гробљу у Ђаковици.

Из северног дела Косовске Митровице Срби су до гробља у јужном делу града стигли у пратњи полиције, а инцидената није било.

 

https://www.facebook.com/photo.php?v=525129460870556&set=vb.100001205196907&type=2&theater

Извештај РТС

 

Већина Срба који су обишли гробље истиче да су Задушнице једина прилика када, уз пратњу полиције, безбедно могу да посете гробове својих преминулих рођака и пријатеља.

Протојереј-ставрофор Милија Арсовић каже да не само да су споменици порушени, већ су и мермерне плоче почеле да нестају са гробља.

"Данас смо видели овде још једну тугу, још један бол, још једну муку, јер заиста они не знају да стану. Не само да су срушени споменици, већ су и мермерне плоче почеле да се носе са овога светога места, јер ово јесте свето место, где има крст, а они се труде да затру траг крста", рекао је Арсовић.

Верници су огорчени јер је у јужном делу Косовске Митровице на српском гробљу уништено око 90 одсто споменика и тамо се умрли Срби не сахрањују од 1999. године, док у северном делу града на албанском гробљу нема ниједног оштећеног споменика.

Расељени Срби из Приштине самоиницијативно су обишли тамошње гробље, а стотинак Срба из централне Србије у организацији Kанцеларије за Косово и Метохију запалило је свеће на православном гробљу у Ђаковици.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/sirom-kosova-i-metohije-obelezene-zdusnice

[Мара]

РТС - Обнова православних храмова у Призрену

 

9. Март 2013 - 16:51

Обнова православних храмова у Призрену

У једном од најстаријих градова на Балкану, Призрену, до 1999. године живело је 12.000 Срба да би их, до 2010. године, опстало једва десетак. После обнове порушеног Храма Светог Ђорђа и Богословије Светих Кирила и Методија, данас их је преко 50.

У Призрену је до 1999. године живело 12.000 Срба да би их до 2010. године опстало свега десетак. Од обнове Богословије и других православних храмова у граду данас живи преко 50 Срба.

Из црквеног дворишта, и после девет година, видљиви су трагови мартовског погрома из 2004. године. У Богословији, која је после 1999. године измештена у Ниш, па поново враћена у Призрен, уписана је друга генерација ученика.

Полазници Богословије немају слободу кретаља кроз град али, како кажу, могу да се кроз прозоре диве некада царском граду Призрену.

Станко Станић, ректор Универзитета у Бањалуци, са супругом стипендира четири ученика призренске Богословије, а владика рашко-призренски Теодосије каже да је њеном обновом учињено много за српски народ.

"Обновом Богословије ми дајемо нашем народу много. Овде се школују и васпитавају свештеници који ће бити пастири већином овде у овој епархији", каже владика Теодосије.

Руском донацијом враћа се сјај и живопису Богородице Љевишке. Свештеник Слободан Ђорић каже да очекује да ће црква почети са радом ове године иако су олтарски део и бочни бродови цркве и даље у гарежи.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/rts-obnova-pravoslavnih-hramova-u-prizrenu

[Мара]

Подсећање на Мартовски погром 2004

 

15. Март 2013 - 16:41

Архива вести о дешавањима на Косову и Метохији у пролеће 2004. године

 

 

Овде можете преузети и поглавља књиге "Мартовски погром на Косову и Метохији" коју су 2004. године издали Министарство културе Владе Републике Србије и Музеј у Приштини (са измештеним седиштем).

Судбина културне баштине на Косову и Метохији (PDF, величина датотеке 864KB)

Светиње и културна добра уништени у мартовском погрому (PDF, 3,48MB)

Уништена и оштећена културна добра на Косову и Метохији у периоду од 1999. до 2004. године (PDF, 3,41MB)

Угрожена културна добра на Косову и Метохији (PDF, 4,63MB)

Библиографија (PDF, 536KB)

 

 

ФОТОГАЛЕРИЈЕ МАРТОВСКИ ПОГРОМ 2004

Prizren, Prizren2 Devic Obilic, Obilic2 Pristina Lipljan Kosovo Polje Djakovica Caglavica Gnjilane Podujevo Podujevo2 Belo Polje, Belo Polje2 Vladika u Prizrenu Mitrovica St. Sava Mitrovica neredi Svinjare, Svinjare2 Vucitrn St. Sava, Mitrovica 1 St.Sava, Mitrovica 2

 

Паљење Призрена
http://www.kosovo.net/www.besimi.com/prizreni/default.htm

Kosovsko proleće/Kosovo Spring from kim on Vimeo.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/podsecanje-na-martovski-pogrom-2004

[Мара]

Подсећање на Мартовски погром 2004

 

15. Март 2013 - 16:41

DRUŠTVO

SUTRA JE DEVET GODINA OD POGROMA NA KOSOVU I METOHIJI

Ostali su goli život i nada

Tokom nasilja 17. marta 2004. ubijeno 19, a 900 osoba je povređeno, zapaljeno oko 800 srpskih, romskih i aškalijskih domova, proterano 4.000 ljudi, srušeno i oskrnavljeno 39 srpskih crkva i manastira

Ispod gomila polomljenog crepa izbijao je, na nekoliko mesta, modar plamen bez dima. Premeštali smo se s noge na nogu i teško disali od vreline i jare. Pod nama su goreli poslednji ostaci Crkve Svetog Nikole u Prištini. Dogorevao je ikonostas, izuzetni duborezački rad debarskih majstora, jedan od najvrednijih i najlepših u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, nestajale su stotine biblijskih scena, likova i ornamenata, u pepeo se pretvarala uspela kompozicija sa desetinama ikona. Iza su bili filigranski krstovi, dva jevanđelja – dar ruske carice Katarine. Od hrama su ostali samo zidovi. Otpao je jedan sloj fresaka, a ispod njega se pojavio stari prvi živopis, sagorelih boja, siv i nevešto rađen za prištinsku pravoslavnu sirotinju početkom 19. veka. Izlazili smo brzo, kao iz krečane i prošli pored dvorišnog zida uz koji su stajale gomilice kamenja. Kamenice je skupljao prištinski paroh Miroslav Popadić. Njima su, godinama od 1999, gađali crkvu, njega, popadiju Branku... On je odavde izvučen u poslednjem trenutku 18. marta dok mu je parohijski dom goreo iznad glave. Danas se u ovom domu, iza ovog istog zida ponovo igraju sveštenička deca Milijana, Anastasija, Novak i Filip.

Pogrom 17. marta 2004. godine zahvatio je skoro svaki segment života kosovskih Srba, od kulture i vere do gole egzistencije i opstanka. Retko kada se, na tako velikoj teritoriji, jedan narod susreo sa potpunim nestankom, čak i na mestima gde su, umesto njega, ostali spomenici, groblja ili nekoliko nemoćnih staraca ili monahinja.

Etnička stihija, dobro organizovana i vođena, krenula je i na manastir Devič u Drenici. Zadužbinu despota Đurđa Brankovića obnavljao je ondašnji vladika raško-prizrenski Pavle. Svuda se videla njegova skromna ruka i trud da, sa sestrinstvom manastira, podigne i oporavi ono što je do temelja bilo razoreno u Drugom svetskom ratu. Devič nije zaboravljao i vraćao mu se, kao srpski patrijarh, i u godinama kada je tu oblast kontrolisala Oslobodilačka vojska Kosova. Jednom su ga, na prilazu manastiru, zaustavili i legitimisali:

– Stari, daj ličnu kartu – kaže uniformisani pripadnik OVK.

On mirno daje svoju staru prizrensku ličnu kartu.

– Ovo je naša država – ljutito govori patrijarhu i vraća mu ličnu kartu.

– Kad je vaša država, šta onda radite po šumama – upita ga patrijarh Pavle i njegov automobil produži put manastira.

Njegov trud nije preživeo vatru 17. marta, ali je preživela volja monahinja da se vrate oskrnavljenom grobu svetog Joanikija Devičkog i započnu obnovu. Nekima od njih ovo je drugi povratak na zgarište. Sada već starice, izlaze iz vojničkog šatora francuskog Kfora i lopatama polako počinju da čiste pepeo poslednjeg pogroma. U Devič se vratio život.

Nikada u svoj istoriji Srpska pravoslavna crkva, u tako kratkom vremenu, nije pretrpela teži udarac i to na teritoriji koja se smatra srpskim Jerusalimom. U samom njenom centru, u Prizrenu, nije ostalo nijedno srpsko obeležje koje nije rušeno, paljeno i skrnavljeno. Sistematično uništavanje Bogorodice Ljeviške trajalo je satima, a palitelji, u ovo kulturno dobro sa Unesko liste, donose stare automobilske gume, kako bi vatra brže progutala neka od najlepših slikarskih dela prve polovine 14. veka. Slikarstvo živih boja, nove dinamike i osećanja, što je stotinama godina čekalo da se sa njega skloni malter i kreč otomanskih osvajača, ponovo je padalo u mrak i crnilo pogroma 17. marta. Danas se, s teškom mukom, s lica Bogorodice prizrenske, hraniteljke gladnih, skida gar i oživljavaju majstorski potezi slikara Nikole i Astrape. Ali, nije to najgore što se dogodilo Prizrenu. Tamo je nestao grad, gradski duh, multietničnost, uništeno je staro srpsko jezgro grada, orijentalno i gospodsko. Srbi su, prvi put, prestali da budu gradski ljudi i postali interno raseljena lica, u svom gradu, u bazi nemačkog Kfora.

Ipak, u međuvremenu, grad se pretvorio u ideju, u svaki povratak, u pojedinca i njegov trud i rad. Druga generacija đaka obnovljene prizrenske Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije”, dva puta je uvećala broj srpskih stanovnika Prizrena. Nedavno im je pripremio ručak arhimandrit Mihailo koji živi u ruševinama manastira Svetih Arhangela na Bistrici, spaljenog do temelja 17. marta. Bogoslovi su sa sobom poneli fudbalsku loptu, podelili se u četiri ekipe i na zaravni između zidina sa bodljikavom žicom i grobnom Crkvom srpskog cara Dušana igrali fudbal celo popodne

Iza svega je, u većini slučajeva, ostao samo goli život i potreba da se obnavlja uništeno. Jasno je da ništa ne može, ili bar Srbi ne mogu, zatvoriti zjapeću prazninu uništene Potkaljaje u Prizrenu, obesmišljen je sadržaj za povratak u Prištinu, Lipljan, Obilić, Kosovsku Mitrovicu. Geto se konstituisao kao jedini oblik preživljavanja, a najmoćnije sile međunarodne zajednice su, dok se vatra pogroma još nije ni stišala, odlučile da priznaju nezavisnost Kosova.

– Dva dana sam pokušavao da dobijem Ramuša Haradinaja i nisam uspeo – pravdao se u Gračanici Gregori Džonson, komandant južnog krila NATO.

Dok se ova „greška na vezama” otklanjala poginulo je 19 osoba, 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno, zapaljeno je i oštećeno oko 800 srpskih, romskih i aškalijskih domova, proterano je 4.000 ljudi, srušeno i oskrnavljeno 39 srpskih crkava i manastira. Izuzimajući živote, možda se sve ovo može obnoviti i zalečiti, ali se nikada ne može povratiti autentičnost, lepota, ljubav i poniženje sirotinje, slike Uroša Predića, groblja, desetine hiljada knjiga i ikona, zvona. Majstorski, genijalni potez četkicom nekog freskopisca više niko neće videti i obnoviti.

-------------------------------------------------

Žrtve pogroma

Lažna vest Radio-televizije Kosova o tome da su Srbi odgovorni za utapanje dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, kod sela Čabra na severu KiM,bila je neposredni povod za pogrom. U velikim sukobima u Mitrovici ubijena je Jana Tučev, a na terasi svog stana od snajperskog hica poginuo je Borivoje Spasojević. U zapaljenojprizrenskoj Bogosloviji stradao jeDragan Nedeljković. U selu Drajkovce, ubijenisu Dobrivoje Stolić injegov sin Borko.U Gnjilanu su popaljene sve srpske kuće, ubijen je Boban Perić dok je Slavoljub Dabić pretučen do smrti. U Kosovskoj Kamenici iz automobila sa srpskim registarskim tablicama izvučen je teško pretučen Jugoslav Savić,koji je nekoliko dana kasnije, od posledica prebijanja, preminuo u vranjskoj bolnici.

Sve što je služilo Srbima u Kosovu Polju je uništeno, a iz svoje kuće izvučen je Zlatibor Trajković i na očigled njegove supruge Rade, poliven benzinom i zapaljen, posle čega je preminuo.U Lipljanuje stradao Nenad Vesić, raseljeno lice iz sela Konjuh iz okoline Lipljana.

Živojin Rakočević

objavljeno: 16.03.2013.

 

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/podsecanje-na-martovski-pogrom-2004

[Мара]

Обележена девета годишњица Мартовског погрома

 

17. Март 2013 - 18:11

Девета годишњица мартовског погрома

Данас се навршава девет година од мартовког насиља када је настрадало 19 људи а многе куће и светиње СПЦ уништене. У приштинском храму Св. Николе Еп. Теодосије је служио Литургију и парастос

Поводом девете годишњице мартовског погрома 2004.г. Епископ Рашко-призренски Теодосије служио је у приштинском храму Св. Николе Св. Литургију и парастос пострадалим жртвама насиља. Владики је саслуживало тринаест свештенослужитеља, а Литургији је присуствовало око 200 верника. Међу присутнима био је и шеф Кацеларије Владе Србије за Косово и Метохију г. Александар Вулин са сарадницима, специјални ЕУ представник за српску духовну и културну баштину Димитрис Мосхопулос, представници Америчке амбасаде у Приштини и г. Ненад Рашић заменик министра унутрашњих послова Косова.

Свету Литургију певао је Мокрањчев хор из Београда са којим је дошао и један број поклоника на челу са протојерејем ставрофором Радивојем Панићем, старешином храме Св. Саве у Београду.

 

 

Беседа Епископа Теодосија на парастосу у Приштини, 17.3.2013.

Владика Теодосије је у беседи истакао да они који су пре девет година на данашњи дан убијали и протеривали, палили светиње божије, домове Срба који су били опредељени да живе овде, мислили да ће смрћу све бити завршено.

Оно што се Србима десило 1999. године па на даље, то је био велики погром када је стотине хиљада људи напустило своје домове и ове просторе, око 150 цркава је оскрнављено и порушено, наша гробља су оскрнављена и све се то дешавало пред очима целог света, рекао је Владика Теодосије.

“Мислили смо да ће ти који чине зло престати једног дана и најмање смо се надали 17. и 18. марта 2004. да се може догодити тако нешто и да може овај свет који је био присутан у лику међународне заједнице допустити такав погром и злочин над недужним српским становништвом који је остао да живи овде.

Мартовски погром нас је све изненадио укључујући и војнике који су чували наше светиње и били задужени да обезбеде мир на овом простору и цео свет", рекао је владика. Према његовим речима, погром из 2004. био је већа рана од оне "која нам је нанета 99. године зато што је српско биће било рањено" а извршен је злочин над тим "рањеником који није могао да се брани и који је био немоћан".

"Они који је требало да га бране, окренули су главу своју и допустили да се ти злочинци иживљавају над нашим народом и нашим светињама", рекао је владика рашко-призренски подсетивши да је тада била спаљена црква Светог Николе у Приштини и да још постоје трагови тог вандализма на зидовима и фрескама. Епископ Теодосије је подсетио да су тада страдали и остали српски храмови на Косову међу којима и они који су светска културна баштина.

Поводом обележавања девете годишњице мартовског насиља на Косову, Канцеларија за Косово и Метохију организовала је низ активности којима жели да подсети светску и домаћу јавност на злочин који је 17. и 18. марта 2004. године почињен над српским и неалбанским народом.

У Косовској Митровици одржана академија "Песмом против звери“, на којој ће, учествовати српски песници из Србије, Републике Српске и Црне Горе, а специјални гост била је Марија Шерифовић. Од 17. до 24. марта у српским местима на Косову на отвореном су организоване изложбе фотографија.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/obelezena-deveta-godisnjica-martovskog-pogroma

[Мара]

Обележена девета годишњица Мартовског погрома

 

  Девет година од погрома над Србима на КиМ

 

Данас се навршава 9 година од мартовског погрома, у ком је од 17. до 19. марта 2004. са Косова и Метохије протерано више од 4000 Срба и уништен велики број црквених објеката.

 

У таласу насиља убијено је 19 људи, повређене су 954 особе, уништено или до темеља спаљено 35 храмова СПЦ.

Патријарх српски Иринеј је, на академији посвећеној погрому, поручио да у разговорима који се воде о Косову и Метохији треба да се постави наш услов и захтев да се врати велики број Срба на те просторе.
Патријарх је навео да је у том последњем прогону Срба - са Косова и Метохије протерано више од 240.000 људи.
Српски патријарх је рекао да је најосновније и најбитније да се обнови народ на Косову и Метохији, јер нам не вреди много обнављање цркава, манастира, рушевина ако нас тамо не буде.

"Морамо бити уједињени, да имамо сви једно мишљење, став и идеал и једнако мислимо о Косову и Метохији", рекао је српски патријарх, истакавши да је дужност државе Србије да се највећи део прогнаних врати на своја огњишта.
"Косово јесте наше, биће наше и остаће наше", подвукао је патријарх и, правећи паралелу с Јеврејима, рекао да су они чекали 2.000 година како би се вратили у Јерусалим.
Он је навео да је у само два дана уништено оно што је стварано вековима, уништен народ и његове светиње које су то и за цели свет, и додао да су страдале цркве и манастири који представљају не само нашу већ и светску културну баштину.
"Има ли већег злочина. Гроб није непријатељ, гроб смета и жели се да се избрише сваки траг српског народа", рекао је патријарх и подсетио да за те злочине нико није одговарао, а "да смо ми случајно нешто тако учинили, на нас би се обрушио цео свет".
Он је додао да је трагедија из 2004. године већа и од страдања 1690. године, односно сеобе Срба, истакавши да се све то одвијало пред очима културне и напредне Европе и Америке.
У цркви Св. Николе у Приштини владика рашко-призренски Теодосије служио је помен страдалим у мартовском насиљу пре девет година на Косову и Метохији.
Служби у цркви у Приштини присуствовао је и директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин, који је од међународне заједнице затражио да призна грешку зато што девет година касније није уложила довољно напора да открије оне који су наредили и извршили погром над Србима на Косову и Метохији.
Вулин је подсетио да је преко 50.000 људи учествовало у мартовском погрому, "последњем некажњеном погрому у Европи" за који нико кривично није одговарао девет година касније.
"Тражимо од међународне заједнице да се уздигне изнад предрасуда о Србији и српском народу и да нам да одговор ко је наредио и извршио мартовски погром али и да нам каже ко је убио децу у Гораждевцу, ко је дигао у ваздух аутобус у Ливадицама, ко је бацио бомбу на нашу децу Митровици и ко је побио жетеоце у Старом Грацку", рекао је Вулин.
“Од нас се тражи да опростимо али како да опростимо када не знамо коме, када не знамо те људе, како да опростимо ако не знамо ко је одговоран за трговину људским органима, ако не знамо ко је вршио све то што је довело да у цркви Св Николе у Приштини данас има много више Срба него што их живи у читавој Приштини”, рекао је он.
Он је од међународне заједнице такође затражио да у сенци мартовског погрома и данашњег дана добро размисли да ли Срби не заслужују да одлучују о својој судбини и да ли су Срби једини народ у Европи који неће моћи да бира своју полицију, своје правосуђе и да ли су Срби једини народ у Европи над којим је извршен погром а да за тај злочин нема казне.
“Позивам међународну заједницу да пре него што одговори, добро размислио да ли је могуће да након успомене и на овај погром и сазнања да за њега нико не одговора, Срби не заслужују да самостално одлучују о сопственим животима, да немају своју безбедност, правосуђе, школство, здравство, власт коју би сами бирали”, рекао је он.
Владика Теодосије је у беседи истакао да они који су пре девет година на данашњи дан убијали и протеривали, палили светиње божије, домове Срба који су били опредељени да живе овде, мислили да ће смрћу све бити завршено.
Оно што се Србима десило 1999. године па на даље, то је био велики погром када је стотине хиљада људи напустило своје домове и ове просторе, око 150 цркава је оскрнављено и порушено, наша гробља су оскрнављена и све се то дешавало пред очима целог света, рекао је Теодосије.
“Мислили смо да ће ти који чине зло престати једног дана и најмање смо се надали 17. и 18. марта 2004. да се може догодити тако нешто и да може овај свет који је био присутан у лику међународне заједнице допустити такав погром и злочин над недужним српским становништвом који је остао да живи овде.
Мартовски погром нас је све изненадио укључујући и војнике који су чували наше светиње и били задужени да обезбеде мир на овом простору и цео свет", рекао је владика.
Према његовим речима, погром из 2004. био је већа рана од оне "која нам је нанета 99. године зато што је српско биће било рањено" а извршен је злочин над тим "рањеником који није могао да се брани и који је био немоћан".
"Они који је требало да га бране, окренули су главу своју и допустили да се ти злочинци иживљавају над нашим народом и нашим светињама", рекао је владика рашко-призренски подсетивши да је тада била спаљена црква Светог Николе у Приштини и да још постоје трагови тог вандализма на зидовима и фрескама.
Теодосије је подсетио да су тада страдали и остали српски храмови на Косову међу којима и они који су светска културна баштина.
На Косову и Метохији Канцеларија за Косово и Метохију организовала је низ активности чији је циљ да се подсети домаћа и међународна јавност на злочин који је 17. и 18. марта 2004. године почињен у покрајини над српским и неалбанским становништвом.
Све акције у централној Србији, иностранству и на Косову и Метохији одвијају се под слоганом “Злочин без казне”.
Академија “Злочин без казне. Песмом против звери” биће одржана у Косовској Митровици а у програму ће учествовати песници из Србије, Црне Горе и Републике Српске.
У Косовској Митровици на отвореном су изложене фотографије под називом “Злочин без казне. Погром 17.-18. март 2004. Косово и Метохија”, које приказују догађаје од пре девет година када је дошло до насиља у покрајини.
Српска православна црква ће годишњицу погрома у недељу обележити изложбом "Да се не заборави", у оквиру које ће у Светосавском дому на Врачару бити изложене копије фресака српске владарске лозе Немањића.
И девет година после мартовског насиља на Косову Србија наставља да упозорава међународну заједницу на стално присутну угроженост тамошњег српског становништва и перманентну кампању затрашивања коју спроводе косовски Албанци.
Премијер Дачић је, тако, у последњем обраћању Савету безбедности, истакао да инциденти на Косову, који су побројани и у извештају генералног секретара УН, јесу део оркестриране кампање усмерене на застрашивање косовских Срба, са циљем да се спроведе тотално етничко чишћења и затре српска културна баштина.
Дачић је том приликом подсетио да је више од 200.000 неалбанаца прогнано са територије Косова и Метохије од јуна 1999. године, а да се у претходних годину дана у покрајину вратило само 45 интерно расељених Срба.
У таласу насиља на Косову и Метохији од 17. до 19. марта 2004. године убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с међународним снагама безбедности.
Као нестали још се воде двоје Срба, из домова је протерано више од 4.000 Срба, нападнути су споменици културе и светиње СПЦ.
На Косову и Метохији је у погрому уништено или до темеља спаљено 35 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену из 14. века.
Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.
На Косову су у три дана погрома повређене 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.
Уништена су и 72 возила УН, "етнички очишћено" шест градова и девет села, порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката.
У српским црквама на Косову и Метохији током мартовског погрома нестало је, уништено или оштећено непроцењиво културно наслеђе, хиљаде икона, фресака, других црквених реликвија, старих и ретких књига, документа.
Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.
Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци.
Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су ''преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села".
Косметски Албанци су најпре започели протесте у јужном делу Митровице, да би у сумрак кренули у оружани напад на Србе у северном делу града, што су настојали да обуздају припадници Кфора.
Представници међународне заједнице оценили су тада да је "етнички мотивисано насиље" над Србима на КиМ "планирано и добро оркестрирано", али се испоставило да више од 20.000 припадника међународних снага испрва нису адекватно реаговали да би га спречили.
После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, 143 особе су осуђене, већина на новчане казне, а 67 на затворске казне, али не и главни актери из политичких структура и редова некадашње ОВК.
Терор албанских екстремиста осудили су потом Савет безбедности УН, као и ЕУ, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију.
Ни девет година после протеривања већина жртава мартовског погрома над Србима није се вратила у своје домове, бројни се и даље налазе у колективним центрима, контејнерским насељима или туђим кућама у статусу интерно расељених.

http://www.eparhija-...tovskog-pogroma

[Мара]

Обележена девета годишњица Мартовског погрома

 

МАРТОВСКИ ПОГРОМ 2004.Г

 

Непосредни повод за почетак Мартовског погрома била лажна вест Радио телевизије Косова о томе да су Срби одговорни за утапање двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра на северу Косова. Сукоб је почео у Косовској Митровици, а око 14 часова преко 10. 000 углавном млађих Албанаца успело је да пробије полицијску блокаду према Чаглавици где долази до насиља и паљења кућа.

У великим сукобима у Митровици убијена је Јана Тучев на тераси свог стана око 13 часова док је од снајперског хица погинуо Боривоје Спасојевић, а неколико стотина људи је рањено и повређено, у јужном делу града спаљена је црква Светог Саве, из ње је протеран свештеник са породицом. Село Свињаре које је се налази недалеко од Француске базе КФОР-а потпуно је спаљено и опљачкано. У Вучитрну је потпуно уништено једно ромско - ашкалијско насеље, а запаљена је и демолирна црква Светог Илије.

У призренском региону страдали су скоро сви објекти Српске православне цркве, Манастир светих Архангела, Богословија “Свети Кирило и Методије” у којој је, након што је запаљена, остао и погинуо Призренац Драган Недељковић. Спаљено је седиште епископа, катедрални храм Светог Ђорђа је потпуно уништен, а у најпознатију призренску цркву, Богордицу Љевишку, Албанци су доносили запаљене аутомобилске гуме и тешко оштетили фреске и унутрашњост храма. 

Потпуно је уништено старо градско језгро, Поткаљаја, насеље испод призренске тврђаве. Осамдесетак Срба током ноћи је евакуисано у базу немачког КФОР-а где су провели наредних неколико година.

У Ораховцу је општи напад почео око 19 часова; претучен је један старији брачни пар, а зграда поште је потпуно демолирана. На Штрпцу, у селу Драјковце, убијен је Добривоје Столић, а његов син Борко је тешко рањен и током ноћи је подлегао повредама.У Гњилану су попаљене све српске куће, убијен је Бобан Перић док је Славољуб Дабић претучен до смрти; Срби су евакисани у црквено двориште, а било је и неколико покушаја напада на село Шилово.

У Витини је лакше рањен свештеник Драган Којић и запаљена је новоподигнута школа у овом месту. У Косовској Каменици која је била промовисана у најтолерантнију средину на Косову започела су каменовања, пребијања и застрашивања. Из аутомобила са српским регистарским таблицама извучен је тешко претучен Југослав Савић који је неколико дана касније, од последица пребијања, преминуо у врањској болници. 

У пећком региону попаљено је свих 25 кућа у повратничком селу Бело Поље, пуцано је на села Грабац и Бичу која су евакуисана, а на Манастир Високе Дечане испаљено је пет минобацачких пројектила. Током дана из Ђаковице евакуисане су старице које су протекле четири године живеле у дворишту цркве Успења пресвете Богородице, која је касније до темеља уништена, а из центра града су грађевинском механизацијом уклоњене рушевине саборне цркве Свете Тројице, миниране 1999. године.

На централном Косову тешко су пострадали: Липљан, Чаглавица, Косово Поље и Обилић. Најтежа ситуација је била у згради YУ програма у Приштини где је линч доживело преосталих двестотинак Срба који су евакуисани у базе КФОР-а, спаљена је црква Светог Николе у којој је изгорео један од највреднијих иконостаса у СПЦ, рад дебарских мајстора.

Свештеника Мирослава Попадића из запаљењог парохијског дома евакуисали су припадници УНМИК полиције. Велики број Срба се након овога није вратио у Приштину, црква Светог Николе је, највећим делом, обновљена. Пребијања и паљевине су систематски вршене и у Косову Пољу где је запаљено око 150 домова, болница и Дом здравља, пошта, црква Светог Николе и сви објекти које су користили Срби.

Из своје куће извучен је Златибор Трајковић и на очиглед његове супруге Раде, поливен бензином и запаљен, после чега је преминуо. Након погрома већина расељених се није вратила у своје домове.

Хајка на Србе у Липљану је организовано ишла од куће до куће, палила, пребијала и избацивала их на улицу. У једном нападу смртно је страдао Ненад Весић, расељено лице из села Коњух из околине Липљана.

Погром је у Обилићу почео 18. марта по истом сценарију као у већини места претходног дана. Срби су потпуно избачени из овог града, смештени у колективне центре или код рођака у околним селима. Уништена је црква у центру града, спаљена и демолирана зграда YУ програма у којој су живели Срби. Потпуно је уништена школа из које су, док је нападана, евакуисани ђаци.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/obelezena-deveta-godisnjica-martovskog-pogroma

[Мара]

Хорови међу светињама на Косову и Метохији

17. Март 2013 - 23:48

У суботу 16.марта у Косовском Поморављу по први пут је одржан Фестивал духовне музике “Хорови међу светињама на Косову и Метохији”. У пуним Црквама Косовког Поморавља уз скоро 100 извођача, са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, наступили су најзначајнији српски хорови попут Првог београдског певачког друштва из Београда, Панчевачког српског црквеног певачког друштва из Панчева, Певачко друштво Мокрањацпри Храму Светог Саве из Београда и хор домаћин Свети Никола из Гњилана. Манифестација која је отворена од стране Епископа Теодосија започела је Молебаном за страдални српски народ на Косову и Метохији (у навечерје деветогодишњице 17-мартовског страдања Срба са Косова и Метохије). Након Молебана хорови су извели духовну музику претежно српских и руских аутора. Дирљиво је било видети толики народ и пуно деце који су се окупили у својим Црквама и неколико сати раније да чују црквене хорове. Већина од њих никада није имали прилику да чује хор што овој манифестацији даје посебан значај.
Отварајући манифестацију Епископ Теодосије је благословио труд и подвиг нашег свештенства, појаца, хорова који су дошли ове године да нас укрепе управо уочи 17.марта и да нам тиме покажу да имамо подршку и да нисмо сами.

Прво Београдско певачко друштво је наступило у Цркви Светог Николе у Гњилану која је 17. марта 2004. године била једна од највећих мета напада. Панчевачко црквено певачко друштво је наступило у цркви Свете Тројице у селу Партеш. Певачко друштво Мокрањацпри Храму Светог Саве из Београда је наступило у цркви Светог Саве у селу Горње Кусце док је хор дамаћин Свети Никола наступио у цркви Свете Петке у селу Стража.
У недељу 17.марта хорови су певали на Литургији у Манастиру Дечани и Цркви Светог Николе у Приштини где је служио Епископ Теодосије а затим посетили Манастире Пећку Патријаршију и Грачаницу. Манифестација је започела дан раније, посетом Манастиру Драганац.
Циљ манифестације је био да се популарише духовна музика, подстакне интересовање за црквено певање и да заживе црквени хорови у овом крају који би учествовали на Литургијама, а учесници да се упознају са светињама и животом српског народа у Косовском поморављу, рекао је директор Фестивала Саша Милошевић.  

Проблем који се жели решити је одсуство певања на Литургијама и богослужењу по црквама у тим местима, односно подршка иницијативи Манастира Драганац и музичке школе ''Стеван Христић'' за формирање више мањих црквених хорова који би пратили литургију по Црквама. Такође, треба истаћи да велики проблем представља и одсуство културних дешавања на овим просторима тако да би било добро да се организује што више културних догађаја како народ не би био у изолацији.
Учесници Фестивала, дубоко дирнути срдачним дочеком народа који поред свих невоља опстаје на својој земљи обећали су да ће поново доћи и својом песмом их ободрити. 

Фестивал, који је део манифестације “Дани уметности-Хорови међу светињама на Косову и Метохији” је одржан у организацији Музичке школе “Стеван Христић” из Гњилана са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија уз подршкуМанастира Драганац,Општине Гњилани под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију. Медијски покровитељ фестивала је био Тв Пулс из Шилова.
Жеља организатора је да овај Фестивал постане традиционалан.
Извор: организатор Фестивала Музичка школа “Стеван Христић” Гњилане
 
 

PRVO BEOGRADSKO PEVAČKO DRUŠTVO - KONCERT U GNJILANU from RTV PULS onVimeo.
 

VESTI TV PULS 16.03.2013 from RTV PULS on Vimeo.


http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/horovi-medju-svetinjama-na-kosovu-i-metohiji

[Мара]

Прослављена Недеља Православља и обележена четрнаеста годишњица бомбардовања Србије

 

24. Март 2013 - 20:32

Широм Епархије Рашко-призренске обележена је Недеља Православља и прослављење светих икона. Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије служио је Св. Литургију у манастиру Грачаници уз саслужење свештенства Приштинског архијерејског намесништва. Посебно је свечано било и у манастиру Високи Дечани где је Св. Литургији присуствовало око стотињак поклоника из Републике Српске, представника општина које су се побратимиле са српским општинама на Косову и Метохији уз посредовање Канцеларије за КиМ Владе Србије. Канцеларију за КИМ представљао је помоћник директора г. Мирко Крлић.

Након Св. Литургије у Грачаници Епископ Теодоисје служио је парастос жртвама НАТО бомбардовања Србије 1999 године.

Владика Теодосије рекао је у беседи да смо се и ове године окупили пред крсним обележјем како бисмо молитвено обележили четрнаесту годишњицу бомбардовања Србије и ратних страдања и узнели молитве Господу Спаситељу да душе пострадалих православних хришћана упокоји у својим рајским насељима.

И у овом као и у многим другим страдањима нашег верног народа пострадало је највише невиних жртава и зато дубоко верујемо да ће их Господ пригрлити у својим рајским насељима заједно са свима онима који су невино страдали као православни хришћани због свог крсног имена и своје вере православне, рекао је Владика Теодосије.

Владика је посебно нагласио да је последњих двадесетак година наше историје у знаку крста, крста који је симбол страдања и понижења али који је страдањем оваплоћеног Сина Божијег постао симбол победе и наде. Заиста, крст је саблазан онима који не верују јер наизглед страдање за своју веру и крсно име представља пораз и тријумф непријатеља рода људског, али у светлости тајне Васкрсења Христовог страдање представља највећу силу јер је њиме Христос победио силу смрти, рекао је Владика.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/proslavljena-nedelja-pravoslavlja-i-obelezena-cetrnaesta-godisnjica-bombardovanja-srbije

[Срђан Ранђеловић]

Синђел Алексеј Стевић стављен под забрану свештенодејства

 
 
 

 
Одлуком Епархијског Архијереја синђел Алексеј Стевић, досадашњи сабрат манастира Св. Јована Крститеља у Великој Хочи, стављен је под забрану свештенодејства и причешћа због неканонског понашања и својевољног напуштања Епархије Рашко-призренске.
 
О. Алексеј већ дуже времена није у послушању свом надлежном Епископу и без благослова служи и борави ван Епархије, због чега му је Епископ Теодосије након више опомена наложио да се причисли манастиру Св. Архангела код Призрена и врати у послушање Цркви. О. Алексеј је одбио да прихвати одлуку Епископа, након чега је, у складу са канонским предањем и правилима Цркве, стављен под забрану свештенодејства и причешћа до покајања.
 
ПРИЛОЗИ:
 
1. Одлука Епископа о премештају с. Алексеја у манастир Св. Архангели код Призрена, 26. фебруар

2. Одлука Епископа о забрани свештенодејства с. Алексеју због неканонског понашања, 21. март

[Мара]

Монаси манастира Зочиште изложени вербалним претњама локалних Албанаца

 

2. Април 2013 - 18:05

Данас, (уторак, 02.04.2013. године) око 13.00 часова група од око 15 албанских  средњошколаца – младића и девојака, враћајући се из школе кући, путем поред манастира Св. Врача у Зочишту, вербално је напала и провоцирала монаха овог манастира, оца Дионисија.

Група је пролазећи поред манастира пришла манастирској стакленој башти у којој је радио монах Дионисије и један од манастирских радника и почела да им  узвикује: „Ово је Република Косово“, „УЧК“ и да им добацује погрдне и увредљиве речи.  

На молбу оца Дионисија да не галаме, један од њих се издвојио из групе и кренуо према њему узвикујући: „Шта тражите овде, ово је наше?!“, „Идите одавде! Ово је Република Косово!“.

Када је из стакленика изишао и манастирски радник, провокатор се повукао уназад.  Да би их одвратио од даљих  провокација монах Дионисије  је рекао да ће се обрадити КПС-у, на шта су они одговорили да,,не разумеју шта им говори“. Онда се група повукла, уз гласне псовке и песму о УЧК-у.

О овом инциденту је одмах обавештен дежурни Косовски полицајац на полицијском пункту испред улаза у манастир, који је рекао да је видео групу албанских средњошколаца како се путем поред манастира враћају кући у село, али да није чуо њихове провокације.  

Иначе, ово није прва оваква провокација упућена овој светињи, што показује да монаси и радници манастира Светих Врача у Зочишту, и даље нису  безбедни, иако их чувају припадници Косовске полиције. Манастир се такође суочава са проблемима које прави локална општина Ораховац. Наиме општина је незаконито ушла у простор заштићене зоне око манастира и направила пут. Након што је председнику општине наложено да надокнади штету и направи потпорни зид како би се спречило слегање терена, оштина до данас одбија да регулише ово питање. Иначе општина Ораховац такође блокира спровођење Закона о Великој Хочи као специјалној заштићеној зони у којој се налази 11 православних храмова.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/monasi-manastira-zociste-izlozeni-verbalnim-pretnjama-albanske-omladine

[Мара]

Урошевац - Епархија Рашко-призренска започела изградњу новог парохијског дома

 

4. Април 2013 - 23:10

Извор: КИМ, ЕРП

Полагањем камена темељца и освештањем темеља Епархија Рашко-призхренска започела је изградњупарохијског дома у дворишту цркве Светог цара Уроша у Урошевцу. Камен темељац су положили отац Живорад Којић и министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић, а свечаном чину присуствовали су представници општине Урошевац и КПС.

„Тринаест година чекам када ћу се вратити у Урошевац. У дворишту ове цркве играла су се и српска и албанска деца. Захваљујем се министарству за заједнице и повратак као и председнику општине Урошевац, хвала и свим људима добре воље,“ рекао је отац Живорад у свом обраћању окупљенима.

Министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић истакао је да је изградња парохијског дома симбол духовног повратка у град Урошевац који, како је истакао, може бити и сигнал расељенима да се врате у овај град.

„И као што црква и џамија могу бити овде једна поред друге тако и Срби и Албанци могу у Урошевцу бити једни поред других, заједно и мирно. Морамо се окренути будућности и опростити ружне ствари из прошлости како би и на тај начин били ближи нормалним вредностима друштва, поштујући све наше различитости али и доста тога заједничког,“ рекао је Јевтић.

Након полагања камена темељца, Јевтић је посетио у Плешини баку Смиљану Бајчетић којој је том приликом уручена помоћ у виду прехамбене и хигијенске робе. Јевтић је посетио и повратничка села Талиновац, Бабуш и Бабљак.
 
У погрому 17. марта, црква у Урошевцу је тешко девастирана и оштећена иако су је тада чували грчки војници КФОР-а.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/urosevac-eparhija-rasko-prizrenska-zapocela-izgradnju-novog-parohijskog-doma

[Мара]

СПЦ: Апел Патријарха Српског Г. Иринеја руководству Републике Србије

 

6. Април 2013 - 17:10

Извор: Званични сајт СПЦ

 

Јавни апел Патријарха Српског Г. Иринеја политичком руководству Републике Србије

Господину Томиславу Николићу,
Председнику Србије

Господину Ивици Дачићу,
Председнику Владе Србије

Господину Александру Вучићу,
првом Потпредседнику Владе Србије

Београд

 

Уважени господине Председниче,

уважени господине Председниче Владе,

уважени господине први Потпредседниче Владе,

 

У овом, за Србију и Српство тешком и пресудном – а можда и судбоносном – тренутку обраћамо вам се у име Српске Православне Цркве очински и братски, са поштовањем и поверењем у Вашу православну хришћанску савест и у Ваше осећање родољубља и државничке одговорности. Не обраћамо вам се на уобичајени начин него јавним апелом, а то чинимо из више разлога, од којих су најважнија два – краткоћа времена (бриселски ултиматум истиче, наиме, већ у уторак) и потреба да се на најочевиднији начин оповргне безочна лаж коју последњих дана шире одређени људи и извесни медији тврдећи да наша Црква ћути о Косову(!).

И ми, као и читав српски народ, знамо и осећамо колико је вама сада тешко, пред каквим мучним избором се налазите и под каквим сте притисцима и уценама. Подсећамо вас, међутим, у циљу охрабрења и духовне подршке, да вам није теже него што је било честитоме Кнезу уочи Косовског боја, или књегињи Милици после боја, или патријарсима Пајсију, Арсенију III Чернојевићу и другима под османским игом, или свештенемученику ђакону Авакуму пред устанак, или Карађорђу и Милошу током оба устанка, или краљу и влади у време аустроугарског ултиматума 1914. године, или српској држави у недавној прошлости, у време ултиматума из Рамбујеа.

Црква, по својој саборној природи, није против идеје о европском обједињавању народâ и државâ нити против идеје о још ширим процесима уједињавања. Уосталом, Црква је искључиви историјски зачетник и носилац учења о свечовечанском јединству и о свејединству творевине Божје у Христу. Али овде сада више није реч о томе. Сада се од Србије ултимативно тражи фактичко одрицање од Косова и Метохије, од изворишта нашега црквеног, народног и државног бића, и препуштање тамошњег остатка српског народа власти оних који су претходно његов већи део или побили или прогнали, у замену за магловиту и неизвесну могућност добијања фамозног – само за Србију условног – „датума за почетак преговорâ”, преговорâ чије трајање и исход нико жив не може предвидети.

Захваљујући бруталној, али зато лековитој искрености берлинског речника, за разлику од бриселског, једно је сасвим предвидиво и извесно – последњи ултиматум ће гласити: или и званично, формално, признајете „државу Косово” или од пријема у Европску унију нема ништа. Другим речима: од Срба се захтева да се добровољно одрекну територије и суверенитета, чак и трагова свог хиљадуипогодишњег живота на Косову и Метохији (будући да косовско-метохијски Арбанаси и у присуству НАТО-снагâ могу некажњено да скрнаве цркве, манастире и гробља и нападају људе), а за узврат се нуди празно, необавезујуће обећање „светле европске будућности”, односно нуди се у пракси једно велико ништа, уз циничну поруку: држите то чврсто!

Дух данашње Европске уније није, нажалост, дух добре старе Европе. Ми и даље јесмо за идеју слободног духовног и економског обједињавања европског континента, али никако нисмо за пројекат поробљавања или понижавања било које европске државе, па ни наше Србије. Уверени смо да ниједно државно руководство Србије, па ни данашње, нема ни право ни мандат да пристане на услове који нису испостављени ниједној другој држави кандидату за чланство у Европској унији. Улазница је прескупа. Србија не би смела да пристане да унапред плати такву цену за робу која јој можда никад неће бити испоручена. Она то никад у својој историји није учинила, без обзира на чашу жучи коју је због тога из века у век морала да испија.

Најважније предизборно и непосредно постизборно обећање вас који сте добили народно поверење да у бурном и смутном времену водите државни брод Србије било је да ни под каквим условима нећете ни предати, ни издати, ни продати Косово и Метохију, историјску Стару Србију.

Ми, архијереји Српске Православне Цркве, уверени да представљамо и изражавамо став свих њених верника, сматрамо својом светом дужношћу да вас на то обећање подсетимо и да вас уверимо да очекујемо, као и огромна већина нашег народа, да га одржите. То чинимо управо сада јер смо потпуно свесни трагике тренутка и бремена одговорности на вашим плећима.

Ипак, нада никад не умире. Када се разиђу тмасти облаци, сијаће сунце. Сутра је у нашој Цркви недеља поклоњења Крсту, а ускоро ће празник Васкрсења. Када су пред нама два зла, мање зло је најбоље решење. Верујемо у љубав и помоћ Божју како нама тако и свим људима добре воље.

 

Са благословом

Председник Светог Архијерејског Синода

АЕМ Патријарх српски

И р и н е ј

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
Доставља: Епископ бачки Иринеј

• 
  

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/spc-apel-patrijarha-srpskog-g-irineja-rukovodstvu-republike-srbije

[Мара]

Саопштење за јавност - Народне кухиње на Косову и Метохији

 

7. Април 2013 - 17:26

Саопштење за јавност-Народне кухиње на Косову и Метохији

http://www.narodnekuhinjekim.com/vesti/saopshte-e-za-avnost-narodne-kukhi-e-na-kosovu-i-metokhi-i

4.04.2013. –

Народне кухиње на Косову и Метохији и даље раде у отежаним условима из разлога што се број корисника свакодневно повећава и тренутно са храном и хлебом снабдева преко 2000 корисника и стотинак ђака пешака.

У октобру прошле године новчана средства за хонорарни рад и текуће трошкове народних кухиња уплатила је Канцеларија за Косово и Метохију у вредности од 12.880.000.динара, а преко смс броја 1033 помоћ грађана у вредности од 9 милиона динара је стигла путем хуманитарне акције Један смс за један оброк гладнима на Косову и Метохији уз велику медијску подршку РТС-а, што је искоришћено за куповину и производњу хране за народне кухиње.

Народне кухиње су се у протеклом месецу сусреле са новим проблемом: недостатак брашна и уља.

„Крајем фебруара суочили смо се са озбиљним недостатком основних животних намирница који смо уз помоћ Града Београда, Фонда Б92, компаније Фиделинка и Републичке дирекције робних резерви Србије, успели да пребродимо. Али, то није довољно јер су годишње потребе само за брашном 180t. Народне кухиње и даље немају сталног донатора, па апелујемо на све фирме, које су у могућности, да помогну да ли у храни или у новчаним средствима.“ нагласила је Светлана Стевић, председница хуманитарне организације „Мајка девет Југовића“.

Да би ублажила недостатак у основним намирницама и обезбедила самоснабдевање, хуманитарна организација „Мајка девет Југовића“ покренула је пољопривредну производњу.

У претходној години успешно је обрађено 8,5ха, обезбеђено 40% хране за потребе кухиња и запослено преко 25 сезонских радника. Ове године на увећаној површини, 15,5ха, засађено је осам хектара пшенице, два хектара кромпира, лука, шаргарепе и осталог поврћа.

Тренутно су у магацину обезбеђене намернице за наредна три месеца, зато Апел за помоћ од стране Народних кухиња и Епархије Рашко-призренске се упућује свима онима који су у могућности да помогну, јер је њихово постојање и рад од кључног значаја.

Рачуни за помоћ најугроженијима на Косову и Метохији 
Директним уплатама преко жиро рачуна Епархије рашко-призренске на број 360-0012622700003-39, манастир Грачаница, 38205 Грачаница, за Народне кухиње, може се олакшати живот корисника народних кухиња. Такође, помоћ се може послати и слањем смс порука на број 1033 у мрежама Мт:с, Теленор и Вип по цени од 50 динара.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/saopstenje-za-javnost-narodne-kuhinje-na-kosovu-i-metohiji

[Мара]

Епископ Ваљевски Г. Милутин у посети Епархији Рашко-призренској и Косовско-метохијској

 

7. Април 2013 - 20:43

Епископ Ваљевски Г. Милутин постио је Епархију Рашко-призренску и Косовско- метохијску заједно са својим архијерејским замеником архимандритом Петром Радуловићем. Посета првопастира Епархије Ваљевске уследила је након што је његова Епархија заједно са Колом српских сестара из Ваљева обезбедила значајну помоћ за Богословију у Призрену, нарочито у намирницама, постељини и књигама.

Богословији је такође помоћ пристигла и од манастира Ћелије одакле је игуманија Гликерија са сестрама за бибилотеку Богословије послала књиге. Ова посета Епископа Милутина била је стога и прикладна прилика за Владику Теодосија који му је био домаћин током посете да у име Богословије, свештенстваи верног народа изрази благодарност на братској помоћи и солидарности.

Епископ Милутин је након посете манастирима Соколици иГрачаници, где је преноћио, посетио Призрен, где је обишао Богословију и задржао се у разговору са професорима и ученицима. У знак добродошлице призренски богословци су припремили и мали културно-уметнички програм. Епископи су потом обишли манастир Св. Архангеле где је у току изградња новог конака. Госте је као и увек срдачно дочекао игуман манастира протосинђел Михајло.

У поподневним часовима гости су заједно са Владиком Теодосијем посетили манастир Успења Пресвете Богородице у Ђаковици као и манастир Високи Дечани где их је свечано дочекао игуман манастира архимандрит Сава са братијом. Након ручка Владике Милутин и Теодосије посетили су и манастир Пећку Патријаршију где су се задржали и у краћем разговору са игуманијом Февронијом.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/episkop-valjevski-g-milutin-u-poseti-eparhiji-rasko-prizrenskkoj-i-kosovsko-metohijskoj