Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[Предање]

Владика Артемије: «Остали смо без родитеља»

Поводом манастирске славе Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије служио је заупокојену литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. После резања славског колача Епископ Артемије је одржао беседу поводом блажене кончине Његове Светости Патријарха Српског Павла коју доносимо у целости.

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Данас, браћо и сестре, када овај манастир слави своју славу, свога ктитора и заштитника - светог Георгија Победоносца, наша осећања су помешана. Осећамо радост због манастирске славе, због монашења које је јуче било овде у светој обитељи, због вас овде присутних. Али осећамо и један бол и тугу што овај празник дочекујемо као сирочићи.

Јуче нас је напустио наш Патријарх - Патријарх Павле, који је преминуо у Господу. Остали смо без родитеља, остали смо без оца, али смо добили новог молитвеника пред Престолом Божијим. Он се за нас молио за свога живота овде на земљи, он ће се и даље молити за нас пред Престолом Божијим на небесима.

О Патријарху Павлу може се много говорити, могу се читаве књиге писати. И писане су до сада, а сигурно је да ће се писати и убудуће, јер то је човек који је 95 година свога живота посветио једноме јединоме циљу - како да Господу служи, како да Господу буде веран и одан.

Он је целога живота говорио и позивао све да будемо људи. И он је заиста био човек - човек Божији, човек вере, човек љубави, молитве, подвига, поста, аскезе, свега оног што краси једнога хришћанина - то је красило нашега Патријарха Павла. Зато, је он отишао са надом да ће чути од Господа оне блажене речи: «Слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега» (Мт 25, 21). И он може поновити речи свога заштитника светог Апостола Павла и на крају казати: «Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах» (2 Тим 4, 7). Он је, заиста, целог живота добар рат ратовао, не против других људи, не против било кога, него против зла у свету и зла у људима. И веру је одржао, јер никада се није поколебао у своме уверењу у Господа Христа. И трку је свршио - свој земаљски пут. Своју земаљску трку је завршио и њега Господ очекује са венцем којим ће га наградити, венцем светитељства - у то не сумњамо да ће бити, јер он је био веран до смрти, а Господ је обећао и рекао: «Буди веран до саме смрти и даћу ти венац живота» (Отк 2, 10). Он је заиста био веран до смрти, али време и слабо људско тело учинили су своје, и њему је на земљи дошао крај, али су се отворила пред њим врата Царства Небескога кроз која ће он проћи и настанити се тамо где сија светлост лица Божијега, где нема болести, туге ни уздисања него где је живот бесконачни и вечни.

Сећајући се њега данас, на овај свети, велики празник, ми ћемо сада да се помолимо Богу за покој његове блажене и свете душе, извршићемо Мали помен, јер ће сахрана Патријарха Павла бити тек у четвртак.

Нека му Господ дарује рајско насеље и Бог душу да му прости.

Беседа Његовог преосвештенства

Епископа рашко-призренског Артемија

поводом упокојења

Његове светости Патријарха српског Павла

Извор: http://www.eparhija-prizren.com/

[Предање]

Опроштај Епархије рашко-призренске од Патријарха Павла

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Линк: http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?idvestep=3894

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, на челу са Владиком Артемијем, опростила се јуче од свога Патријарха.

У Београд је организованим превозом допутовало монаштво и свештенство из свих Богом чуваних манастира и црквених општина Епархије рашко-призренске. На аутобусима су биле иконе светог Кнеза Лазара и фотографије Патријарха Павла. Аутобуси су кренули из Грачанице и Косовске Митровице рано ујутру, а стигли су у Београд око 13:30.

[Предање]

Празник Светих Врача у манастиру Сопоћани

Манастир Сопоћани прославаља свете Враче од пре неку годину, јер су њихове мошти пренете из Зочишта у овај манастир.

Поводом ове славе Епископ Артемије служио је у петак 13. новембра бденије, а сутрадан свету архијерејску литургију у Сопоћанима.

На литургији су Епископу Артемију саслуживали јеромонаси Теоктист (игуман Сопоћана), Варнава, Зосима и Георгије, јереј Милоје Петронијевић, јерођакони Дамјан и Фотије, ђакон Урош Нишавић,  и гости из других епархија - аримандрит Тихон (игуман манастира Студенице), јеромонах Мардарије (игуман манастира Светог Јована Богослова) и јеромонах Мојсије из манастира Средиште.

У току литургије Владика Артемије извршио је рукоположење. Јерођакон Фотије, сабрат манастира Сопоћани, рукоположен је у чин презвитера.

По заврштеку литургије преломљени су славски колачи, након чега се Епископ Артемије беседом обратио присутнима и описао живот и подвиг светих бесребреника и чудотвораца, мученика Христових Козме и Дамјана, «који су и животом својим и својим делима и својим речима славили Бога и чинили добра људима, без обзира ко је ко био и ко је коме шта био. Ономе коме је било потребно они су притицали у помоћ и помагали».

«Они су чули речи Господа Христа из данашњег Јеванђеља: "Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите" (Мт 10, 8 )», истакао је Владика, и наставио: «Све што човек има дар је Божији. Све врлине које имамо од Бога су. Сви дарови које човек поседује јесу дар Божији који Бог даје људима не да би се њиме гордили, не да би се њиме поносили, или да би само за себе ту способност и тај дар користили, него да бисмо служили и ближњима својима, браћи својој - народу Божијем. Тако су и ови свети бесребреници чули реч Христову и својом науком, лекарском вештином коју су били изучили, а пре свега молитвом, чинили су оно што је и сам Господ чинио лечећи многе  болеснике, јер кажe: "Сви који имађаху болеснике од различних болести довођаху их њему; а он на свакога од њих полагаше руке, и исцељиваше их" (Лк 4, 40). Али за те своје услуге нису тражили никакву награду. Нису чак примали и када би неко хтео да их награди за то. Зато су и стекли тај епитет, тај назив да су без-сребреници, они који, значи, не примају новац, не примају никаква уздарја за оно што чине, за исцељења која су многима подарили. И не само за живота, браћо и сестре, него и после њихове мученичке смрти они су задржали тај дар Божији у себи, благодат Божија је остала на њима, на њиховим светим моштима које и овде у овоме манастиру почивају, а и у Зочишту - Светим Врачима и другим нашим манастирима».

Овогодишњи свечар заједно са манастиром била је Ратомирка Белић из Новог Пазара. Колач за следећу годину узели су Миодраг Пузовић и Предраг Стевановић, обојица из Новог Пазара.

Затим је уследио славски ручак.

Извор: www.eparhija-prizren.com

[Предање]

«Води се непрекидна борба око душе човекове»

Беседа Владике Артемија на Аранђеловдан у манастиру Црна Река, 21. 11. 2009.

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Ево, браћо и сестре, и ове године Бог је дао прилику да дочекамо и прославимо храмовни празник овога нашега манастира Црна Река - светог архангела Божијег Михаила и осталих небеских сила бестелесних којима је овај манастир посвећен од његовога ктитора у давна времена. Од тада до данас сваке године ми овде прослављамо овај дивни и велики празник, прослављамо нашу старију браћу - анђеле, архангеле и остале небеске силе, јер Бог је тако благоизволео да је створио Цркву од анђела и од људи тако да су људи и анђели измешани у Цркви Христовој и заједнички служе Господу своме и Богу нашем.

Много пута у историји рода људскога показивали су се анђели Божији људима, или као весници Божији, или као непосредни помоћници људима у неким великим подвизима, или у патњи, јер сваки човек има и свога анђела чувара који брине о њему, о његовој души, који га саветује да чини оно што је добро и да се клони онога што је зло. Али исто тако постоје и духови зли, браћо и сестре, који се такође мувају око нас, између нас, и труде се да нас наведу на било какво зло, јер знају да зло одваја људе од Бога.

Свети Арсеније Велики у пустињи Египатској имао је дар од Бога, једном приликом, да је улазећи у цркву са мноштвом народа које је ишло у цркву, хрлило, међу народом видео једнога непоменика који се шуња и негде иде. Упитао га је он: «Где си ти кренуо?» - Каже: «У цркву». - «Како ти можеш да уђеш у цркву?» - «Лако је мени када има грешних људи. Ја се поред њих провучем, па и ја тамо идем». - «А шта ћеш ти тамо да радиш?» - «Да вратим људима оно што сам им одузео». - «А шта је то?»

Дакле, тај дијалог се води између светог Арсенија и ђавола - демона.

«Да им вратим стид који сам им одузео. Одузео сам га да би могли слободно да греше, а сад им враћам да не смеју да исповеде своје грехе».

То је тај лукави те се ми стално молимо у Молитви Господњој да нас избави од нечастивога - од лукавога, јер он је препредена змија стара, која је преварила Еву и Адама у рају и која вара цео род људски, ево, од када свет постоји.

Значи он са грешним људима може да уђе чак и у цркву, али не да би се покајао и он Богу повратио, него да би људе одвратио од покајања. Најпре, дакле, одузме им стид да могу слободно да греше, а кад су у цркви, кад иду на исповест, онда им то враћа да би од срама и стида прикрили своје грехе, да се не би исповедили и да тако не би добили спасење.

Али зато постоје и анђели добри, чувари наши, који нас чувају, који нас штите, који нам говоре и нашаптавају оно што је добро и Богу угодно, мило и драго. И ми треба да слушамо ове добре анђеле, да чујемо њихове савете, да слушамо Јеванђеље Христово - заповести Божије које су тамо дате, а које се у цркви проповедају од свештенства, од монаштва и које ми учимо у веронауци, деца која сад иду на веронауку они то знају. Дакле, води се непрекидна борба око душе човекове, око душе свакога човека између добра и зла.

У човеку постоји семе добра које је од Бога дато, а постоји и онај кукољ који је ђаво посејао - постоји зло и склоност ка злу, од првороднога греха када је наша природа искварена грехом и огрезла у тим рђавим навикама. Стално се води та борба. И свети апостол Павле каже: «Видим у телу моме два закона који се боре међу собом. Не чиним оно добро што хоћу, него оно што зло, оно што нећу - зло, оно чиним, по слабости својој».

Дакле, браћо и сестре, ми смо овде у животу на земљи, ми смо као војници који служе своме цару. Ми Цару Небескоме, а обични војници цару земаљскоме. И као што је дужност свакога војника да се храбро бори за свога цара, тако смо и ми дужни да се боримо са злом у себи и око себе за нашега Господа, за нашега Цара Небескога, али и за спасење наше душе, јер ништа нечисто, ништа прљаво, ништа грешно не може ући у Царство Небеско. Јер је то Царство Оца и Сина и Светога Духа. Тамо само праведници обитавају. Тако се и молимо за покој душа наших милих, драгих, да их настани Бог тамо где праведници блаженствују у Царству Христовом, где нема болести, туге и уздисања него где је живот бесконачни.

То је дужност нас људи, зато је човек створен од Бога и послат у овај свет. Не да би овде живео по закону грешнога тела, него да би се трудио да живи по закону духа, по Закону Божијему. Тако живећи овде на земљи да се удостојимо и припремимо себе за грађане Царства Небескога, онако као што је наш свети Патријарх Павле живео, припремао себе и отишао у блажену вечност пре неколико дана, и испраћен онако као што само светитељима Божијим доликује.

Нека би Господ молитвама свете Богородице, светог архангела Михаила и осталих небеских сила, светих угодника Божијих из рода нашега, и нама, помогао да будемо и останемо људи Божији, људи са именом хришћана православних и да се тако удостојимо када одемо одавде да се нађемо са њима тамо, те да и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.

Извор: www.eparhija-prizren.com

[Guest Orthodox]

Празник Светог Архангела Михаила у Црној Реци

Извор: http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?idvestfo=3899

    У петак 20. новембра Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије служио је бденије пред Аранђеловдан у манастиру Црна Река - расаднику монаштва Епархије рашко-призренске. И ове године после бденија Епископ Артемије извршио је монашење. Искушеник Дејан Лојић постао је монах Јоасаф.

    Монашењу су присуствовали монаси из Ђурђевих Ступова, Дубоког Потока, Зочишта, монахиње из Кончула и верни народ.

    На крају монашења Владика Артемије одржао је беседу, у којој је између осталог говорио и о врлини покајања:

    «Сви ми људи смо, који верујемо у Господа Христа, призвани на покајање, на кајање за грехе своје, јер каже сe у молитвама црквеним нема човека да живи а да не греши, једини је Господ без греха. Али исто тако Господ је знао нашу слабост, да ћемо као људи грешити и зато је оставио лек против свакога греха ма колики и ма какав био. То је лек покајање и исповест грехова наших. И сви ми повремено у животу своме, када осетимо савест своју да је оптерећена неким гресима, или када се припремамо за Свето Причешће ми идемо код свештеника, код духовника, исповедамо грехе своје и преко руку свештеника добијамо од Бога опроштај грехова наших.

    Једно је исповест која се врши повремено и која траје једно одређено време, неколико минута или пола сата. А покајање је процес који траје целога живота, јер каже свети цар и пророк Давид: "Грех је мој стално преда мном". И сваки од нас то може поновити.

    Не може човек заборавити своје грехе. Он може и треба да се покаје за њих, али их не може заборавити. Као што човек који је преживео неки удес или операцију, извађено слепо црево, жуч или нешто друго из организма - то зарасте, више не боли, али се он увек сећа тога да је имао ту операцију. Тако се и ми увек сећамо грехова наших. И сећајући се њих ми целог живота приносимо Богу покајање за те своје грехе. А покајање јесте истинско само онда када се трудимо да те грехе наше не понављамо. Тако су и монаси по преимућству призвани на покајање. И монашки живот јесте живот покајника, јер Господ је само таквима обећао Царство Небеско. "Покајте се и верујте у јеванђеље" (Мк 1, 15), био је почетак проповеди Господа Христа. "Покајте се, јер се приближило Царство Небеско" (Мт 3, 2), био је почетак проповеди светог Јована Претече на Јордану када је дошао да крштава и да припрема народ за сусрет и пријем Господа Христа.

    Приближи се Царство Небеско, каже свети Претеча. Али пре тога треба се покајати, јер шта нама вреди ако је дошло Царство Небеско, ако се приближило, а ми нисмо спремни и нисмо способни да у њега уђемо. А Царство Небеско је царство Оца и Сина и Светога Духа, царство светости, царство блаженства, царство мира. Тамо не може ништа грешно, нечисто и прљаво ући. Зато је потребно док смо у овоме животу овде да очистимо себе од сваке прљавштине тела и духа управо Светом тајном Покајања и исповести својих грехова».

    После монашења приређена је вечера за све присутне.

    Сутрадан је Владика Артемије служио свету архијерејску литургију. Епископу су саслуживали протосинђели Николај (игуман Црне Реке) и Стефан (игуман Зочишта), јеромонаси Варнава и Иринеј, протојереј Радослав Јанковић, протонамесник Радомир Алексић, јереј Дејан Јаковљевић, јерођакони Дамјан и Мартинијан.

    Малена црква Светог Архангела Миахила као и пећински ходници око ње били су испуњени верницима пристиглим из различтих делова Србије са жељом да учествују у овом празновању.

    Након литургије преломљени су славски колачи. Уследила је беседа Владике Артемија, која се у целини може прочитати на следећем линку http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?idvestep=3898.

    Овогодишњи домаћин заједно са манастиром био је Горан Јосијевић из Јасике код Крушевца. За следећу годину колач је узела Љиљана Хаџи-Дикић из Ниша.

    Владика Артемије је затим поделио нафору верном народу а нешто касније приређен је славски ручак у манастирској трпезарији. У току ручка отац Радослав Јанковић одржао је беседу о духовном значају манастира Црна Река.

[Зоран]

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ Епархији рашко-призренској

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска принуђена је да се обрати српском народу у Србији и Дијаспори за помоћ.

    Вишегодишња исцрпљеност, изазвана ситуацијом и условима у којима живи и ради, доводи до све тежег функционисања Епархије и остваривања њених основних циљева.

    Помоћ која је у протеклим годинама упућивана Епархији рашко-призренској задовољавала је многобројне насушне потребе српског народа на Косову и Метохији, поспешивала и охрабривала деловање и Мисију Епархије у условима ропства, прогона и затирања Српства.

    Околности су, међутим, постајале све теже, економска моћ све слабија, способност да се одговори растућим потребама у све сложенијем окружењу све мања.

    Проблеми са којима се, у свакодневном раду, сусреће Епархија рашко-призренска по много чему су специфични и јединствени. Захтевају особено деловање, ангажовање стручњака разних профила, оснивање тела која ће моћи адекватно да одговоре растућим и неочекиваним изазовима у све тежим условима.

    Не заборављамо помоћ коју је у протеклим годинама Епархији упућивала Влада Републике Србије.

    Све то данас, међутим, постаје крајње недовољно и без капацитета да покрије основне потребе деловања Епархије рашко-призренске.

    Стога је Епархија принуђена да се овим путем обрати српском народу у Србији и Дијаспори за помоћ, да они према својим могућностима у временима данашње кризе, учине додатни напор и упуте помоћ, која ће омогућити потпуније и свестраније деловање Епархије.

    Помоћ се може упутити преко рачуна у Комерцијалној банци. Интернет-адреса овог Апела са детаљним упутствима је:

http://www.eparhija-prizren.com/pomoc

Епископ рашко-призренски Артемије

http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?s=vestiep

[Зоран]

Архиепископ волоколамски Иларион: «Медији игноришу геноцид над Србима који се дешава на Косову»

Петог децембра 2009. године у емисији «Црква и свет» Архиепископ волоколамски Иларион испричао је гледаоцима о тешкоћама које доживљавају православни Срби који су остали на територији Косова.

    Владика Иларион је истакао чињеницу да западни медији свесно и несвесно игноришу проблем српског становништва Косова, оценивши да Срби данас на Косову живе «као у гетоу, окружени непријатељским муслиманским становништвом».

    Архиепископ Иларион је испричао како је недавно посетио Косово и упознао се са правим начином живота српског становништва. Према његовим речима, локалне власти гарантују сигурност Срба само под условом да они не напуштају територију својих енклава.

    «Древни српски манастири, као што су на пример Грачаница, Дечани и Пећка Патријаршија, представљају у суштини енклаве окружене непријатељски расположеним становништвом. Чувају их јединице УН. Људи су сигурни док су те јединице тамо, али шта ће бити када те јединице оду?» – поставио је питање архиепископ Иларион.

    Владика Иларион је нагласио да су трагедију Косова у многоме проузроковали демографски разлози. «Косово је изразити пример како су муслимани постепено, демографским путем, потиснули исконско српско православно становништво из његове покрајине. То је зато што се током многих деценија у муслиманским породицама рађало много деце, а у православним по једно или двоје. Као последица тога, некада православна покрајина постала је претежно муслиманска», - изложио је своју мисао председник Одељења за спољне црквене односе.

    Владика Иларион је изразио забринутост због тога што се сличне ситуације могу понављати у областима где хришћани и муслимана живе на истој територији, а хришћани нису спремни да се придржавају јеванђелских заповести и библијског поимања породице, према коме у породици треба да буде онолико деце колико Бог да. «Вреди се замислити над тим тужним примером косовске земље», - нагласио је архипастир.

    Испричавши о тужној судбини православних храмова на територијама које су Срби били принуђени да напусте, владика Иларион је са гледаоцима поделио своје утиске о томе како албанска деца одрастају поред порушених светиња друге религије. «Тој деци која данас трче с лоптом око оскрнављених и обесчашћених православних храмова ипак треба усадити неко поштовање према историји свога краја, чак и ако је та историја била немуслиманска», - изразио је своју увереност архипастир.

    Говорећи о задацима који стоје пред Русијом и светском јавношћу, председник Одељења за спољне црквене односе оценио је да треба организовати, без обзира на потешкоће, «поклоничка путовања у косовске светиње, између осталог и из Русије, како би Срби непрестано осећали нашу подршку и како би њихово окружење осећало нашу пажњу према тим светињама».

    «Сада је најважније да светска јавност створи услове на Косову за повратак Срба у своје домове, без обзира на то да ли неко признаје или не признаје Косово као посебну државу», - завршио је своју мисао архиепископ Иларион.

Служба за комуникацију

Одељења за спољне црквене односе

Московске патријаршије РПЦ

[Зоран]

Епископ Артемије упутио отворено писмо Председнику Тадићу

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

У Дечане без благослова

Данас је Председнику Тадићу уручено писмо Епископа Артемија које у наставку доносимо

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ

Г-Н БОРИС ТАДИЋ

Б  Е  О  Г  Р  А  Д

ОТВОРЕНО ПИСМО

Поштовани г-не Председниче,

На сусрету у Руској Амбасади 28. јула 2009. године, упитали сте ме: „Када ћете ме поново критиковати“? Одговорио сам: „Првом приликом“, схватајући тај дијалог као духовиту шалу.

Нажалост, то није била шала него збиља. Та „прва прилика“ се показала као стварност ових дана.

Г-не Председниче, немамо ништа против да свако, па и Ви, посећује  наше манастире ради духовне потребе. Али је непримерено да Ви, као Председник Државе, то чините (ево већ по други пут) без информисања, најаве, питања Нас као Домаћина свих манастира у Епархији рашко-призренској. Учинили сте то за Ускрс (на Велики Петак) и сада за Божић.

То, опростите, није државнички мудро. Тиме уносите раздор у канонски поредак Цркве Православне, јер се обраћате Нашем Викару и са њим правите договор, а Нас као надлежног Епископа (Домаћина) заобилазите. На Ваш пример се угледао и Ваш гост г-н Бајден у мају месецу прошле године.

У таквом контексту и Ваша „порука мира“, потребе измирења, пружања руке, губи смисао и претвара се у фразеологију.

Да сте нам се обратили званично и изразили своју жељу да посетите Дечане, сигурно је да Вам то не бисмо ускратили. Тада бих Вас Ја, као домаћин, тамо и дочекао као што доликује. То је, ипак, Наша кућа, у коју улазите, а да домаћин и не зна. Још најављујете да ћете тако и убудуће чинити.

Верујемо да ћете убудуће, ипак, мудрије поступати.

Све најбоље жели Вам од Богомладенца Христа, Ваш доброжелатељ

                                                                                    Епископ рашко-призренски

                                                                                        и косовско-метохијски

                                                                                                +АРТЕМИЈЕ

[Зоран]

Епископ Атанасије служио Св. Архијерејску Литургију у Приштини, 6. март 2010

Администратор Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Епископ Атанасије служио је данас Свету Архијерејску Литгургију у новообновљеном храму Св. Николе у Приштини уз саслужење Епископа Теодосија и више свештенослужитеља из помесне Епархије и других Епархија СПЦ. Међу служашчим били су настојатељ манаситра Трнава код Чачка, јеромонах Пајсије, секретар Епархије Бачке протојереј Владан Симић, јеромонах Герман из манастира Јежевица као и протојереј Радивоје Панић из Београда.

Ово је друга Литургија која је служена у храму Св. Николе од марта 2004. године, када је храм био запаљен. На Литургији је учесвовало и причестило се тридесетак верника из Приштине. У обновљеном приштинском храму Епископ Атанасије је говорио о значају Св. Николе за цео хришћански свет, као и за сваког хришћанина појединачно. „Сећам се да смо га ми који га славимо чекали као деку који треба да дође. Као наше дечје радовање Св. Николи тако је наша радост сада овде у овом светоме храму, да се окупљамо, да њега молимо да нас пред Господом штити, али и да искрено отварамо срце своје. Грешни смо људи, немојмо да се правдамо и говоримо да смо праведни, јер је Господ рекао у Јеванђељу – Ја сам дошао да спасавам грешне, а не праведне“, рекао је владика Атанасије. Он је такође објаснио да је човек налик на крст и да док је жив на овој земљи треба да зрачи Јеванђељем (благовешћу). „Наш је пут, пут земљом ка небу – Земљом ходим, а неба се држим – каже српски песник. То је и наше косовско опредељење, наш Завет.

Викарни Епископ Теодосије се након Литургије обратио верницима из Приштине и захвалио им што су нашли снаге да по хладном времену дођу у храм. „Живимо у вери и нади да ће овај град поново постати место у коме се слави име Божије. Верујемо и молимо се да се Срби врате и да овај свети храм буде испуњен верницима, како би се у заједници молили Господу, прославлјајући име Божије, овде на земљи и припремајући се за Царство Небеско“, казао је владика Теодосије.

У обновљеном парохијском дому након Свете Литургије пружено је послужење за све присутне.

Извор:Епархија Рашко-призренска и Косовско – метохијска.

[Guest Оливера]

Одговор на клевете псевдо-бранитеља

9. март 2010

БРАНЕ ВЛАДИКУ ОД ЦРКВЕ И ПАТРИЈАРХА

Већ данима се наставља цркворушитељски рад групе људи који су се најпре потписивали као духовна чада епископа Артемија, да би сада своје текстове потписивали као "Информативна служба Епархије рашко-призренске у време заточења епископа Артемија". Иако је увек било и биће људи секташког менталитета, у овом случају је индикативно што се и даље незаконито користи назив једне Епархије Српске Православне Цркве и што се отворено насрће на духовни и морални интегритет српског Патријарха и чланова Светог Архијерејског Синода, чије се слике објављују под насловима „Безаконици" или "Срамни Синод". Нажалост, ови ревнитељи мржње или, како сами себе сматрају, "бранитељи лика и дела епископа Артемија", не само да му не помажу већ потврђују и најцрње сумње да је стварањем култа личности у Епархији рашко-призренској међу једним, мањим бројем монаштва и верника, годинама стваран потенцијал за рушење угледа Српске Православне Цркве и тако припреман раскол, и то на начин како то чине разне расколничке и псеудо-православне групе којих има по целом свету.

Објављивање писма епископа Артемија Његовој Светости патријарху Иринеју, за које нико није знао, осим онога који га је писао и онога који га је примио, док није објављено на страницама једног цркворушитељског сајта, понајбоље показује колико се овим методама компромитује сâм лик епископа Артемија, осим ако ће се неко усудити да оптужи самог Патријарха. (На писмо епископа Артемија патријарху Иринеју одговориће епископ Атанасије, али само у личном писму Владици, управо зато што не жели да штети његовом угледу, како то раде његови „бранитељи".)

У „заштиту" владике Артемија су стале, између осталих, и од Цркве одвојене четири парохије СПЦ у Аустралији, које дуже време шурују са разним рашчињеним свештеницима и секташима и сеју неслогу међу Србима на том далеком континенту. Ту су се нашли и самозвани "српски лидери" попут Марка Јакшића, Милана Ивановића, Драгана Велића и њихових - само на папиру постојећих - „Српских националних већа" или „Удружења општина", људи који већ одавно никога не представљају осим саме себе и које нико не може да смени јер их нико није ни бирао. Ето, и они обилазе епископе које, наравно, у црквама и не виде, јер тамо најчешће и не залазе, а све с намером да их баш они као „упућени зналци" упознају са заверама Пентагона, Ватикана и свих планетарних сила зла. Они на тај начин, засигурно, неће постићи ништа што би стварно помогло епископу Артемију. Ту су и такви „бранитељи" као што су разни фрустрирани надри-каноничари: Жељко Жугић, Владимир Димитријевић, Родољуб Лазић, који вероватно још само групици својих истомишљеника могу да проповедају своја фарисејска тумачења отачких учења и светих канона, несрећни људи који идентитет граде на сукобу са Црквом и својим епископима, а не на изградњи литургијске саборности у својим парохијама и епархијама.

Када се сабере цела слика тих вајних "бранитеља" Православља, канона и самог владике Артемија, на крају се сасвим легитимно поставља питање : Где је ту Црква и благочешће = Православље? Да ли је на страни разуларених псевдозилота, који псују као кочијаши носећи слике епископа Артемија? На страни Пеђе Суботичког који седи у затвору и Симеона Виловског који бежи од правде и гнева опљачкане сиротиње косовске? На страни виртуелних „народних лидера"; неостварених теолошких "генија", који не стигоше ни теологију да заврше, али стижу да епископе уче вери? Разних ловаца у мутном, који о свему говоре више него о Христу, о животу у Христу и о спасењу у Цркви као Телу Христовом? Или је пак истина тамо где је Патријарх, као чувар саборног идентитета Цркве, са најугледнијим епискпима српским, професорима богословља, и монаштвом духовно најстабилнијих српских манастира? На читаоцу ових редова остаје да просуди. Вероватно и сâм владика Артемије може на крају да каже: "Тешко мени од оваквих бранитеља!"

Из канцеларије Информативне службе

Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске

Извор: Епархија рашко-призренска

[Зоран]

Епископ Атанасије посетио Лепосавић, манастире Врачево и Улије на северу Косова

12. Март 2010 - 21:33

Његово Преосвештенство Епископ Атанасије данас је у пратњи презвитера Срђана Станковића посетио Лепосавић, где је у храму Св. Василија Острошког и Тврдошког евхаристијски учествовао у Светој Литургији Пређеосвећених дарова заједно са присутним свештенством и верним народом. Након Литургије Владика Атанасије је одржао братски састанак са свештеницима Митровачког намесништва, коме су такође присуствовали и сви вероучитељи са севера Косова. Епископ Атаансије је говорио о потреби интензивнијег парохијског рада са верним народом и активнијег учешћа у Литургијском животу Цркве.

Након тога, Епископ Атанасије је посетио манастир Врачево где га је дочекао настојатељ манастира јеромонах Василије са братијом, а затим и манастир Улије где је Владику примила монахиња Злата.

Стурадан, 13. марта Епископ Атанасије ће поново посетити Косовско Поморавље,  село Кололеч где ће служити Св. Литургију у новосаграђеном храму, а затим и манастир Драганац. У недељу 14. марта предвиђена је Св. Архијерејка Литургија у Белом пољу код Пећи у новообновљеном храму Пресвете Богородице, где ће Епископ Атанасије служити уз саслужење Викарног Епископа Теодосија и свештенства Пећког намесништва.

[Зоран]

Епископ Атанасије служио Свету Архијрејску Литургију у новообновљеном храму у Белом Пољу код Пећи

14. Март 2010 - 23:34

Литургија у Белом Пољу код ПећиЊегово Преосвештенство Епископ Атанасије данас је служио Свету Архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у српском повратничком селу Бело Поље код Пећи уз саслужење Викарног Епископа Теодосија и четири свештенослужитеља. Пре Свете Литургије, извршено је мало освећење храма, пошто је храм највећим делом обновљен након Мартовског погрома 2004. године (преостали су мањи унутрашњи радови и постављање новог иконостаса). У Светој Литургији је учествовало око 150 верника из Белог Поља, Горажждевца, Пећи и околних метохијских повратничких села од којих су се многи и причестили. На Светој Литургији биле су такође и монахиње из Пећке Патријаршије, монаси из манастира Високи Дечани као и командант италијанских снага КФОР-а у Метохији пуковник Грасо.

Интегрални аудио запис беседе Еп. Атанасија 7 МБ

http://www.4shared.com/file/241290826/4db0d8ad/epatanasije_belopolje_14310.html

Владика Атанасије са верним народом и децом, Бело Поље код ПећиНакон читања Светог Јевенђаља Епископ Атанасије се обратио верницима беседом у којој је рекао да је сваки дан спасоносан и да спасење не зависи само од Бога, него и од нас. "Бог је створио човека да учествује у животу, да буде сарадник Божији и саучесник у животу, сажитељ Царства Небеског, као што је био у рају на почетку, али је послушао лукавог шаптача, клеветника, ђавола, који је пред њим клеветао Бога и казао: Ја ћу теби показати други пут како се постаје Бог....Зато је Бог створио човека да постане Бог, али у заједници, у љубави, не у отмици и грамзивости. А ђаво га је навео на грамзивост. Бог је сав свет створио, а није морао да га створи и створио је нас да би нам дао учешће у богатој трпези Свога Царства. А ђаво, клеветник, Сатана, хтео је да одвоји човека од Бога и привремено је успео. Али, Бог није напустио човека када је човек окренуо њему леђа и пошао за ђаволом, већ је послао Сина Свога Јединородног, Вечнога, да иде за човеком и да човека призива спасењу, призива вечном животу, не насилно, него побуђујући у њему веру, љубав и наду, све оно што човека чини човеком....Не чини човека човеково знање, имање, положај и власт и свашта друго што нам овај свет сервира као лукаву подвалу", рекао је Владика.

Након Свете Литургије са народом и италијанским командантом КФОР-аЕпископ Атанасије је такође истако и значај опстанка Срба на КиМ: "Хвала Богу овај народ је остао и опстао, као што кажу Срби, треба бити кадар стићи, а некад треба бити кадар и утећи. Али најважније је на страшном месту постојати. Ми смо на Косову и Метохији на страшноме месту, на потресном месту. Овде су опстајали наши стари вековима и чували веру и светиње и обнављали светиње. Само Дечани нису рушени, а све остале светиње су рушене и обнављане", рекао је Владика Атанасије.

Након освећења цркве и Свете Литургије Епископи Атанасије и Теодосије су поделили пакетиће деци. Владика Атанасије је потом посетио манастир Пећку Патријаршију, а затим и повратничко село Љевошу где је планирана обнова старе сеоске цркве.

Епископ Атанасије са децом у манастиру Високи ДечаниВладика Теодосије је за то време у манастиру Високи Дечани примио високу делегацију Северно-атлантског Савета (НАТО) коју су предводили командант КФОР-а немачки генерал Бентлер са свим командантима националних контингената. Разговарано је о потреби присуства међународних мировних снага, јер, како је рекао Владика Теодосије, ситуација на Косову и Метохији далеко је од нормалне и треба омогућити боље безбедносне услове за повратак прогнаног српског становништва и њихов нормалан живот.

[Зоран]

Епископ Атанасије посетио српска села Прилужје и Племетину у општини Вучитрн

17. Март 2010 - 23:30

Владика Атанасије са децом и вероучитељима у ПрилужјуЊегово Преосвештенство Епископ Атанасије данас је посетио српска села Прилужје и Племетину у општини Вучитрн. У Прилужју су Владику дочекали намесник митровачки протојереј Милија Арсовић са парохом Миломиром Влашковићем,  председником српске општине Вучитрн г. Зораном Ракићем и верним народом.  Посебно је било много деце са својим наставницима и вероучитељима. На самом улазу у порту новосаграђене цркве Св. Преображења четири српске девојчице у народној ношњи пожелеле су добродошлицу Владики Атанасију и послужиле га погачом и сољу. Владика Атанасије  је прошао кроз шпалир деце и потом заједно са њима ушао у цркву певајући тропаре. Захваливши се свештеницима и верном народу на срдачном дочеку Владика Атанасије је са децом певао старе косовске песме. Након изласка из цркве Владика је провео још неко време са децом, шалећи се и разговарајући са њима.

Председник општине Вучитрн позвао је Владику и свештенство у општинске просторије у Прилужју на разговор. Владика Атанасије се посебно интересовао за проблеме са којима се суочава народ. Председник Ракић му је објаснио да је највећи проблем у српским насељима око Прилужја продаја кућа и имања Албанцима. Након посете Прилужју Владика Атанасије је посетио село Племетину и поклонио се у цркви Св. Кнеза Лазара.

[Зоран]

Шеста годишњица Мартовског погрома обележена поменом у Косову Пољу

Његово Преосвештенство Епископ Атанасије  је  17. марта 2010. г. у препуном храму Св. Николе у Косову Пољу одслужио помен жртвама Мартовског погрома на Косову и Метохији. Овај храм је био запаљен у Мартовском погрому 2004. године и потом је обновљен. Владика Атанасије се обратио присутним верницима речима наде и охрабрења:

„Земљом ходимо, а неба се држимо – то је наш Косовски завет. Добро се не може остваривати на недобар начин. Ми смо народ вере и народ живота, не народ култа мртвих, не народ мржње, него народ широкогруд, народ који уме кадар да буде стићи, некада и кадар утећи, али најважније је на страшноме месту постојати.

То је та постојаност и наша опстајност, да издржимо не чекајући ничију другу него Божију заповест. Божија је увек задња реч, само што је Бог спор, али је достижан. бог је трпељив и хвала му што трпи и нас. Желимо свима свеко добро, у добру, у правди, у човекољубљу, у човештву, у хуманости. Молим вас да ово буде подстрек и подстицај да се не мрзимо, да се не клеветамо, да се не оговарамо, да не подмећемо. Да ако имамо невоља не кривимо за то другога, јер каже један Светитељ Божији – немојмо од наших слабости или од мука да дајемо гориво за ватру злобе. Он казује мудре речи, јер када човек има невоље, не треба за то све и свакога оптужује и да додаје гориво на ватру злобе своје, него трпимо, јер и Бог нас трпи и хвала му што трпи“.

Владика Атанасије, који је претходних недеља служио у неколико храмова који су били уништени или оштећени, а потом обновљени, најавио је да ће у суботу служити у храму Богородице Љевишке у Призрену.

Погром, који је данас обележен у многим храмовима Српске Православне Цркве, почео је 17. марта 2004. године, када је у тродневним нападима албанских екстремиста протерано 4000 Срба у српским енклавама, убијено 19 људи, порушено и спаљено 35 српских православних цркава и манастира и преко 800 српских домова.

Извор: Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска

[Зоран]

Monaštvo u ERP, kako naš list nezvanično saznaje, poslednjih nedelja se tiho osipa, ali to nismo mogli i zvanično da potvrdimo.

Врло професионално, нема шта... 0202_238

Послао: ЛазарД

Tiho osipanje monaštva na KiM

Ова вест не припада овде јер је из новина ево и линк да поновим http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/tiho_osipanje_monastva_na_kim.55.html?news_id=186272 у будуће овакве вести зна се где иду у форум Друштво или већ неки други и ЛазарД није једини, често се овде постављају које какве вести па морам да губим време распоређујући их ... а и наслов овога који је написао текст види се да се не разуме шта је то Црква требао би доћи овде на форум код нас па да пита наше свештеника шта има ... :smiley: