Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[Зоран]

Патријарх Иринеј наставио посету северу Косова, Митрополит Амфилохије служио у Ранилугу и обишао Косовско поморавље

20. Јун 2010 - 21:50

Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј служио је јутрос Св. Литургију у манастиру Девич уз саслужење Викарног Епископа Теодосија и свештеника Митровичког намесништва. Након Девича, Патријарх Иринеј посетио је заједно са Еп. Теодосијем манастире Соколицу и Бањску на Северу Косова и продужио пут према Београду, чиме је завршена Његова дводневна посета Косову и Метохији.

Његово Високопреосвештенство, Митрополит Амфилохије служио је јутрос Св. Литургију у селу Ранилугу у Косовском Поморављу уз саслужење 14 свештенослужитеља. У Св. Литургији учестовало је око 200 људи и више деце се причестило.

Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија 13 МБ

http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/media/audio/mitropolit_ranilug_200610.mp3

После Св. Литургије домаћини су угостили Митрополита и служашче свештенство. Митрополит Амфилохије је са ранилушким парохом протојерејем Ацом Ђурићем и члановима Црквеног одбора разговарао о предстојећој реконструкцији цркве Усековања главе Св. Претече. Зидови цркве требало би да се поправе, да се замени кров и дода купола.

Мјестобљуститељ Епархије РП и КМ, Митрополит Амфилохије потом је посетио село Кормињане и цркву Св. Успења Пресвете Богородице. Ова црква има добро очуван фрескопис из 19. века и Митрополит Амфилохије искористио је ову прилику да поразговара са локалним свештеницима и члановима Црквеног одбора о постојећим проблемима и начинима како да се унапреди црквени живот у овом крају.

На крају данашњег боравка у Косовском Поморављу Митрополит Амфилохије са свештенством обишао је цркву Св. Архангела Гаврила у селу Коретину. Ова црква је окружена албанским кућама и запаљена је 1999. године. Митрополит Амфилохије дао је благослов јереју Вељи стојковићу, пароху Косовско-каменичком да се остаци цркве очисте од отпадака и да се црква припреми за богослужење 13/26 јула на Сабор Св. Архангела Гаврила. У прилогу достављамо фотографије које смо добили из Косовског Поморавља.

[Guest]

Обавештење поводом одлуке Мјестобљуститеља Епархије у вези одбеглих монаха из манастира Св. Архангела

22. јун 2010 - 9:13

С обзиром да Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска, за

разлику од свих осталих одбеглих монаха и монахиња, није успела да

успостави контакт са једним делом некадашњег братства манастира Св.

Архангела код Призрена које је самовољно напустило свој манастир,

принуђени смо до издамо службено обавештење да се следећи монаси:

1. протосинђел Бенедикт (Прерадовић)

2. јеромонах Ксенофонт (Томашевић)

3. јеромонах Јован (Милојевић)

4. монах Мелхиседек (Миљковић)

5. монах Владимир (Милић)

стављају под канонску Епитимију забране свештенодејства

(јеромонаси) и одлучења од Светог Причешћа (монаси) до 14. јула 2010.

године. Ова одлука подразумева да у наведеном периоду ниједан од

горепоменутих свештеномонаха не сме да обавља било какве свештене радње

(укључујући служење Св. Литургије, обављање Св. Тајне Исповести, као и

духовно руковођење монаха и лаика).

Епископ Мјестобљуститељ својим службеним актом (Ебр. 216, од 16.

јуна 2010. године) позива горепоменуте јеромонахе и монахе да у року од

7 дана, односно најдуже у року од месец дана од напуштања манастира

дођу у садашње привремено седиште Епархије Рашко-призренске и

Косовско-метохијске у манастиру Грачаница и изјаве канонску послушност

надлежном Епископу.

Они који у том времену покажу искрено покајање због нарушавања

црквено-канонског и монашког поретка позивају се да се врате у свој

матични манастир Св. Архангеле код Призрена. У случају устрајавања у

непослушности црквеном поретку и свом свештеничком и монашком звању

именовани ће бити предати Црквеном Суду Епархије Рашко-призренске на

Црквено-канонски поступак.

Горепоменути се још једном позивају да обавесте Епархију о своме

месту пребивања, како би им препорученом поштом био достављен, свакоме

појединачно, потписани акт Епископа Мјестобљуститеља.

    * Косово и Метохија

[Зоран]

Прилози, дечји молитвеници и часописи Издавачке куће "Светигора" за децу са специјалним потребама у Грачаници

  +С благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија протојереј Станша Тошић, дистрибутер "Светигоре" донео је данас за децу са специјалним потребама која живе у "Дечјој кући" у Грачаници новчани прилог, дечје молитвенике и часописе издавачке куће "Митрополије Црногорско-приморске". Отац Станиша задржао се пар сати у ведром разговору са децом и њиховом васпитачицом Снежаном Рашић.

Иначе, поред свих осталих приложника и људи добре воље Епархија Рашко-призренска води рачуна о овој деци која су за Спасовдан посетила манастир Високи Дечани.

[Зоран]

Обавештење поводом одлуке Мјестобљуститеља Епархије у вези одбеглих монаха из манастира Св. Архангела

С обзиром да Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска, за разлику од свих осталих одбеглих монаха и монахиња, није успела да успостави контакт са једним делом некадашњег братства манастира Св. Архангела код Призрена које је самовољно напустило свој манастир, принуђени смо до издамо службено обавештење да се следећи монаси:

1. протосинђел Бенедикт (Прерадовић)

2. јеромонах Ксенофонт (Томашевић)

3. јеромонах Јован (Милојевић)

4. монах Мелхиседек (Миљковић)

5. монах Владимир (Милић)

стављају под канонску Епитимију забране свештенодејства (јеромонаси) и одлучења од Светог Причешћа (монаси) до 14. јула 2010. године. Ова одлука подразумева да у наведеном периоду ниједан од горепоменутих свештеномонаха не сме да обавља било какве свештене радње (укључујући служење Св. Литургије, обављање Св. Тајне Исповести, као и духовно руковођење монаха и лаика).

Епископ Мјестобљуститељ својим службеним актом (Ебр. 216, од 16. јуна 2010. године) позива горепоменуте јеромонахе и монахе да у року од 7 дана, односно најдуже у року од месец дана од напуштања манастира дођу у садашње привремено седиште Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске у манастиру Грачаница и изјаве канонску послушност надлежном Епископу.

Они који у том времену покажу искрено покајање због нарушавања црквено-канонског и монашког поретка позивају се да се врате у свој матични манастир Св. Архангеле код Призрена. У случају устрајавања у непослушности црквеном поретку и свом свештеничком и монашком звању именовани ће бити предати Црквеном Суду Епархије Рашко-призренске на Црквено-канонски поступак.

Горепоменути се још једном позивају да обавесте Епархију о своме месту пребивања, како би им препорученом поштом био достављен, свакоме појединачно, потписани акт Епископа Мјестобљуститеља.

[Guest]

Коментар на писање франкфуртских "Вести"

23. јун 2010 - 13:05

Одговарати демантијем на текстове које о Српској Православној Цркви и збивањима у Епархији рашко-призренској већ дуже времена објављују Вести било би узалудан посао. Новинаре овог листа који се баве Црквом очигледно не интересују званични ставови епархијских власти и Светог Архијерејског Синода, посебно поводом последњих збивања, а о новинарској „професионалности" поменутог листа сувишно је и говорити ако се има у виду читав низ неистина и клевета које се у њему упорно сервирају јавности.

Вести су, међутим, у свом издању од 21. јуна објавиле посебно злонамеран текст под насловом СПЦ предњачи у признању Космета. Ту се напада цела Српска Православна Црква, и то у виду интервјуа једног одбеглог монаха манастира Светих Архангела код Призрена који се побунио против поретка сопствене Цркве - јеромонаха Ксенофонта Томашевића. Стога је потребно дати одговарајући коментар - да се чује и друга страна.

Јеромонах Ксенофонт је, изгледа, постао редовни дописник Вести будући да је на страницама овог листа 16. јуна (дан после објављивања сличног текста у листу Правда) објављен још један његов интервју, под насловом Ксенофонт: Следи подела Епархије рашко-призренске. С обзиром на то да је новинарима Вести много лакше да са њим ступе у контакт неголи његовој Епархији која то упорно покушава ових дана, не бисмо да много говоримо о људској одговорности и храбрости поменутог да се достојанствено суочи са својим поступцима, тојест са својом монашком и свештеничком савешћу, под претпоставком да је он, макар у назнакама, има.

Сваком добронамерном човеку који прати збивања у Епархији рашко-призренској познато је да не постоји никакав прогон монаштва или терор над монасима ове Епархије. Да постоји, или би досад отишло све монаштво које је замонашио епископ Артемије или би произишло да барем две трећине тог монаштва нису верне свом бившем епископу и духовнику. Један део монаха који су самовољно побегли из својих манастира само су показали да су свесно пожелели да жртвују светиње у којима су живели ради подривања црквених одлука које су потписали сви чланови Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, укључујући и епископа Артемија.

Поставља се питање: зашто су то урадили? Да ли зато што тиме хоће да изразе протест против одлуке Сабора епископâ сопствене Цркве? У том случају, ваља рећи да став групе самовољних монаха у односу на став преко сто хиљада верникакоји сада живе на подручју Епархије рашко-призренске заиста не постиже нарочит ефекат. Или због тога што су мислили да ће без њих светиње остати празне, по наопакој логици после мене потоп? Па ни то мишљење се није показало као тачно јер ниједна српска православна светиња у Епархији није закључана, а већ има нових кандидата за монаштво којима ће бити част да стану на бедем одбране светолазаревског Предања и немањићких светиња, уз кивоте светитељâ. Да ли је можда реч о тумачењу светолазаревског завета по угледу на милошевићевске идеологе са краја деведесетих? Јер, они су трубили да су „издајници остали на Косову да сарађују са НАТО-окупаторима, а Лазареви јунаци су кренули за њим (Милошевићем!?) са Косова..." Наравно, у овој светогрдној параболи жалосно је што данас „верна чада епископа Артемија" новим Лазарем сматрају владику Артемија, оног истог кога су Милошевићеви идеолози својевремено оптуживали да је био „Бранковић" јер је остао на Косову и састајао се са Тачијем, Клинтоном, Олбрајтовом, Соланом и осталим виновницима бомбардовања Србије. Искрено речено, стварање овакве псевдолазаревске и псевдокосовске митологије много више штети владици Артемију него што му помаже јер га доводи управо у позицију онога против кога се и сâм деведесетих одлучно борио. Дакле, још једна промашена апологија!

Коначно, можда је ипак разлог - како рече неки неименовани скрибоман са једног злогласног антицрквеног сајта - у „покушају очувања правог, црквеног и канонског поступка" као наводном облику противљења „лажном и наметнутом поретку". Тиме се, по расколничкој логици псевдозилотâ, „сведочи како се не може у тор црквеног стада уводити тројански коњ проекуменистичког и литургијско-реформаторског богословља, а с друге стране чувати канонски поредак Цркве". Овај „аргумент" је заправо најнелогичнији јер испада да се они који се називају „верним чадима владике Артемија" свесно одвајају - или, како недавно рече одбегли протосинђел Николај (Вести, 7.6.2010), „одмећу у хајдуке" - од сопствене Цркве, оне исте у којој владика Артемије носи чин епископа. Ако су одбегли монаси заиста одлучили да се црквеном поретку супротставе стварањем „парасинагоге" на имању „грешног Милоја" или по некаквим „приватним парохијским црквама", кућама и викендицама, зашто то није учинио и сâм епископ Артемије ако је он њихов духовни идеолог? Њима насупрот, он је више пута изјавио да жели да остане у Цркви и да не жели раскол, што је поштовања вредна изјава, па је зато прихватио одлуку црквеног Сабора и није се „одметнуо у хајдуке" као његова „верна чада". Другим речима, испада да они који се заклањају иза имена владике Артемија не желе да буду у Цркви у којој се налази Владика, њихов „непогрешиви" узор. То јасно и недвосмислено произилази из већ цитираног текста са антицрквеног сајта, где се експлицитно каже: „Зато такво, двоједушно и неискрено очување канонског поретка у Цркви у суштини је његово рушење." Следи логичан закључак: одбегли и побуњени монаси сматрају да епископ Артемије руши црквени поредак зато што му остаје веран.Толико о шупљој логици горепоменутог скрибомана!

Враћајући се оцу Ксенофонту, који наглашава „да бисмо испали лицемери мирећи се са оним са чиме се не слажемо", питамо се да ли он сматра да је његов духовник лицемер када је потписао не само одлуку Светог Архијерејског Сабора о умировљењу већ и претходну одлуку Светог Архијерејског Синода од 13. фебруара 2010. године о привременом разрешењу, са којом се иначе и даље не слаже. Не можемо, а да логичким закључивањем опет не дођемо до истог, горенаведеног закључка. Самовољни одлазак дéла побуњеног монаштва под видом подршке епископу Артемију чин је којим бунтовници устају против поретка који подржава и владика Артемије, па је њихово позивање на тобожњу неправилност одлуке Сабора само изговор за отворени секташки и расколнички дух. Тај дух се, нажалост, већ годинама развија у једном дéлу монаштва Епархије рашко-призренске, а шири се по Цркви преко разних псевдодуховника, недоучених самозваних каноничара, теолошки неписмених асистената и њима сличних.

Јеромонах Ксенофонт, као и многи други дрвени адвокати владике Артемија пре њега, понавља тезу о политичкој мотивисаности његовог разрешења. Ту тезу је иначе први лансирао управо владика Артемије у саопштењу од 10. фебруара 2010. године, поменувши, индиректно, умешаност страних амбасада. Цела ова прича се заснива на невероватној конструкцији да је владика Артемије био једини бранилац останка Косова и Метохије у оквиру Србије и да његовим разрешењем и одласком Сабор Српске Православне Цркве, заједно са државом Србијом, спрема предају Косова. Заиста смело тврђење, посебно када се чује из устâ појединих српских (сада већ изборима „умировљених") политичара и самозваних српских лидера са севера Косова који су тог истог Владику, не тако давно, сматрали и називали „шиптарским бискупом" и годинама га прозивали као главног експонента Америке и Запада у издаји Косова због Владичиног тадашњег става да Срби морају да учествују у косовским институцијама и да је дијалог неопходан. Управо је отац Ксенофонт - који сад оптужује Цркву за издају - пратио митрополита Амфилохија и епископа Теодосија у Италију када су у име Синода ишли да једној НАТО-јединици италијанске војске доделе орден Светог Саве за изузетно часно вршење дужности заштите угрожених српских светиња у Метохији (да би потом те слике, које само он има, објављивао на антицрквеним форумима како би компромитовао митрополита и Синод). Наравно, ни владика Артемије ни отац Ксенофонт, као ни било ко други из Српске Православне Цркве, никада није седао за сто са међународним и албанским представницима да би издавао Косово већ да би сведочио о страдању свога народа. Тако је и царица Милица, односно преподобна Евгенија, склопила мучан, али неопходан вазалски споразум са убицом свог мужа и оца своје деце да би спасавала Србију тога времена. Тако је и Стефан Високи, светитељ Цркве, ратовао за султана Бајазита од Никопоља до Ангоре, а Црква и народ га нису видели као издајника. Питамо се: шта би му све данас неустрашиви бегунац отац Ксенофонт и наши „професионални патриоти" уписали у грех?

Долазак Џозефа Бајдена у Дечане у мају 2009. године предимензиониран је до те мере да је управо тај догађај представљен јавности као некаква иницијална каписла за тобожњу кампању против епископа Артемија (од свих светских проблема Бајден стигне и о томе да мисли- претенциозно без граница!). Али зар његов долазак у манастир није одобрио Свети Архијерејски Сабор, који је тада заседао? Да ли јеромонах Ксенофонт стварно мисли да сви епископи, осим епископа Артемија, подржавају независност Косова и да никоме другом осим њега до Косова није стало? У том случају, реч је о грубој клевети, а он је само један од оних који измишљеном причом о политичкој позадини разрешења епископа Артемија прикривају добро знане црквено-канонске разлоге због којих је Свети Архијерејски Сабор донео своју нимало пријатну, али неизбежну одлуку. Управо је један од главних узрока неслагања између Светог Архијерејског Синода и епископа Артемија последњих година био у томе што су блаженопочивши патријарх Павле и тадашњи чланови Синода заступали став да Косово није питање само једне епархије и једног епископа већ питање целе Цркве, између осталог и стога што се у Метохији налази и њено духовно седиште.

Истицано је да Епархија није аутокефална црквена јединица и да мора да буде у саборном јединству Цркве. Зато је и постојао „Косовски одбор" Сабора на челу са патријархом Павлом, а са владиком Артемијем као његовим потпредседником. Када је владика Артемије иступио из тог Одбора, који није одобравао неке његове идеје, његово место је додељено његовом викару, епископу Теодосију. Зато је и сада чврст став Његове Светости патријарха Иринеја и Светог Архијерејског Синода да се сва животна питања везана за Косово и Метохију морају решавати саборно и не смеју бити монопол једног „спасиоца Косова", ма како се он звао. Стога они који и даље верују да је разрешењем владике Артемија отворен пут признању независности Косова од стране Српске Цркве, како стоји у клеветничком наслову Вести и на шта алудира одбегли јеромонах Ксенофонт, вероватно сумњају у сопственог Патријарха и Синод, али и у Свети Архијерејски Сабор којим Патријарх председава. Управо зато ни идеја о могућој раздеоби Епархије рашко-призренске на две епархије, као што је првобитно и било, није плод припреме некакве издаје или политичке поделе (јер граница не би ни пратила политичке границе) већ последица бриге Цркве да интензивира живот у свим црквеним областима.

Ако верни народ на Косову и Метохији сада препознаје пастире који га посећују и служе у црквама у које ранији епископ није зашао ниједном у последњих двадесет година, откуд онда толика забринутост код „дежурних патриота" који, са раздаљине од више стотина, па и хиљада километара, олако суде о онима који остају на Косову и Метохији и бране своје светиње? Уосталом, ако манастир Дечани заиста јесте „други Бондстил" и „бастион антисрпства", како га је у мају 2009. назвала Инфо-служба епископа Артемија, зашто је онда ова српска светиња најчешће нападана светиња на Косову и Метохији? (Подсећамо: два минобацачка напaда 2000. године, минобацачки напад у марту 2004. и напад „зољом" 2007. године - укупно двадесет и четири гранате.) Вероватно би, по тој логици, највише нападани објекат Српске Православне Цркве требало да буде онај где је живео претходни Епископ. Али Грачаница ниједном није нападнута иако је практично у самом предграђу Приштине и у домету минобацачâ. Опет логика демантује произвољне тезе и фикције.

Одговарати на преостале „аргументе" јеромонаха Ксенофонта било би заиста сувишно. Јер, онај ко је побегао са бојног поља да би „бранио" Цркву рушећи њен поредак и оставивши „Бранковиће" да овде бију битку за јединство Цркве и државе, суочени са албанским екстремистима, понајмање има моралног кредибилитета да се јавља у медијима и додатно себе понижава. Да мало изменимо латинску пословицу и кажемо: Речи лете, а дела остају. Косово и вера светосавска се не бране крупним, а брзоплетим речима (нарочито када се те речи изговарају са сигурне удаљености) већ конкретним трудом да се остане и опстане на месту немогућем, па и када нам није све по вољи. Зато ће задатак Цркве од сада на овом простору бити не да много прича о патриотизму или да народ дели на издајнике и патриоте, као што су то до сада, нажалост, неки чинили, већ да одстоји на свом месту сведочећи Христа љубављу, трпељивошћу и надом у Бога. Занавек остаје Црква Христова у коју се Косовским заветом, служећи народу, непрестано уграђујемо и тако постајемо заједничари светотројичне љубави.

Информативна служба Епархије рашко-призренске и

Косовско-метохијске, Грачаница 23. јуни 2010. год.

[Зоран]

Патријарх Иринеј за Видовдан служиће Литургију на Косову и Метохији - 27. јун 2010.

Патријарх Иринеј данас долази у Грачаницу; Митрополит Амфилохије, Епископи Атанасије и Теодосије данас служили Св. Литургије на Косову и Метохији

+Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј данас долази на Косово и Метохију како би учестововао у сутрашњој прослави Видовдана заједно са осталим архијерејима, свештенством монаштвом и верним народом. Патријарх Иринеј треба да стигне у манастир Грачаницу у пратњи Епископа Теодосија око 16.00 часова да би присуствовао празничном бдењу. Сутрадан Његова Светост, уз саслужење Митрополита Амфилохија, Мјестобљуститеља Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске као и других Епископа и свештенства СПЦ требало би да служи Свету Архијерејску Литургију у Грачаници, а потом да одслужи и традиционални помен на Газиместану.

Митрополит Амфилохије данас је служио Св. Литургију у селу Гуштерица, недалеко од Липљана уз саслужење шест свештенослужитеља и учешће око стотињак верника, посебно деце. За то време је Епископ Атанасије служио Св. Литургију у храму Св. Великомученика Георгија у Призрену такође уз саслужење шест свештенослужитеља. У Литургији је учествовало око 50так верника из Призрена и околине. Након Литургије Владика Атанасије је посетио манастир Св. Архангели заједнио са в.д. Настојатеља манастира протосинђелом Михајлом.  Епископ Теодосије служио је данас Св. Литургију у манастиру Грачаница где се окупило такође неколико десетина верника.

Сутрашњој прослави Видовдана присуствоваће Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић и Министар Вера Богољуб Шијаковић. Очекује се присуство већег броја верног народа из целе Србија и посебно са Косова и Метохије. У манастир Грачаницу већ је пристигао већи број гостију, монаштва и свештенства из Епархије Рашко-призренске и других Епархија.

Видовдан ће традиционално свечано бити прослављен у свим манастирима и парохијским црквама широм Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијсеке као и широм целе СПЦ.

[Зоран]

Епископ Теодосије са свештенством изјавио саучешће породици Џековић и посетио повређене грађане у косовско-митровичкој болници

С благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, мјестобљуститеља Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске, Викарни Епископ Липљански Теодосије јутрос је посетио болницу у Северној Косовској Митровици заједно са митровичким архијерејским намесником протојерејем-ставрофором Милијом Арсовићем и игуманом манастира Бањска јеромонахом Данилом. У болници их је примио генерални директор Др Милан Јаковљевић заједно са члановима управе болнице (Др Миленом Цветковић, Др Звонком Радосављевићем и Др Босом Орловић) и упознао их са здравственим стањем повређених грађана. Владика и свештеници су заједно са лекарима посетили повређене, који се успешно опораваљају у болници, и поделио им као благослов иконице уз жеље за скоро оздрављење.

Након тога Владика је заједно са Др. Миленом Цветковић и свештенством посетио породицу трагично настрадалог лекара педијатра Месуда Џековића и изразио саучешће у име Митрополита Амфилохија, свештенства и монаштва Епархије Рашко-призренске. Иначе, настрадали Др. Месуд Џековић био је један од најцењенијих лекара у митровичкој болници и његова трагична смрт у јучерашњем терористичком нападу дубоко је потресла све грађане Митровице, а посебно његове колеге лекаре који су данас свечано испратили његово тело од болнице до куће. Такође је јутрос одржан и комемроративни скуп којим се болнички колектив опростио од свог дугогодишњег колеге и пријатеља.

 

Владика Теодосије је потом имао састанак са Министром за Косово и Метохију у Влади Србије Гораном Богдановићем и начелником округа Раденком Недељковићем са којима је разговарао о ситуацији на овом делу Косова и Метохије. Владика је још једном пренео најоштрије осуде Митрополита Амфилохија и целе Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске поводом јучерашњег терористичког напада у коме је настрадао Др. Џековић и повређено 11 грађана и изразио наду да ће надлежне међународне власти и полиција успети да пронађу починиоце овог срамног недела и приведу их лицу правде.

У наставку преносимо вест РТС о данашњим збивањима у Косовској Митровици:

Дан жалости у Косовској Митровици

Породица, родбина, колеге и пријатељи одали су последњу пошту трагично погинулом лекару Мехуду Џековићу. Због трагичне смрти педијатра Џековића, Косовскомитровички округ прогласио је 3. јул Даном жалости у четири општине на северу Косова.

+Поводом трагичне погибије доктора Мехуда Џековића одржана је комеморативна седница у Здравственом центру у Косовској Митровици. Жена, два сина и ћерка, најужа родбина, пријатељи и колеге одали су пошту преминулом Џековићу.

"У овом најтежем тренутку и временима, најтеже је бити човек. А Меско је био човек у правом смислу те речи. Човек који је волео све људе без обзира на његову националну припадност", рекао је на комеморацији директор Здравственог центра Милан Јаковљевић.

Јаковљевић је додао да је трагична смрт лекара Џековића велики губитак за породицу, колеге и пријатеље. Сахрана Мехуда Џековића обавиће се у 16 часова на гробљу северном делу Косовске Митровице.

У четири општина на северу Косова - Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку данас је Дан жалости због смрти педијатра Месуда Џековића, који је преминуо од повреда задобијених у јучерашњој експлозији у насељу Бошњачка Махала.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић са сарадницима обишао је синоћ породицу преминулог лекара и том приликом је пренео изразе саучешћа које је породици упутио председник Србије Борис Тадић.

Педијатар Месуд Џековић преминуо је у болници од повреда задобијених у експлозији у насељу Бошњачка Махала у северном делу Косовске Митровице. Од гелера је повређено 10 људи.

Експлозија се догодила током мирног протеста Срба због намере привремених институција из Приштине да у насељу Бошњачка махала отворе Центар за цивилне услуге.

Због новонастале ситуације у северном делу Косовске Митровице Савет безбедности заказао је хитну седницу за 6. јул. Тим поводом у Њујорк ће отпутовати председник Србије Борис Тадић.

Због напада на Србе у Северној Косовској Митровци председник Србије јуче је сазвао ванредну седницу Савета за националну безбедност. Оцењено је да је бомбашки напад у Бошњачкој Махали терористички акт албанских сепаратиста и директна последица покушаја спровођења плана Питера Фејта за интеграцију севера покрајине у косовске институције.

[Зоран]

Вести о току хуманитарне акције - Помозимо малом Стефану Трајковићу

7. Јул 2010 - 0:50

Драги пријатељи и добротвори,

Захваљујући вашим прилозима и помоћи Стефан Трајковић, четворогодишњи дечак из Грачанице који болује од тумора на мозгу, оперисан је у Енглеској,  на Институту у Бристолу . Операција је успела и лекари су задовољни првим резултатима. Стефан је неколико дана после операције провео на интензивној нези, прикључен на апарате за дисање. Сада се полако опоравља на одељењу, уз непрестану очеву пажњу. Стефанови родитељи очекују да би већ крајем ове недеље могли да се врате у Србију како би се терапија наставила, јер Стефан мора да настави са лечењем (зрачењем) на Онколошкој клиници у Београду.

У Комерцијалној банци А. Д. Београд, на рачун Владана Трајковића, оца болесног дечака Стефана, уплаћено је у периоду од 15. јуна 2010. до 28. јуна 2010. године 1.139.809 (милионстотридесетдеветхиљадаосамстодевет) динара помоћи од разних добротвора појединаца и институција.

Епархија Рашко-призренска је с благословом Митрополита Амфилохија и Епископа Теодосија из фонда за помоћ Србима на Косову и Метохији помогла Стефаново лечење у новчаном износу од 5.000 евра. Будући да су то новчана средства приложника који редовно помажу верни народ наше Епархије из целог света, користимо прилику да им се искрено захвалимо.

Податке о готовинским прилозима и девизним уплатама новчане помоћи преко Reiffaisen банке објавићемо чим их добијемо од Стефанових родитеља. Осим новчане помоћи, многи људи су нас звали да питају за Стефана, да кажу неку охрабрујућу реч, многи су се молили за његово здравље. Зато користимо ову прилику да им се у име малог Стефана и његових родитеља најискреније захвалимо уз молитве Господу да свим добротворима добром за добро узврати

Информативна служба Епархије Рашко-призренске

и Косовско-метохијске, Призрен-Грачаница, 7. јули 2010.

У наставку следи списак донатора са прилозима које су уплаћени преко динарског рачуна за Стефаново лечење. У случају нехотичне грешке или недостатка личних података добротвора молимо вас да нас обавестите, како бисмо ажурирали листу ([email protected]).

СПИСАК ПРИЛОЖНИКА (динарски рачун у Комерцијалној банци А.Д. Београд)

Југобанка 500 динара

Синдикат Обилић 3.000 динара

Зоран Божовић 1.000 динара

Бојана Јовићевић 500 динара

Јована Пушоња 2.000 динара

Миодраг Савић 20.000 динара

Вишња Васић 1.000 динара

Вера Кнежевић 3.000 динара

Епархија Бачка 550.000 динара

Радници Дома Здравља, Грачаница 150.000 динара

Радници Дома Здравља, Грачаница 50.000 динара

Оливер Ђурић 2.000 динара

Н.Н. 500 динара

Н.Н. 200 динара

Н.Н. 500 динара

С. при Т.С., К. Митровица 5.000 динара

Косовскометохијска Банка 2.000 динара

Драган Делић 1.000 динара

Ненад Прица 11.000 динара

Н.Н. 300 динара

Томислав Жракић 2.000 динара

Радници Телекома, Штрпце 5.700 динара

Слободан Ћирић 2.000 динара

Телеком, Грачаница 39.500 динара

Љиљана Радановић 2.000 динара

Нада Шкачић 1.000 динара

Љиљана Јовановић 1.000 динара

Александар Немода 1.000 динара

Надежда Лучев 1.000 динара

Н.Н. 500 динара

Раде Репија 5.059 динара

Н.Н. 500 динара

Н.Н. 500 динара

Н.Н. 1.000 динара

Цар Турс Смедерево 5.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Верица Марковић 6.000 динара

Дир. за грађ., Штрпце 5.000 динара

ЕПС 5.000 динара

Милош Мандић 2.000 динара

Н.Н. 10.500 динара

Слађана Петровић 1.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Н.Н. 700 динара

Дарко Миловановић 5.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Снежана Шошић 5.000 динара

Виолета Ракић 2.000 динара

Наташа Павловић 2.000 динара

Наталија Јовановић 3.000 динара

Н.Н. 700 динара

Н.Н. 1.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Н.Н. 500 динара

Н.Н. 300 динара

Бобан Митић 1.700 динара

Југобанка, К. Митровица 5.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Водовод и канализација, Грачаница 20.000 динара

Александар Ђорђевић 3.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Инекс, Београд 11.000 динара

Н. Илић 1.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Јелена Ранђеловић 1.700 динара

Југослава Стевић 2.000 динара

Дрина Тодоровић 1.000 динара

Владимир Карановић 1.000 динара

Н.Н. 2.000 динара

Радници Дома Здравља 35.000 динара

Н.Н. 500 динара

Електротехничка Школа, Сушица 34.000 динара

Мамоло Ел., Бањевац 10.000 динара

Александар Сибиновић 2.000 динара

Н.Н. 1.000 динара

Медицинска школа, К. Митровица 25.000 динара

Удружење новинара Србије 20.000 динара

Мирко Жарковић 3.800 динара

Н.Н. 400 динара

Ђорђе Јовановић 2.000 динара

Н.Н. 250 динара

Н.Н. 1.000 динара

Н.Н. 5.000 динара

Завод за јавно здравље, К. Митровица 15.000 динара

Ана Јекић 5.000 динара

[Guest]

0110_hahaha да је успела операција.

Слатки мали Стефанчић.

[Зоран]

Прослава Ивањдана у манастиру Св. Јована Крститеља у Великој Хочи

7. Јул 2010 - 21:17

Викарни Епископ Липљански Г. Теодосије данас је на Ивањдан, с благословом Мјестобљуститеља Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Г. Амфилохија, служио Св. Литургију у манастиру Св. Јована Крститеља у Великој Хочи. Епископу Теодосију су саслуживали протојереј-ставрофор и парох хочански Миленко Драгићевић, игуман манастира Св. Јована протосинђел Мирон, секретар Епархије РПКМ јереј Сава Шмигић, јереј Александар Нашпалић и јерођакон Кирило из манастира Високи Дечани. У Св. Литургији учествовало је око педесетак верника из села, са монасима из манастира Св. Јована и Високих Дечана.

Епископ Теодосије је у својој беседи говорио о данашњем празнику нагалсивши колики је значај светиња које су нам оставили наши преци, међу којима је и ова Св. Јована у Великој Хочи и колико је важно да себе уградимо у те светиње својим служењем Цркви Божијој, испуњавајући завештање својих предака.

Након освећења славског колача, Владики, свештенству и верницима послужен је славски ручак у парохијском дому, пошто је данашњи празник уједно и крсна слава протојереја-ставрофора Миленка Драгићевића. Еп. Теодосије је на крају посете Великој Хочи посетио манастир Зочиште, где су га дочекали настојатељ манастира протосинђел Стефан и јерођакон Мартинијан.

[Зоран]

Прослава Петровдана у манастиру Црна Река

12. Јул 2010 - 22:28

С благословом Мјестобљуститеља Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, данас је у манастиру Црна Река Викарни Епископ Липљански Теодосије служио Св. Архијерејску Литургију уз саслужење шесторице свештенослужитеља. У Св. Литургији која је служена на подијуму у манастирској порти  учествовало је пар стотина верника од којих се већи број причестио. Након Литургије пресечен је славски колач, а игуман манастира протосинђел Јован је потом приредио и славски ручак. У току Св. Литуригје Владика Теодосије је беседио о данашњем празнику, али и о светињама које нас окупљају око моштију светитеља и учвршћују нас у црквеној заједници кроз светотајински живот којим наши манастири дишу.

Прослава Петровдана је по обичају почела увече претходног дана свечаним бдењем који је служио Владика Теодосије у манастирској цркви уз мошти Св. Петра Коришког и у присуству око 60так верника. Петровдан је иначе и народни сабор па је манастир у току дана посетило до касних поподневних часова више хиљада верника да би се поклонили моштима Св. Петра Коришког. Игуман манастира Црне Реке протосинђел Јован са братијом је и након ове манастирске славе показао да манастир Црна Река наставља свој живот и духовну мисију у српском народу.

Епархија Рашко-призренска са жаљењем прати неодговорне изјаве појединих чланова претходног манастирског братства који су самовољно напустили свој манастир и даље без благослова обитавају по приватним кућама у централној Србији. Ширење неистина у појединим медијима и антицрквеним сајтовима о томе да је духовни жиовт у Црној Реци и малтене целом крају паралисан њиховим одласком само показује духовну претенциозност и незрелост оних који су помислили да мисија једног манастира, Епархије и целе Цркве зависи од њих самих као појединаца. Црна Река је вековима окупљала и окупљаће монаштво и верни народ захваљујући пре свега духовној снази којом она зрачи и молитвама њених светитеља заштитника Петра Коришког и Јоаникија Девичког јер су они својим молитвама осветили ово Богом благословено место у коме, однедавно, почива и новомученик Харитон Призренски. На велику радост Цркве Божије, а, нажалост, на разочарење недобронамерних појединаца који су светињу поистовећивали са собом, а не себе са светињом, црноречки монаси који данас живе у овом манастиру и даље испуњавају зидове црноречке пештере духовним песмама и молитвом, а верни народ долази Св. Петру као што је долазио и раније.

Након прославе Петровдана у манастиру Црна Река Епископ Теодосије је у поподневним часовима на позив Преосвећеног Епископа Будимљанско-Никшићког Г. Јоаникија учествовао у традиционалној Петровданској литији у Бијелом Пољу.

[Зоран]

Прослављена слава манастира Зочиште - Св. Врачи Козма и Дамјан

С благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, Мјестобљуститеља Епархије Рашко-призренске, Викарни Епископ Теодосије данас је служио Св. Архијерејску Литургију уз саслужење десет свештенослужитеља. Међу служашчим су били и протојереј-ставрофор и парох хочански о. Миленко Драгићевић, игуман манастира Дубоки Поток протосинђел Ромило као и секретар Епархије јереј Сава Шмигић. У Светој Литургији је учествовало око 1000 верника који су колима и аутобусима дошли из Метохије, осталих крајева Косова и Метохије, али и централне Србије. Међу верницима било је много људи који су избегли из ових крајева и који се редовно враћају светињи преко које остају везани за своја огњишта.

Након освећења славског колача Владика Теодосије је поздравио присутни верни народ говорећи о значају манастира Св. Врача као и подвигу његових заштитника који су љубав према Богу пројављивали милосрдним делима бесплатног лечења, а потом и страдањем за име Христово. Они су исцељивали болесне више благодаћу Божијом, него ли лекарском вештином. Лечили су не само за време свога овоземаљског живота, већ чудотворе преко својих светих моштију које се чувају у манастиру и до данашњег дана. Владика Теодосије је посебно нагласио да нас Свети Врачи уче да нема истинске вере хришћанске без милосрђа и да се наша вера мери у састрадавању ближњем јер ће нас по тој љубави Господ препознати као своје. Вера без љубави је празна философија овога света, а љубав без вере хуманизам, како нас је учио Св. Ава Јустин, рекао је Владика Теодосије.

 

Владика Теодосије је посебно честитао данашњи празник игуману манастира протосинђелу Стефану и братији манастира који су остали да сведоче веру у живога Бога обнављајући ову светињу у најтеже време. Братија овог манастира су успела да подигну ову светињу поново из рушевина након што је манастир запаљен 1999 и додатно оштећен 2004. године. Чак и када је манастир био разорен људи су се окупљали су се на рушевинама ове светиње тражећи помоћ од Св. Козме и Дамјана. На крају беседе Владика Теодосије је пожелео о. Стефану и братији да их светиња у којој служе Богу молитвама Св. Козме и Дамјана приведе у вечну заједницу светих и радост непролазну у Христу Господу. Отац Стефан је на крају данашње свечаности, са братијом и уз помоћ народа овог краја за све присутне приредио славски ручак.

Празник Св. Козме и Дамјана свечано је прослављен и у манастиру Врачево на северу Косова. Домаћин овогодишње славе био је Министар за Косово и Метохију у Влади Србије г.Горан Богдановић са породицом. Протосинђел Василије и његови монаси су након Св. Литургије и освећења славског колача угостили бројне поклонике који су учествовали у данашњем слављу.

[Зоран]

Митрополит Амфилохије посетио село Батусе, присуствовао Св. Литургији и пресекао славски колач

+Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Високопреосвећени Митрополит Амфилохије посетио је данас заједно са секретаром Епархије јерејем Савом Шмигићем село Батусе код Косова Поља и учествовао у Светој Литургији која је служена поводом храмовне славе Св. Великомученице Недеље. Св. Литургију служио је јереј Синиша Миленковић из Липљана уз учешће већег броја народа из села и околине.

Након Свете Литургије Митрополит Амфилохије пресекао је славски колач и учествовао у Литији око храма. У беседи окупљеним верницима Мјестобљуститељ Епархије говорио је о мученици Недељи и њеном страдању за Христа којим је задобила вечну славу, потврдивши своју љубав према свом женику Христу.

[Зоран]

Саопштење Црквеног Суда Епархије Рашко-призренске и Косовско-метхијске

20. Јул 2010 - 19:26

Саопштење Црквеног Суда Епархије Рашкопризренске

Поводом позива одбеглом монаштву из Епархије Рашко-призренске Његовог Преосвештенства Епископа умировљеног Рашко-призренског Г. Артемија

20. јули 2010. год.

Призрен-Грачаница

Обавештавамо црквену јавност да је, сагласно одлуци Св. Арх. Синода, број 864 од 9. јула 2010. године, којом је умољен Епископ Артемије, умировљени Рашко-призренски, да „званично и јавно позове одбегле свештеномонахе, монахе и монахиње из манастира Епархије Рашко-призренске да се сместа врате у манастире свог покајања и монашког пострига“, Његово Преосвештенство Г. Артемије, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом Сремским Г. Василијем, дописом од 16. јула 2010. године, упознао именовано одбегло монаштво о томе и позвао га „да љубави ради, мира и јединства СПЦ ради, прихвате синодску одлуку и по њој поступе, полажући сву наду на Подвигоначалника Господа Исуса Христа, живећи у Цркви Светој Православној, следујући духу и примерима Светих Отаца и Светих подвижника“.

Овим поводом Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, Мјестобљуститељ Рашко-призренски, Председник Епархијског Црквеног Суда, изражава своју благодарност Његовом Преосвештенству Г. Артемију у нади да ће одбегли свештеномонаси, јерођакони, монаси и монахиње смирено и са страхом Божјим прихватити овај његов очински позив и у најскорије могуће време вратити се својим обитељима и својим свештеномонашким и монашким послушањима и обавезама на распетом Косову.

Истовремено Њ. Високопреосвештенство Г. Амфилохије обавештава именоване, пошто се нису вратили у року од месец дана од напуштања своје дужности и својих обитељи, да су свештеномонаси и јерођакони предати Црквеном Суду Епархије Рашко-призренске на Црквено-судски поступак, почевши са 14. јулом 2010. г., с тим да им се тиме продужује забрана свештенодејства до окончања поступка. Уколико се одазову позиву на повратак Њ. Пр. Еп. Артемија, Црквено-судски поступак ће бити обустављен. Што се тиче одбеглих монаха и монахиња, њима се продужује забрана Светог Причешћа такође до повратка у обитељи свога пострига и послушања.

Из Црквеног Суда

Епархије Рашко-призренске и Косовско-Метохијске

[Зоран]

И поред апела Владике Артемија настављају се антицрквене активности одбеглих монаха

23. Јул 2010 - 1:47

И поред апела Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Рашко-призренског Г. Артемија који је, додуше тек након умољавања од стране Св. Арх. Синода СПЦ, пристао да позове одбегло монаштво на покајање и поштовање црквеног поретка, група одбеглих монаха из манастира Црна Река наставља са антицрквеном интернет активношћу преко свог „сајта у егзилу“, користећи незаконито грб СПЦ и име Епархије Рашко-призренске. С обзиром да ти монаси тако громогласно тврде да све раде са благословом свог духовника, Владике Артемија, због кога су, како кажу, и напустили своју светињу, с правом се питамо да ли су и за ту антиканонску и антицрквену активност добили „благослов“ или су, пак, у међувремену постали непослушни свом духовнику. Истовремено, ова група монаха, која тренутно живи већином у приватном објекту у селу Љуљаци код Краљева, преко електронских порука које свакодневно прослеђују на стотине адреса, учествује у ширењу суманутих прича рашчињеног Дејана Виловског о „политичком и верском прогону“.

Истине ради, користимо прилику да обавестимо јавност на који начин се спроводи интернет активност одбеглих црноречких монаха и то на основу информација које су пронађене у компјутеру јеромонаха Наума Мирковића у манастиру Црна Река након њиховог напуштања манастира. Поред осталог доказног материјала, ови садржаји су предати на увид Црквеном суду Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске ради даљег црквено-судског поступка, који је по одлуци Мјестобљуститеља Епархије Митрополита Амфилохија покренут против свих одбеглих клирика.

Дана 5. маја 2010. године, извесни С. Мијатовић обавештава јеромонаха Наума да се преко њега може уплатити новац за регистрацију овог интернет сајта. Закуп од 130 евра је уплаћен преко банке: Banca Intesa ad Beograd. Иначе графичку обраду сајта и одржавање врши графичка агенција Кодрант из Лазаревца. Пре одласка промењене су све шифре на сајту уз коментар: „Не долази у обзир да се сајт препушта новој управи под новим епископом или администратором“, каже се у писму из Агенције, упућеном јеромонаху Науму Мирковићу.

Јеромонах Наум и Црноречани активно комуницирају са лицима која организују протесте ипред Патријаршије, рашчињеним Драганом Давидовићем (бившим монахом Антонијем) али и са рашчињеним Дејаном Виловским, који са своје грчке интернет адресе издаје коначне одлуке шта ће се ставити на сајт и које материјале треба директно проследити Владики Артемију. Из мејлова се види како јеромонах Наум и његови "сатрудници" врло послушно раде под директним руководством Виловског, који из Грчке неуморно наставља да диригује антицрквеним активностима у Србији. Пронађено је више порука са садржајима који потврђују да су сви аткери овог отворено расколничког расположења међусобно повезани и координисани. Посебно су занимљиви контакти са рашчињеним свештеником Драганом Сарачевићем из Аустралије који поздравља Црноречане и изражава ожалошћеност „неканонским деловањем архијерејског Сабора СПЦ“. Нађени су мејлови који потврђују везе са антицрквеним форумима и сајтовима, који већ месецима функционишу као јавна гласила умировљеног Епископа Артемија и његових следбеника, уз здушну подршку расколнички-оријентисаних лица која на њима пишу, што под именом, што под псеудонимима.

Веома је значајна и порука горепоменутог Мијатовића који потврђује да је новац за уплату црноречког сајта стигао од Десанке Крстић из Торонта. Ово потврђује да поред веза са расколничком групом око Сарачевића у Аустралији, Црноречани имају активну везу и финансијску подршку од расколничке, бивше СПЦ парохије  у Торонту која је пришла грчким старокалендарцима.

На поново отвореном расколничком сајту одбеглих Црноречана налази се текст „Монаштво бежи од терора“.Непосредно пред њихов одлазак из Црне Реке овај текст је повучен са сајта (због врло екстремне садржине) уз притворно објашњење да није дело братства манастира и да је без знања братства постављен на сајт и прослеђен на мејлинг листу (бивше инфо-служебе ЕРП) од стране „сарадника ван манастира“.

Ко су ти сарадници ван манастира?

Читав низ пронађених порука и осталих материјала показује да текстове шаље најчешће сам Дејан Виловски, а на сајт се стављају преко његовог брата Владимира Виловског, о чему такође постоје докази. Истовремено, Виловски је у вези и са Срђаном Марјановићем, власником једног од најекстремнијих антицрквених сајтова, који је регистрован у Немачкој. Марјановића су својевремено, о чему постоје сведочења, посећивали и Владика Артемије и Виловски и отуда је и разумљиво зашто је његов сајт готово потпуно посвећен „одбрани лика и дела Владике Артемија“ уз највулгарније блаћење СПЦ, Његове Светости Патријарха Српског и Епископата СПЦ. Један од најактивнијих писаца на овом сајту крајње ниског моралног и нехришћанског нивоа јесте и Жељко Жугић (Которанин), који вероватно нигде другде не може да нађе простора за штампање својих "умотворина" осим уз слике које сатанизују Епископе СПЦ. Укратко, ово шаролико друштво су данашњи самозвани бранитељи "истине и Православља" у српском народу. Бранителљи од кога? Од сопственог Патријарха, Св. Синода, Сабора, Богословског факултета итд.. Наравно, претпоставка следбеника идеологије "Истина је само једна - Владика Артемије" полази од њиховог уверења да су сви други у СПЦ погазили истину.

У закључку може да се каже да је оваква активност одбеглог дела бившег црноречког братства као и јеромонахâ Ксенофонта, Бенедикта и Максима, који су се већ оглашавали на антицрквеним сајтовима и медијима против СПЦ и црквено-канонског поретка, само један од показатеља да добар део одбеглог монаштва Владике Артемија директно и свесно ради на стварању расколничке секте у СПЦ. Како се и раније претпостављало, а потом и потврдило, ова секташка активност је у директној вези са расколничким групама (већ изопштеним из СПЦ) у Канади и Аустралији. Из читавог низа порука, као и из заповедничког односа према себи подчињеним у овом послу, види се да је рашчињени и из Цркве изопштени Дејан Виловски главни организатор овог покрета ( што само потврђује легитимност пресуде коју је потврдио Велики Црквени суд СПЦ).

Ако је веровати Владики Артемију и његовим речима на суду у Атини, да су све активности Дејана Виловског биле по његовом благослову и знању, логично је поставити питање да ли и све текуће активности побуњених монаха и већ рашчињених бивших сарадника Владике Артемија бивају са његовим знањем и благословом и да ли су за њега незаконите. За сада је извесно само једно -  да су за Епископа Артемија неканонске и неприхватљиве и одлуке Св. Арх. Сабора СПЦ, као и одлука Великог суда о рашчињењу Виловског, кога он и даље назива „оцем Симеоном“, а који се по расколничким круговима и даље представља као „прогнани српски архимандрит“.

Информативна служба Епархије Рашко-призренске

и Косовско-меотхијске, Призрен-Грачаница, 22. јули 2010. год.