Jump to content

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

Храмовна слава манастира Високи Дечани

14. мај 2010 - 8:56

Постављена слика

Храмовна слава Манастира Високи Дечани данас је свечано прослављена Светом Литургијом коју је служио Епископ Атанасије, администратор Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске уз саслужење Викарног Епископа Теодосија и седам свештенослужитеља. У Светој Литургији евхаристијски је учествовало око две стотине верника из разних делова Косова и Метохије и централне Србије. На прослави су били монаси из манастира Сопоћани и Тврдош, монахиње манастира Кончул са игуманијом Минодором као и сестре из манастира Грачанице.

У међувремену је пристигло још око 300 поклоника из разних крајева Косова и Метохије. Владика Атанасије је беседио о значају празника Вазнесења Христовог у домостроју спасења човека и васцеле твари.

   * Звучни запис беседе Епископа Атанасија 3 МБ

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/svecana-proslava-spasovdana-u-manastiru-visoki-decani

У својој беседи Владика је рекао да је данашњи празник врхунац Божијега промисла и домостроја Божје љубави и човекољубља, празник Вазнесења Богочовека Христа са телом на небо и седања с десне стране Бога Оца. Овај празник открива и пројављује и показује све оно што зашто је Бог створио свет и светове, зашто је створио човека и за шта га је наменио. Господ се вазнео са телом и показао не само да је душу већ и тело створио за вечни живот и вечну славу за седење с десне стране Богу Оцу. Чули смо, рекао је Владика, како Господ драстично показује апостолима да је он тај коме су проболи приковали ноге и руке и ребра. Велика је слава тела људскога материје, велика слава свега од Бога створенога. Религије наглашавају обично душу, хришћани понекад заборављају да је у Јеванђељу речено да је Господ постао и тело, а био је и душа. Богочовечанска пуноћа Православља се види у томе да Бог Логос постао тело и остао Бог на сву вечност да би човека психофизичког учинио вечним бићем.

Бог је издигао човека већим од анђела и арханђела. Православље прославља све створење Божје, а највише човека као живу слику Богочовека Христа. Овај празник прославља целокупног човека, јер Бог Логос је постао тело да би нас учинио својим телом. И зато је Св. Литургија врхунац наше вере. Причешћујемо се Телом и Крвљу Христовом. сједињујемо се с Богом и душом и телом, сједињујемо се Духом Светим. Зато Господ шаље Духа Утешитеља јер је требало да се испуни сва тајна љубави Свете Тројице према нама и да дође и Треће Лице Свете Тројице - Дух Свети који ће све испунити и остати у Цркви да сво време испуњава, извршава, савршава...

Након освећења славског колача и литије Владика Теодосије, игуман манастира Дечани, са братијом приредио је за све присутне славски ручак за којим су певане старе косовске песме. Данашњој свечаности присуствовао је и Димитрис Мосхопулос, шеф грчке канцеларије и специјални посредник Европске уније за српску духовну и културну баштину, заједно са својим сарадницима. У Дечанима је данас такође био и председник општине Лепосавић Бранко Нинић који је јуче био домаћин славе Св. Василија Острошког у Лепосавићу.

Након славе у Високим Дечанима Владике Атанасије и Теодосије су отишли у село Жач како би посетили српске повратнике на које су синоћ албански екстремисти пуцали из ватреног оружја. Свети Архијерејски Сабор је већ изразио најозбиљнију забринутост због отвореног терора који се спроводи против српских повратника и овај најновији инцидент још једном показује да Срби на Косову и Метохији живе изложени сталним опасностима и да ни међународно присуство, а још мање косовска полиција, нису у стању да зауставе насиље које се већ годинама након завршетка рата срповоди против српског становништва у енклавама.

Извор: Епархија рашко-призренска

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Епископи Атанасије и Теодосије посетили Србе у Жачу

Постављена слика

+За време Свете Литургије на Слави Манастира Дечана, стигла је вест да је на Србе повратнике у селу Жач, општина Исток, синоћ око 11 сати пуцано рафално из ватреног оружја, са оближњег пута, када је изрешетан најближи шатор. Божјим промислом, 7-8 осталих Срба у Жачу (осталих двадесетакповратника били су, због претходних напада Албанаца, привремено се повукли у северну Србију) били су у суседној полунарушеној кући и са њима је било неколико војника КФОР-а (Словенци), који међутим ништа нису предузели да зауставе пуцање, нити да крену у трагање за починиоцима.

Може се скоро са сигурношћу претпоставити да су то учинили суседни Албанци, који су два месеца нападају ове Србе повратнике, а једног старца су чак и претукли, и више пута су демонстрирали путем испред шатора и каменовали шаторе, а наводни чувари КПС полиција нису ништа предузимали да Србе заштите. У међувремену су Албанци поднели и пар десетина пријава Суду у Пећи против ових Срба повратника. Срби повратници су нам рекли да они немају никакве кривице, јер нису починили ни раније ни сада никакво недело никоме. По среди је очигледна намера суседа Албанаца да запоседну њихова плодна имања у овој дивној Осојанској равници, јер су већ претходних година неке њиве били и запосели.

Пре нашег доласка у Жач, већ је замењена КПС полиција Еулекс полицијом, и био је дошао албански председник Општине Исток са својом пратњом. Такође је већ био стигао и председник српске Општине Исток, а затим је убрзо стигао и италијански официр КФОРа са два војника.

Владике Атанасије и Теодосије попричали су са браћом Србима, који су видно узнемирени, али су одлучни да остану своји на своме. Владике су донеле и предале извесну количину хране и питали за малу Јовану, која је у међувремену била са родитељима отишла да се склони од напада. Владике су замолиле италијанског официра, као и српског и албанског председника Општине Исток, да заштите недужне људе од бруталног прогоњења са њихових прадедовских огњишта. Владика Теодосије ће ускоро разговарати и са вишом командом КФОР-а, да би се безбедност Срба у Жачу подигла на виши ниво.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Епископ Атанасије служио Литургију у манастиру Соколица и одржао предавање за вероучитеље у Косовској Митровици

Постављена слика

Постављена слика

+Епископ Атанасије, администратор Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске служио је данас Свету Литургију у манастиру Соколица уз саслужење протојереја ставрофора Милије Арсовића. У Светој Литургији учестовао је Епископ Липљански Теодосије, игуманија Макарија са сестрама и око двадесетак верника који су се причестили.

Епископ Атанасије је беседио о Недељи 318 отаца Првог Васељенског Сабора у Никеји као и о Првосвештеничкој молитви Христовој у којој се, како је нагласио, показује да је смисао целокупног домостроја спасења у сједињењу са Светом Тројицом.

Звучни запис беседе Епископа Атанасија у Соколици 12 МБ

http://www.4shared.com/audio/kN9B1Waj/epatanasije_sokolica_160510.html

Након ручка који је за госте припремила мати Макарија Владика Атанасије је у амфитеатру Универзитета у Митровици одржао семинар за вероучитеље на тему "Божански домострој као оквир и садржај веронауке". Предавању је присуствовало око шесдесет вероучитеља и свештенослужитеља из Епархије Рашко-призренске.

+У току предавања вероучитељима Владика Атанасије је говорио о домостроју спасења (икономији) као Божијем плану спасења које се не исцрпљује само у искупљењу, већ подразумева оцелотворење, употпуњење и испуњење, као стално узрастање у пуноћу заједнице човека са Богом. Владика је у наставку предавања објаснио да је предвечна намера Свете Тројице, као Вечног Савета, била  да створени свет учини сапричасником Божанске природе и саучесником вечне славе Божије и зато је личност оваплоћеног Бога Логоса, Христа Богочовека у самом центру Божанског домостроја спасења.  Свет је створен како би најприсније ушао у заједницу Свете Тројице преко ипостаси Сина Божијег у коме се земно и небеско сједињује у Цркви као Телу Христовом у којој ми као удови Христови постајемо сателесници Христови и саучесници Његове вечне славе.

Звучни запис предавања Епископа Атанасија вероучитељима 35 МБ

http://www.4shared.com/audio/qSmpkJDU/seminar_160510.html

Питања и одговори - предавање вероучитељима 12 МБ

http://www.4shared.com/audio/eABR1MeP/seminar_pitanja_160510.html

Данашњим предавањем Владика Атанасије је најавио да ће се ускоро, како је већ затражио на Светом Архијерејском Сабору, из здравствених резлога повући са места администратора Епархије Рашко-призренске и да ће Св. Арх. Синод ускоро именовати новог администратора до постављења редовног епархијског архијереја.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Градоначелник Београда Драган Ђилас и саветник Председника Млађан Ђорђевић заједно са Владиком Теодосијем обишли Метохију

25. Мај 2010 - 22:03

Постављена слика

Викарни Епископ Липљански Г. Теодосије данас је српском у селу Новаке код Призрена дочекао Драгана Ђиласа, градоначелника Београда, који је заједно са Млађаном Ђорђевићем, саветником Председника Тадића, посетио ово повратничко село како би уручио комби возило за превоз путника и робе.

Градоначелник Ђилас је повратницима у селу Новаке пренео да ће град Београд увек пружати подршку људима који се враћају на Косово и Метохију: "За ове људе је важно, а важно је и за друге који ће чути ову поруку да град Београд намерава да и даље ради као и претходних година, да помаже Србина на Косову и Метохији. Идемо сарадњом са владиком Теодосијем и манастиром Дечани, преко којих и највише помажземо нашим људима на Косову", рекао је Ђилас. Он је казао да очекује да ће комби возило Срби у селу Новаке помоћи у опстанку и да им живот буде квалитетнији.

Драган Ђилас је подсетио да је Београд последњих неколико година и у време када је Ненад Богдановић био градоначелник, финансирао стамбену изградњу у Косовској Митровици, школу и амбуланту у селу Стрезовце у Косовсокм поморављу. "Имамо намеру да наставимо и ове године са овим активностима. Имамо огромно поверење у владику Теодосија и када нам он каже да негде треба помоћи, ми ћемо заиста наћи средстава. Београду недостаје пуно пара, али није толико сиромашан да не може да помогне тамо где је то потребно", рекао је градоначелник српске престонице.

Градоначелник Београда је додао да очекује да и ове и наредних година буде још оваквих догађаја и пружања конкретне помоћи Србима који живе на Косову и Метохији.

Драган Ђилас и Млађан Ђорђевић су после села Новаке у друштву Владике Теодосија посетили Призрен. Обишли су обновљени саборни храм Светог Ђорђа и комплекс Владичанског двора , за који је у фебруару обезбеђено 5.000 литара нафте за грејање. За госте из Београда протосинђел Михајло, који брине о комплексу Владичанског двора у Призрену, приредио је ручак у парохијском дому.

Градоначелник Београда и саветник Председника су потом заједно са Владиком Теодосијем прошетали улицама Призрена и посетили новообновљену зграду Призренске Богословије (Задужбину Симе Игуманова). ВладикаТеодосије је, захваљујући се високим гостима на посети, рекао да су представници града Београда и Председништва Србије на Косову увек када је то потребно и да њихову подршку косовско-метохијски Срби неће заборавити.

На крају своје данашње посете Косову и Метохији Драган Ђилас и Млађан Ђорђевић су обишли и манастир Високи Дечани, за који је град Београд издвојио три милиона динара за изградњу каменог зида око манастира. Високе госте је након обиласка манастира Владика Теодосије упознао са активностима монаха посебно на пољу хуманитарне помоћи српским повратницима у Метохији као и другим активностима које Епархија Рашко-призренска развија на пољу помоћи социјално најугроженијим лицима у косовско-метохијским енклавама.

У вечерњим чањовима Владика Теодосије је на административном прелазу код Зубин Потока дочекао Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, новоименованог Администратора Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске и заједно са њим допутовао у манастир Грачаницу, где ће Владика Амфилохије сутрадан служити Свету Архијерејску Литургију.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Митрополит Амфилохије служио Свету Литургију у манастиру Високи Дечани

27. Мај 2010 - 12:04

Постављена слика

Мјестобуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске, Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г.Амфилохије данас је служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Високи Дечани уз саслужење Викарног Епископа Липљанског Г. Теодосија, игумана светогорског манастира Симонопетра, архимандрита Јелисеја и симонопетритских и дечанских свештеномонаха. Епископ Теодосије, као игуман манастира Дечани, поздравио је архимандрита Јелисеја нагласивши колико молитве светогорских монаха значе Цркви и верном народу на овом простору и да се његова посета распетом Косову и Метохији доживљава као посебан благослов и охрабрење. Архимандрит Јелисеј је захвалио на речима добродошлице рекавши да смо у Цркви сви међусобно повезани Духом Светим и да он и његови монаси као и остали Светогорци доживљавају и проживљавају косовску Голготу српске православне браће као сопствено страдање и да ношењем овог крста Црква, а посебно монаси који су остали у својим манастирима на Косову и Метохији сведоче живу веру у Христа Спаситеља. Архимандрит Јелисеј је посебно захвалио Мјестобуститељу Епархије РП и КМ Митрополиту Амфилохију на његовој љубави и гостопримству које му је указано у овој богоспасаваној Епархији.

Игуман манастира Симонопетра са својим монасима налази се у дводневној посети Косову и Метхохији и синоћ је заједно са Митрополитом Афмилохијем и Епископом Теодоисијем стигао у манастир Дечане, након посете Грачаници, манастиру Свети Архангели и светињама Призрена. Братија манастира Високи Дечани су архимандриту Јелисеју приредили свечани дочек и доксологију.

Детаљнији извештај о посети угледног светогорског игумана Епархији Рашко-призренској Инфо-служба ЕРП ће објавити сутрадан када је предвиђено да након Свете Литургије у манастиру Дечани Архимандрит Јелисеј са братијом настави своје поклоничко путовање у правцу Црне Горе и Херцеговине где ће посетити тамошње светиње.

 

 

 

 

 

 

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Игуман манастира Симонопетре архимандрит Јелисеј са монасима у посети Косову и Метохији

На поклоничком путовању по светињама Српске Православне Цркве архимандрит светогорског манастира Симонопетра архимандрит Јелисеј са петорицом својих монаха боравио је у посети Епархији Рашко-призренској и Косовско-метохијској од 26. до 28. маја. Након посете манастиру Грачаница, где су га дочекали Митрополит Црногорско-приморски, мјестобуститељ Епархије ЕРП и КМ, и Викарни Епископ Липљански Теодосије са монахињама манастира Грачанице и Кончула, архимандрит Јелисеј је заједно са Владикама посдтио грчку војну базу код Урошевца где их је примио локални командант КФОР-а са грчким војним свештеником. Гости су обишли капелу грчке јединице и за њих је у официрском клубу био приређен и ручак.

После тога Владике Амфилохије, Теодосије, отац Јелисеј са братијом и остали гости наставили су пут у правцу Призрена да би посетили манастир Свете Архангеле, где их је дочекао јеромонах Бенедикт са братијом. Гости из Грчке су потом обишли новообновљени храм Св. Ђорђа и Владичански двор у Призрену које им је показао протосинђел Михајло, да би у вечерњим часовима стигли у манастир Високи Дечани, где им је приређен свечан дочек са доксологијом.

Архимандрит Јелисеј је пренео благослове и поздраве братства манастира Симонопетре и мати Никодиме, игуманије манастира Ормилије који је метох овог чувеног светогорског манастира.

+Јуче ујутро је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Дечани служио Митрополит Амфилохије уз саслужење Владике Теодосија, архимандрита Јелисеја и његових свештеномонаха. Након заједничке трпезе Владике Амфилохије и Теодосије су госте повели најпре у Ђаковицу, где је у току обнова храма Пресвете Богородице. Отац Јелисеј и његови монаси су имали прилику да се виде са ђаковичким бакама које су са радошћу дочекале Владике и Светогорске монахе. Потом су сви отпутовали за манастир Девич како би се поклонили моштима Св. Јоаникија Девичког и обишли обновљени манастир који је био запаљен у Мартовском погрому 2004. године. Након Девича, Владике и гости са Свете Горе су посетили манастир Соколицу, где им је гостопримство указала мати Макарија са сестрама. Мати Макарију, која је и сама провела један део свог монашког живота у манастиру Ормилија (метоху Симонопетре), везује дугогодишње познанство са оцем Јелисејем.

У поподневним часовима Владика Теодосије се са архимандритом Јелисејем вратио у манастир Дечани где су гости опет преноћили да би јутрос у Дечанима игуман Симонопетре са својим ђаконом служио Свету Литургију на грчком језику. Након обиласка манастира Дечани и заједничке трпезе са монасима Владика Теодосије је госте са Свете Горе повео да посете манастир Пећку Патријаршију и да се поклоне пред моштима светих српских архиепископа и патријараха. Тамо их је са радошћу дочекала игуманија пећка мати Февронија са сестрама. Гости су потом наставили пут према Цетињу и светињама Црне Горе, где ће у недељу присуствовати слави у манастиру Пиперима. У наставку свог поклоничког путовања гости из Грчке посетиће Херцеговину, Босну, а потом Београд и светиње централне Србије.

У прилогу доносимо избор фотографија са Косова и Метохије (извештај о јучерашњој Архијерејској Литургији у Дечаниа је објављен у јучерашњим вестима наше Инфо-службе).

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Званично саопштење Епархије Рашко-призренске поводом "Саопштења братства манастира Црна Река" и јавног писма јеромонаха Бенедикта из манастира Св. Архангели

1. Јун 2010 - 8:17

Поводом саопштења једног дела братства манастира Црне Реке и писма јеромонаха Бенедикта, настојатеља манастира Св. Архангела код Призрена, који су пуштени у јавност на сајтовима који недељама уназад објављују текстове антицрквеног садржаја, сматрамо да је истине ради потребно изнети чињенице везане за немила збивања у овим манастирима.

Мјестобуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије, посетио је манастир Црну Реку 29. маја 2010. године и скоро три сата разговарао са настојатељем манастира протосинђелом Николајем и братијом манастира, очински их саветујући да прихвативши одлуке Светог Архијерејског Сабора остану у монашком послушању у свом манастиру уз кивот Св. Петра Коришкога, држећи се црквеног реда и смирено вршећи своје монашке дужности. Будући да су протосинђел Николај и још деветорица сабраће овог манастира и поред тога затражили канонски отпуст из Епархије Рашко-призренске, Митрополит Амфилохије им је саопштио да није у могућности да им да канонски отпуст, јер за то не постоје оправдани разлози. Према Светим Канонима и Уставу СПЦ монаси и монахиње су дужни да у смиреноумљу и послушању надлежном Епископу служе Богу, што посебно важи за ове распете просторе и светиње у којима су положили своје монашке завете (фуснота 1). Разговор сличне садржине Митрополит Амфилохије је водио и са јеромонахом Бенедиктом и његовим монасима у манастиру Св. Архангели код Призрена 26. маја 2010. год.

Будући да су и поред свих савета и крајњег снисхођења Митрополита Амфилохија, протосинђел Николај и још деветорица њему лојалних јеромонаха и монаха манастира Црне Реке најавили да ће у сваком случају напустити овај манастир до 3. јуна ове године (са или без канонског отпуста), Мјестобуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске, Митрополит Амфилохије им је на њихов допис писмено одговорио да самовољно напуштање манастира по Уставу Цркве неизбежно повлачи канонску одговорност пред Црквеним судом. Црноречким, као и претходно архангелским монасима је усмено објашњено да Црква не може дозволити псевдо-зилотско групашење које подрива црквено јединство и да је такав начин понашања супротан светотројичном и саборном поретку, на коме Православна Црква вековима почива. Митрополит Амфилохије им је више пута нагласио да све што се од њих очекује јесте да сходно својим заветима мирно служе Богу у светињама у којима су замонашени, поштујући црквени поредак.

Са великим запрепашћењем, али и жаљењем Епархија Рашко-призренска дошла је до сазнања да су у последње време црноречки монаси самовољно отуђили један део покретне манастирске имовине. Протосинђел Николај и део братства који заједно са њим намерава да напусти манастир, писмено је упозорен да је сва покретна и непокретна имовина манастира (осим личних ствари монаха) власништво Епархије и Српске Православне Цркве и да иста неовлашћено не може бити изношена или отуђивана, јер такви поступци повлаче не само црквено-канонску, већ и кривичну одговорност пред државним органима.

Уколико истрага покаже да је заиста дошло до отуђивања манастирске имовине у Црној Реци, одговорност игумана Николаја који је надлежан за материјално пословање манастира биће још озбиљнија. У свему овоме запрепашћује крајња неодговорност, као и духовна и црквена незрелост протосинђела Николаја (који себе издаје пред народом за "великог духовника"), а који је спреман да без канонски оправданог разлога и противно ставу надлежног Архијереја и Св. Арх. Синода напусти манастир Црну Реку, у коме је замонашен, и кивот Светог Петра Коришког чији је чувар годинама био.

Оптужбе псевдозилотски настројених монаха из Црне Реке и Св. Архангела о наводном прогону Епископа Артемија „без доказане кривице“, „чистки неподобних и непослушних“ и „припремама терена“ (за кога и за шта питамо се?), као, уосталом, и раније изношених неистина које се преко антицрквених сајтова шире у јавности о „прогону и расулу“ монаштва у Епархији, не само да су неистините, већ представљају сраман покушај једне тврдокорне групе „верних чада Епископа Артемија“ да пред сопственом савешћу и пред јавношћу оправда своје непослушање Цркви и одлукама Св. Арх. Сабора. Промовисање нецрквеног става да је харизматска веза са „духовним оцем“ изнад јерархијске организације Цркве и (по тој логици) довољан повод за нарушавање црквеног поретка, представља тенденцију која нема упоришта у Предању Православне Цркве и по први пут се на овакав начин пројављује у Српској Православној Цркви. Нажалост, овакви нецрквени ставови неизбежно воде даљем отуђењу од црквено-саборне заједнице у Христу, јачању секташког менталитета и култа личности код  оних који овом "учењу" слепо следују .

Жалосно је да управо ови монаси шире приче у верном народу да им је Владика Артемије поручио да за њих нема више живота у Рашко-призренској Епархији, већ да треба да траже отпуст и да је напусте. Овим тврдњама они одговорност пребацују на Владику Артемија и наносе му додатну штету. Након низа документованих канонских и финансијских преступа и неправилности, које су Свети Архијерејски Синод и Св. Архијерејскји Сабор након више година крајњег снисхођења били принуђени да санкционишу у складу са Светим Канонима, ситуација у овој Епархији СПЦ се коначно стабилизује и враћа у оквире здраве црквености и светотројично-саборног поретка. Као што се види из низа активности претходног и садашњег мјестобуститеља Епархије, Епископа Атанасија и Митрополита Амфилохија (о чему редовно извештава званични сајт Епархије www.eparhija-prizren.com) парохијско свештенство, огромна већина монаштва и верни народ ове многострадалне и распете Епархије остају верни Српској Православној Цркви, Његовој Светости Патријарху Српском и одлукама Св. Архијерејског Сабора СПЦ.

Од фебруара 2010. године до данас ниједном клирику Епархије није дат званичан канонски отпуст (без кога је по црквеним правилима немогуће канонски напустити једну Епархију и прећи у другу) и свако самовољно напуштање Епархије биће санкционисано у складу са Св. Канонима и Уставом СПЦ. Чврст став Његове Светости Патријарха Српског и Св. Архијерејског Синода СПЦ јесте да не би смело да се под канонским омофором ниједног Епархијског Архијереја дозволи ширење парасинагогалних група и секти које би наставиле да раде на подривању јединства Цркве и смућивању јавности лажним причама о наводној издаји Православља или белосветским заверама наводно усмереним против „корифеја српског зилотизма” (од којих су, истине ради, неки већ под сумњом или оптужбама за бројне кривичне радње које су годинама чињене на штету тог истог народа који сада они желе да спашавају).

из канцеларије Епархије Рашко-призренске и

Косовско-метохијске

Призрен-Грачаница, 1. јуни 2010. год.

Фуснота 1. Канон 21.VII Васељенског сабора заповеда да „монах или монахиња не треба да остављају свој Манастир, одлазећи у други“. Члан. 57. Уредбе за унутрашњи и спољашњи манастирски живот монаштву забрањује самовољно иступање из манастира.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest ага пије млеко

Брате Зоране, поставио сам писмо и на другој теми да могло да се на њој коментарише...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6173.msg170382.html#msg170382

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одбегли монаси из Црне Реке нашли уточиште код псевдозилотâ у Епархији Жичкој

Постављена слика

Према провереним информацијама протосинђел Николај са делом црноречког братства прешао је да живи у "етно-селo" у Лозници код Чачка, које припада контроверзном чачанском бизнисмену Милоју Стевановићу, познатијем на антицрквеним форумима и међу псевдозилотским круговима као "Грешни Милоје". Како пише у његовој "биографији" на једном од антицрквених сајтова "Стевановић се професионално бавио пословима општинског правобраниоца, директора предузећа, пословима банкарства... Сада је предузетник, има фирму која броји стотинак радника, а осим тога развио је мрежу коопераната у којој је запослено неколико стотина људи."

"Грешни Милоје" покровитељ српског псевдозилотизма"Грешни Милоје", раније активни члан комунистичке партије, а након "обраћења" још активнији верски-фундаменталиста, како је сам изјавио медијма, уступио је неколико хектара земље и објекте у свом етно-селу Лозница код Чачка одбеглим Црноречанима, који ће од сада тамо живети мимо сваког црквеног поретка и без благослова надлежног Епископа Жичког. Иначе, Ставановић је познат црквеној јавности као један од организатора нереда у цркви у Душковцима у јуну 2008. год. када је Епископ Жички Г. Хризостом нападнут и вређан од стране псевдозилота, али и по својој невладиној парацрквеној организацији "Законоправило" која упорно ради на подривању црквеног поретка, под видом "одбране Православља", посебно на простору Жичке Епархије[/size] (види текст у Православљу бр.991 "Истином на лаж" http://pravoslavlje.spc.rs/broj/991/tekst/istinom-na-laz/)

О новотаријама и псевдозилотизму "Грешног Милоја", "Законоправила" и њима сличних ревнитеља који "спашавају" Цркву од Патријарха и Епископата, а са којима протосинђел Николај и још неки псевдозилоти из Епархије Рашко-призренске одржавају већ дуже времена јаке везе, писао је већ Преосвећени Епископ Атанасије (Јевтић) у свом тексту који је објављен на званичном сајту СПЦ:

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења"[/size]

http://www.spc.rs/sr/o_pogubnim_novotarijama_tzv_revnitelja_%E2%80%9Estarog_nacina_sluzenja

Инфо-служба Епархије Рашко-призренске и

Косовско-метохијске, Грачаница, 3.јуни 2010. год.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брате Зоране, поставио сам писмо и на другој теми да могло да се на њој коментарише...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6173.msg170382.html#msg170382

Хвла оче Агапије одлична идеја овако је много лакше за рад ...

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Еп. Теодосије: Црква не може да прихвати да њене најзначајније светиње обезбеђује Косовска полиција, забринутост због најава КФОР-а

8. Јун 2010 - 9:58

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ

Грачаница, 8. јуни 2010. год.

Постављена слика

Епархија Рашко-призренска примила је ових дана из више извора најаву КФОР-а да ће извршити повлачење својих снага које обезбеђују два манастира СПЦ (Гориоч код Истока и Будисавце код Клине) и да ће на тај начин кренути у тзв. „unfixing” или другим речима „укидање сталног присуства“ и предавање преосталих шест СПЦ манастира који се још увек налазе под сталном заштитом КФОР-а заштити Косовске полиције. Поред поменута два манастира, која су први на реду, КФОР још обезбеђује: Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу, Девич, Зочиште, Свете Архангеле и логично је закључити да процес предавања заштите КПС-у може бити настављен и на овим локацијама у скорије време.

Викарни Епископ Липљански Теодосије, који је крајем прошле и почетком ове године с благословом Св. Арх. Синода СПЦ путовао у Брисел, Рим, Берлин и Париз, како би тамошњим политичким представницима НАТО земаља указао на погубност и опасности предавања најзначајнијих објеката СПЦ Косовској полицији, дао је званичну изјаву поводом ове најновије одлуке:

„И поред свих наших упозоравања да политичка ситуација није стабилна и да су наше светиње директно угрожене, командант КФОР-а немачки генерал Маркус Бентлер један је од најупорнијих поборника предавања објеката СПЦ Косовској полицији. Иако нам конкретно ова намера НАТО савеза није поменута приликом недавне посете Генералног секретара НАТО г. Расмусена, очигледно је да се некоме много жури, не само да се драстично смањи присуство КФОР-а на КиМ, већ и да се повуку снаге међународних миротвораца које обезбеђују још 8 преосталих најугроженијих објеката СПЦ. Генерал Бентлер, чији се мандат завршава у августу изгледа да жели да ово учини из сопствених амбиција, иако смо више пута разговарали на ову тему и није му непознат став Нашег Патријарха и СПЦ која је за сада, до стварања бољих услова, децидно против предавања наших најважнијих светиња заштити Косовској полицији. Лично смо сазнали из разговора у Бриселу да је више земаља НАТО свесно угрожености српских светиња, али и чиењенице да се безбедносни извештаји и процене заштите СПЦ објеката у извесној мери необјективно презентирају у Бриселу од стране врха КФОР-а. Још једном упозоравамо јавност да би ова евентуална одлука ген. Бентлера не само угрозила безбедност манастира Гориоч и Будисавци и утицала можда и на превентивно затварање ова два манастира из безбедносних разлога, већ би се одразила и на односе СПЦ и КФОР-а, који су у великој мери санирани након катастрофалног дебакла међународних снага у марту 2004. године. Тада је само за два дана запаљено 35 православних цркава и међу њима и два манастира. Том приликом Косовска полиција није ништа учинила да би спречила нападе, а на неким локацијама је и директно омогућила,негде и помогла, улазак насилника и хулигана који су уништавали све пред собом. Плашимо се да је ово само пилатовско прање руку над светињама СПЦ, које може у будућности директно да доведе до наставка уништавања српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији и поквари све оно што је КФОР добро учинио чувајући најважније српске православне светиње на КиМ.

Стога, најодговорније апелујемо на међународне представнике у региону, Мисије УН и ЕУ, УНЕСКО као и Владу Србије да предузму све што је у њиховој моћи да се спречи спровођење ове намере или да се, ако то већ није могуће, нађе хитно алтернативно решење по коме би најважније светиње СПЦ биле стаљене под неки други вид међународне оружане заштите. Поразна је чињеница да је од доласка мировних снага предвођених НАТО савезом и међународних представника на КиМ у периоду „мира“ брутално уништено 150 српских цркава и манастира. Само та чињеница је довољан разлог за озбиљну забринутост наше Цркве и дубоко неповерење у локалне албанске институције које (ако већ нису директно оркестрирале ове нападе) засигурно нису ништа предузеле у најкритичнијим моментима да би спречиле овај беспримерни талас уништавања хришћанских светиња у Европи на прагу 21. века.Заштита најважнијих СПЦ светиња на КиМ није само професионална, већ и морална обавеза КФОР-а, уколико се жели обезбедити статусно неутрално ангажовање НАТО снага и њихових сарадника на очувању мира на овим просторима.“

Из канцеларије Епархије Рашко-призренске и Косовско-Метохијске

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Митрополит Амфилохије и Епископ Теодосије служили Св. Литургију у Осојанима, посетили Гориоч и село Жач

7. Јун 2010 - 18:48

Постављена слика

Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-Метохијске Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије данас je служио Св. Архијерејску Литургију у храму Св. Архагнела Гаврила у повратничком српском селу Осојане, у општини Исток. Митрополиту Амфилохију су саслуживали Викарни Епископ Липљански Теодосије и 5 свештенослужитеља. У Светој Литургији је учествовала и игуманија манастира Пећке Патријаршије мати Февронија са сестрама, монахиње из Гориоча као и око стотињак верника из овог дела Метохије. Посебно је било много деце која су се причестила и којима су Владике после службе поделили поклоне.

Након разговора са верним народом и ручка који је приредио месни парох Владике Амфилохије и Теодосије посетили су манастир Гориоч, где их је дочекао јеромонах Иларион, који води бригу о овом манастиру и двема старим монахињама. Потом су Владике посетиле и село Жач како би охрабрили српске повратнике који се већ недељама суочавају са притисцима и нападима локалних Албанацам који желе да их отерају јер су незаконито узурпирали српску земљу у намери да је на силу задрже.Нажалост, напади и провокације нису престали и поред патрола КФОР-а и Косовске полиције што само додатно сведочи о незаштићености Срба у овом делу Покрајине.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Саопштење за јавност: Право стање у манастирима Епархије Рашко-призренске

15. Јун 2010 - 14:50

Постављена слика

Поводом изјавâ појединих одбеглих монаха из Епархије рашко--призренске да они Епархију и своје манастире напуштају „због прогона монаштва верног епископу Артемију“, као и поводом низа инсинуација, неистина и клевета које се тим поводом од стране истих шире по појединим медијима, а најчешће по антицрквеним интернет-сајтовима, Информативна служба Епархије рашко-призренске је јуче, 14. јуна, већ издала званично саопштење које садржи само и искључиво тачне, проверене податке. Овом приликом дајемо још више конкретних података и потпунији приказ свега јер сматрамо да је веома важно да јавност буде правилно упозната са збивањима у Епархији. Још једном наглашавамо да приче о наводном прогону монаштва представљају клевете и само су изговор за својевољно напуштање манастирâ од стране једне групе духовно дезоријентисаних монаха.

У последњих двадесетак година из Епархије рашко-призренске, из разних разлога, отишло је на десетине монаха и монахиња, али живот се настављао, као и свуда у Цркви. Исто тако, на десетине младића и девојака у међувремену је дошло да се подвизава и спасава у овдашњим светињама. Иако се монаси заветују да ће „до краја живота остати у своме манастиру или у оном који им од светог послушања буде одређен“, увек, нажалост, има оних који у себи не налазе довољно духовне снаге да остану верни својим заветима, укључујући, наравно, завет послушности.

У случају монахâ манастира Светих Архангела и манастира Девине Воде (који је заправо и настао од једне мање групе црноречких монаха), као и још неколицине њихових истомишљеника, морамо да кажемо да није реч о оправданим разлозима за одлазак већ о свесној самовољи . Њу су ови монаси показали још пролетос, када их је епископ Атанасије, заједно са тадашњим црноречким монасима, ставио под забрану Причешћа због противљења одлукама највиших црквених власти, оних којима је на челу Његова Светост Патријарх српски. Монаси из Светих Архангела нису тражили канонски отпуст са смирењем и навођењем оправданих разлога (којих нема) већ њихове „молбе“ заправо садрже низ клеветâ, неистинâ и оптужбй против Високопреосвећеног митрополита Амфилохија као администратора и против владике Теодосија као викарног епископа.

Текст са још безочнијим оптужбама и клеветама послан је затим медијима, опет, наравно, из манастира Светих Архангела. Ваља напоменути да је јеромонах Бенедикт (Прерадовић), бивши настојатељ манастира Светих Архангела, например, још 31. маја на једном антицрквеном сајту, под својим именом, објавио текст "Глас његов чујемо". Ту он, мање-више, сажима све оно што су он и његов сабрат јеромонах Ксенофонт (Томашевић) изнели у својим захтевима за отпуст и у овоме саопштењу – крајње непоштовање црквеног поретка и низ клеветâ и увредâ на рачун архијерејâ. Објављивањем овог текста на секташком сајту само је потврђено оно што се у широј јавности поодавно знало или наслућивало – да се из овог манастира већ годинама делује против црквеног поретка и против јединства Српске Православне Цркве, нарочито тако што се шире клевете у верном народу. Поједине Призренце ови монаси су чак убеђивали да не присуствују службама које служи отац Михаило у обновљеном саборном храму Светог Ђорђа у Призрену, о чему постоје сведочанства. Отац Ксенофонт је због сличног клеветничког и немонашког понашања био претходно, једногласном одлуком братства, удаљен из манастира Високи Дечани 2006. године.

Поред архангелских монаха, који желе да свој самовољни одлазак прикажу као „прогон“, – иако их нико не прогони до, ваљда, сопствена савест и одсуство свести о црквеној заједници, – одлазак су најавили, а досад, по свему судећи, и остварили, још неки „врли монаси“. Међу њима су тројица монаха из Сопоћана (двојица од њих су већ одлуком игумана Теоктиста и братије удаљена из манастира због немонашког понашања), двојица монаха из Девиних Вода и још неколицина монаха који напуштају своја братства не желећи да остану у манастирима са својом сабраћом. Све у свему, реч је о осамнаест монахâ и јеромонахâ.

Инсинуације о томе да ће манастири у Рашко-призренској епархији опустети нису се обистиниле, а засигурно се ни у будућности неће показати као тачне, јер, као што се могло видети, у случају одласка монахâ из Црне Реке, Светих Архангела и Девиних Вода, монашки живот се у овим светињама одмах нормализовао. У свим осталим манастирима

– у Сопоћанима, Сочаници, Дубоком Потоку и другима – ионако остају стабилна братства која слушају глас Пастиреначелника Цркве Христа, Који је Глава Цркве, а не глас који их позива да оставе своје место послушања Цркви и замене га послушањем једном човеку. Местобљуститељ Епархије, Високопреосвећени митрополит Амфилохије, уз максималну снисходљивост је објаснио свима који желе да иду да их нико не прогони и да ће за њих врата Епархије увек бити отворена уколико желе да се врате и мирно наставе са својим монашким животом. Наравно, у монаштву нема присиле и монашки живот је заснован на слободи. Међутим, као и свуда, слобода подразумева одговорност и обавезу према заједници и не може се поистоветити са самовољом и себичношћу, а посебно не са клеветничким понашањем које руши црквени поредак.

Монашки живот је у својој суштини заснован на послушности Цркви која је оличена у литургијско-саборном јединству верног народа са својим епископима и епископâ са својим Првојерархом. Онај ко зида свој духовни живот на том камену вере, – на Цркви, која је Тело Христово, – гради здрав монашки живот и такво монаштво представља стални подстицај Цркви и њеном јединству. Такво монаштво јесте украс Цркве и у служби је јачања парохијског живота и црквене заједнице. Нажалост, они који своју духовну грађевину зидају на самовољи, на пролазној идеологији или на слепом следовању свом духовнику, доживљеном и обоготвореном као гуру, разбијајући црквену заједницу групашењем и псевдозилотизмом, – зидају своју грађевину на песку. Улога пастира и духовног оца јесте да вернима помогне да се чвршће уграде у црквену заједницу и постану духовно одговорне личности, а не да себи ствара слепе следбенике, спремне, ради тобожње послушности своме духовнику, да иду и у сукоб са Црквом. Они који напуштају своје манастире, у суштини показују сопствену неодговорност, неверност светим ћивотима косовско-метохијским и часном косовском, лазаревском крсту.

Управо је то разлог који објашњава зашто би давање канонског отпуста онима који већ унапред показују спремност за рушење црквене заједнице и за парацрквене активности угрозило Цркву и нанело штету оним Епархијама у којима ови монаси мисле да наставе са својим немонашким понашањем. Нажалост, оваква ситуација у једном – на сву срећу мањем – делу монаштва Епархије рашко-призренске последица је вишегодишњег погрешног духовног рада, као и анархистичке свести и духовне незрелости оних младих људи који свој бунт против друштва пројектују и у црквеном животу.

Косово и Метохија су данас, као и вековима, простор на коме се страда за веру, али и где Бог даје велику благодат и снагу онима који Му служе. Иако искрено жалимо због оних који служење Христу и Цркви Његовој на овом крсно-васкрсном простору замењују не само нецрквеним и немонашким понашањем него и недоличним бекством без потребе, истовремено смо благодарни Богу што има довољно младих људи који једва чекају да себе духовно уграде у светиње које остају и опстају, не на постојећој или непостојећој харизми духовника или на климавом темељу неке идеологије, већ на вери у Живога Христа Спаситеља, уз кивоте наших светитеља који су духовно крепили покољења свештеникâ, монахâ и верног народа ове многострадалне, али увек живе Епархије наше Цркве.

Информативна служба Епархије Рашко-призренске

и Косовско-метохијске, Грачаница, 15. јуни 2010. год.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Правда“ или непрaвда асистента Зорана Чворовића

16. Јун 2010 - 0:58

Поводом више јавних иступа, а посебно поводом чланка у дневном листу „Правда“ од 15. јуна у коме г. Зоран Чворовић, вишегодишњи асистент Правног факултета у Крагујевцу, износи веома произвољне и чињенично неутемељене ставове о ситуацији у СПЦ, Информативна служба ЕРП осећа за потребно да реагује на ове наводе.

Као и сваки други грађанин Србије, и г. Чворовић има право да износи своја мишљења и ставове у јавним медијима, али с обзиром да то чини уз обавезно навођење звања асистента Правног факултета у Крагујевцу, неопходно је да јавност буде објективно обавештена о званичном ставу његовог Декана и Ректора поводом његових јавних и неовлашћених иступања, као и ненадлежног мешања у унутрашња питања СПЦ.

Писмо Декана Правног Факултета у КрагујевцуПисмо Ректора Универзитета у КрагујевцуПошто асистент Чвововић претендује да се у јавности прикаже као комепетентан правни ауторитет, чак и за питања црквеног права, верујемо да ће објављивање писма Декана Правног факултета у Крагујевцу проф. др Предрага Стојановића и писма Ректора Универзитета проф. др Слободана Арсенијевића, која су упућена бившем Мјестобљуститељу Епархије Рашко-призренске поводом објављивања Чворовићеве књиге-компилације текстова са антицрквених сајтова дати веома јасну слику о професионалној кредибилности овог асистента Универзитета у Крагујевцу. Ректор Универзитета и Декан Правног факултета у Крагујевцу су са овим ставовима лично упознали и Његову Светост Патријарха Српског Г. Иринеја, што је објављено на интернет-сајту Чворовићевог факултета. Након читања ових писама сасвим је сувишно улазити у коментаре Чворовићевих псеудоправних анализа одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ и других црквених питања, а још мање у питања његовог професионалног угледа међу сопственим колегама на Универзитету.

У вези тенденциозне Чворовићеве изјаве да је Епископ Теодосије примао „локалне представнике КиМ Шиптара и Џозефа Бајдена“ морамо да кажемо да је реч о ширењу неистина путем медија. Епископ Теодосије није примио г. Бајдена с обзиром да том приликом није ни био у Манастиру Високи Дечани због учешћа у раду Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Осим тога, посета потпредседника САД Манастиру Високи Дечани је одобрена од Светог Архијерејског Сабора СПЦ и подржана од званичних органа Републике Србије.

Истине ради, магистар Чворовић који једнострано и, очигледно, недовољно обавештено устаје у одбрану Епископа Артемија, вероватно зна да је и сам Епископ Артемије кроз дуги низ година на Косову и Метохији имао састанке са председником САД Билом Клинтоном, државним секретаром Медлин Олбрајт, Ричардом Холбруком и бројним међународним представницима који су, искрено речено, много више били експонирани у време бомбардовања Србије него г. Бајден. А што се тиче албанских представника, Епископ Артемије се такође састајао чак и са Хашимом Тачијем и низом других представника косовских Албанаца (о чему постоје информације и фотографије у јавности), што г. Чворовић или не зна или не сматра релевантним у овом случају.

Тврдња г. Чворовића из које произилази закључак да само "достојни наследници Св. Саве могу да очувају светиње на КИМ" је прилично недоречена. Светиње чува живо присуство Цркве вековима, а у протеклих 12 година и поред свих поштовања достојних напора Епископа Артемија уништено је 150 цркава и манастира. Претпостављамо да г. Чворовић не жели да оспори духовни ауторитет Владике износећи овакву неопрезну тезу.

Из свега реченог може се закључити да Чворовићеве површне и политикантске оцене, као и мањак стручног кредибилитета по црквеним питањима, врло јасно показују да је реч о јефтиној пропаганди усмереној против угледа СПЦ, а не о једном стручном и правном мишљењу академског грађанина.

Информативна служба Епархије Рашко-призренске и

Косовско-метохијске, Грачаница, 16. јуни 2010. год.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/pravda-ili-nepravda-asistenta-zorana-cvorovica

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј у посети Косову и Метохији

Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј први пут је данас посетио Косово и Метохију откада је у јануару ове године ступио на патријарашки трон СПЦ. Патријарх Иринеј стигао је у манастир Пећку Патријаршију у раним поподневним часовима у пратњи Викарног Епископа Липљанског Г. Теодосија, министара у Влади Србије: Горана Богдановића (Министра за КиМ) и Проф. др Богољуба Шијаковића (Министра вера) као и г. Млађана Ђорђевића, саветника Председника Републике.

У Пећку Патријаршију убрзо је допутовао и Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, који је јутрос служио Св. Литургију у манастиру Црна Река поводом празника Св. Петра Коришког, као и Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, иначе обојица чланови Св. Арх. Синода СПЦ.

Патријарх Српки се кратко обратио и присутним новинарима говорећи о својим утисцима поводом доласка на Косово и Метохију као и о ситуацији у Епархији Рашко-призренској и Косовско- Метохијској. У наставку преносимо изјаве које су забележили новинари КИМ Радија из Чаглавице и Агенције БЕТА:

Његова Светост Патријарх изјавио је да би желео да као некада, када је живео на Косову, Срби и Албанци живе у слози и љубави. "Ми овде вековима живимо заједно... Овај народ (Срби) је живео дуго са Албанцима као са најближима, налазили су заједнички језик, заједнички наћин живота. Тога периода се сећам и желео бих да тако буде и данас и сутра и свагда - да два народа живе у слози, љубави, животом прихватљивим и за једне и за друге", рекао је Патријарх Српски.

+Патријарх Српски је подсетио новинаре да је на Косову и Метохији живео од 1947. до 1975. године и да Пећку Патријаршију сматра својом кућом и да му за долазак у њу не треба никаква дозвола. "Однос два народа (Срба и Албанаца) је био другачији. Тога се сећам и желео бих да такав однос два народа буде и данас".

Патријарх Иринеј је новинарима у Пећкој Патријаршији рекао да је на Косово и Метохију увек долазио са пуно љубави, а да је данас осетио радост, непријатност и тугу. Радост јер је поново на светој српској земљи, тугу зато што је та српска земља разрушена и непријатност, јер је административни прелаз морао да пређе са пратњом.„Данас долазим у Патријаршију са пратњом, недовољно сигуран за свој живот и то улива тужно и жалосно осећање. КиМ је света српска земља и увек када смо долазили, долазили смо у пуној љубави и слободи чега сада нема. Остаје нам нада да ће они који одлучују о судбини КиМ имати у виду значај за нашу историју и културу и схватити да је оно наша света земља, наш Јерусалим и да не би требало да га одвоје од српског народа, историје и културе. Ако би то не дај Боже учинили створиће неуралгичну тачку која ће бити извор немира и неспоразума. То не желимо ми, а верујем ни наше комшије Албанци“, казао је Патријарх Иринеј.

ЗБИВАЊА У ЕПАРХИЈИ РАШКО-ПРИЗРЕНСКОЈ

+Коментаришући претходна дешавања у Епархији Рашко – призренској Патријарх је рекао да је Црква урадила оно што се морало урадити. Верном народу на Косову и Метохији, као и онима који су у расејању Патријарх је поручио да имају пуно поверење у цвоју Цркву, да прихвате оно што је Црква учинила, јер је то најцелисходније и на тај начин омогуће нормалан живот Цркве.

„То што је Црква учинила није из каприциозности, већ оно што је целисходно и што је требало да се учини. Ми имамо пуно љубави према Владики Артемију али неке ствари одавно нису ишле како треба и када смо хтели да то исправимо није нам дозволио увид у пословање. Свети Архијерејски Сабор је у целости сагледао ситуацију у Епархији и увидео да је најцелисходније да се владика Артемије ослободи обавеза управљања Епархијом."

„Владика је то прихватио, али не и поједини монаси који су реаговали на потпуно немонашки и нехришћански начин, а најбољи доказ је то што су напустили манастире, а да их на то нико није присилио. Чак су мољени да остану, али то нису прихватили што је најбољи доказ да то што чине није ни монашки ни канонски, али се ја надам да ће неки од њих схватити“, казао је Патријарх.

У вези монаха који су напустили Епархију Патријарх је казао да ће они бити позвани да се врате, али уколико то не учине, рекао је да постоје канонски прописи на основу ког ће бити решен њихов статус.

ПРИПРЕМЕ ЗА УСТОЛИЧЕЊЕ

Министар вера Богољуб Шијаковић је казао да је устоличење Патријарха веома важан догађај и за цркву и за државу.

„Сви знамо да је тај догађај јако важан, али тај догађај има и велики симболички значај за нас, не само у овој политичкој ситуацији када Србија настоји да мирним путем, путем процеса пред Међународним судом правде, путем аргумената сачува ингеренције над читавом својом територијом и када наша црква настоји да црквени поредак над црквеном територијом, над свим Епархијама доведе у ред и крунише избором и устоличењем српског патријарха управо овде у Пећкој Патријаршији“, казао је Министар Шијаковић.

Патријарх Иринеј је 24. јануара устоличен у Саборној цркви у Београду, а 3. октобра ове године свечано устоличење ће се обавити и у Пећкој Патријаршији, која је вишевековно седиште српских Патријарха.

О безбедности Пећке патријаршије се старају италијански војници Кфора откако су се у јуну 1999. године из Покрајине повукли Војска Југославије и припадници Министарства унутрашњих послова.

Постављена слика

Постављена слика

Постављена слика

Постављена слика

Погледај Видео фајл

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...