Зоран Ђуровић: Бесмисленост замена теза Марка Радосављевића алијас Артемија

[коЖељ њацИ]

Зоран Ђуровић: Бесмисленост замена теза Марка Радосављевића алијас Артемија

19 јул 2015 Зоран Ђуровић

 

 

 

 

Господин Марко Радосављевић, који је трајно искључен из православне цркве док се не покаје (анатемисан), издао је скоро једно отворено писмо са називом Нека се зна, у коме излаже шта је неопходно да Свети Архијерејски Сабор уради да би се дошло до мира и јединства. У њему примењује технику којом је успешно овладао, а то је замена теза. Све је окренуо наопачке тако да испада да је он анатемисао САС и да је суђен због вере. Нажалост, Артемије никада није суђен због јереси него због финансијских малверзација, канонских преступа и непослушности САС. На основу неколико његових мера, показаћу неоснованост и овакве замене теза и сву њихову бесмисленост, мада нећу улазити ни у какву расправу о теолошкој валидности истих јер би се о томе књига могла написати. Неколико примера.

1) Артемије: „Да [СПЦ] спроведе у дело Одлуку Сабора из 1997. o иступању СПЦ из ССЦ“.

СПЦ је од 1965 члан Светског савета цркава (The World Council of Churches). Јустин Поповић, који је био противник тог чланства поживео је у таквом стању пуних 13 година. У томе није видео довољан разлог да напусти СПЦ. Зашто Артемије не следи пример свог духовника? И сам је толерисао такву ситуацију, чак и када је постао епископ СПЦ (епископ од 1991 до 2010). Радосављевић уствари не наређује само СПЦ него целој православној екумени, јер хипотетички гледано, чак и када би СПЦ иступила из ССЦ, морала би да прекине општење са другим православним црквама које су чланице тог савеза: Црква Кипра, Грчке, Васељенска патријаршија, патријаршија Александрије и све Африке, патријаршија Антиохије и свег Истока, патријаршија Јерусалима, аутокефална црква Албаније, Православна црква у Америци, Православна црква Јапана, Православна црква чешких земаља и Словачке, црква у Финској, Пољска аутокефална православна црква, Румунска патријаршија, Руска православна црква. Наиме, у православним црквама важи принцип спојених судова, тако да свака засебна црква која општи са неком у којој је јерес и она се подводи под јеретичку. На крају, шта се то у ССЦ променило од 2010 па Артемије неће да учествује у њему?

2) „Да спроведе у дело одлуке из 2007–2008. о богослужењу“. Од 2007 до 2010 одлука се није спроводила због нејасног појма шта је то светосавска богослужбена пракса. Артемије је као еп. учествовао у томе.

3) „Да се јавно огради од свејереси екуменизма и да је саборно осуди“ и „Да напусти јалови теолошки дијалог са папистима и другим јеретицима“. СПЦ самостално не може да донесе никакву одлуку поводом тог питања. Наиме, за осуду јереси треба Васељенски сабор. Због тога имамо чињенично стање да ниједна ПЦ није осудила екуменизам као јерес. Кроз уста појединаца, да, али не и на саборском нивоу. Интересантно је да сада Радосављевић подиже лествицу и наређује и Путину и РПЦ да напусте „јалови теолошки дијалог са папистима“, а знамо да се „јалови дијалог“ интензивирао са доласком Путина на власт.

4) „Да заузме одлучан став према јеретичком учењу епископа Игњатија Мидића и да га осуди“. Тада епископ рашко-призренски и косовско-метохијски, г. Артемије пише обиман досије, који се касније појавио и као књига, једанаесторици епископа СПЦ, који прослеђује са протоколом Бр. 860, 03.12. 2007 године о Мидићевој јереси. Сабор је одбио да га послуша, а Артемије је и поред тога остао еп. још три године у СПЦ.

5) „Да, следујући Светим Оцима и држећи се светих Канона, јавно осуди поступке појединих Архијереја... који су нарушили свете Каноне: заједничким молитвама и мољењима са разним јеретицима и паљењем свећа у јеврејској синагоги..., као и оних који су ишли на поклоњење папи“. На страну што је Артемије анатемисан због небројеног кршења канона, а и сам је признао да се канони у ванредним ситуацијама не могу поштовати, остаје факат да се, сада већ чувена „јерес“ Патријарха Иринеја, која се садржи у паљењу свећа у синагоги, збила 08.12.2010. Одлуком пак САС од 19. новембра 2010, Артемију је одузет епископски чин (рашчињен је), и враћен је у чин обичног монаха јер је заједно са својим следбеницима „крајње неразумним поступком ступио је на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство СПЦ“. Но, пуне четири године је требало Артемију да се сети да је то јерес, па је званично тек 2015 прекинуо свако општење са СПЦ и осталим ПЦ у свету. Исту „икономију“ је показивао када је као епископ СПЦ трпео друге еп. „који су ишли на поклоњење папи“.

Или се, како се да видети из свих ових примера, Артемије „споро палио“, или је у питању било нешто друго, а то су материјалне малверзације и већ наведени други разлози, па стога само у једној тачки помиње тај разлог: 6) „да (СПЦ) обустави све судске процесе покренуте против Нас пред грађанским судовима“.

Зоран Ђуровић,

Рим, 19.07.2015.

 

Извор: http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=62470:2015-07-19-17-38-11&catid=40:tradicija&Itemid=75

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ма неће Бог да се понаша како ја хоћу.

 

Свашта има ту......

 

У принципу ава, знаш мој став, не треба ти трошење енергије у марковом "ар" правцу. Више немају никог.

[Zoran Đurović]

Ма неће Бог да се понаша како ја хоћу.

 

Свашта има ту......

 

У принципу ава, знаш мој став, не треба ти трошење енергије у марковом "ар" правцу. Више немају никог.

Све ми је јасно, али због евентуалних оваца које се загубе...