Ко нам узе мушке сузе?

[Џуманџи]

Meni se evo sad place dok citam...

Sad nam valja otvoriti temu "da li je i koliko plakanje Pravoslavno".

[Лидија Миленковић]

[Тања1]

Па не Тања, ти си реаговала на онај мој пост у којем сам цитирао Јеротића, нешто ти је ту засметало па си реаговала, иако се ја теби нисам ни обраћао већ сам постовао текст сматрајући га корисним за тему.

 

 

 

Па сад та је оцена мало дискутабилна, Господ у блаженствима јасно каже "Блажени који плачу јер ће се утешити", на Тајној вечери нам поручује нешто слично, да не помињем причу о Лазару.

 

Па да, када неко напише да тешко плаче,  крене лавина цитата из Библије (намерно подвлачење теме), те свети Павле каже сузе су тријумф (подразумева да је МирославJ тријумфовао на теми), да је тема о смеху где би неко написао да плаче, креће лавина Господ је рекао оној жени удовици : "Не плачи!", и то није све,  на трећој где би неко написао да је тужан креће се са цитатима попут овог са странице манастира Жиче:

:  

Бол, брига, стрепња, трагедија душе резултати су пада људског до кога је дошло због самољубља човековог. Испарења ега, рађају бригу у души, док је природно стање човека радост, јер је Бог радост, а душа је дах Божји, Он ју је створио и она ка Њему иде. Према томе брига је страна људском животу и за њу не постоји никакво оправдање.

http://www.zica.org.rs/srpski/radost-tuga

 

 

Дакле, моје природно стање је радост! Добро прочитај шта пише. Радост! Јер је Бог радост! Доста бре више сољења памети и узношења себе над другима цитатима Јеванђеља!

 

п.с Уједно одговор  Morticia Addams  зашто мислим да је Јеванђеље претворено у чисту лудницу!

[Тања1]

Твоје природно стање је умишљеност и гордељивост... 

 

 

 

...и потреба да будеш у центру пажње и да доминираш. 

 

Хахаха. У центру пажње да доминирам где ме нико жив не види и не чује!

Да ли знаш нешто о себи?   

 

Хајде признај да ти је тешко што сам радосна, а ти то не умеш бити!

Отказали ти рефлекси за плакање (контрола).

 

Плачи мали плачи остала сам на Рачи!

[Лидија Миленковић]

Дакле, моје природно стање је радост! Добро прочитај шта пише. Радост! Јер је Бог радост! Доста бре више сољења памети и узношења себе над другима цитатима Јеванђеља!

 

Podrzavam tvoje pravo da imas svoje misljenje na zadatu temu, iako se moje jako razlikuje, ali ni iz ovog, ni iz prehodnih tvojih postova

(na ovoj temi), ne nazire se ni tracak radosti. Ako je ona tvoje prirodno stanje, kao sto kazes, onda je vrlo uspesno sakrivas.

[Тања1]

Podrzavam tvoje pravo da imas svoje misljenje na zadatu temu, iako se moje jako razlikuje, ali ni iz ovog, ni iz prehodnih tvojih postova

(na ovoj temi), ne nazire se ni tracak radosti. Ako je ona tvoje prirodno stanje, kao sto kazes, onda je vrlo uspesno sakrivas.

 

Шта је па теби Лидија, зашто се не назире ни "трачак радости"? Зар вам је толико тешко да видите радосно биће у мени, или би желели да видите "тужно " у мени, не разумем.

Шта бих ја то могла крити? Ја сам заиста једно радосно биће.

 

Сада ми је јасно као дан, зато ви мене овде тешко прихватате, па скоро никако! Зато што сам радосно биће.

 

 

 

Остајте у свом православном плачу!

[Тања1]

Добро, хорор епископи су вазда били људи од ауторитета, нарочито кад су у егзилу. 

 

Намерно два различита линка. Манастир Жича и овај црноречки. Први коментаришеш као да ми је ауторитет, други не коментаришеш као ауторитет, коментаришеш мене, не помаже ми ауторите Жиче ич,помаже ми црноречки јер сам лепо ти рекох - секташ!   То говори о твојој изопачености да коментаришеш према својој потреби да се узносиш над другим људима. Логично, а и поштено би било да си оба линка коментарисао као "ауторитет". Па наравно да требаш плакати  за своје подмуклости и грехе!

[Лидија Миленковић]

Зар вам је толико тешко да видите радосно биће у мени, или би желели да видите "тужно " у мени, не разумем.

Ne vidim ni radosno, ni tuzno, vec iznervirano (ljutito). A nema razloga da se ljutimo jedni na druge, niti da se medjusobno omalovazavamo zbog svojih razlicitosti. Ne odnosi se samo na tebe, vec na sve nas.  I nisu sve suze izraz tuge. Ja najcesce placem kad sam ganuta necijom dobrotom, ili necijom srecom .

[Тања1]

Ne vidim ni radosno, ni tuzno, vec iznervirano (ljutito). A nema razloga da se ljutimo jedni na druge, niti da se medjusobno omalovazavamo zbog svojih razlicitosti. Ne odnosi se samo na tebe, vec na sve nas.  I nisu sve suze izraz tuge. Ja najcesce placem kad sam ganuta necijom dobrotom, ili necijom srecom .

 

Тешко ми је поверовати да би Лидија волела да ме види изнервирану и љуту. По чему се то види да сам изнервирана?  По ничему. Мирна као јагње. Уважавам различитости! Ја никад не плачем то са нечијом добродом или нечијом срећом, радујем се.  А то је тачно, код нас плачу на венчању а смеју се на сахранама! Требала сам то имати на уму.  Лаку ноћ Лидија, мирни снови.

[Лидија Миленковић]

ешко ми је поверовати да би Лидија волела да ме види изнервирану и љуту

 

 

Ne bih volela, naravno. Ne znam odakle ti ta ideja. Najdobronamernije i najiskrenije sam ti rekla kakav utisak je ostavilo tvoje pisanje, i bas zato sto NE VOLIM da iko, pa ni ti, bude ljut i iznerviran rekla sam svoje misljenje. A ti shvati kako zelis i hoces.

 

Ne znam,  da li se drugi smeju na sahranama. Ne sudim im, to je izmedju njih i Boga. 

 

P.S. Sigurno si cula za suze RADOSNICE.

 

Laku noc i mirni snovi i tebi, takodje.

[Џуманџи]

Сада ми је јасно као дан, зато ви мене овде тешко прихватате, па скоро никако!

Jedan si od najvecih hejtera (ako ne i najveci) i nema osobe sa kojom se nisi pokacila. Takodje smatram da si jako ljuta. Kad mi je, ovako preko ekrana, mucno citati neke tvoje post-ove, jasno je da ne mogu ni da zamislim kako je tek tebi.

[Manolis]

https://www.youtube.com/watch?v=73HgpBPw-CM

[Данче*]

 

[Дидим]

Мени Тања делује као позитивна и духовита и мислим да је овде настао неки тешки неспоразум јер на много места видим да се користе исте речи, а да се не мисли на исто. Можда је и генерацијски јаз, иако сви говоримо истим језиком, некад је он средство неразумевања, а не споразумевања, ако смо одрасли у различитим временима.

 

Наш народ каже за особе које не заплачу да су "тврда срца". Мајка Југовића је видела три призора над којима се слушаоцу срце стегне, а била је тврда срца и није заплакала. Кад је видела и четврти, не знамо да ли је заплакала или није, али је након њега препукла и умрла. Ето докле доведе задржавање суза, мада их она није задржавала над Симбом, него над нечим стварно ужасним. Каже Његош "Иза туче ведрије је небо". Код нас се држи да је срамота заплакати у тешкој ситуацији, још од оних савета деци "Немој да плачеш, да ти се не смеју". Зато дајемо себи одушка па плачемо кад су радосне прилике, свадбе и рођења. Као Руси. Каже у "Сибирском берберину", Руси су чудан народ, плачу кад им се синови жене, а певају кад их испраћају у рат. Ја гледам и мислим, па ово као и ми. 

[Crveni Baron]

Plakanje je , osim u sitaciju kada neko vrlo, vrlo blizak umre a i tada je , samo izraz samosazaljenja i ne pokazuje ni jednu drugu emociju osim egoizma.