''Социјални контекст богословља Св. Игњатија Антиохијског''- Дејан Мачковић

[Sherlock H.]

Čini se da Hristos govori protiv institucionalizovane religije...

Jevanđelja su nastala u okviru hrišćanskih zajednica, tj. u okviru institucionalizovane religije, pa je tvrditi da govore protiv nje verovatno besmislenije od ove Tasine kritike. Da ne spominjem što je iz čitavog tog odlomka gde se govori o postu i sličnim stvarima, jasno da ima u vidu da ne treba da se hvalimo zbog podviga. Dakle, poruka je smirenje.

[w.a.mozart]

Laku noć brate. 8086.gif Ne da je vrlo moguće nego jeste jer mu to ne javi kako kaza krv i meso nego Otac...bez ikakve Crkve..bez posrednika...jer sve dolazi od Oca....i naš krajnji cilj jeste usinovljenje,neposredni kontakt sa Ocem.A Crkva ti to ne pojedsnostavljuje nego čak šta više i komplikuje ..ne verujem da je Bog kao Otac celoga sveta i nas ljudi tako komlpikovan a i iz jevanđelja se to ne da zaključuti...

 

 Da, možda si u pravu. Ipak, ako do te mere pojednostaviš odnos sa Ocem (a znamo da je Petar ovo ispovedio pre stradanja i vaskrsenja) postavlja se pitanje - čemu vaskrsenje i, što je još važnije, čemu izlivanje Duha na apostole - siguran sam da se sećaš te epizodice (Ja ću vam poslati Utišetelja, Duha istine...) Mislim da treba da proživiš lepotu pravoslavnog bogosluženja pa da onda kompletiraš odnos sa Ocem kroz oba - i kroz lični odnos, kroz projavu slobode kao i kroz sabranje tj. liturgiju. Prilažem ovde klip koji je nastao kao zajednički poduhvat, vo vremja ono

 

 

[obi-wan]

On se uopšte nije okrenuo niti je kritikovao nego se prosto nalupao i, što je verovatno još gore, to je uradio reagujući emotivno. To možda nije loše za liturgijsku besedu ali za članak o kome govorimo svakako nije upotrebljivo. Ispade da su pamflet i galimatijas njegovo pisanije a ne Mačkovićev tekst.

 

Ovo bi mogao da kazes da nisi nikad ni cuo ni citao bilo sta od Tase. A siguran sam da jesi.

 

Evo ja ću ti odgovoriti, iz svog ugla. Smisao teksta je potpuno oslobađajuć i rasterećujuć. Vidimo da se nešto desilo usled odredjenog istorijskog konteksta i to nešto je kasnije bilo ono za šta su se episkopi uhvatili kao pijan za plot.

 

Jasno mi je na sta mislis, ali nisi u pravu. Jedno je fakat da bez episkopa nema i ne moze da bude Crkve, a nesto jedanaesto je izvitopereno razumevanje i dozivljavanje toga istog. I nemoj mi o tome, molim te, kao da ja branim episkope koji su unakazili ovo ucenje, jer masis svetlosnu godinu.

 

gde bi crkva bila danas da je sveti Ignjatije drugačije rešio aktuelan istorijski problem crkvene konzistentnosti

 

Kako na primer? Takodje, znaci li ovo da smatras da u tome nije bilo blagodati Duha, nego je to prosto ljudska izmisljotina?

 

pisac ne poziva na rušenje postojećeg sistema već na osmišljavanje uredjenja koje je potrebno aktuelnoj situaciji u SPC

 

Otkrio toplu vodu, kao da niko drugi i ne misli o tome. Em sto za tako nesto uopste nema potrebe da se pabirce psevdoistorijske senzacije i navodni promasaji Otaca, nego nesto sasvim, sasvim drugacije, a toga - sto se mene tice - u ovom tekstu nema ni u tragovima.

[w.a.mozart]

Opus vladike Atanasija nema veze sa ovim odgovorom, da ne kažem galimatijasom. No, mislim da nema potrebe da nastavljam diskusiju. Vidim da se ne razumemo pa zato nije ni čudo što se meni tekst dopao a tebi ne. Što kažu oci - smirio sam se i Bog me odmah pogledao. (u stvari, ovo kaže samo jedan otac, negde sam pročitao tu misao i jako mi se dopala : )

[Ламех]

Питања која стоје иза расправе овде јесу у којој мери и да ли ми православни саму институцију Цркве прихватамо као ону која облагодаћује, па и саме службе искључиво и једино поседују благодат. А међ њима прва епископска. Или је цака да је сваки хришћанин носилац благодати дароване на крштењу, и наравно чуване и увећаване кроз подвиг (не мислим само монашког типа).

А друга ствар која је из ове, који су то данас "дарови" које процењују епископи да неко може бити свештенослужитељ, или чак и епископ.

[w.a.mozart]

А друга ствар која је из ове, који су то данас "дарови" које процењују епископи да неко може бити свештенослужитељ, или чак и епископ.

 

Sve do 50 evra je dar. Preko toga je mito.

[w.a.mozart]

Питања која стоје иза расправе овде јесу у којој мери и да ли ми православни саму институцију Цркве прихватамо као ону која облагодаћује, па и саме службе искључиво и једино поседују благодат. А међ њима прва епископска. Или је цака да је сваки хришћанин носилац благодати дароване на крштењу, и наравно чуване и увећаване кроз подвиг (не мислим само монашког типа).

 

Po meni je najbitnije da jedno ne isključuje drugo  a problem nastaje upravo kod onih koji ovo predstavljaju crno-belo. Naravno, takvi obično nose - crno : )

[obi-wan]

Opus vladike Atanasija nema veze sa ovim odgovorom, da ne kažem galimatijasom.

 

Kako uopste moze da nema veze? Pa to je taj isti Tasa, nije neki drugi. Nego, sto je babi milo...

[obi-wan]

Питања која стоје иза расправе овде јесу у којој мери и да ли ми православни саму институцију Цркве прихватамо као ону која облагодаћује, па и саме службе искључиво и једино поседују благодат. А међ њима прва епископска. Или је цака да је сваки хришћанин носилац благодати дароване на крштењу, и наравно чуване и увећаване кроз подвиг (не мислим само монашког типа).

А друга ствар која је из ове, који су то данас "дарови" које процењују епископи да неко може бити свештенослужитељ, или чак и епископ.

 

Nisam bas dobro razumeo ovo pitanje, ali ako jesam bar donekle - naravno da svaki hriscanin nosi blagodat krstenja, koju treba da mnozi i uvecava. Ali to nicim ne menja cinjenicu da je svestenstvo opet jedna sasvim odvojena crkvena tajna, koja ima svoju posebnu blagodat svestenstva.

[Ламех]

Nisam bas dobro razumeo ovo pitanje, ali ako jesam bar donekle - naravno da svaki hriscanin nosi blagodat krstenja, koju treba da mnozi i uvecava. Ali to nicim ne menja cinjenicu da je svestenstvo opet jedna sasvim odvojena crkvena tajna, koja ima svoju posebnu blagodat svestenstva.

 

Јесам га замрсио!

Читајући текст и коментаре, негде ми је то пало на памет; Да клацкамо између институције као благодати или благодати као апсолутне слободе (читај произвољности). Не доводим у питање благодат свештенства, него то да ли је та благодат исто што и сама институција свештенства. Исто важи и за лаике. Али да опет не збуњујем и себе и друге.Другим речима, нема везе какав сам као хришћанин (или свештенослужитељ), сама чињеница да сам то је спасоносна и благодатна.

 

Моцарт је лепо рекао, истина је и тамо и вамо ( Po meni je najbitnije da jedno ne isključuje drugo  a problem nastaje upravo kod onih koji ovo predstavljaju crno-belo. Naravno, takvi obično nose - crno : ) )

[ivona]

obrni okreni, čak i nučni rad završi kao povod da se ''spustimo'' na najprimarnije moguće implikacije svake pojave, posebno i u teologiji. Meni je uvek jako bilo bitno, posebno baš kad je teologija, a i kad je zaista neka naučna teorija u pitanju, kako se te odnosi na na stvarni život, kakav je tu uticaj i kako se on ogleda. E tako je i sa teologijom, svaki teološki problem, eto i taj primera radi sa filiokve, nikad nije bio samo problem bogoslovskog neslaganja već je itetako imao svoje implikacije na samu strukturu crkve i njenu organizaciju, dakle narodski receno, nije to nikad bilo niti ce bti puko teoretisanje, ljudi su gubili glave zbog toga, i svaka doktrina ima svoje ozbiljne posledice. Episkopocentrična teologija nije nimalo rudimentirana niti prevazidjena, ali da jeste zloupotrebljena to stoji, za to nam je najmanje kriv sv.Ignjatije Bogonosac. Ko se malo više bavio time jako dobro zna koliko je to osnovano i apostolskim predanjem i silom istorijskih prilika koje svakako imaju svoj udeo i značaj. Pravoslavlje to vrednuje i nosi kao svoj krst, jer svako vreme ima svoje, i u tom konkretnom vremenu i prostoru je pokušavalo da iznedri za Crkvu najbolja moguća rešenja, sve sa svojim mučenicima i blagodaću Sv.Duha koji je par excellance konstitutivna kategorija Crkve, a ne pojedinačne ideologije, ili sami pojedinci. Bogoslovlje, sam život sv. Ignjatija je možda, ma sigurno, za nas još uvek obrazac kome teško da smo ove se približili,čak šta više formalno da, ali iz njegove Hristologije, sotirologije ne kipte hijerarhijski imperativi u smislu formalne organizacije crkve, u njima su utkani živa,  najistinitija vera u Hristovo vaskrsenje koja je kod njega toliko čvrsta da je maltene čulno opipljiva. On je potpuno predan zadobijanju Hristolikosti njegovog bića i iz takve perspektive ostvalja testament u vidu poslanica koje u sadašnjem kontekstu vremena, sad ovakvi kakvi jesmo, mislim na celu Crkvu, i klir i laos, zaista verovatno deluje kao pluskvamperfekt kako bi. gospodin Dejan rekao. E to možda, boli vladiku Atanasija, taj pomalo hladnokrvni, ali dovoljno pravoslavno legitiman, istorijsko-analatički metod, koji  tek sa podvižničkim životom i liturgijskim smislom života, može imati pravu meru i pristupati jednoj ovakvoj svetoj teologiji kakva jeste od Ignjatija Bogonosca. Da, stil ''spornog'' rada je živopisan, kritički formulisan, sigurno osveženje, od konstantne repetitivnosti jednih te istih citata Ignjatijevih poslanica koje ''utvrdjuju'' hijerarhiju, a samim tim i dijapazon uticaj tih pozicija, ipak uzeto u celini upravo ta ''lakoća''(iako se autor zaista služio ozbiljnim referencama, relevantnih autoriteta baš kad je Ignjatije u pitanju) zaključaka zaista može vredjati tu crtu koju gore opisah, posebno kod bogoslova koji su monasi, i na jedan autentično drugačiji način shvataju svetost i tako joj pristupaju kad su i bogoslovski radovi u pitanju. To je možda i moja primedba ovome radu, koji da se bavio nekom ličnošću i njenim delom koja nije na prvom mestu apostolski učenik, svetac, pa bogoslov, bi zaista bila jedna prava poslastica u načinu koncipiranja gradje i kritičke smelosti u svojim zaključcima.

 

što se tiče ostalih nedoumica i kod @shadow of the light pa i @Lameha to je stvar eklisijalnih pretpostavki evharistije i to je zasebna tema, čim se pominje znači trebalo bi o tome pričati na jednom zasebnom topiku,

@mozart govori naglas, ono o čemu se ćuti, ali ja zaista verujem, da mi koji nismo u crnom, imamo svoj krst i svoju odgvornost, koja baš u stremljenju jevandjeoskog života kojeg svedočimo pri svakoj evharistiji mora da zakvasi i pogura i one u ''crnom'' da slede takvu ljubav za Hristom, bez obzira što su im službe drugačije od naših, a Gospod isti, verujem da su im iskušenja veća kao i odgovornosti, Carstvo Božije dolazi, za svakoga pa da Sudiji ipak prepustimo krajnji sud.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Moram malo da hvalim Ivonu.

 

Prosto sam utiska, da studiozno pristupa ovom forumu i kao takva je veoma konstruktivna prema sustini postojanja ove misionarske stranice SPC.

 

Nisam hteo da lazno hvalim ili da na ovaj nacin "produbljujem odnose sa Ivonom" Ako me razumete.

 

Ivona je pokrenula najmanje tri, vrlo dusekorisne i nadasve aktualne teme u kratkom roku, koje su bile iako vazne, potpuno nedorecene iako se razgovaralo ovde pre.

 

Ivona je to primetila i donela nam, jednu neophodnu sirinu, sto je moram priznati mene obradovalo.

[obi-wan]

Другим речима, нема везе какав сам као хришћанин (или свештенослужитељ), сама чињеница да сам то је спасоносна и благодатна.

 

Daleko bilo, naravno da nije tako, ni blizu toga. Hristos opominje na vreme - "kome se vise da, vise mu se i trazi".

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ламех, on 13 Jun 2015 - 01:26, каже: Другим речима, нема везе какав сам као хришћанин (или свештенослужитељ), сама чињеница да сам то је спасоносна и благодатна.   Daleko bilo, naravno da nije tako, ni blizu toga...

 

Kad je Hristos rekao, da ce na Petru, da sazida Crkvu, nije mislio na licnost, nego na veru Petrovu, koji svi imademo sansi, da je i zadobijemo, odnosno ispravniji izraz jeste, da je otvorimo u nama, jer ona se tu vec nalazi. 

 

Sama licnost bez vere, je suva smokva.

 

Ako mi dozvolite misao, jer sam smatrao, da nije do sada bas doreceno, na jedan prostiji nacin.

[w.a.mozart]

Kako uopste moze da nema veze? Pa to je taj isti Tasa, nije neki drugi. Nego, sto je babi milo...

 

Ti to mene nazivaš babom? : ) Ok, neka bude po tvome -