Војислав Михаиловић: Можда они боље знају од Трумана и Де Гола на чијој је страни био Ђенерал

[Баба]

Војислав Михаиловић о рехабилитацији свог деде - вође равногорaца: Можда они боље знају од Трумана и Де Гола на чијој страни је био ђенерал. Нису бољи ни НАТО четници, који су прешли у табор Чичиних џелата




Војислав Михаиловић
 

ПРЕ девет година покренуо сам захтев за судску рехабилитацију мог деде Драгољуба Драже Михаиловића, који је први у окупираној Европи рекао Хитлеру: не!


Виши суд у Београду је тек 14. маја ове године донео решење којим је усвојен захтев за рехабилитацију, те је осуђујућа партијско-политичка пресуда са монтираног суђења из 1945. проглашена ништавном.

Ђенерал Михаиловић је на судску рехабилитацију морао да чека седам деценија.

Исто толико морала је да чека и Србија, која је цела утамничена кад и њен најодликованији официр.

Моја породица и ја чекали смо читав живот да се са нашег презимена скине срамни жиг издајника, ратног злочинца и сарадника окупатора.

Као што су на то чекали и безбројни, а после рата дискриминисани потомци Дражиних сабораца и симпатизера у Србији и у српским земљама.

Чекала је и Дражина безгробна војска.

О исправљању велике историјске неправде сањала је милионска српска емиграција.

Из више разлога нисам се оглашавао у току процеса, ни у судници ни ван ње. Уосталом као ни у медијима, у данима након изрицања коначне пресуде.

Као прво - лојални сам грађанин ове државе, који верује и у Србију и у њено независно судство.

Потом сам био у уверењу како не приличи да као политичка личност и заинтересована страна коментаришем одлуке суда.

Међутим, овај процес изазвао је неуобичајено велику медијску пажњу, како у Србији тако и у региону. Читао сам и пратио различите реакције.

Нису ме изненадили коментари из суседне Хрватске чији је главни град цвећем и пољупцима дочекао и обасуо Хитлерову солдатеску. У монструозној НДХ творевини, по немачким изворима, страдало је, само у логорима, преко 700.000 наших невиних сународника, као и Јевреја и Рома.

По преласку на аустријску територију ратни злочинац Анте Павелић прво се сусрео са британским официрима, који су му омогућили да преко Ватикана, некажњен отпутује у Аргентину и као слободни грађанин умре у Шпанији.

Али ме непријатно изненадила, ражалостила и онеспокојила реакција неких српских званичника, који су ову судску одлуку довели у питање и чак покушали да јој се наругају.

Следбеници титоизма, уосталом као и хрватски лобисти овде, прво су показали да не поштују ни судство ове државе, ни ову државу, као ни симбол српског отпора нацизму и фашизму. А то је ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић. Српски Чича, како га је народ присно ословљавао.

Нови "Нато партизани" олако багателишу и српску ослободилачку традицију, и српски идентитет, и нашу војничку част, и све што носи предзнак српски. Уместо да раде на националном помирењу и подижу наше самопоуздање, они својим изјавама продубљују ровове и идеолошке поделе у српском роду. Као прави игноранти и заточеници религије титоизма њих не интерeсује ни већ научно доказана историјска истина.

Можда они боље знају на чијој је страни био ђенерал Михаиловић од америчког председника Харија Трумана, од вође Француског покрета отпора Шарла де Гола, или од пољског генерала Сикорског! Који су сви одреда одликовали Дражу за неизмерни допринос савезничкој победи над нацизмом и фашизмом у Европи.

Од садашњих "Нато партизана" нису ништа бољи ни они "Нато четници", који су своју политичку каријеру започели под Дражином заставом, а окончали је у идеолошком табору његових џелата.

Уверен сам, ипак, да далекосежни значај ове пресуде не могу да умање ни да осенче ни мега звезде нашег политичког циркусишта, ни "Нато феминтерна", ни булајићевско-бајићевски перформери. Који су такође похитали или да се брже-боље и они "уграде" у пресуду, или да пресуде пресуди.

Али не зато што на ову пресуду нема права жалбе, већ зато што се истина не да засужњити.

Она истовремено и ослобађа и исцељује.

Мом деди већ одавно не треба ништа више.

Као вожд Трећег српског устанка он је, по речима светог владике Николаја, своје место нашао "у царству Небеске Србије". Уз Светог Саву, Светог кнеза Лазара и остале српске великане.

Али би по Србију било велико зло ако се над (и са) овом истином не би помирила.

У данима када нас, сва је прилика, тек чекају велика искушења.

Надам се и верујем да одлука суда о рехабилтацији ђенерала Драже отвара и осветљава нове путеве наше историје. И наше прошлости коју су, нажалост, често тумачили злонамерни туђини и они који не познају српски народ. Као и они који нису гледали у будућност.

А историја нас, између осталог, учи да "будућност припада онима који се најдаље и најдуже сећају прошлости".


Извор: Новости

 

[Биберче]

ОДГОВОР НА ТЕКСТ ВОЈИСЛАВА МИХАИЛОВИЋА

Радош Бајић: Ивер пао далеко од кладе

Нејасно је, да ли унук Војислав није имао куражи да поименце каже - ко су "Нато четници" о којима говори?

 

 

 

О Боже... Каква велика и ничим заслужена част за моју маленкост?
 

У ауторском тексту који су објавиле "Новости", у свом првом обраћању после рехабилитације његовог деде Драгољуба Драже Михаиловића које је устрептала Србија жељно ишчекивала - поносни унук нашег Чиче господин Војислав Михаиловић ме је поменуо.

Додуше, кроз атрибут. У пасусу са "мегазвездама нешег политичког циркузишта" и "Нато феминтерном" - апострофиран сам и истакнут у поднаслову као "булајићевско-бајићевски перформери".

 

Признајем, препознао сам се. Још ми се црвене уши и бриде образи од страмоте и стида. Мада сам једно време гајио наду да је унук чувеног презимена можда мислио на браћу Бајић... Али, када је устврдио да су "перформери" желели да се "уграде у пресуду о рехабилитацији његовог деде или постану део ње", схватио сам да се не ради о мојим часним презимењацима. Они певају неке друге песме, а никада ону: Трла баба лан, да јој прође дан...

 

Горд због закаснеле правде која је верујем највише обрадовала њега и друге Чичине потомке, што је за сваки респект - али и све српске патриоте и родољубе - унук Војислав је дочекао дан да нам свима одбруси и подели пацке. Сваком према заслузи. И да нам јасно и гласно каже - даље од мог деде!?

 

Нејасно је, да ли унук Војислав није имао куражи да поименце каже - ко су "Нато четници" о којима говори? Па његови донедавни другови са којима је годинама развијао барјак слободе и правде на Равној гори морају да нагађају на кога је мислио. О коме се ради?

Није тешко наслутити, али, за чуђење је што није именовао великог антифашисту и борца за очување тековина НОБ друга Ивицу Дачића, који се ових дана не скида са РТС и не престаје да бљује ватру против пресуде поступајућег суда. Притом, стварајући недоумицу - да ли говори у име своје партије или Владе Србије чији је потпреседник и министар иностраних послова. Унук није поменуо ни другог члана Владе - министра полиције Стефановића, који се незадвовољан пресудом огласио јер су, како је изјавио, "његови преци били на другој страни"?

 

"Жутог" Стефановића, и намргођеног Ненада Чанка, и многе који су се ових дана громогласно успротивили јер сматрају да ће рехабилитација његовог деде да нас врати у задњу клупу европских интеграција - унук Војислав је поштедео.

Али, мене није?

 

Ако не рачунам небеске - Светог Саву и кнеза Лазара, ни историјске громаде попут председника САД Трумана и француске републике Де Гола, поред мртвог усташког поглавника Павелића - унук Војислав је поменуо само мене живога. Додуше, у тандему са великим југословенским редитељом и Титовим штићеником Вељком Булајићем. Ако му је воља, нека се са загребачког Пантовчака огласи времешни Булајић - за кога слутим да се својим филмовима "Козара" и "Битка на Неретви" замерио увређеном унуку.

Што се мене тиче, прихватам критику и кривицу. Да погађам - крив сам јер сам уз несагледиво велику цену први филмски ентузијаста који је на екран националне телевизије извео анатемисаног Дражу. Крив сам јер сам аутор ТВ серије "Равна гора" и играног филма "За краља и отаџбину"! Ту кривицу ми нико никада не може одузети.

 

У своју одбрану немам шта да додам. Али могу да се запитам: Мисли ли унук Војисав да покојни Чича припада само њему - или је саставни и нераскидиви део српског памћења, српске голготе и срамоте? Шта види лоше у томе да се сваки Србин који је дочекао "угради у пресуду и постане део исте", јер је после седам деценија макар делимично исправила неправду учињену Михаиловићу, али и целом родољубивом и слободољубивом српском народу? Има ли унук Војислав амбиције да буде цензор и ревизор националних осећања Срба међу којима готово да нема породице која није крварила због оданости "краљу и отаџбини", због вере у пуковника са Равне горе, због страхоте братоубилаштва и страшне комунистичке освете, која је по завршетку Другог светског рата у Србији однела преко осамдесет хиљада људских живота...

 

И на крају, поготову данас у овом великом тренутку за цео српски род, после пресуде о рехабилитацији коју је српско правосуђе, изложено невероватним политичким и осталим притисцима, смогло снаге да донесе - као крвни наследник легендарног Чиче, уместо да унук Војислав делује у духу помирења, слоге и свеопштег опроста међу Србима, он сем што носи браду - показује да се ничим "није избацио на деду". Како би рекли моји сељаци.

 

Уместо да пошаље помиритељске, благородне и благоугодне поруке српском народу, уместо да се угледа на речи Његове светости патријарха српског Иринеја који говори о рехабилитацији Драже Михаиловића као одредници за почетак коначног помирења међу Србима - унук Војислав џангриза, етикетира, малициозно ликује, оптужује, режи и завађа.

Што демантује стару народну изреку да ивер не пада далеко од кладе. Пример унука Војислава, нажалост, показује ненадокнадиво и дијаметрално супротно.

Извор: Новости

[Баба]

Види овога лудака. Па ко је њега уопште помињао?!!

 

Какав морон!

Него то он сад користи било какву прилику за самопромоцију. Или се можда натриповао да је Дража његов деда!!!

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Pa rekao je bulajćevsko-bajićevski perfomeri.

[zuti car]

Rados je bitanga i prevarant , treba da je u zatvoru a ne da snima filmove i pise objave

[Баба]

Pa rekao je bulajćevsko-bajićevski perfomeri.

 

Pa nije ni pogrešio