Свети Августин против артемита

[Zoran Đurović]

 

 

Наслов је новинарски, шаљив. Но, већ одавно знамо да нема неке оригиналне јереси. Овде приводим једно писмо, 93, од Августина Хипонског, настало између 407 и 408 године. Упућено је епископу Вићенцу, расколнику из донатистичке секте, Рогатовом следбенику. Реч је о синопсису, метафрази, препричавању а не преводу. Међутим, гледао сам да буде верно. Настало је у овој форми због мало времена које имам на располагању.

Нама су ове теме актуелне. Да нешто макар овлаш знамо, не бисмо падали у хороричне глупости које правимо. Незнање је погубно. Ово је само један мали допринос разгону мрака са наше сцене. Курзив не означава тачан превод писма или дијалога. Референце је могуће видети у оригиналу. Овде имамо сув текст.  

 

 

 

 

 

Августин најдражем брату Винћенцу

 

Правна средстава да се донатисти обрате

 

1. 1. Донатисти су веома нервозни, тако да мислим да се требају смирити преко власти које је Бог успоставио. Већ видимо да су се многи покајали, тако да сада са страшћу проповедају и бране католичко јединство јер су се ослободили од старе грешке. Само зато што су били уздрмани страхом плашећи се да можда трпе јалове и бесмислене овоземаљске муке не због правде, него због лажне доктрине и људских предрасуда, и разумели да су кажњавани од Бога благом и очинском опоменом. Након тога су постали послушни и могли су да виде шта је заиста католичка Црква, не више замагљена клеветама и конструкцијама људским, и схватили су да је она распрострањена међу свим народима, како је објављено у Писму. Ја зато подржавам ове спасоносне мере које су моје колеге примениле из очинске бриге за спасење тих људи, који су, иако не видећи, веровали у прослављеног Христа на небесима, а затим негирали, иако су имали пред очима, његову славу широм света, јер је написано: Слава твоја се узвиси изнад небеса и на земљи.

 

Корисност легалних средства за поправљање јеретика

 

1. 2. Они су некада наши неумољиви непријатељи и малтретирали су нас непрестано. Да смо их игнорисали и оставили на миру, и нисмо их пријавили као деликвенте, то би значило да смо узвраћали зло за зло. На пример, када видиш непријатеља треба да га ухватиш и вежеш, али кад га прође бес, он ће ти бити захвалан. Тако сада имамо чак и цирконцелионе међу убеђеним католицима! Они сада осуђују своје досадашње понашање али никада не би оздравили да нису били везани законом. Некада су нам говорили: Да, оно што кажете је истина, али не можемо одустати од традиције наших отаца. Тако их је било нужно протрести овременским малтретирањем да би се пробудили из летаргичног сна и ушли у католичко јединство које је једини извор спасења. Многи су нам сада захвални због тих горких лекова.

 

Лек казне мора бити повезан са поучавањем

 

1. 3. Али, - кажеш - овај систем за неке није користан. Дакле, можда онда да не користимо лек када видимо да он не делује на неке? И за такве је, међутим, написано: Узалуд сам кажњавао ваше синове; они нису прихватили исправљање. Мислим пак да су кажњавани из љубави, а не мржње. Морате напротив узети у обзир многе људи чије покајања сада нам доноси много радости. Да смо их само застрашивали без поучавања, то би био окрутни деспотизам. С друге стране, да смо их једноставно поучавали без батине, отврдли као што су, били би превише лењи да се упуте на пут исцељења, јер добро знамо, да чак и када им се истина образложи јасно и рационално кроз доказе из Писма, они су одговорали да би прешли, али да се плаше насилне реакције бојовника. Наравно да би требало да такву реакцију презру из љубави према правди и вечном животу, али се треба разумети и та слабост, јер се сећамо оно што је Господ рекао Петру док је још увек био слаб: За сада не можеш да ме пратиш, али касније ћеш ме следити. Кроз страх од казне се убијају лоше навике, кроз поучавање заблуда.

 

Бог нас теши и протреса зато што нас воли

 

2. 4. Корисније су ране од стране пријатеља него пољупци од непријатеља. Боље је љубити са строгошћу него обмањивати са благошћу. Пријатељ си када вежеш бесног и када истрескаш палог у летаргију. Ко може да воли више него Бог? Не престаје да нас учи са благошћу, али и да нас плаши ради нашег спасења: тако често за благим седативима следе горки лекови невоље које је давао и побожним Патријарсима; Апостолу није уклонио бодљу из меса да би га усавршио у врлини преко слабости. Наредио нам је да љубимо наше непријатеље да бисмо били синови Оца на небесима, који чини да сунце обасјава добре и зле, и шаље кишу на праведне и неправедне. Као што хвалимо поклоне, такао медитирајмо и над недаћама којима кажњава оне које воли.

 

Библијске потврде тога

 

2. 5. Мислиш да нико не треба да буде приморан да постане врлинска особа? Пише пак да је Газда рекао слугама: Присилите да уђу сви они које нађете. Прочитао си да је Савле, који је касније постао Павле, био силом принуђен од Христа да прихвати истину. Павле није добио светло вида које је изненада изгубио све док није дошао у мистичко тело Цркве. И ви мислите да не треба да се користе средства принуде над људима да би се ослободили грешке, а видите да тако управо сам Бог поступа и да нас воли у најбољем интересу за нас. Ви тако мислите, знајући да понекад лопов баца траву за овце не би ли их завео, док се пастир понекад користи штапом да би их правилно усмерио.

 

Мајка Црква не уклања зло из мржње, него из љубави

 

2. 6. Сара је малтретирала побуњену слушкињу, након што је добила дозволу од Аврама. Најпре ју је учинила мајком, али је онда хтела да јој сузбије ароганцију. Сара и Агар и њихова деца симболично префигуришу духовне и телесне људе. Апостол Павле мења перспективу говорећи да је Исак био прогоњен од Исмаила: Као што је онда онај који је рођен према закону тела, гонио рођеног по благодати Духа, тако бива и сада. Отуда треба разумети како католичка црква трпи прогон од ароганције и безбожности телесних људи, које жели да приведе правом путу, чак путем тврдих мера. Све што чини права мајка, иако то може болно и горко да нам изгледа, није узвраћање зла за зло, него волећи лечи и елиминише грех примењујући одговарајуће дисциплинске мере. Фараон је тлачио народ Божји, Мојсије је мучио људе са тешким казнама, један и други су се понашала на сличан начин, али нису једнако били мотивисани.

 

Како Бог и свеци кажњавају грех

 

2. 7. Христос не да Петру да користи мач. Бог није поштедео свог сопственог Сина, али се такође каже да је Јуда био опседнут Сатаном да би предао Христа. Дакле, и Отац и Јуда предају Господа, али из различитих мотива. На истом месту су три крста, Христос једног разбојника спашава, другог осуђује. Крст исти, различити распети. Павле је био бачен у затвор и зна добро да је најлошији затворски чувар Сатана, а ипак вели да се грешник преда њему, да му мучи тело да би му се дух спасио у Дан Господа нашег Исуса. Изгледа парадоксално да злотвор даје Павла блажем затворском чувару, а саосећајни Павле даје грешника најсуровијем тиранину?! Научимо, браћо, да разликујемо сличне акције по различитим намерама оних који их спроводе. Павле још каже да је неке предао Сатани, да би научили да не хуле. Кроз казну је хтео да поправи лоше.

 

Праведног и неправедног прогон

 

2. 8. Када би трпљење прогона увек било похвално, било би довољно да је Господ рекао: Блажени су прогоњени, без додавања правде ради. Исто тако је записано у Светим књигама: Прогонио сам онога који је тајно говорио лоше о ближњем. Видимо дакле да има оних који су прогоњени а нису праведни и обрнуто. Сигурно је, међутим, да су лоши увек прогонили добре, као и добри лоше, али једни штетећи неправдом, други чинећи добро кроз дисциплинске мере, једни поступајући из мржње, други из љубави. Џелат не гледа на начин на који реже, доктор води рачуна. Јевреји бичеваше Христа, али и Христос бичева Јевреје. Апостоле су предавали светским властима, али су и апостоли предавали људе Сатани. У овим случајевима, оно што треба да се размотри је ко је делао зарад истине а ко зарад безакоња, ко да би нанео штету, ко да исправи.

 

Прибегавање цивилним властима Цркве у Светом Писму

 

3. 9. У Јеванђељу, како ни у списима апостола, нећемо наћи било који случај у коме Црква тражи од земаљских краљева да је бране. Ко то пориче? Но, морамо имати на уму да се још увек није било испунио пророштво које каже: А сада, о краљеви, судите, служите Господу са страхом! Навуходоносор изображава два историјска периода: период у коме је Црква била принуђавана да се поклони његовој статуи, а који нису хтели бивали су бацани у ватру, али сада долази оно што се догодило након тога, када се он обратио обожавању правог Бога, па је наредио да ако неко хули на њега бива кажњен. Први пагански цареви су прогањали хришћане, док сада уместо хришћана прогоне невернике.

 

Благост према онима који су у заблуди

 

3. 10. Без сумње, према оним хришћанима који су пали у заблуд, јер су били заведени од стране јеретика, ми користимо благост, и учимо их да не воле оговарања и клевете људске него да читају Свето Писмо. Ко од нас неће хвалити законе које су донели цареви против паганских жртава? За то је прописана смртна казна. Овде се пак гледа да заведени напусте грешке. Апостол говори о Јеврејима да имају ревност за Бога, али не по памети. Занемарују правду Божију покушавајући да успоставе своју. Тако је! Шта друго хоћете да одредите, осим ваше праведе, када кажете да нема оправдања, осим за оне који су крштени од вас? Од Јевреја се разликујете само зато што имате хришћанске Свете тајне. Остало као да је Апостол рекао за вас јер знајући истину, због слепе омађијаности борите се за јерес против врлине! То зло је можда чак и горе од идолопоклонства. Али, пошто се ваша кривица не може непобитно доказати (јер је ваше зло скривено у дубини душе), мање вас кажњавамо, јер сматрамо да сте мање удаљени од нас.

 

Рогатисти су умерени због врлине или немоћи?

 

3. 11. Рогатисти, ви који сте од Рогата, изгледате хуманије зато што се не упуштате у зверства цирконцелиона. Ви тврде да нећете да будете силеџије зато што нећете, али ја мислим да не можете! Малобројни сте, то је ваш проблем. Велите чак да нећете посезати ни за тужбом! Али ваш оснивач, Рогат, се тврдоглаво борио и на суду. Због тога је недоследно ако се нама приговара зашто прибегавамо суду, а Апостоли то нису радили. Рогат је пак дрско остајао у поседу нечега што је власништво истинске Цркве!

 

Донатисти цару Јулијану

 

4. 12. Донатисти су тужили и саме Максиминијанце. Жалили су се цару Јулијану, тврдећи да ће се правда само код њега добити. Али су Донатисти савршено знали да је цар био отпадник и идолопоклоник. Ако се цару не треба обраћати за било какву интервенцију, зашто сте онда ви прибегли Јулијану?

 

Донатисти су испровоцирали царску интервенцију али одбацују казне

 

4. 13. Ви сте први подигли тужбу пред проконзулом Анулином која је послата цару Константина, под називом: Тужба Католичке цркве против грешки Цецилија, коју је поднела Мајоринова странка. Криви су зато што је требало прво да докажу кривицу пред судом епископа, али и зато што су напустили јединство са својом браћом, чак и након што су изгубили парницу. Константин је упутио да се суди пред епископима, али су донатисти то одбили туживши земаљским властима не само Цецилија, него и епископе које је он именовао као судије, да би апеловали још једном на истог цара против одлуке епископског суда.

 

Подмуклост донатиста

 

4. 14. Константин, како донатисти нису могли да докажу оптужбу, издаје декрет против њих, да се конфискује имовина оних који су изгубили, а тврдоглаво су били против јединства са Црквом. Па, када су предузете мере против њих, остало им је само да се деру: срамота, хула, неправда!, и подржавају из све снаге тезу да нико не треба да буде приморан да се врати у јединство! Због тога је било неизбежно да се поштује ова пресуда и од потоњих царева, кад год их је ваша тврдоглавости приморавала да предузму акције против вас.

 

Никаква нечија кривица не оправдава раскол

 

4. 15. Ако је Цецилије нађен невиним, због чега онда хришћанској Цркви, која се проширила широм света није дозвољено да игнорише тужиоце? Сам Христос сеје и наређује да се пусти да коров расте до жетве. Хришћана су многе хиљаде верника разбацане по свим народима, чије мноштво је као звезде на небу и песак морски, како је Господ обећао одржао да ће благословити потомке Аврамове. Нико пак није видео да су Цецилијанови достављали свете списе. Не треба остављати добре због лоших него толерисати зле ради добрих. Тако су Пророци критиковали лоше, али нису напустали заједницу са народом. Тако је Исус толерисао Јуду и дао му да учествује у Вечери. Тако су Апостоли толерисали оне који су проповедали Христа из зависти, Кипријан среброљубиве колеге, а среброљубље је називао идолатријом.

 

Правна принуда да се приведе добру

 

5. 16. Дакле, јасно је да не треба гледати на приморавање по себи, него да ли је приморавање на боље или лошије. Не велим да неко може на силу да буде добар! Неко ће из страха од казне оставити лаж за коју се борио, па ће трагати за истином, или је пригрлити. То се показује на многим примерима, јер не само да су се појединци обратили, него и многи градови су постали католички захваљујући законима царева; па ваши оци су се обратили Константину, док актуелни цареви наређују да се мора поштовати Константинова одлука.

 

Шта је Августин претходно мислио у вези законских санкција

 

5. 17. Испрва сам био мишљења да нико не би требало да буде приведен силом јединству Христовом, него да треба само да се делује речима, расправама, логичким убеђивањем, да би избегли да имамо лажне католике. Међутим чињенице су ме убедиле јер сам видео масовна обраћења и ревност код људи који као да никада пре нису припадали донатистима. Такође знам са сигурношћу да су многи верници желели већ дуго да постану католици, јер су били вођени доказима истине, али због страха од ближњих нису то чинили! Многи су стога остајали везани за вашу секте, не ради истине, него због везаности навиком! О њима говори Писмо: Слуга не може бити коригован речима, јер чак и ако разуме, неће послушати. Колики су из простодушности веровали да је истинита Црква секта Донатова, јер су постали апатични и ментално лењи да трагају за католичком истином. Многе су одвраћали клеветници; блебетали су, између осталог, да ко зна шта друго приносимо на олтару Божијем! Многи су такође веровали да је битно да будеш само хришћанин, без да бринеш коме припадаш, а остајеш у Донатовој секти само зато што си рођен.

 

Изјаве обраћеника

 

5. 18. Многи су изјављивали како су већ извесно време желели да то ураде, и сада хвала Богу да имају прилику да то коначно ураде. Други су остајали из навике иако су веровали у католичку истину; друге је пак страх присилио да трагају за истином; други су били у страху да уђу у католичку цркви због лажних гласина; на крају су они који верују да је небитно којој цркви припадаш.

 

Вечни интереси преовладавају над земаљским

 

5. 19. Зато се нисам противио мојим колегама, јер где је једно стадо тамо је и један пастир.

 

Противи се Богу онај ко је одвојен од Цркве

 

6. 20. Треба знати и да нема власти која није од Бога, и ко се противи власти, буни се против Божијег поретка, а од судија се боје, не они који раде добро, него они који чине зло. Ти пак не устајеш само против једног брата, него против све браће и сестара из свих народа: У твом потомству ће бити благословени сви народи; са Истока и Запада се приноси жртва чиста у моје име, зато што је велика моје име међу народима, вели Господ. Пази, то говори Господ, а не Рогат или Донат, или Иларије или Амброзије или Августин, него Господ. У њему ће бити благословена сва племена на земљи, сви народ ће га славити. Благословен је Бог, Бог Израиљев, једини који чини чуда. И благословено је његово славно име довека, да се испуни његовом славом цела земља. Амин, амин. Али ви који живите у провинцији и са шаком рогатиста вичете: Да не буде!

 

Мала група рогатиста и васељенска Црква

 

6. 21. Чујете Јеванђеље да је потребно да се испуни све што је написано о мени у Закону, Пророцима и Псалмима. Писано је да је Христос морао да пострада и васкрсне из мртвих у трећи дан и да се проповеда покајање и опроштење грехова свим народима, почевши од Јерусалима. По целом свету се проширио глас Апостола. Али ви говорите супротно свим овим божанским изјавама и покушавате да сведете Христово наслеђе. И мада се покајање проповеда у његово име свим народима, било где да се неко у свету налази, не може добити отпуштење греха, ако не пронађе Винћенца из Картене, скривеног у углу Мауританије, или неког од десетак његових присташа?! Докле гордост може да стигне, докле може да посрне крхка људска природа? А у циљу порицања ширења Цркве међу свим народима, до краја света, као што је Бог обећао, ти ми као аргумент против доносиш Иларијеве књиге! Можемо само замислити какви би несрећници били у време када су давана ова Божија обећања, када им се чак и сада када се остварују супростављате!

 

Хришћанска вера се проповеда све до Индије

 

7. 22. Али ти, тако учени историчар, успео си да пронађеш један толико важан документ да мислиш да си у могућности да га супроставиш Божијим документима! Велиш: У поређењу са свим деловима света, где је позната хришћанска вера, то је веома мали део. Ти не желиш да знаш како је већ многим варварским народима за кратко време стигло Јеванђеље! Јеванђеље о царству ће се проповедати широм света; Сада вичи из све снаге, јер се проповедало Јеванђеље Персијанцима, па чак и Индијцима, да ако ко не дође у Картену или у њену околину, неће моћи бити ослобођен својих грехова. Плашиш ли се да ти се могу ругати ако тако проповедаш?

 

Глупост рогатиста да се сматрају јединим правим католицима

 

7. 23. Ти имаш утисак да суптилно размишљаш када објашњавајући да је назив католичка дат Цркви не због чињенице да је то заједништво свих хришћана широм света, него зато што држи све Заповести Божије и све Свете тајне! Чак и да прихватимо да се Црква назива католичком, зато што је очувала нетакнутим целокупно наслеђе откривене истине (иако су јој неке честице под разним јересима), нама из Божијих обећања, као и из јасних пророчанства Писма испада супротно! Ви се трудите да нас убедите да једино рогатисти заслужује назив католичка, јер обнашате све Божије заповести и Свете тајне. Желите да нас убедите да ће само код вас Син човечији наћи веру када се врати на земљу. Извини, али ми вам уопште не верујемо. Можда би требало да вас сматрамо становницима неба а не земље, да би се показало да се Господ на вас односио! Но, Апостол нам је наредио да чак и анђела одбацимо ако би проповедао Јеванђеље другачије од онога које смо добили. Ми пак нашу веру у Христа и у Цркву темељимо на Светом Писму. Који, дакле, могу бити ваши привидни аргументи који нас могу завести против тако једноставне истине? Екскомуницирају се они који изјављују да Христос није страдао и није подигнут Трећег дана, као што се одлучује онај ко прогласи себе посебном црквом која није у заједници са црквама из свих народа, јер је речено у Светом Писму да ће се проповедати покајање и опроштење грехова свим народима, почевши од Јерусалима, као што чврсто верујемо да свако ко навештава истину различиту од оне која је прихваћена, бити анатема.

 

Како Црква може бити мала секта рогатиста?

 

8. 24. Сада, када не верујемо било ком донатисти када се представља за Цркву, јер ниједно сведочанство Писма не потврђује његову тезу, још мање можемо веровати рогатистима када покушавају да приведу Писмо: Где напасаш овце, где почиваш око меридијана (југа, поднева). Ако су меридијан у овом одломку из Писма схвати као афрички меридијан, који насељава Донатова секте, јер се налази у топлијим крајевима, сви би били побеђени од максиминиста, чији је раскол избио у Бизацију и Триполију. Против њих пак могу Арзуги да устану. Међутим, Мауританија Кесаријска, јер је ближа западним него јужним крајевима и не жели чак ни да се зове Африком, како се може хвалити да је означена речју меридијан, не кажем у односу на цео свет, него на саму Донатову секту, од које је Рогатова само мало парче?

 

Истинска црква не може да буде представљена од једне секте

 

8. 25. Допустимо чак хипотетички, мада је потпуно немогуће, да су неки имали добар разлог да се одваје од заједништва са осталим хришћанским светом. Но шта ако негде у свету, било где, нека друга секта се одвојила, а да то не знате? Зашто би ви, а не они били права Црква? Ваша позиција је онда проблематична за вас саме, како се дешава са свима који своју легитимност не заснивају на Божијем суду него на сопственом. Чак ако бисмо вас питали, не би знали да одговорите на колико делова Донатова секта се поделила у Африци. Шта је главни разлог томе? Они који праве нове расколе, сматрају себе праведнијима, или да имају више права што су мање бројни, а самим тим и мање популарни! Не можете знати да ли се одвојила нека секта на северу, пре него што је Донат одвојио своју светост од грешности других људи, па су формирали Цркву Божију, неку врсту духовног Јерусалима, и која, пошто се одвојила пре свих других, са много више разлога може применити на себе стих из Светог Писма: Гора Сион, на северу, град је великога Краља; Убедљивије је ово позивање него Донатово на југ.

 

Црква не може бити шака отпадника

 

8. 26. Ако би се Црква Христова смањила на групицу, не бојите се да ће Јевреји рећи: Где постоји Црква Павлова, која демонстрира супериорност по броју хришћана у односу на Јевреје: Радуј се о нероткињо, која не рађаш, експлодирај вичући од радости, ти која немаш болове, зато што су многи синови жене која је остала сама, бројнији од оне удате? Да ли бисте им одговорили: Да, ми смо праведнији, управо зато што смо малобројни. И не мислите да би они могли да одговоре: Без обзира на број, ви никада нисте они за које је писано: многи су синови жене која је остала сама, јер сте остали у тако малом броју?

 

И даље исто образложење

 

8. 27. Али овде ћеш да пробаш да наведеш пример Ноја који је остао једини праведан? Да ли видиш колико си још увек далеко од правде? Све док си осми са седам својих следбеника, не можемо звати праведним. Таква праведност је могла одвести спасењу неке пре Донатове секте; ти су могли побећи потопу овог света. Ти не знаш да ли се ово испунило, као што многи нису никад чули за име Донатово, тако да ни ти не можеш знати са сигурношћу где се налази Црква.

 

Докази из Светог Писма у корист Цркве

 

9. 28. Ми смо напротив сигурни да нико није био у стању да се одвоји из праведних мотива од заједништва са свим хришћанским народима, зато што нико од нас не види Цркву да се конституише у својој личној правдности, него је тражи у Писмима и види да је остварно као што је проречено. Тако: Као љиљан међу трњем, тако је моја драга међу ћеркама. Бодље су због изопаченог морала, ћерке зато што учествују у истим Светим тајнама. На другом месту каже: Кукам због грешника који остављају твој закон. Исто тако Црква каже свом супругу: Где напасаш овце, где почиваш око подне, тако да ја не останем  као прикривена, иза стада твојих колега. То одговара ономе што се чита на другом месту: Дај да упознам твоју десну страну и паметне да стекнем мудрост; односно оне у којима, блиставима од светлости и ватрене љубави, ти почиваш као на југу; не желим да останем прикривена, скривена и непозната, и да сам помешана са стадима твојих колега, тј. јеретицима, уместо да будем прикључена твоме стаду. Зове их колегама, бодље зове ћеркама, зато што учествују у истим Светим тајнама. О таквима читамо на другом месту: Али ти који чиниш са мном као једну душу, који си јео са мном: ишли смо сложно у дому Господњем. Да смрт дође на њих и да живи сиђу у пакао, као и Датан и Абирон, творци безбожног раскола.

 

Друге библијске алегорије о Цркви

 

9. 29. Муж одговара: Ако не би знала саму себе, о најлепша међу женама, изађи ван. Наиме сигурно је да град на брду не може остати скривен, ја сам, у ствари, припремљени врх планине, ка коме ће се сви народи стицати. Знај саму себе не по наклапању клеветника, него по мом Писму. Има оних који су отишли из наших редова, јер нису били од наших. Једно је стадо неподељено и незбуњено кога Петар напаса, али ако себе не знаш, иди са другим пастирима и измешај се са њима.

 

Лоши и добри у Цркви

 

9. 30. Израз: Узак је пут који води у живот, и мало је оних који иду њиме је примерен за Цркву, чији су чланови малобројнији у односу на лоше. Насупрот томе, о великом броју њених чланова се вели: Вашег потомства ће бити као звезда на небу и као песка морског. Светитељи и подвижници су малобројнији у односу на све друге, али су по себи многобројни, јер ће многи са Истока и Запада сести са Аврамом, Исаком и Јаковом у Царству небеском. Тако Апокалипса говори о хиљадама душа, да их нико не може избројати. Црква је понекад помрачена због великог броја скандала, али чак и тада, сија због чврсте вере неких својих чланова. Неко може рећи да су потомци Аврама упоређени са звездама на небу да би се одредила она мања група чврстих верника, а да је већина као морски песак јер су слаби и телесни, понекад мирни и спокојни, а понекад узнемирени и вучени тамо-вамо од таласа невоље и искушења.

 

Добри и лоши у Цркви до краја света

 

9. 31. Ово је бурни период на који се односи Иларије, са којим сте мислили од нас ухватите у замку, где се вели као да је Црква нестала са лица земље. По том систему можете рећи да није било Цркве у Галицији, јер је апостол казао: О безумни Галати, ко вас је тако  зачарао, да пошто сте започели са духом, сада желите да вас доведе до савршенства телом? У ствари, апостол кори приглупе и страшљиве које је он покушавао да поново врати на светлост, да би се Христос обликовао у њима. Ко не зна да су у то време многи људи лошијег расуђивања, преварени од стране неких опскурних израза, мислили да се вера аријанаца не разликује од њихове? Други су пак подлегли страху и претварали су се да су усвојили аријанско учење не ходајући право према истини Јеванђеља. Овима који су се покајали ви не желите да им опростите само зато што не знате њихово обраћење? Рећи ћу да нисте упознати са Писмима! Прочитај шта Павле пише о Петру и шта је мислио Кипријан. Да ти онда не смета благост Цркве, која има за циљ да окупи разбацане чланове Христове, и не растерује их када су заједно. И мада је било чврстих у вери који су трпели због тога, други су били скривени у различитим деловима света. Из тог разлога Црква, која расте међу свим људима, одржала је добро семе Господње и чуваће га до краја, то јест, док не обухвати све људе, укључујући и варваре. Црква је у добром семену које је посејао Син човечији, семе које ће до жетве расти међу коровом. Поље је свет, жетва је крај света.

 

Цитат из Иларија

 

9. 32. Иларије је тада прекоревао коров, а не жито од десет провинција Азија, или је сматрао себе у обавези да куди са више енергије, жито које се због неких дефекта више изложило опасности. Тако се и у канонским списима налазе разобличавања која као да се односе на све, а треба порука да дође само до одређених људи. Како су љубомора и свађа међу вама, ви сте телесни и ходате на људски начин. Апостол то каже као да се критика односи на све, али после вели да Исус Христос обитава међу њима. Истина је да свет у злу лежи, управо због корова раширеног широм света, али је истина и да је Христос жртва помирења за наше грех, али и за грехе целог света, захваљујући семену које се налази у целом свету.

 

Зликовци не штете добрима

 

9. 33. Охладнеће љубав многих, због ширења скандала, и што је већи број верника који су се окупили у заједништво Христове Свете тајне, већи је број и мргудних перверзњака. Они су попут сламе на гумну Господњем, и биће одвојени само у последњој вршидби. Они такође не могу угушити пшеницу Господњу, иако их има у изобиљу у односу на њу, нити ће угушити изабранике Божије, који ће се на крају света окупити са четири ветра. То су они који вапе: Сачувај ме, Господе, јер не постоји ниједног више свеца и истине нема међу људима. Њима због поплаве безакоња Господ каже: Онај који истраје до краја спасиће се. На крају истог псалма показује нам да се не односи на једно лице, него на многе: Ти ћеш нас спасити, Господе, и одбранићеш нас за свагда од ових ликова. Сумња да ли ће када Син човечији дође опет, наћи вере на земљи? префигурира сумњу у обећање, која ће нас опхрвати када ће Црква бити разочарана од многих, у које је заложила велика надања, јер ће их пронаћи толико различитима, и бити толико узнемирена, да неће желети лако било какво икоме од њих. Неисправно је веровати да изабрани, када се Господ врати на земљу, неће расти на целом пољу заједно са коровом.

 

Црква је слична мрежи пуној риба свих врста

 

9. 34. Црква је она која у мрежи Господњој плива заједно са лошим риба, али која остаје одвојена осећањем и понашањем; појавиће се пред својим мужем сјајна, без мане или боре. У међувремену она поправља оне које може, а толерише оне које не може да исправи, али без да напусти јединство са добрима због оних чију злобу не може да исправи.

 

Ауторитет црквених писаца у односу на Писма

 

10. 35. Суочени са тако многобројним и јасним доказима из божанског Писма, немој, брате, да прикупљаш против цитате из дела наших епископа као што су Иларије, Кипријан или Агрипин. Пре свега, јер је ауторитет тих списа веома различит од оног које имају Канонске књиге. Не треба их читати да би се нашли ставови који не дозвољавају другачије мишљење, мада мишљење ових аутора не мора бити у потпуности православно. Међу таквим  ауторима сам очигледно и ја, тако да се и на мене директно односи Апостол: И ако око било чега мислите другачије, Бог ће вам открити и то. Тражимо да идемо напред, а пут је Христос. О том путу овако вели Псалм: Боже смилуј се на нас и благослови нас, обасјај нас светлошћу свога лица и смилуј се на нас, да би познали на земљи твој пут и твоје спасење међу свим народима.

 

Учење св. Кипријана о добрима и лошима у Цркви

 

10. 36. Када ти се допада ауторитет светог Кипријана, славног епископа и мученика, зашто ти се не допада чињеница да је задржао са љубављу и бранио са аргументима у својим списима универзално јединство свих народа? Зашто не желиш да чујеш како је сматрао веома арогантнима и гордима оне који су желели да се расколе, јер су саме себе сматрали исправнима, и како је исмевао оне који су присвајали себи право, које нису имали ни од Бога ни од апостола, да сакупе кукољ пре времена, као да им је дат задатак да очисте гумно? Зашто ти се не свиђа када каже да нико не може да се испрља грехом другог, а то је једини изговор којим расколници правдају своје безбожно поступање? Зашто не желиш да чујеш како Кипријан није напустио заједницу са колегама које су имали другачији поглед и супротно мишљење ономе које је он бранио? Зашто ти се не допада оно што он каже у свом писму Губајану, које је прочитано на почетку сабора за који кажеш да је заповедио прекрштавање? Ту признаје да су у прошлости били присаједињавани Цркви људи без поновног крштења, ако су се другде крстили (тако да је мислио да су некрштени), али је ипак сматрао да је мир Цркве спасоносан, и зато је држао да његове колеге не би требало да буду искључене из Цркве иако нису прекрштавали.

 

Консеквенце Кипријановог мишљења

 

10. 37. Према вама, Црква је уништена јер је допустила и грешницима да учествују у Светим тајнама; ако би то било тачно, онда би Она већ требало да буде потпуно мртва када је, како Кипријан каже, примала вернике без крштења. У том случају чак ни Кипријан не би имао Цркву у којој би се родио, а још мање Донат, ваш оснивач и отац! Сада, ако је у то време, када су примани без прекрштавања, Црква била у стању да роди Кипријана и Доната, зар то не доказују јасно да праведници нису контаминирани гресима других, иако су учествовали у Светим тајнама? Ви онда немате никакав изговор да оправдате ваш раскол.

 

Кипријанов поглед на крштење нема ауторитет Светог Писма

 

10. 38. Кипријан је имао мишљење супротно пракси Цркве у вези крштења, као и ономе које постоји у канонским Писмима. Не знамо да ли је кориговао своје мишљење, иако није нелогично да мислим, да чак и да је било исправке да су је затуцани накнадно избрисли. Његово дело није могло да буде сачувано као Писмо; можда је то измислио неки безобзирни интерполатор, као што је било и оних који су писали апокрифе супротне Писму.

 

Кипријаново мишљење је у супротности са изговором донатиста за раскол

 

10. 39. Тиме не поричем да је ово заиста било Кипријаново мишљење. Његов стил је карактеристичан, тако да га је лако препознати. Ваш повод због којег сте отишли у раскол да се не бисте контаминирали гресима других људи, уништен је са лакоћом, јер Кипријаново писмо јасно говори о заједништву у Светим тајнама са грешницима, а то писмо ви држите аутентичним!

 

Ватрена ревност Кипријана за јединством

 

10. 40. Кипријан или није имао мишљење које ви читате у његовим делима, или га је исправио, или га је покрио чистоћом своје душе, због обиља своје љубави, бранећи јединство Цркве, која се ширила светом, и са великом упорношћу је одржао везу мира. Написано је: Љубав покрива мноштво грехова. Ако је и било неког дефекта, суве гранчице, Отац ју је одсекао српом мучеништва. Кипријан чокот није оставио, а да није имао љубави, чак и да је дао своје тело на ватру, не би имао користи.

 

Докази о Кипријановом православљу из његових писмама

 

10. 41. У писму Антонијану вели: Неки епископи, наши претходници сматрали су да треба ускратити опроштај прељубницима и блудницима, али се нису одвојили од својих колега, нити разбили јединство католичке цркве желећи да остану крути и тврдоглави, јер су неки давали опроштај за прељубу. Но, сваки владика управља својим акцијама, спреман да положи рачун за своје понашање Господу. Видиш колико је овај велики човек волео мир и јединство?

 

Нико се не прља грехом другог

 

10. 42. Они који су дали опроштај прељубницима који се кају, нису и сами постали прељубници. Они који апсолутно искључују могућност покајања за прељубу, понашају се безбожно поричући могућност за спасење удова Христових и одбацивали су коришћење кључева који су дати Цркви; таква окрутност и ускогрудост су у супротности са бесконачном милошћу и стрпљењем Божијим. Међутим, њихова злоба и њихове монструозне грешка нису упрљале људе који воле милост и мир, а учествују са њима у Сакраментима. Чак ни тада Црква није била уништена због заједништва са злима, него рађа Кипријана. Ако је Црква  остала нетакнута, јер је извесно да ниједан хришћанин не може бити контаминиран грехом других, осим ако није сагласан у злом поступању, због чега сте се раздвојили?

 

Донатиста Тиконије против донатиста

 

10. 43. Тиконије се раздвојио од Африканаца, као издајица, тј. оних који су предавали светиње. На сабору је Тиконије, аутор из ваше заједнице, остављајући по страни све претходне стандарде, донео одлуку да уђу у заједницу са издајницима, као да су невини, међутим упрљани монструозним грехом, али су одбијали да се поново крсте. Помешали сте се са масом издајника, а онда је и Донат имао општење, не само са вашим епископом Дефтеријем, него и са свим епископима Мауританије за четрдесет година.

 

Парменијан прети Тиконију, али га није могао и оспорити

 

10. 44. Питаћеш ме: Ко је овај Тиконије за мене? Њему Парменијан покушава да наметне да ћути и да не треба да се пише о таквим стварима, али не може да оповргне оно што овај каже, мада га притиска у ћошак, јер овај, док афирмише универзалност Цркве, и док тврди да греси других не могу упрљати, одваја се од Африканаца под изговором да су издајници и прелази у Донатову секту.

 

Враћање на питање

 

10. 45. Можеш да тврдиш и да је Тиконије лагао, али ја ћу се вратити Кипријану, кога сте сами поменули, али који је сматрао да нико не може да се запрља грехом другог.

 

Зашто католици желе јединство са донатистима

 

11. 46. Зашто - кажеш - долазите да нас тражите и зашто желите да примите у своје редове оне које зовете јеретицима? Види како је лак и брз мој одговор. Идемо да вас нађемо, јер, како сте се изгубили, ми се радујемо кад вас нађемо, као што патимо због ваше погубљености. Зовемо вас јеретицима, али само пре него што пређете у католичко јединство. Крсти ме, дакле, ти велиш. Ја бих, да већ ниси био крштен, или да си добио крштење од Рогата или Доната, а не од Христа. Нису хришћанске Свете тајне да те чине јеретиком, него шизма. Не би требало да се због зла које долази од вас, оспори и добро што је у вама. То добро имаш на штету ако ниси укорењен на извору из кога долази. Јер све Свете тајне Господње долазе из католичке Цркве: ви их поседујете и дајете, као што сте их имали пре раскола. Није истина, напротив, да сте престали да их поседујуете, јер су оне из Цркве. Ми не мењамо ствари у вама које делите са нама, него ми исправљамо оно што се не слажемо са вама и немате у својој секти. Имате заједно са нама крштење и симбол и друге свете тајне. Али се не слажете са нама око духа јединства, везе мира и католичке Цркве. Ако пригрлите ове истине, ствари које већ имате не само да ће вам остати, него и користи. Ми зато не прихватамо у наше редове ваше следбенике како ви мислите, него, прихватајући их, ми чинимо нашима оне који су се одвојили од вас, али да почну да буду наши, морају прво да престану да припадају вама.

 

Разлика између Јовановог и Христовог крштења

 

11. 47. Али апостол Павле, велиш, након Јовановог крштења је наново крстио једног. Да ли можда после крштења јеретика? Да не лудујеш, него да размислиш о разлогу. Павле је дао некима крштење Христово, управо зато што су добили крштење Јованово, а не Христово! Тако се и звало: Јованово крштење. Но крштење које је дао Петар није било Петрово, него Христово, као што ни Павлово није било од Павла, већ од Христа. Па чак и у време Кипријана крштење нису само праведни давали него и грешници, али је оно једнако било од Христа. Но, корист онима који су га примали је иста. Зато апостол Павле захваљује Богу што је само неколико Коринћана крстио, да се не би узалуд хвалили ко је од њега био крштен; зато их кори да се не позивају на људе и ко је чији, јер је крштење Христово.

 

Валидност крштења не зависи од светости служитеља

 

11. 48. Не понавља се крштење јеретика или пијанице, или неког другог грешника, зато што ове ствари искључују из царства Божијег оне који то раде. Пијандурино крштење је веће од Јовановог јер је Христово, док ово Јованово, који је светац и у царству Божијем, није савршено јер је од човека. Тако је и крштење од јеретика крштење Христово, а не од човека.

 

С којим безобразлуком рогатисти себе сматрају светима

 

11. 49. Опрости, жао ми је што сам хтео да те убедим у важење крштења од пијанице. Заборавио сам да сте ви рогатисти, а не обични донатисти. Колико вас је, можда се не нађе усред ваших ни један пијаница! Ви не исповедате католичку вере на основу заједништва са другим хришћанима, него на основу поштовања свих божанских заповести и свих Светих тајни: у ствари, Син човечији ће наћи веру само код вас. У ствари, ви нисте ни земаљска бића, нити живите на земљи, него као небеска створења живите на небу! Али како вам на памет не дође да се Бог опире поноснима, и даје благодат скромнима? На вас не прави снажан утисак када читате Јеванђеље где се Господ пита да ли ће по повратку наћи вере на земљи, а одмах после, као да је предвидео гордељивце, оне који ће мислити да су само они праведници и презиру све остале, исприча параболу о фарисеју и царинику? Прочитај пажљивије ову причу, и истражи да међу вама не постоји неки пијаница који крштава, јер је то зло веома раширено!

 

Осуда садиста

 

12. 50. Међутим, свако ко користи тренутни царски закон, а не тражи да исправи љубављу него из мржње прогони, он нема везе са нама. Не одобравам, ни оне који су бацили око на вашу имовину, користећи се овим законом, који је донет ради сузбијања ваше јереси. Не одобравам који не ради правде, него из похлепе је преузео вашу касу за сиромашне и базилике које сте били заузети претварајући се да сте Црква. Нити одобравам кад се избачени из ваше секте за неке афере прихватају код нас раширених руку, јер тако само једноставне донатисте можемо примати. Није лако разлучити све ове случајеве и злоупотребе. Мрежу пак не можемо поцепати.

 

Винћенцов стид

 

13. 51. Сада се плашиш што ће неки да ти кажу да си одустао од борбе коју си водио? Ти си мене познавао из времена када сам се бавио световним дисциплинама, па ми пишеш да сам се након конверзије у хришћанску веру посветио само закону Божијем. Признајем да сам преобраћен у хришћанство, а не у веру у неког човека. Сам потврђујеш да хришћанска вера постоји изван Рогата и Доната. Па зашто још увек оклеваш да прихватиш оно што верујеш, јер се стидиш што не верујеш оно у шта сада верујеш? Треба се стидети истрајавања у заблуди. То је срамота.

 

Разне врсте стида

 

13. 52. Свето Писмо каже: Постоји срамота што води греху и срамота која доноси част и славу. Стид који те убија је када не признајеш да си дуго био у заблуди и не обраћаш се. Ако зацрвениш због схватања да си био у заблуди, спасићеш се.

 

Услов за враћање у Цркву

 

13. 53. Не мисли да можеш без покајања вратити се Цркви, јер је она строжија према онима који су јој припадали, а после јој постали непријатељи, него према онима који јој никада нису припадали, мада она воли једнако једне и друге. Ово писмо, можда опширније него што треба, могуће је да ти неће користити, али је у интересу оних који ће га читати, ако су мотивисани страхом Божијим и без гледања на људе. Амин.

[w.a.mozart]

samo da se upišem pa ću popodne da ga gustiram

[Zoran Đurović]

Морам за Србију па само пожурио (нема ознака за библијске стихове). Но, за уживање је.

[Ведран*]

Још нисам прочитао. 

А када Ваше Богољубије стиже да све ово напише? 

[Zoran Đurović]

1 hour ago, Vedran рече

Још нисам прочитао. 

А када Ваше Богољубије стиже да све ово напише? 

Верујте Нам ни Наша Смерност не зна одговор на то питање

Кад ме жена пита где су паре (које су нам само спорадичне, од уметности), ја јој кажем: Па, потрошио сам их Пиле на љубавнице! - Она ми не верује. Не знам зашто...

Дакле, манијакални рад на пољу науке и уметности, а онда ми још у кући кажу да сам лењи црногорац... 

[Ведран*]

Тако је кад овај свет вреднује рад (и памет) са количином новца који исти доноси. Па онда испада да директори мултинационалних компанија и банака су најпаметинији и највише раде. А што онда логично значи да се банке и мултинационалне компаније највише вреднују у савременом свету. 

А поред тога кад радиш "од куће" нико ти не верује да радиш. 

[Zoran Đurović]

20 minutes ago, Vedran рече

Тако је кад овај свет вреднује рад (и памет) са количином новца који исти доноси. Па онда испада да директори мултинационалних компанија и банака су најпаметинији и највише раде. А што онда логично значи да се банке и мултинационалне компаније највише вреднују у савременом свету. 

А поред тога кад радиш "од куће" нико ти не верује да радиш. 

И велики калуђери су радили од куће... Али то више није на цени. 

Утешио ме је св. Августин вечерас. Читам га око поста суботом у Риму (писмо 36). И каже он томе што му пише: Иако сам загушен са 1000 ствари, морам да ти одговорим најкраће и да те тако откачим (наравно да је он користио блаже формулације од мене, али је то суштина). Многи су ми на овом форуму говорили што ја губим време око баналних ствари и расправљам са особама чији интелектуални ниво није завидан. Ево ми га брат у Христу, Августин. Нисмо ми теоријски физичари. Ми смо они који се баве црквом. Аутомеханичари. Нема аутомеханичара који је у беспрекорном оделцу. Велики хирург је испрљан крвљу као најгори месар... Григорије Чудотворац користи слику Логоса који улази у болницу и тамницу где је одвратан задах (превео сам и то дело, али чека на сређивање).

Ја у овоме видим своју мисију (можда сам у заблуди) и настављам у њој као бесребреник. И само зато што сам коцкар имате ове текстове... То је аутентично стање ствари.  "Добронамерни" нека пустају филмове... тако ће им бити лакше...