Новица Тадић

[Снежана]

Кад ме нешто тишти, ја кажем себи: то песма негде почиње

 

 

[Лазар Нешић]

Usamljen sam, kao kost.
Krpa me ponekad pogleda
očima grešna čoveka.
Ne uznosim se, ovde sam.
Trpim poruge. Neka ih,
nek po meni padaju.
Zelen je strah od bede.
Štap je dopuna koju stekoh.

Svi su nekud otišli.

Lepo je biti pored vatre,
pored Isusa. Pođi,
donesi mi vode.
Još nisam zaboravio telo
i njegovih devet znojeva.

Smireno čekam smrtni čas.


Novica Tadić

[Vaske]

Nisam ovo očekivao na poukama  :good2:

[Снежана]

Седим, руку скрштених,

 

на свом пртљагу,
мален, згурен, сив.

Никога ништа не питам.
Никога не чекам.

Не знам одакле сам дошао
ни куда сам то кренуо.

У сандуку су моје књиге.
У коферу су моје кошуље.

Све сам спаковао што сам имао.

На глави ми
шарена капа,
мој понос и радост велика.

 НА СТАНИЦИ, САН 

[Данче*]

Долазе по мене

Долазе по мене три ратника под маскама
и пружају ми одећу
од старих врећа сашивену

О то је твоја нова униформа – кажу
О то је моја нова униформа – кажем
Сви виде твоју нову униформу – кажу
Сви виде моју нову униформу – кажем

У њој ћу годинама
непознатој отаџбини служити

Борићу се, ако треба, до последње
капи крви

Бићу одан

[Снежана]

Rakijaši

 

Iza prodavnice sklepane od starih dasaka
Sedimo ukočenih misli i sapetih pomisli
Prstiju ovitih oko grlića i čaša
To što nas tišti nekad nas je peklo silovito
Mnoga sitna mučenja za nama su ostala kao
Lanjski snegovi pod naslagama lišća u jamama
Iza maski teško je prave namere prepoznati
Ponekad žučne kese pod jezicima prsnu
Sve zbog opšteg dobra i istine
Koja ničemu ne može poslužiti
Jer iza svake stvari nečastivi proviri i gukne
Ovde gde je sve samo drač za potpalu
Sve su sudbine potresne i nama nedokučive

Uskoro će kasirka
I drugu glavu na ramenima imati
I mi nećemo znati
Gde se to nalazimo

Možda u utrobi Bauka
Koji nas je i pre rođenja progutao

 

[Vaske]

Gatka o hujanju

 

Moj neprijatelj đavo učini da me
poezija zamara.

Ne mogu da slušam stihove koje kazuju pesnici
a da ne pomislim na vetar koji huji
u golim krošnjama drveća.

Zasitim se brzo praznine
i zaludnog hujanja.

[Снежана]

Pred supermarketom

 

Pred supermarketom

našao sam praznu kartonsku kutiju i seo u nju.

 

Moja luda draga

ovuda će proći i mene kupiti.

 

Biću opet njen, zauvek njen.

Ona će me u naručju odneti, u noć

[Данче*]

Dunavski kej

Između sivih zidova, stena
Iz sivih zidova
Između naopakih vatri, leda
Iz naopakih vatri

Ja, pretučena gradska magla
Ja, slepo oko roda
Ja, prljavo kokošije legalo
Ja, crnog češlja sin

Dođoh ovde posle velikog zla
Da se osmehnem, prelomim
Dođoh ovde posle velikog zla
Da reku iznova pređem

Dve mrtve na keju ribe
Moje su nove cipele
U kojima ću sve stazom potonjeg talasa
U moj Grad pod vodom

[Снежана]

"Pesničke knjige se zaobilaze, a društvenu pažnju imaju osrednje knjige, ljubići i trač književnost. Izdavači su otvorili vrata toj vrsti literature. Ako neko sasvim preuzme prostor, onda istiskuje nešto što je suština književnosti, a to je poezija... Naša pezija danas se nalazi u evropskom vrhu. Ali, poezija ne privlači pažnju. Ona nije za pompu. Ona je slična molitvi. Ne molimo se bučno, tako i ne pišemo bučno. Pesnik je čovek margine. Ali, to što se ponaša marginalno, ne znači da njegova dela treba da se tretiraju marginalno."

[Снежана]

"Samo me humor izvlači u jezik, u jezičku igru, a ako nema igre, onda nema ni glavnog motiva zbog kojeg pišem."

[Снежана]

NAŠ ŽIVOT

Tri dana i tri noći
trajao je naš život,
ne duže.

Sad smo mali duhovi u nigdini.

Ne znamo kako smo se ovde obreli
ni kud ćemo dalje kad nam istekne tren.

[Снежана]

ŽALBA, 3

Ništa mi ne polazi za rukom. 
Potamneh od vaše svetlosti, dobri ljudi. 
Moj život nije veličanstven. 
Nestaće on u dahu vetra.

Iz duboke usamljenosti 
Gledam vas suznim očima. 
Sa štrcaljkama i oštricama, 
O, stovrazi, o, repati!

Mnoge ste mi nevolje
I žalosti pripravili.
Tuga se tugom hrani.
Zlu se raduje grbavi baštovan.

Malo je utešnih reči, 
I sve su davno izgovorene. 
Smrt, belokosa senka moja, 
Doći će po mene, i odvešće me.
 

[Снежана]

URBANA KIŠA

Daleko odavde, u drugom delu grada,
kiša pada iz zemlje i kamene ptice
uzleću. Mene, u bedi ležećeg,
sto ljutih muka satire. Grčevi moji
strele bi preko krovova odapinjali,
prema oblacima, snovima vodenim.
Ali, sve dok ne odem na večni počin,
nikome ništa neću uzvratiti, reći,
jer sveti mi se strašno sve što
kažem. Reči me tuku. Pomisli bičuju.
Malene snage, zguren, u kap se savijam.

[Снежана]

AŠOV

Živeti bez ikakvih vesti,
u seoskoj zabiti,
kao svaki crni i nesretni.

Otići u grad i kupiti ašov,
kao onaj koji vrt obdelava.

Naći svoje skromno mesto
na seoskom groblju,
zamahnuti,
iskopati sebi grob.

Majstorisati, ukrašavati, pisati.

Naći svoje skromno mesto
u pomahnitalom svetu.