Šta može bog po blagodati?

[horatio]

@@Muramasa,

 

Бог по благодати значи псотати човек, идеал човека, онакав какав би човек требало да буде. Кад умре за овај свет  у потпуности, и ослободи се оне деструкције коју сваки човек носи у себи, значи, кад се очисти, онда се и обожи. Процес који је изузетно дугачак, целоживотни, и који је мало ко у стању да постигне.

 

Џафар ког си поменуо је постао роб зато што је тежио моћи. То је и фина паралела како те моћ, за коју си толико радио да је стекнеш, зароби, и почнеш да јој служиш. 

 

Слично томе, кад постанеш обожен, или очовечен, служиш људима, али својом вољом, водећи их ка бољитку. Тешко је објаснити у овако мало речи, али мислим да би код +Јустина могао да нађеш доста тога о томе, а да у делима +Николаја Велимировића имаш на неколико места и пластично објашњено како свет и сви људи у свету изгледају некоме ко је негде близу тога или је већ прешао ту границу, то већ не могу да знам.

Као што ми један игуман прије три дана рече: бити хришћанин значи бити Човјек.....

[Ненад Р.]

Po čemu je to (biti čovek) onda bolje od grčkih polubogova?

 

 

Što ne bi moglo, ako veruje da može?

Па није нас Бог обдарио са такву способност. 

[Драган_Петровић]

Као што се види из Јеванђеља Господ је у више наврата чинио различита чуда претходно испитујући вјеру код људи. Свако од њих је имало свој духовни смисао. Никада није чинио чудо само зато што је као Бог био у могућности да то чини. Интересантно је да су и поред очигледних натприродних догађаја и сами апостоли били у више наврата маловјерни због чега их је неколико пута и корио. Апостол Тома чак и не вјерује у васкрсење док својим очима није видио Христа и ставио руке у његове ране. Њему је било могуће да својом влашћу покори сав свијет и да му људи служе са страхом. Међутим љубав Божија није хтјела да начини човјека робом него му оставља на избор да повјерује у њега, да га прихвати и призна или да га се својом слобдном вољом одрекне. Он показује очигледне знаке своје Божанске власти при том не присиљавајући никога да повјерује у њега као Сина Божијег. Својим оваплоћењем потвруђује оно што је вијековима прије тога најављивано од пророка. Испуњавајући Писмо потврђује и на тај начин да је он Спаситељ кога свијет очекује. Пророкује о будућим догађајима. Многа пророштва су се убрзо испунила док остала чекају своје испуњење да будућим генерацијама посвједоче о своме његовом Божанском поријеклу. Међутим, како то да сви они који су својим очима гледали та чуда не повјероваше у њега? Како то да су га се чак и неки од његових ученика одрекли? Па и сам сатана који је гледао већа чуда него што су их гледали људи је отпао од Бога. Стоји ли приговор упућен нама када траже од нас чуда која је Христос чинио да би вјеровали у њега? Мислим да је ипак у питању то да поједини људи у дубини свога бића не желе да уподобљавају своју вољу вољи Божијој па макар и доживјели у свом животу да виде многа чуда. Требали би поставити питање себи шта када би стварно видио неко чудо или више њих? Да ли би то мени било на корист и шта ако би и поред тога ја одбио да вјерујем? Зашто је сатана отпао иако је знао да постоји Бог? Људи треба да буду свјесни чињенице да оно што је за човјека смрт то је за анђеле пад. Или ћемо вријеме нашега живота искористити за наше спасење или ћемо сами себе осудити потврђујући читавог живота да уствари не желимо заједницу са Богом. Поштеније је рећи не желим да се уподобљавам вољи Божијој него покушавати укалупити Творца у калупе нашег палог ума. Једино што остаје као проблем је то што се многима неће свидјети таква реалност и што ништа што је створено неће отићи у небиће па ће као такви морати вјечно да постоје и то ће за њих уствари бити пакао. Ако хоћете да приговорите Богу зашто нас је стварао када нас није питао да ли то желимо, прије тога поставите себи друго питање: Да ли би опредјељење створених бића за зло требало да ограничи Творца који из љубави ствара сва бића као добра?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kako bi on mogao nekome da oduzme slobodu tako što bi mu čuln dokazao da postoji i pred njim učinio čudo? Taj neko opet može da odbije da stupi u zajednicu sa njim.

To za nebiće se nikako ne bih složio sa tobom. Kako Bog planira da održava u postojanju nekoga ko je presekao svaku vezu sa njim?

sigrace se snjim, dok bolest ne prodje

[horatio]

To za nebiće se nikako ne bih složio sa tobom. Kako Bog planira da održava u postojanju nekoga ko je presekao svaku vezu sa njim?

 

Па, фора је у томе да Бог све држи у постојању тј. нико од створених бића онтолошки не може постојати уколико га Створитељ у постојању не држи. Створена бића нису, онтолошки гледано,  узрок самих себе, те стога не могу ни сами себе превести у небиће. 

Конкретно- није пресијекао сваку везу...везу љубави можда, а то да је Бог узрок његовог постојања сигурно не.

[Драган_Петровић]

Kako bi on mogao nekome da oduzme slobodu tako što bi mu čuln dokazao da postoji i pred njim učinio čudo? Taj neko opet može da odbije da stupi u zajednicu sa njim.

Нико није ни говорио о одузимању слободе. Зар би Богу било немогуће натјерати човјека да му служи и поред његове слободне воље? Тако неби било потребе за било каквом вјером.

За небиће си добио одговор.

[Баба]

Vec smo razglabali u onoj temi o nebicu, sa Slobodnjakom (moj dupli). Tamo sam zastupao tezu da je nebice moguve postici kao stanje svesti, prazne svesti bez misli, iako bi ontoloski dusa i dalje postojala.

Ako se vracamo na to, onda da se vratimo na tu temu, da ne spamujemo ovu.

 

То имаш у будизму.

ТАчније то је циљ будизма.

[Баба]

Rekao je da onaj ko veruje može da naredi gori da se baci u more i da može da hoda po vodi. Trebalo bi da se automatski obdareni ako verujete u to.

 

Ко каже да нисмо?

То ако смо обдарени не значи да сад треба да идемо по улици и скидамо гаће пред свима и показујемо своју обдареност!

[RYLAH]

E vidia, ja da verujem, koristio bih to u svakodnevnom zivotu. Prvo bih naredio svim vidjenijim naprednjacima da pocrkaju, a onda bih naredio svojoj tegli sa whey-om da uvek bude puna, ma koliko vadio iz nje, kao u SZ sa uljem i brasnom.

За то су ти довољне паре, то не захтева натприродне моћи.

[RYLAH]

Ali ako bih ovo prvo uradio parama, to bi bilo protivzakonito.

 

Било би противзаконито и на онај начин који би ти хтео, само што је тај законодавац много захебанији од ових који тебе брину. Што опет значи да ниси за то, јер си и даље подложан стегама овог света.

 

Inace, jesi li ti cuo da je neki pop naredio pokvarenim kolima da postanu ispravna, da nije morao da plati servis?

 

Нисам, ал сам чуо да калуђери читају молитве и да деца оздрављају, и то деца која нису православна. Не знам шта ти је у тој градацији битније и моћније, ал мени ово друго.

[YparhiLogos]

Срце које сумња у то, да Бог може да дарује мољено, кажњава се за сумњу: оно болесно пати и стешњава се од сумње. Не гневи свемоћног Бога ни сенком сумње, посебно ти, који си искусио на себи Божије свемогућство много пута. Сумња – то је хула на Бога, дрска лаж срца или угнежденог у срцу духа лажи противу Духа истине. Бој се ње као змије отровнице, или не, - шта ја говорим, презри је, не обраћај на њу ни најмању пажњу. Имај на уму да Бог за време твоје молбе очекује потврдан одговор на питање које ти је Он изнутра поставио: вјерујеш ли да могу то учинити? И ти си дужан из дубине срца да одговориш: верујем , Господе ( ср. Мт. 9, 28). И тада ће бити по твојој вери. Твојој сумњи или неверици нека помогне следеће расуђивање: ја молим од Бога 1) постојеће, а не само замишљено, ни маштарско, ни фантастично добро, јер све постојеће је 9 од Бога постало, зато што без Њега ништа не постаде што је постало (Јн. 1, 3) и значи, да све што бива не бива без Њега, а све је или од Њега постало или по Његовој вољи или допуштењу и дешава се преко сила и способности које је Он дао творевини - и у свему постојећем и оном што бива Господ је пуновласни Владика. Осим тога, Он зове непостојеће као постојеће (Рим. 4, 17); значи ако бих молио и не постојеће Он би могао да ми да створивши га. 2) Ја молим могуће, а за Бога и наше немогуће је могуће; значи, и с те стране нема препрека, зато што Бог може да учини за мене чак оно што је по мојим схватањима немогуће. Несрећа је наша, што се у нашу веру меша кратковиди разум, тај паук, који лови истину мрежама својих расуђивања, закључака, аналогија. Вера одједном захвата, види, а разум заобилазним путевима долази до истине; вера – то је средство општења духа са духом, а разум – духовно-чулног са духовно-чулним и просто материјалним; она - је дух, а он - тело.

[horatio]

Ali ako bih ovo prvo uradio parama, to bi bilo protivzakonito.

Inace, jesi li ti cuo da je neki pop naredio pokvarenim kolima da postanu ispravna, da nije morao da plati servis?

Господ је човјеку дао разум, као талант који мора да умножи тј. да развија. Сем тога човјек је добио у удио и да живи од плодова свог рада. Дакле, возити кола мајстору и платити. Такође, платити и свештенику, јер је писано да живи од олтара.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Dakle, ako bi pop imao vere ko gorusicino zrno i naredio pokvarenoj pumpi na Audiju da postane ispravna, a ona ostane pokvarena, da li to znaci da je Hristos porekao samog sebe kada je govorio o bacanju gore u more?

Ma to znaci da popovi nemaju ni to zrno vere

[Deja Vu]

Dakle, ako bi pop imao vere ko gorusicino zrno i naredio pokvarenoj pumpi na Audiju da postane ispravna, a ona ostane pokvarena, da li to znaci da je Hristos porekao samog sebe kada je govorio o bacanju gore u more?

 

Ne, jer bacanje planine u more nije isto sto i popravka pupme na audiju uz pomoc vere. 

Tu se misli samo na bandzidzamping Durmitora u Jadransko more. Ili neke druge planine i drugog mora, svejedno. 

[Deja Vu]

Šta onda ostane od ličnosti kada svi imaju identičnu volju?

 

Pa kada ti i tvoje kolege na ninjutsu ispoljavate istu volju kroz treninge, jeste li vi identicna jedna te ista osoba ili razlicite?