Pronađen skelet mamuta star oko milion godina

[Guest ja]

BEOGRAD, 03.06.2009.

TANJUG

Pronađen skelet mamuta star oko milion godina

U okolini Carskog mauzoleja u Arheološkom parku Viminacijum kod Kostolca pronađen je skelet jednog od najstarije i veoma retke vrste mamuta, za koji se pretpostavlja da je star oko milion godina, rekao je danas Tanjugu direktor tog parka Miomir Korać

Korać je dodao da je ovaj primerak inače retke vrste pronađen juče u pesku, na dubini od 27 metara, prilikom radova na površinskom kopnu Drmno, kada ga je slučajno "zakačila" mehanizacija.

Skelet je dugačak pet metara i težak 10 tona, objasnio je Korać, i dodao da je taj mamut verovatno potomak tropskih, takozvanih "južnih mamuta" koji su pre više od milion godina iz severne Afrike stigli u Evropu.

"Skelet je dobro očuvan i nije došlo do oštećenja, a trenutno se vrši njegovo istraživanje", kazao je Korać, dodavši da će nakon ispitivanja i urađene konzervacije i restauracije, skelet ove retke vrste biti postavljen u parku Viminacijum.

On je dodao da je retkost da se tako očuvan mamut nađe u rečnom i šljunkovitom nasipu.

Lokacija na kojoj je pronađen skelet udaljena je oko 200 metara od Arheološkog parka Viminacijum.

[Guest Светлана]

Нисам никад била у том Археолошком парку Виминацијум. Било би лепо кад би нашли фотке и сл.

[shalom777]

Siguran sam da je u pitanju ''karika koja nedostaje.'' Treba javiti ovima iz National Geographic-a ili Discovery-a. :cheesy2:

Inače, interesantna vijest...

[Милан Меденица :)]

zanimljivo je da svaki merni instrument ima "sistematsku" gresku sa kojom se isporucuje. da mi je znati kolika je ovom, kad je ovo zivotinjce od pre milion cega god ... jer sve preko deset ionako ne umem da zamislim, mora mnogo da se broji puta ))

[ja II]

u svetu kad kazu mi smo pronasli to i to i mislimo da je staro toliko i toliko,doadju i plus minus 20 000 000 godina... mada je to za geologiju,cini mi se...  a za skelete mumija peruanaca plusminus iznosi 200 godina, gledao sam emisiju i nasli su mumiju,i procenili da datira iz 1100.god ove ere,plusminus 100 do 200 god.,dakle vreme izmedju 1000. i 1200. god.

usput dokazali su da su inke imale kontakte sa australijom i pacifickim ostrvima.

[ja II]

a pronasli su jos neke skelete u istocnoj srbiji, jedan covek ih je sakupljao i drzao u svom podrumu. ali ovo je srbistan... mogu da nam dodju dzinovi iz patagonije,a ovi nasi ni do muzeja da stignu...

inace video sam lobanju mamuta...u njoj bi lepo mogao da zivi pas.

[gorang]

evo vam slika ove banatcke mamutice...  sokiran

[Милан Меденица :)]

sta mislite od cega je ovo lobanja?

ili ova?

[ja II]

pa postoje mnoge zivotinje rodjaci mamuta i slonove, a postoje i one koje nekako lice na njih ali nisu oni... mamuti i slonovi su rodjaci,ne ista vrsta... pa ovo moze biti bilo sta...

mada je ova donja slika mnogo zanimljivija.....

elem, otkrili su u spaniji okamenjena tragove kamila, dakle prvi dokaze da su evropom hodile kamile,a tragovi sugerisu da je ta kamila bila dziiiiinovska,veca i od najvece danas zive kamile...

[Милан Меденица :)]

ne kazem nista suprotno, a ona gornja slika je africki slon, donja je indijski ...

generalna razlika izmedju slona i mamuta je drugaciji raspored zuba - kljova, nosa - surle i cubice na vrhu lobanje.

ljudi generalno zamisljaju da su sve mamutske vrste dugodlake i crvene boje, a istina je da je samo jedna vrsta takva, i ne moze se jos uvek sa potpunom sigurnoscu pricati o tome, jer ne postoje "prirodne mumije" takvih zivotinja ...

[ja II]

a razlika medju samim mamutima se najcesce i najlakse vidi uporedbom njihovih zuba, posto se razlikuju zubi od vrste do vrste, posebno je lako na osnovu toga odrediti cime se mamut najcesce hranio, bar su tako rekli na predavanjim u prirodnjackom muzeju.

evo neke vesti vezanih za "nase" mamute

Kultura

 

PRVI ARHEOLOŠKI PARK IZ DOBA MIOCENA BIĆE UZ VIMINACIJUM

Mamuti i carevi na istom putu

Autor: Manuela Graf | 29.06.2009. - 05:00

U vreme kada je u Srbiji bilo večito leto, a njenim savanskim predelima šetali nosorozi, džinovski jeleni, preci današnjih žirafa i hijene, zalutala je mamutica Vika u deltama Panonskog mora. Stara i bolesna, zaglibila se u blato, pala na kolena, nije imala više snage da se bori, ni šanse da preživi... U tom istom položaju pronašli su je pet miliona godina kasnije, početkom ovog juna, u blizini Kostolca arheolozi „Viminacijuma”. Vest o najstarijem otkrivenom mamutu u Evropi i retko dobro očuvanom obišla je odmah svet. Srbiju je tim povodom posetila i ekipa londonskog „Fajnenšel tajmsa”, a svoj skori dolazak najavio je i ekspert za mamute Dik Mol iz Roterdama. Takva svetska atrakcija mogla bi u Srbiju uskoro da dovede i brojne poklonike kulturnog turizma, tvrdi prof. dr Miomir Korać.

- Mamut je jedna od izumrlih vrsta životinja čiji su ostaci pronađeni na svim kontinentima osim Australije i Južne Amerike. U severnoj Americi i Rusiji pronađene su velike grobnice mamuta koji su umrli usled nekih prirodnih katastrofa, ali prava retkost je da se skelet mamuta nađe sasvim očuvan, kao što je slučaj sa našom Vikom. Zato je reč o senzacionalnom otkriću - objašnjava šef geološkog sektora Prirodnjačkog muzeja u Beogradu Zoran Marković, jedan od članova tima koji upravo radi na ispitivanju pronađene mamutice.

Skelet mamuta pronađen je u rečnom i šljunkovitom nasipu neposredno pored Viminacijuma, na dubini od 27 metara. Reč je o jednom od tropskih, „južnih” mamuta koji su pre više miliona godina iz severne Afrike prešli u Evropu. Vika, mamutica duga pet metara i teška 10 tona, imala je oko 60 godina, otkrili su do sada naučnici. Da je bila dama u godinama, zaključili su po znatno propalim zadnjim zubima, okoštalim vratnim pršljenovima i osteoporozi koja ju je mučila.

- Eto, i mamuti su bolovali od istih bolesti kao i mi - komentariše s osmehom Marković. - Ali ne znamo zašto se našla sama u pradelti reke Morave, jer mamuti su živeli u krdima, kao i današnji slonovi. Još jedna od misterija je i deo skeleta jelena pronađenog tik uz mamuticu.

Oko mamutice Vike upravo se postavlja betonski prsten prečnika 15 metara, koji će nositi drvenu konstrukciju visoku pet metara - prvu kuću za čuvenu mamuticu.

- To je privremeno rešenje koje će zaštititi Viku, omogućiti nam da nesmetano radimo i primiti prve posetioce. Zanimljivi su predmeti izloženi u muzejima, ali oni su samo predmeti. Zato se nadam da ćemo s jeseni krenuti u realizaciju idejnog projekta, koji već postoji, a predviđa izgradnju objekta koji će omogućiti da posetioci uživaju i u dodatnim audio-vizuelnim sadržajima, jer centralni događaj lokaliteta nije zaštita i očuvanje, već sam doživljaj, avantura - otkriva nam prof. dr Miomir Korać, koji predvodi ekipu arheologa.

Ništa u budućem muzejskom parku neće biti ugroženo savremenim materijalima. Posetioce će blatnjavim i izlokanim putevima do lokaliteta prevoziti stari vojni kamioni sa drvenim sedištima ili džipovi, a biće u prilici da šetaju peskom starim pet miliona godina, osete deo ambijenta u kome je mamutica živela. Sama Vika će biti konzervirana, ostavljena u položaju u kome se nalazi, ali će u objektu muzeja biti postavljena i njena figura u uspravljenom položaju i prirodnoj veličini.

- Od Viminacijuma, na prostor gde je mamutica, silazite niz prašnjave puteve, iznad vas se dižu strane litica od po 30 metara na kojima ima i pomalo zelenila i to vas dovodi u jedan park, ne baš iz doba jure, ali zasigurno iz doba miocena. Stanete kod Vike, podignete pogled i vidite visoko gore u profilu rimske grobove... Rimsko doba deluje tako daleko i tek tada pojmite gde su tih pet miliona godina, vreme kada nema ljudi na Zemlji - objašnjava Korać.

Ceo skelet Vikine daleko mlađe rođake mamutice Kike nalazi se u Kikindi, lobanje mamuta izložene su i u Novom Sadu i Smederevu, a nekompletni skeleti pronađeni su i u blizini Negotina, Zrenjanina, Beograda...

- Kada je otkrivena Vika stigli su pozivi sa raznih strana od ljudi koji poseduju ostatke mamuta. Imamo ideju da povežemo sva mesta u Srbiji gde se nalaze mamuti i napravimo jedinstveni kulturno-turističku turu „Putevima mamuta”. Mamuti su zgodna prilika da napravimo brend, privučimo turiste iz celog sveta koji će onda imati priliku da usput vide i turu „Rimski imperatori”, 18 rimskih imperatora rođeno je u Srbiji, Lepenski vir i prvu monumentalnu skulpturu praistorijskog čoveka, pa vinčansku kulturu i srednjovekovne spomenike Srbije, turu vina, i ko zna šta još... - smatra Korać.

Po brazilskom verovanju kada nađete mamuta to je sreća, a ako su još kljove okrenute prema domu, kao što je Vika okrenuta ka „Domus Scientiarumu”, budućem turističkom centru Viminacijuma, znak je novca, priča nam dalje u šali on:

- Lisabonska agenda kaže da je udeo kulture u svetskom profitu 19,3 posto. To je više nego udeo automobilske industrije. Zašto se i mi ne bismo oprobali na tom polju? Zašto da od staklenih figurica Vike, punjenih peskom starim pet miliona godina, ili od lanca gostiona sa „mamutskim” obrocima ne napravimo svetski brend.

Prvi turisti koji će odsesti u Viminacijumu, jedinom arheološkom parku u Srbiji, očekuju se 2010. godine, za kada je zakazan i čitav niz međunarodnih kongresa. Već 2011. u amfiteatru sa 12.000 mesta, koji se upravo iskopava u Viminacijumu, održaće se mediteranske pozorišne igre antičke drame.

Romantična priča o Viki i jelenu

- Postoji verovanje da su mamuti završavali svoj život na mestu za koje su posebno bili vezani. Tako sam ja ovih dana, razmišljajući o sudbini naše Vike, došao do dve verzije priče koje nemaju veze sa naukom, naravno, već, možda, sa budućim crtanim filmom. Naša Vika, plemenito stvorenje i dama u godinama je, šetajući obalom Panonskog mora, koje se u to vreme već oceđuje i sklanja, naišla na jelena zaglavljenog u živom blatu. Pružila mu je surlu ili kljovu i izvukla ga, a on ju je u znak zahvalnosti svuda pratio. Kada je umirala, zajedno su došli u dolinu Morave - kaže Korać. Naravno, postoji i verzija za manje osetljive i romantične, dodaje on: Vika, dama od deset tona, zateturala se pomažući jelenu i zajedno s njim potonula.

Postojeći komentari (2)

Pošaljite komentar

http://www.blic.rs/kultura.php?id=99370

----------------------------------------------------------------------------

Zaledjeni mamuti

________________________________________

Vecina od nas je cula za zaledjene mamute, ciji su savrseno sacuvani ostaci pronadjeni u regionu Arktika. Postoje slike tih gigantskih slonova sa krznom, koji su za vreme velike mecave nabijeni zajedno u sneznoj ravnici, dok su tragajuci kroz sneg pokusavali da nadju hranu. (slika) Receno nam je da su njima evoluirali krzneni pokrivaci, koji su im pomogli da prezive veliko Ledeno Doba, i da je s vremena na vreme jedan od njih upadao u snegom ispunjenu pukotinu, ili ledenu reku, gde su se zaledili i sacuvali u stanju u kojem ih mi danas nalazimo. Kakve su cinjenice?

Mamuti su ziveli u suptropskoj klimi

Postoji izobilje cinjenica da je Zemlja nekada uzivala u toploj klimi. Nalazista uglja u polarnim regionima pokazuju da su bujne sume nekada rasle tamo gde je sada samo sneg i led. Opalo, 27 m dugo drvo vocke, sa zrelim vocem i zelenim listovima na svojim granama, pronadjeno je u zaledjenom tlu Novih Sibirskih Ostrva (New Siberian Islands), gde sada rastu samo 2,5 cm visoke vrbe.1 Fosili palme su pronadjeni na Aljasci. Trave, divlji zumbuli, ljutici i divlji grasak, koji su bili svezi u danu kada su bili pojedeni, pronadjeni su u ustima i stomacima zaledjenih mamuta.

Procenjeno je da pet miliona mamuta lezi sahranjeno na tlu Arktika

Tlo Sibira je prepuno kostiju mamuta koje su kopaci slonovace iskopavali tokom mnogo godina, i bar 20 hiljada zuba je nadjeno u samo jednom iskopavanju. Pored mamuta, tlo Arktika sadrzi ostatke preko 60 zivotinjskih vrsta, ukljucujuci nosoroge, kamile, konje, tigrove i antilope. Mnogi od njih leze u zaledjenom tlu, izmesani zajedno sa velikim kamenjem i korenjem drveca.

Mamuti (i ostale zivotinje) su naglo zatrpani u ledenoj katastrofi

Od eksperata za smrznutu hranu trazeno je misljenje o zaledjenim mamutima. Sta su oni rekli?

"Duboko zaledjavanje ogromnih zivih mamuta, koji su bili izolovani debelim krznom, zahteva cudesno niske temperature ispod -101oC. Takve temperature nikada nisu zabelezene - cak ni na Arktiku."

Clanak dalje kaze: "Ocigledno, u jednom momentu su mamuti mirno zvakali travu i ljutice koji su bujno rasli u suncanoj ravnici umerenog pojasa. U sledecem trenutku su bili izlozeni zestokoj hladnoci, tako da su bili zaledjeni tamo gde su stajali."

Vecina zaledjenih mamuta je pronadjena u stajacem polozaju, okruzena zaledjenim tlom. Tkiva njihovog tela i sadrzaj njihovih stomaka nije cak ni poceo da se raspada.

Za detaljniji izvestaj o nalazima zaledjenih mamuta pogledati tekst "Tajna zaledjenih mamuta", koji je napisao Dr. Joseph Dillow, a koji je prevedena u Jugoslaviji od strane autora ove prezentacije.

Literatura

1. Charles Hopgood, "The Mystery of the Frozen Mammoths", Coronet (September 1960), p. 74.

http://www.cps.org.rs/Cks7/cks704.html

--------------------------------------------------------------------

Mamut

Istorija grupe: rani Pliocen — Holocen

Status ugroženosti:   istrebljen

Praistorijski takson

Sistematika

carstvo: Animalia (Životinje)

tip: Chordata (Hordati)

klasa: Mammalia (Sisari)

red: Proboscidea (surlaši)

porodica: Elephantidae (Slonovi)

rod: Mammuthus

Brookes, 1828

Vrste

 Mammuthus africanavus Afrički mamut

 Mammuthus columbi Kolumbijski mamut

 Mammuthus exilis Pigmejski mamut

 Mammuthus jeffersonii Džefersonov mamut

 Mammuthus trogontherii Stepski mamut

 Mammuthus meridionalis

 Mammuthus subplanifronsJužnoafrički mamut

 Mammuthus primigenius Vulijev mamut

 Mammuthus lamarmorae Sardinijski patuljasti mamut

Ekologija taksona

Mamut je jedna od nekoliko izumrlih vrsta surlaša čiji su ostaci nađeni u naslagama iz pleistocena na svim kontinentima osim Australije i Južne Amerike. Najpoznatiji je severni mamut. Većina vrsta bila je veličine današnjegslona. Mnoge vrste imale su kratko unutrašnje krzno i dugo spoljašnje krzno. Imali su duge savijene kljove koje su se nekada ukrštale. Mamuti su živeli od pre 4,8 miliona godina do pre oko 3.500 godina.

[uredi]Evolucija

Ostaci mamuta pronađeni su u Evropi, Africi, Aziji i Severnoj Americi. Veruje se da su nastali pre oko 4,8 miliona godina u Severnoj Africi, u vreme Pliocena, gde su nađene kosti Mammuthus africanavus-a u Čadu, Libiji, Maroku i Tunisu.Mammuthus subplanifrons, pronađen u Južnoj Africi i Keniji, se takođe smatra za jednu od najstarijih vrsta (pre oko 4 miliona godina).

Uprkos svom afričkom poreklu, oni su zapravo mnogo bliži modernom Azijskom slonu nego bilo kom od dve vrsteAfričkih slonova. Zajednički predak ovih slonova odvojio se od afričkih slonova pre oko 6 – 7,3 miliona godina. Azijski slonovi i mamuti podelili su se oko pola miliona godina kasnije (pre 5,5 – 6,3 miliona godina).

Kasnije je Afrički mamut migrirao na sever u Evropu gde je stvorio novu vrstu, južnog mamuta (Mammuthus meridionalis). On se proširio širom Evrope i Azije i prešao preko Beringovog zemljouza (danas pod morem) u Severnu Ameriku.

Pre oko 700.000 godina tadašnja topla klima se značajno promenila i savane Evrope, Azije i Severne Amerike ustupile su mesto hladnijim i manje plodnim stepama. Južni mamut je postepeno iščezavao, a zamenio ga je stepski mamut (Mammuthus trogontherii) koji je bio prilagođeniji hladnim stepama. Ova promena je stvoriladlakavog mamuta, Mammuthus primigenius) pre oko 300.000 godina. Dlakavi mamuti su bili prilagođeni da izdrže izuzetne hladnoće ledenih doba.

Dlakavi mamuti su bili izuzetno uspešna vrsta; prostirali su se od Španije do Severne Amerike i veruje se da su bili izuzetno brojni. Ruski istraživač Sergej Zimov pretpostavlja da je tokom poslednjeg ledenog doba u delovima Sibirabilo oko šezdeset životinja na sto kvadratnih kilometara – što je jednako današnjem broju slonova u Africi.[traži se izvor]

[uredi]Istrebljenje

Većina mamuta izumrla je krajem poslednjeg ledenog doba. Još uvek se vode rasprave oko razloga njihovog istrebljenja. Međutim, mali mamuti na ostrvu Vrangel istrebljeni su pre samo oko 1700. do 1500. p. n. e.

Sporno je da li je populacija mamuta izumrla zbog klimatskih razloga ili zbog preteranog lova od strane ljudi. Druga teorija smatra da su mamuti pali kao žrtve neke infektivne bolesti. Verovatnije je da je kombinacija klimatskih faktora i lov najverovatnije objašnjenje njihovog nestanka.

Novi podaci iz studija vršenih na modernim slonovima Američkog instituta bioloških nauka (BioScience, April 2006, Vol. 56 No. 4, pp. 292-298) sugerišu da iako lov nije bio primarni razlog za istrebljenje mamuta, on je svakako bio jedan od važnih faktora. Poznato je da je Homo erectus koristio meso mamuta za ishranu još pre oko 1,8 miliona godina.

Međutim, Američki institut bioloških nauka takođe primećuje da su kosti mrtvih slonova, nađene u zemlji i gažene od drugih slonova, imali znakove kasapljenja, koje su ranije arheolozi pogrešno interpretirali.

Opstanak patuljastih mamuta na ruskom ostrvu Vrangel pripisuje se činjenici da je ostrvo bilo vrlo udaljeno i nenastanjeno do ranog perioda Holocena. Moderna civilizacija nije otkrila ostrvo do 1820-tih godina od strane američkih kitolovaca. Slično je bilo i sa patuljastim mamutima na udaljenim Čanel ajlends ostrvima u Kaliforniji, ali je to bilo u ranijem periodu. Ove životinje su verovatno istrebili Paleo domoroci.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Мамут

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Слика:Остаци_мамута.jpg

http://images.google.com/images?q=mamuti&channel=linkdoctor&um=1&ie=UTF-8&ei=T0tTSrT6EZvKmgOWs-gE&sa=X&oi=image_result_group&ct=title&resnum=1

---------------------------------------------------------------------------

inace zanimljivost vezana za slonove-- u siriju su ziveli sirijski slonovi, podvrsta indijskog slona, koji je istrebljen oko 800 godine pre hrista.

smatra se da je  odatle i solomon nabavljao slonovacu...

a poslednji mamuti, patuljasti mamuti, izumrli su relativno nedavno, na dalekom sibirskom ostrvu vrangel, u severnom ledenom okeanu...

dakle postojali su i za vreme egipta i grcke... meni je to bas zanimljivo... steta sto nisu poziveli duze....

[Mironosica]

• 
  

Ekskluzivno: Zlato pod nogama mamuta

Boris SUBAŠIĆ | 21. jun 2012. 20:59 | Komentara:

U Viminacijumu, uz fosile preistorijskih divova izronile rimske grobnice. Otkriven najfiniji zlatni nakit, a nedaleko odatle i zagonetan „industrijski“ kompleks

Pronađeni nakit

MISTERIJAMA u Viminacijumu nema kraja - arheolozi su u četvrtak na mestu gde to niko nije očekivao, u podnožju brega Nosak gde su pronašli fosile mamuta, otkrili rimske grobnice iz drugog i trećeg veka naše ere. U njima su pronađeni izuzetno vredni komadi finog nakita, uljane lampe koje su pokojnicima osvetljavale put na drugi svet i drugi antički predmeti. Otkrićima tu nije bio kraj, jer je nedaleko od nekropole, u padini lesnog brda s grobljem mamuta, otkriven i misteriozni „industrijski kompleks“ s ostacima ogromnih peći za koje se tek utvrđuje čemu su služile.

- Sve do sada verovalo se da je ovde bila močvara van grada Viminacijuma, a sada se sve okrenulo naglavačke i očekujemo otkrivanje velike nekropole - kaže arheolog mr Ilija Danković. - Pošto su se Rimljani sahranjivali duž puteva, najverovatnije se ovde negde nalazi i put ka istaknutom logoru-karauli lederati, današnjem Ramu, koga već dugo tražimo.

Arheologe iznenađuje što se nekropola nalazi na mestu s koga je rudarski bager očistio podnožje lesnog brda, u kome se oko 100 metara dalje nalaze fosili mamuta. I na zasečenoj kosini brda pojavili su se rimski grobovi, ali i zagonetni kompleks kružnih peći kraj kojih se podižu zarušene konstrukcije od masivnog tesanog kamena.

- Ova otkrića pokazuju da smo se prevarili kad smo rekli da je Viminacijum

bio veliki grad koji se prostirao na oko 400 hektara - kaže prof dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum. - Viminacijum je bio metropola koja se prostirala na više od 450 hektara! Groblje je prava misterija jer su pokojnici izuzetno blizu jedan do drugog, neki od njih su kremirani, a drugi sahranjeni, što nije uobičajeno da se radi na istom prostoru. Prve pronađene grobnice bile su opljačkane još u antičkom periodu, a onda smo naišli na nedirnut dečiji grob u kome je bio izuzetno fini zlatni nakit - prsten i naušnice ukrašeni zelenim dragim kamenjem, pa očekujemo da će biti još takvih netaknutih grobova.

U potrazi za novim otkrićima stručnjaci Arheološkog instituta SANU neumorno rade u žutoj ravnici nalik na površinu Meseca koju su napravili ogromni rudarski bageri. Oni se bore s vrućinom od četrdestak stepeni u površinskom kopu uglja Drmno i oblacima sitne lesne prašine koju vetar ponovo diže u vazduh posle nekoliko stotina hiljada godina, kad su je do ovde prvi put doneli orkani s evropskih lednika. Les se uvlači u najsitnije pore i peče grlo, ali arheolozi ne odustaju i sve dublje se ukopavaju u lesni breg u potrazi za mamutima.

- Deo kljove koji smo do sada oslobodili dug je 1,85 metara, a još uvek nismo stigli do njene polovine - kaže mr Nemanja Mrđić.

- Iz lesa smo iskopali i nekoliko ogromnih pršljenova i kostiju, ali sve ovo je tek početak. Za ovaj teren se smatralo da je arheološki jalov, a sad iz dana u dan imamo nova otkrića i očekujemo da se tako nastavi.

KREČ

ARHEOLOZI naglašavaju da su na novootkrivenom antičkom groblju ponovo pronašli pokojnika zalivenog u kreč, što nije zabeleženo ni na jednoj drugoj rimskoj nekropoli, osim viminacijumskoj koja je bila ogromna i koristila se oko 500 godina. Oni pretpostavljaju da je pokojnik bio žrtva neke zaraze zbog koje je poliven živim krečom, ali jednostavno nemaju s čim da uporede ovakav način sahranjivanja, jer nije viđen ni na jednom drugom lokalitetu.

Izvor

[Avocado]

Ekskluzivno: Zlato pod nogama mamuta

Boris SUBAŠIĆ | 21. jun 2012. 20:59 | Komentara:

U Viminacijumu, uz fosile preistorijskih divova izronile rimske grobnice. Otkriven najfiniji zlatni nakit, a nedaleko odatle i zagonetan „industrijski“ kompleks

i sad ce neko da pomisli da su mamuti i rimski grobovi iz istog perioda...