Безбедност саобраћаја

[Човек Жоја]

Сваког дана, чим изађемо на улицу, ми смо у саобраћају. Да ли смо само пешаци, или бициклисти, мотоциклисти, или пак возачи аутомобила, камиона, аутобуса, или путници у њима, ми смо учесници у саобраћају. То учешће носи са собом разне ризике, а код нас се у саобраћају много страда. Статистика каже да је у последњих 15ак година код нас у саобраћају гинуло око 900 људи а око 20 000 је било повређено, на годишњем нивоу. То је много унесрећених, не само оних који су остали у животу, већ и њихових породица, родбине, пријатеља. О погинулима да не говоримо. И на крају, све те саобраћајке коштају, то ми плаћамо.  

 

Ови горњи бројеви су оквирни, могу се и проверити и не би било много одступања. Последњих година, од доношења новог закона, приметно је извесно побољшање, тренд је бољи, али није ми намера да извлачим статистику већ ме интересује какво је ваше виђење, шта ви мислите. Да ли се и колико осећате безбедни, шта вам смета, шта бисте променили, где "шкрипи" ако мислите да "шкрипи"? Каква су вам искуства, шире посматрано, какав је ваш општи утисак? Пожељно је да и "наши странци" изнесу своја искуства из земаља у којима су, по истим питањима, ради неког поређења и колико-толико шире слике.

[Биљана]

НЕ ПИТИ док возиш!

 

Основни проблем, горе наведене статистике, јесте алкохол. Закон јесте мало построжен и код нас, али опет је то главни проблем незгода на путевима. 

Доста стари и (самим тиме) неисправни аутомобили који су у промету, такође би требало да се уклоне, али код нас је стандард на нултом степену и иде се по принципу "ма само нека се котрља" тако да су ту мишљења подијељена. 

 

Кад кренем са посла и кад треба да се убацим на магистралу, ту је хаос. Чекам по 15 минута. Једном сам чак била свједок удеса на тој истој раскрсници. Страшно. Општи метеж. 

[Arsenija]

Ono sto ja mogu da uradim u cilju bezbednosti u saobracaju je da uopste ne sedam za volan.  

[Човек Жоја]

Ono sto ja mogu da uradim u cilju bezbednosti u saobracaju je da uopste ne sedam za volan.  

Зашто? Да ли се плашиш, тј. да ли се осећаш несигурном због других или немаш довољно самопоуздања па се бојиш да ти сама нешто не "направиш"?

[GeniusAtWork]

Nedavanje žmigavca - za koje je potrebno pola sekunde - je po meni najčešći problem. Što može da bude opasno, ali uglavnom samo usporava saobraćaj (čekaš da se uključiš na put sa prvenstvom i onda tek neko sa tog puta skrene u tvoju ulicu, a mrzelo ga da da žmigavac. Da jeste, ti bi lepo iskoristio priliku i uključio se. Ovako moraš i ti i oni iza tebe da čekate i dalje). Naglo zaustavljanje i skretanje (opet) bez žmigavca. Parkiranje u desnoj kolovoznoj traci, što je mnogo opasno ako se neko uključuje iz sporedne ulice blizu tog parkiranog, jer niti on vidi saobraćaj tamo gde se uključuje, niti njega vide ovi što idu glavnom ulicom. Parkiranje na sred ulice (da, ima toga i te kako) i na raskrsnici. Nepoštovanje prestrojavanja na raskrsnicama i semaforima: pajser stane u traku za desno, a onda mrtav ladan nastavi pravo. A o prolasku kroz crveno i vožnji sto na sat groz grad, da i ne pričamo (ono kad daš gas kao lud da svi vide kako imaš dobar auto, jbt). Itd, verovatno sam zaboravio još nešto...

 

Inače, ovih zadnjih nekoliko slučajeva su uglavnom rezervisani za one sa dobrim kolima, a posebno džipovima  

[Човек Жоја]

Да прозборим коју, шта ми смета. Смета ми скоро све . Кренућу обрнутим редом, укратко:

 

1. Путеви. Наши путеви и улице су, изузев неких вишег реда, лоши. Коловози су махом стари,негде и по неколико деценија, неравни, препуни мањих или већих ударних рупа које се само крпе па онда уместо рупа има џомбе. У несељима је ту и тамо, подношљиво, али ван насеља чини ми се далеко испод задовољавајућег квалитета. Осим тога, често су неадекватно обележени, хоризонтална сигнализација се не обнавља, а изнакова нема, или ако их има они су стари, избледели, нечитљиви, итд.

 

2. Возила. Као што рече Биљана имамо релативно стар возни парк, у поређењу са неким земљама у окружењи не знам, али нпр. оно што сам имао прилику да видим по средњој Европи, ми заостајемо. То са собом повлачи и питање техничке исправности. Сви знамо како се некада пролазило на техничком прегледу, ни сада није нарочито другачије али ипак услови постају мало ригорознији, ритеријуми су се пооштрили незнатно, но све том само прати старост и квалитет возила.

 

3. Возачи (и остали). Наши људи не знају или неће да науче да се понашају у саобраћају. Ми као учесници нисмо равноправни. У саобраћају подједнако учествује дете од 10 година, као пешак или бициклиста, и профи возач камиона или аутобуса са вишедеценијским искуством. То је неравноправна "борба". Зато постоје правила која је неопходно поштовати. Наши људи то не желе, неће или не знају. Ево, Џинијус је поменуо мигавце, то је елементаран види комуникације. Тај пут или улица коју заједнички користимо, делимо по неким правилима, тачније предвиђено је, подразумева се. Не могу ја истовремено да прођем кроз раскрсницу са "колегом" који ми долази са десне стране. Мислим, могу...могу да пробам...Наши бициклисти су неосветљени, ни мачије око немају, барем оно на педалама да очисте, возе цик-цак, врдају, уђу по два метра у траку...наши пешаци не гледају куда иду, излећи на улицу, не користе пешачки иако им је на 5-10 метара од њих..наши мотоциклисти турирају машине, јуре, провлаче кроз и између колона аутомобила, одједном се појаве поред тебе, пропну и само чујеш вррррууууммм, сав се испресецам...наши возачи се паркирају где год им падне на памет, шибну дуга светла ноћу и не мисле да их искључе, "набију" ти се у задњи браник, претичу на сулудим местима и ситуацијама, и оно што Џинијус каже возе лудачки брзо кроз насеља, па и ван насеља...Оно што је Биљана поменула за алкохол је тачно, наши људи попију па за волан, ето, шта сам попио 3-4, а то је катастрофа и необјашњиво што то не узима већи данак јер је, статистички гледано, алкохолисано стање са малим уделом у укупним узроцима и околностима под којима се дешавају саобраћајке... 

[Juanito]

Половина београдских возача (онако одокативно) треба да попије бенседин пре него што седне за волан. А пошто није баш препоручљиво да се пије бенседин и вози, следи да не би ни требало да седају за волан. Постоје многи други, безбеднији, начини за лечење фрустрација, на пример ударање у боксерску врећу.

[Anika]

Не осећам се безбедно од када сам имала удес, а нисам била крива.

[Човек Жоја]

Не осећам се безбедно од када сам имала удес, а нисам била крива.

Да ли би хтела да поделиш то искуство са нама, да нам укратко опишеш ситуацију?...наравно ако ти није мучно присећати се. Извини на индискрецији.

[Дуња]

U saobracaju jedino moze da mi smeta teror hormonski neuravnotezenih manijaka koji bez potrebe vrse pritisak na povecanje brzine (svira, divlja, "lepi se"). Prvih godinu, dve mi je to bila trauma, iako nisam usporavala saobracaj. Onda sam prihvatila tatin savet Vozi svoju voznju, ne dozvoli da ti iko namece brzinu.

[Juanito]

U saobracaju jedino moze da mi smeta teror hormonski neuravnotezenih manijaka koji bez potrebe vrse pritisak na povecanje brzine (svira, divlja, "lepi se"). Prvih godinu, dve mi je to bila trauma, iako nisam usporavala saobracaj. Onda sam prihvatila tatin savet Vozi svoju voznju, ne dozvoli da ti iko namece brzinu.

 

Управо на ово сам и мислио у оном горе посту...

[horatio]

Паркирана возила на тротоару, због којих мораш сићи са дјечијим колицима на коловоз или изводити разно-разне инжењеријске подухвате.....

[Човек Жоја]

Vozi svoju voznju, ne dozvoli da ti iko namece brzinu.

[Дуња]

A i nedavanje migavaca je veoma ucestalo. Tu ulozim poprilicno volje da se ne iznerviram. 

Inace obavezno bacam pogled na mrtav ugao, narocito na auto-putu, jer sam neretko dozivljavala kao suvozac ono ups, zamalo da se stignemo, a takvi strecovi su samo rezultat lenjosti - mrzi ljude da okrenu glavu i bace pogled.

Za bacanje pikavaca, konzervi, flasica, kesica, papirica i ostalog smeca iz auta u toku voznje bih rebnula balvana od "vozaca", pa neka skici posle koliko hoce.

[drvce]

.Наши бициклисти су неосветљени, ни мачије око немају, барем оно на педалама да очисте, возе цик-цак, врдају, уђу по два метра у траку.

Ja, kad sam nas biciklista, gledam da sto manje budem na kolovozu i sto vise na trotoaru, medju pesacima, dok ne dodjem do biciklisticke staze. Imam i kacigu i macje oci, i prednje svetlo i zadnje svetlo i sve to trepce na sve strane. Ali kad vidim da me tretiraju kao neunistivog, nije mi sve jedno, makar zbog bicikle, ona ce da strada sigurno. Vitlam  nekih 30km/h i kusur (imam i to cudo za brzinu, jeste) i zena u kolima iz bocne ulice me vidi i ladno me isece, da bi se iskljucila u prvoj sledecoj ulici (kruzila tamo, sta li) (ukocim i pratim je sa 7km/h)?! Glupo mi da joj bilo sta kazem ili signaliziram. Da sam bio u autu, ne bi se usudila da izadje jer bih je izduvao kroz suvozacki prozor. Ako je neko tolika budaletina, onda tu nema price. Ponekad zelim da prodam biciklu i kupim tenk i provozam se ko covek.

A, na biciklistickoj stazi, penzosi i druge nindze-samoubice, pogotovo nocu, kad ih vidim tek na 3m, kako se vuku desnom stranom, okrenutih mi ledja - zicu od klavira bih im oko vrata stegao.