ИНТЕРВЈУ: Милорад Симић, добитник Ордена Светог деспота Стефана Лазаревића

[Поуке.орг инфо]

 

 

Жи­вот по­све­ћен очу­ва­њу срп­ског је­зи­ка

 

У при­су­ству свих чла­но­ва Све­тог Ар­хи­је­реј­ског Си­но­да СПЦ Ње­го­ва Све­тост Па­три­јарх срп­ски Г. Ири­неј уру­чио је Ми­ло­ра­ду Си­ми­ћу, са­рад­ни­ку Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти Ор­ден Све­тог де­спо­та Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа на све­ча­ном при­је­му у Па­три­јар­ши­ји 10. мар­та 2015. го­ди­не. Ода­ју­ћи при­зна­ње ла­у­ре­а­ту за ње­гов ви­ше­де­це­ниј­ски пре­да­ни рад на очу­ва­њу срп­ског је­зи­ка и пи­сма ко­јим је срп­ски на­род увео у пи­сме­ност тре­ћег ми­ле­ни­ју­ма, ко­ју од­ли­ку­ју ин­тер­нет и ди­ги­тал­ни про­јек­ти, Па­три­јарх срп­ски Ири­неј је ис­та­као да је тај ве­ли­ки по­сао ура­ђен за­хва­љу­ју­ћи и рев­но­сним на­чи­ном жи­во­та у Све­тој Мај­ци Цр­кви за ко­ју је до­бит­ник ор­де­на по­ка­зао де­лат­ну љу­бав. Хри­шћан­ска по­све­ће­ност очу­ва­њу је­зи­ка и пи­сма свог срп­ског на­ро­да, као и из­ра­да је­зич­ких про­гра­ма ко­ји по­ве­зу­ју Ср­бе у зе­мљи и ра­се­ја­њу пре­по­ру­чи­ли су овог на­уч­ног рад­ни­ка за це­ње­но при­зна­ње СПЦ.

 

Срп­ским је­зи­ком се ба­ви­те пу­них 40 го­ди­на. Мо­же­те ли да се крат­ко освр­не­те на свој рад?

– Мој жи­вот сво­ди се на све­га три од­ред­ни­це: на уче­ње срп­ско­га је­зи­ка, на ба­вље­ње срп­ским је­зи­ком (лек­си­ко­гра­фи­јом, ди­ја­лек­то­ло­ги­јом, нор­ма­ти­ви­сти­ком) и на прак­тич­ну за­шти­ту срп­ско­га је­зи­ка и пи­сма (из­ра­дом срп­ских је­зич­ких про­гра­ма и ди­ги­та­ли­за­ци­јом ка­пи­тал­них на­ци­о­нал­них из­да­ња). Ме­ни је у бур­ним вре­ме­ни­ма срп­ске исто­ри­је, на раз­ме­ђу два ве­ка, па­ло у жи­вот­ни за­да­так или по­слу­ша­ње да је­зич­ко бла­го срп­ско­га на­ро­да пре­ба­цим у но­ви, елек­трон­ски за­пис, не­ку вр­сту Но­је­ве бар­ке. И да пред исто­риј­ским не­вре­ме­ном спа­са­вам што се спа­сти мо­же. То ни­је ишло ни ла­ко ни јед­но­став­но. Из јед­ног по­сла ула­зио сам у дру­ги, из дру­гог у тре­ћи, без умо­ра, без од­мо­ра, без бо­ле­сти, без по­др­шке др­жа­ве, али са бла­го­сло­ви­ма мо­јих ро­ди­те­ља – два срп­ска Па­три­јар­ха и по­др­шком мај­ке Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, по­ро­ди­це и при­ја­те­ља ко­ји су ме храбрили у невољи – и на кра­ју здрав и ве­сео са­че­као ра­дост још јед­ног Вас­кр­са.

 

Твр­ђа­ва РАС – са­бор­ни храм срп­ско­га је­зи­ка

 

Мо­же­те ли за оне ко­ји то не зна­ју да украт­ко на­ве­де­те Ва­ше про­гра­ме за срп­ски је­зик?

– Пр­во сло­во („на­чал­но пи­сме­не“) мо­га је­зич­ко-ин­фор­ма­тич­ког зда­ња био је про­грам РАС, ма­ли, бе­за­зле­ни про­грам, ко­ји по стро­го срп­ским пра­ви­ли­ма де­ли ре­чи на сло­го­ве на кра­ју ре­да и омо­гу­ћу­је ау­то­мат­ски пре­лом стра­не. На­ру­чен и при­хва­ћен од гра­фи­ча­ра, са крат­ким и пре­по­зна­тљи­вим име­ном, био је и те­мељ мо­га це­лог ра­да и злат­ни руд­ник ко­ји је хра­нио мо­ју по­ро­ди­цу и фи­нан­си­рао глав­ни­ну оста­лих про­је­ка­та. Уз овај про­грам, под истим име­ном, до­да­ти су и, као на до­бар те­мељ, до­зи­да­ни дру­ги про­гра­ми: про­грам за ко­рек­ци­ју текста, от­кри­ва­ње дак­ти­ло­граф­ских и пра­во­пи­сних гре­ша­ка у Вор­до­вом окру­же­њу, ко­ји (са­да) са ба­зом од 3.250.000 об­ли­ка ре­чи де­жу­ра над сва­ком реч­ју ко­ју от­ку­ца­те и као ан­ђео чу­вар упо­зо­ра­ва вас на гре­шке ко­је сте при ку­ца­њу на­пра­ви­ли и пред­ла­же вам ка­ко да их ис­пра­ви­те. Ту су још и два ма­ла услу­жна про­грам­чи­ћа: про­грам за пре­тва­ра­ње ла­ти­ни­це у ћи­ри­ли­цу и обр­ну­то, про­грам за сре­ђи­ва­ње ин­тер­пунк­циј­ских гре­ша­ка, ра­ђе­ни за про­фе­си­о­нал­це.

 

Као „за­ко­но­пра­ви­ло“ срп­ско­га је­зи­ка у си­сте­му РАС ура­дио сам и Пра­во­пи­сни реч­ник срп­ско­га је­зи­ка са 123.000 ак­цен­то­ва­них и пра­во­пи­сно об­ра­ђе­них ре­чи, ко­ји је за­сно­ван на 10 на­чел­них прин­ци­па, де­сет ло­гич­ко-је­зич­ких за­по­ве­сти, ко­јих се др­же сви ра­зум­ни пра­во­пи­си све­та. То је ујед­но и исто­ри­јат срп­ске пра­во­пи­сне прак­се за по­след­њих 60 го­ди­на и прак­тич­но, на­уч­но, кри­тич­ко из­да­ње срп­ско­га пра­во­пи­са.

 

Про­грам за ека­ви­за­ци­ју/ије­ка­ви­за­ци­ју тек­ста, ко­ји омо­гу­ћу­је пре­мо­шћа­ва­ње два срп­ска на­реч­ја (тре­нут­но ра­ди у Ин­ди­зај­ну).

 

Че­тво­ро­је­ван­ђе­ље од че­ти­ри реч­ни­ка, ко­ји по­кри­ва­ју срп­ски је­зик од пр­ве пи­сме­но­сти до на­ших да­на: Ста­ро­сло­вен­ски реч­ник Ф. Ми­кло­ши­ћа, Рјеч­ник из књи­жев­них ста­ри­на срп­ских Ђ. Да­ни­чи­ћа, Срп­ски рјеч­ник Ву­ка Ст. Ка­ра­џи­ћа и Реч­ник срп­ско­га је­зи­ка (18 то­мо­ва) ко­ји из­да­је Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти, ко­ме су до­да­та три по­след­ња то­ма Реч­ни­ка Ма­ти­це срп­ске. Ти реч­ни­ци пред­ста­вља­ју та­пи­ју на срп­ски је­зик и до­каз да срп­ски је­зик ни­је од ју­че.

 

Кров овог зда­ња, ко­ме за­др­жа­ва­мо име РАС, би­ће гра­ма­ти­ка срп­ског стан­дард­ног је­зи­ка (за по­че­так од 120.000 ре­чи), гра­ма­ти­ка сва­ке ре­чи, сва­ког об­ли­ка ре­чи, ко­ме ће­мо вре­ме­ном до­да­ва­ти и оста­ле срп­ске ре­чи и раз­ви­ја­ти про­гра­ме за уче­ње срп­ског је­зи­ка и про­ве­ру на­у­че­ног. На­рав­но, ни за овај про­је­кат не­ма­мо обез­бе­ђе­на сред­ства, као ни за оста­ле, али има­мо Оно­га ко хра­ни и мра­ва и цр­ва, па не­ће ни нас глад­не оста­ви­ти!

 

Ви сте до­бар део овог софт­ве­ра ста­ви­ли на ин­тер­нет?

– У скла­ду са са­вре­ме­ним тех­но­ло­шким и ин­фор­ма­тич­ким зах­те­ви­ма, ра­ди лак­шег по­сло­ва­ња и из же­ље да срп­ски је­зич­ки ала­ти по сим­бо­лич­ној це­ни бу­ду до­ступ­ни свим Ср­би­ма у све­ту и са свих уре­ђа­ја ко­ји има­ју при­ступ ин­тер­не­ту – ре­ши­ли смо да сав наш софт­вер ста­ви­мо на ин­тер­нет на адре­си: www.srp­ski­je­zik.com­. По­се­ти­о­ци ће уо­чи­ти на веб-сај­ту грб Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, ко­ји смо по­ста­ви­ли уз одо­бре­ње Си­но­да, а из за­хвал­но­сти Срп­ској Пра­во­слав­ној Цр­кви за 20-го­ди­шњу по­др­шку.

 

Ва­ви­лон­ска по­мет­ња у срп­ском је­зи­ку

 

Зна­чи ли то да ће са­да уз ове про­гра­ме и ала­те срп­ски је­зик и пи­смо би­ти пот­пу­но за­шти­ће­ни?

– Тре­ба­ло би та­ко да бу­де, али је ствар мно­го сло­же­ни­ја. Пр­во је пи­та­ње да ли ће Ср­би ко­ри­сти­ти овај софт­вер и да ли је мо­гу­ће оба­ве­сти­ти Ср­бе о по­сто­ја­њу ово­га софт­ве­ра. Пре­ко да­ле­ко­мет­ни­јих ка­на­ла то до са­да ни­је мо­гло. То вам је као да сте на­пра­ви­ли цр­кву, ле­пу, пре­ле­пу, а на слу­жби ша­чи­ца вер­ни­ка. Дру­го, сву­да је у све­ту др­жа­ва нај­ве­ћи ку­пац софт­ве­ра – за сво­је по­тре­бе и по­тре­бе уста­но­ва ко­је она фи­нан­си­ра. Бри­га срп­ске др­жа­ве за срп­ски је­зик све­ла се на то­бо­жњу за­шти­ту ћи­ри­ли­це, ко­ја је прак­тич­но у јав­ном жи­во­ту збри­са­на. Део срп­ских уста­но­ва ви­ди у мо­ме ра­ду опа­сну кон­ку­рен­ци­ју, па бој­ко­ту­ју и ми­ни­ма­ли­зу­ју мој рад – ни­су хте­ле да га ко­ри­сте ни бес­плат­но – и не­ке већ ура­ђе­не про­гра­ме „на ди­вље“ ра­де по­но­во, о др­жав­ном тро­шку, и то се чи­ни го­ди­на­ма. И ни­је то још оно што је нај­цр­ње. Срп­ски је­зик ни­ти је опи­сан, ни­ти нор­ми­ран, ни­ти има за­шти­ту од срп­ске др­жа­ве ни на­ци­о­нал­них ин­сти­ту­ци­ја, чак и она ре­ше­ња ко­ја су би­ла при­лог стан­дар­ди­за­ци­ји је­зи­ка – фи­нан­си­ра­на из др­жав­не ка­се – не мо­гу да из­др­же озбиљ­ну на­уч­ну кри­ти­ку и пред­ста­вља­ју ка­мен спо­ти­ца­ња у школ­ском си­сте­му. Тех­но­ло­шко-ци­ви­ли­за­ци­о­на ре­во­лу­ци­ја збри­са­ла је чи­та­ве обла­сти срп­ске лек­си­ке и про­ме­не у срп­ском је­зи­ку за по­след­њих 50 го­ди­на ве­ће су не­го за прет­ход­них 500 го­ди­на, а си­ро­ма­ше­ње реч­нич­ког фон­да код де­це за­у­зи­ма опа­сне раз­ме­ре. Ви­ше­ми­ли­он­ски днев­ни је­зич­ки са­о­бра­ћај на срп­ском је­зи­ку, без „сиг­на­ли­за­ци­је“ и ди­ги­тал­них про­гра­ма, те­ме­љи­то ру­ши срп­ски је­зик и ши­ри је­зич­ко не­зна­ње, а сред­ства ин­фор­ми­са­ња до­при­но­се то­ме. На­уч­ни­ци пред­ви­ђа­ју да ће у на­ред­них 100 го­ди­на не­ста­ти 1000 је­зи­ка. Да ли ће ту би­ти и срп­ски је­зик?

 

 

У ва­шем ра­ду и про­јек­ти­ма Срп­ска Пра­во­слав­на Цр­ква има по­себ­но ме­сто?

– Цр­ква ни­је са­мо чу­вар ве­ре и ду­хов­но­сти, не­го чу­вар пи­сма и је­зи­ка, ко­ји на оку­пу др­жи ра­су­ти срп­ски на­род. Иа­ко се овај софт­вер углав­ном ко­ри­сти у Па­три­јар­ши­ји и епар­хиј­ским сре­ди­шти­ма, уве­рен сам да ће га уско­ро ко­ри­сти­ти и све­штен­ство СПЦ. На­ши ча­сни оци морали би да има­ју на ра­чу­на­ри­ма срп­ске реч­ни­ке, про­грам за об­ра­ду тек­ста, ен­ци­кло­пе­ди­је и дру­ге ко­ри­сне при­руч­ни­ке. Сву мо­гу­ћу по­моћ у ко­ри­шће­њу на­шег софт­ве­ра пру­жи­ће­мо све­ште­ни­ци­ма бес­плат­но пре­ко епар­хиј­ских сре­ди­шта. Спрем­ни смо и да у Срп­ски пра­во­пи­сни реч­ник уба­ци­мо по­гла­вље: Пра­во­пи­сна пра­ви­ла Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве. На­рав­но, то ће би­ти ура­ђе­но уз бла­го­слов Си­но­да СПЦ и у са­рад­њи са струч­ња­ци­ма ко­је Цр­ква од­ре­ди. Са ра­до­сним по­здра­вом Хри­стос вас­кр­се са­оп­шта­вам вам и сво­ју жи­ву на­ду, ко­ја ме одр­жа­ла у жи­во­ту, у ра­ду, у мо­ли­тви: да ће се Ср­би при­се­ти­ти да нам је, по­сле ве­ре у Бо­га, срп­ски је­зик по­след­ња злат­на по­лу­га ко­ја нам је пре­о­ста­ла у на­ци­о­нал­ном тре­зо­ру.

 

Сла­ви­ца Ла­зић

 

 

Извор: Православље, бр. 1154 (15. април 2015. г.), стр. 10–11.

Online извор: Поуке.орг

 

Преузмите страницу из Православља у .pdf формату

 

Intervju sa mr M. Simicem Pravoslavlje 1154, str. 10-11.pdf

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!