Jump to content

Nacionalizam i komunizam – najveći neprijatelji slobode

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ма нема противаргумента овим мојим конструктивним либерализованим тврдњама, до сада би се јавили, али видиш да беже од конструктивних порука ко ђаво од крста. Просто верујем да се већој сили моле да и њих обришеш. Није им више интересантно ако се не своди на препуцавање и да су они изнад других, број 1, и да знају све, поготово да су у праву за све. Дај Боже да сам у криву.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 96
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ајмо то мало детаљније, то је тек врх леденог бријега.

 

Годишњи доходак испод 43000 данских круна (~5800 eur) је опорезован са само 8%.

 

Порез на доходак је подељен у двије врсте, на државни и локални порез.

 

Државни порез: доходак између 43000 - 488000 круна је опорезован око 7%. За доходак изнад 488000 дкк (~65000 eur) је опорезован 15%. Значи може се рећи да овај порез прогресивне природе. 

Локални порез: jе фиксан и између 23 - 28% (зависно од локације). Шта можемо закључити из овога? Да је Данска прилично децентрализована држава јер највећи дио пореза иде локалним самоуправама, за разлику од Србије гдје скоро сав порез иде на једно мјесто, па се касније врши редистрибуција. И то прилично лоше.

Допринос за здравство је 8%. Ево у Р. Српској ова ставка је преко 40%, а у каквом је стању здравство то нећу спомињати.

Свеукупни порез на доходак не смије прећи 51,5%, што је отприлике у истој разини са порезима на доходак у РС (могу ти предочити једну платну листу па да видиш). С тим да сам ја с нето примањем од 250 евра мјесечно исто опорезован као и неко са нето примањима преко 3-5000 марака (судије, нотари и остали државни хоштаплери). Иначе Босна је земља са прилично високим раслојавањем и економском неједнакошћу. 

Ово сам саставио да буде што краће, тако да било које преправке су добродошле.

 

Али шта је испод данског опорезивања и државе благостања. То је да је Данска економија на темељима економије класичног либерализма. И спада у топ 15 земаља по економским слободама. Прекопираћу један текст на енглеском језику, већ сат времена покушавам да га сумирам на српском али не иде... а ако неком не буде мрско може то да одради умјесто мене :) Вреди прочитати, како су национал-либерали подигли Данску на ово мјесто на ком је сад. ;) А пошто видим да је расправа овмакла само ћу копирати ова два линка па ко хоће нека прочита. Поздрав.

 

http://eh.net/encyclopedia/an-economic-history-of-denmark/

http://www.britannica.com/EBchecked/topic/157748/Denmark/276129/The-liberal-movement

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оно што сам ја поставила за пример је опорезивање просечне поредице, двоје одраслих и двоје деце са једном кућом и два аутомобила са укупним приходима од 1,25 милион круна годишње. Након плаћања пореза од 888.146 кр, породица је имала 416.854 круне.

 

Шта је овај туриста исписао није ми јасно.

Државни, комунални (општински, и они плаћају своје порезе држави), црквени, капитални, порез на добит, на лутрију, тржиште рада, свеједно, гледати на укупни порез.

Порез на доходак има један укупни порез, рецимо 68%.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Да је Данска прилично децентрализована држава јер највећи дио пореза иде локалним самоуправама, за разлику од Србије гдје скоро сав порез иде на једно мјесто, па се касније врши редистрибуција. И то прилично лоше.

 

Данска има децентрализован јавни сектор, а нивои су: држава, општине, региони, а финансирају се кроз опорезивање и ПДВ, итд, док се мањи

део финансира корисницима.

 

Па имаш државни буџет.

http://da.wikipedia.org/wiki/Finansloven

 

Није шија него врат.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Туриста, надам се да си уз помоћ гугла превео са линка значење ”Finansloven” у преводу финансијски закон, дакле, популарно "дански буџет домаћинства", а буџет је- истовремено оквир за владине (државне институције) потрошње у години финансирања. Закон финансија је инструмент за деловање финансијске политике, али и општински и регионални буџети су везани за финансијски закон, као и буџети фондова социјалног осигурања ( нпр мењају се доприноси за осигурање и пензијске доприносе). А држава управља расходима и складу са фискалним циљевима, који проистичу из Данског присуства у Европски фискални пакт. Финансијски пакт је имплементиран при закону о буџету.

 

Пример, општине добију новац од државе да повећају квалитет дечјих установа . Тако држава и општине имају блиску сарадњу. Од посебног значаја су годишњи споразуми о локалним финансијама. Споразуми укључују оквир колико новца ће општине користити за чување деце, негу старијих лица, основне школе. То су и договорени циљеви за прикупљање комуналног пореза. Разлози за закључивање споразума између општина и државе су,  парламент са своје стране жели свеобухватно управљање јавним расходима. Разлог томе је тај што је влада успоставила укупну економску политику земље, а што укључује општине. Оквир оставља мало простора за општине, то је на политичарима у појединим општинама да се договоре о томе, када се усваја локални буџет. Када се преговори између владе и општина заврше, тек онда општина има сопствени пут, да направи буџете за себе.

 

Али ето, ви боље знате од мене. ;-)

  • Волим 1

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Локалне управе буџети морају бити у оквиру финансијског споразума који влада утврђује. Најлибералније.  Хахахаа.

 

И ту сви заћуташе.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ама све ја то разумијем. Али Данци ништа од тога не би могли да претходно нису либерализовали своју економију, и то чине задњих 250 година што им ставља економију на скоро топ 10 најслободнијих економија свијета.

Па ни Кина није слободна земља у класично либералном смислу, али сваком новом либерализацијом економије, они имају све бољи и бољи просперитет. А да се нису тамо још 70их отворили према свијету још и данас би носили само плава одјела и возили само бицикла. 

 

Чак и тамо другом половином 19. вијека нису практиковали протекционизам у економији иако су били понајвише аграрна земља у којој је око 2/3 људи радило у пољопривреди, те је она чинила и окосницу економије. 

 

 

The driving force of growth was that of a small open economy, which responded effectively to a change in international product prices, in this instance caused by the invasion of cheap grain to Western Europe from North America and Eastern Europe. Like Britain, the Netherlands and Belgium, Denmark did not impose a tariff on grain, in spite of the strong agrarian dominance in society and politics.

Proposals to impose tariffs on grain, and later on cattle and butter, were turned down by Danish farmers. The majority seems to have realized the advantages accruing from the free imports of cheap animal feed during the ongoing process of transition from vegetable to animal production, at a time when the prices of animal products did not decline as much as grain prices. The dominant middle-sized farm was inefficient for wheat but had its comparative advantage in intensive animal farming with the given technology. O’Rourke (1997) found that the grain invasion only lowered Danish rents by 4-5 percent, while real wages rose (according to expectation) but more than in any other agrarian economy and more than in industrialized Britain.

 

Не знам јеси ли држављанка Данске, али пола њихових партија је либерална, једина је разлика да ли више и мање кокетирају са социјализмом или неким другим формама. С тим да је још један велики плус за Данце тај што су политички писмена нација, па им је излазност на изборе редовно преко 80 %.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ама све ја то разумијем. Али Данци ништа од тога не би могли да претходно нису либерализовали своју економију, и то чине задњих 250 година што им ставља економију на скоро топ 10 најслободнијих економија свијета.

Па ни Кина није слободна земља у класично либералном смислу, али сваком новом либерализацијом економије, они имају све бољи и бољи просперитет. А да се нису тамо још 70их отворили према свијету још и данас би носили само плава одјела и возили само бицикла. 

 

Чак и тамо другом половином 19. вијека нису практиковали протекционизам у економији иако су били понајвише аграрна земља у којој је око 2/3 људи радило у пољопривреди, те је она чинила и окосницу економије. 

 

 

Не знам јеси ли држављанка Данске, али пола њихових партија је либерална, једина је разлика да ли више и мање кокетирају са социјализмом или неким другим формама. С тим да је још један велики плус за Данце тај што су политички писмена нација, па им је излазност на изборе редовно преко 80 %.

 

Писала сам о томе на овој теми, о Уједињеној левици у опозицији са земљорадницима и националном либералном буржоазијом, са трајним деловањем од 1905 године, социјално  оријентисани, дакле, оријентисани  на што мање социјалне и економске разлике... социјално – либералне странке које 2007 учествују у формирању мале економске либералне странке Нова алијаса (касније Либерални Савез). Ово „мале“ нисам ја измислила, сви овде знамо да је мала. Имаш на овом линку овде ово што ти рекох:

 

http://danmarkshistorien.dk/leksikon-og-kilder/vis/materiale/liberalisme-nationalliberalisme/

 

На линку испод имаш о данском либерализму, односно све Партије у парламенту:

http://www.ft.dk/Demokrati/Partier/PartiOversigt.aspx

 

Левица је либерална и Либерална Алијанса, дакле, 2 од девет партија су либералне. Сада су социјалдемократе на власти и ни мало нису либерални. Имам држављанство и пре две године сам изашла са факултета на којем ми је најлибералнији професор из предмета друштво дао  оцену 10 (највећа 12).  Истом приликом оцена је важила и за предмет „комуникација“, успутно и " мултимедијална комуникација", и овај форум није за мене. ;-)

 

Мислим, јесте форум, али не овај начин комуникације, и морам признати, менталитет већег дела учесника.

А нисам се одродила. Чудно је то.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 С тим да је још један велики плус за Данце тај што су политички писмена нација, па им је излазност на изборе редовно преко 80 %.

 

Е, ово ти је 101% тачно.

 

Јесте да остало све боље знаш од мене из Босне и Херцеговине или Републике Српске, али што су у праву, у праву си. ;-)

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ама све ја то разумијем.

 

Још ти ово морам рећи. Једина разлика наспрам Србије је што у доњем десном углу где пише Regnskab (Рачун) свака партија има рачун који потпише државни ауторизовани ревизор и то лепо може да види сваки грађанин ове земље ( и тако у скоро свим областима, видљив веб рачун, кажем веб јер живимо у технолошком свету, а не веб извештаји пуни филозофије и демагогије), на шта је отишао новац.

 

Кликни на једну од партија

http://www.ft.dk/Demokrati/Partier/PartiOversigt.aspx

Ево ја сам кликнула на Радикалну левицу

http://www.ft.dk/Demokrati/Partier/PartiOversigt/Radikale%20Venstre.aspx

Кликни на Regnskab, у левом десном углу , ево испостављеног рачуна

http://www.ft.dk/~/media/Pdf_materiale/Pdf_download/Regnskaber/Gruppestoetteregnskaber/2011/06%20RV.pdf.ashx

 

Не кажем, има афера ко и у свакој другој земљи, али су оне овде сведене на највећи могући минимум. То као прво. Као друго, довијају се на друге начине, али то одавно не пали више.

 

2012 године једној пријатељици помогла сам да на моје име добије кредит. Она је то исплатила и преплатила са 500 кр. Мени после три године стиже чек на 500 кр, сад пре два месеца. Дуго сам размишљала, и сетим се. Ствар је у томе што њихова рачуница мора да се поклопи, ни мање, ни више. Иначе имају посла са државним ревизорима. Тај њен кредит је везан за читав систем, њено опорезивање, и тако даље.

 

Мени лично једном је дошао рачун да доплатим поштанску маркицу. А једном  су ми вратили 5 данских круна због преплаћене поштанске маркице.

 

То није ситничарење. То је поштовање себе, човек који види у себи још некога.

  • Волим 1

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...