Да ли треба преносити Литургије на телевизији или радију?

[Marjanovic]

Не би се смањио, али се не би ни повећао број верника.

 

Директни преноси су дубоко погрешни. Зато што је свака Литургија непоновљив догађај у космосу. А пренос литургије је лажна слика, илузија, представа. Да не будем мало оштар, и да кажем да представља изругивање светињи.

 

Ако си литургијски хришћанин, и одсутан са литургије. Гледањем, ти добијаш лажни утисак као да си био на литургији, и чежња, жал за пропуштеним се смањује.

 

Ако ниси литургијски хришћанин, нема шансе да погледаш више од пар секунди пренос, јер ће ти бити досадан.

 

Литургија је заједничко дело, у литургији учествује сваки присутан члан цркве.

 

Не можемо мешати Поуку, беседу, са преносом литургије. Па нормално да то треба снимати, обављивати. Раније су се записивале, а сада се могу снимити. Али то, као и остали религијски садржај, који је пожељан у сваком медију, не можемо изједначавати са директним преносима Свете Тајне.

 

 

И поука и беседа су такође непоновољиви догађаји, као и све уосталом. Ако тако гледамо онда ништа не би требало снимати и преносити, јер све што се снима и преноси је изругивање и изопчавање, илузија и лаж, јер нисмо директно присутни. Не би требало ни слике да користимо, ни иконе...ако идемо том логиком.

Друго,  пренос Литургије је и за оне који из оправданих разлога не могу да дођу, као што су нпр. стари, непокретни и болесни.

 

 

Ако си литургијски хришћанин, и одсутан са литургије. Гледањем, ти добијаш лажни утисак као да си био на литургији, и чежња, жал за пропуштеним се смањује.

 

А ако јеси литургијски верник и из тог жала желиш да бар на неки начин будеш укључен или бар у току?

[Zayron]

Људи, даћете идеју овима са ТВ-а да направе неки црквени ријалити, само нам још то фали.

 

 

To bi svakako imalo vrlo visoku gledanost, pretpostavljam, daleko višu nego sad Agape.

http://goo.gl/5BHSIZ

[Плутон]

To bi svakako imalo vrlo visoku gledanost, pretpostavljam, daleko višu nego sad Agape.

http://goo.gl/5BHSIZ

 

Не мож' човек више да се начуди чега све има! 

[Ђорђе Р]

И поука и беседа су такође непоновољиви догађаји, као и све уосталом. Ако тако гледамо онда ништа не би требало снимати и преносити, јер све што се снима и преноси је изругивање и изопчавање, илузија и лаж, јер нисмо директно присутни. Не би требало ни слике да користимо, ни иконе...ако идемо том логиком.

Друго,  пренос Литургије је и за оне који из оправданих разлога не могу да дођу, као што су нпр. стари, непокретни и болесни.

 

А ако јеси литургијски верник и из тог жала желиш да бар на неки начин будеш укључен или бар у току?

 

Једно са другим нема никакве везе, снимање беседе, и пренос литургије. Беседа није света тајна, а литургија јесте. Ја, наравно, нисам против тога да постоје снимци литургије, као запис форме. И онда они који проучавају литургијске форме, могу поредити како форме литургије изгледају у различитим помесним црквама.

 

Изостанак због посла са литургије. Онда човек треба да мисли, труди се, да посао заврши, а не да забушава на послу, не ради посао, да би гледао пренос литургије. Ако ћеш већ да забушаваш, побегни са посла на 2-3 сата, па дођи у литургију. После то време надокнади, па дуже остани на послу.

 

Изостанак због болести. Опет гледање литургије не може помоћи. Сетимо се исцељења болесних из јеванђеља. Исцељени су они који су се сами трудили да дођу на место дешавања, па су или били надомак бање, и недостајао им је Човек да их спусти у воду. Или су имали пријатеље, па су пријатељи и кров куће развалили да би дошли до места исцељења и места спасења, или су својим трудом и вером се пробили до спаситеља. А они који су лежали код куће, и да су могли и директан пренос имати, не би им то могло помоћи.

 

Директни пренос може само да пасивизира људе, да их самозадовољи мрвицама, иако они знају да су то мрвице.

 

Једино што ми пада на памет, а где је стварно човек спречен да дође у литургију, то је просторна удаљеност од Литургијске заједнице. Рецимо ако неко живи Африци, или месту где стварно не може да дође до цркве. Али онда треба погледати испоснике и пустињаке. Да ли је њима требао директан пренос литургије? Али добро, није просечан верник монах испосник и пустињак. Али и тада је велико питање шта се може добити од гледања богослужења, или је боље да се човек окрене у тим тренуцима молитви, а не задовољењу својих чула аудио-визуелном представом.

[Marjanovic]

 

Изостанак због болести. Опет гледање литургије не може помоћи. Сетимо се исцељења болесних из јеванђеља. Исцељени су они који су се сами трудили да дођу на место дешавања, па су или били надомак бање, и недостајао им је Човек да их спусти у воду. Или су имали пријатеље, па су пријатељи и кров куће развалили да би дошли до места исцељења и места спасења, или су својим трудом и вером се пробили до спаситеља. А они који су лежали код куће, и да су могли и директан пренос имати, не би им то могло помоћи.

 

Директни пренос може само да пасивизира људе, да их самозадовољи мрвицама, иако они знају да су то мрвице.

Имамо и примере исцељења оних који уопште нису били физички присутни.

 

Зар не хвали Господ веру римског капетана, коме је исцелио слугу а који није био физички  присутан?

 

Зар Господ не хвали веру жене Хананејке која каже: "Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових Господара".  И зар јој није исцелио кћер?

 

 

Једно са другим нема никакве везе, снимање беседе, и пренос литургије. Беседа није света тајна, а литургија јесте. Ја, наравно, нисам против тога да постоје снимци литургије, као запис форме. И онда они који проучавају литургијске форме, могу поредити како форме литургије изгледају у различитим помесним црквама.

 

 

Има везе, јер је све у Цркви - Света Тајна.

 

 

Али добро, није просечан верник монах испосник и пустињак. Али и тада је велико питање шта се може добити од гледања богослужења, или је боље да се човек окрене у тим тренуцима молитви, а не задовољењу својих чула аудио-визуелном представом.

 

 Праћење Литургије путем радија или Тв-a је управо посвећивање молитви, а не нечему другом.

[Ђорђе Р]

Имамо и примере исцељења оних који уопште нису били физички присутни. Зар не хвали Господ веру римског капетана, коме је исцелио слугу а који није био физички присутан? Зар Господ не хвали веру жене Хананејке која каже: "Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових Господара". И зар јој није исцелио кћер?

 

 

Да, али где ти ту видиш "учешће" оних који нису присутни? Трудом, и исповедањем вере њихових ближњих, они су добили исцељење. Ако гледањем преноса литургије ми учествујемо у литургији, онда се искључује потреба труда нашег ближњег, ако ми нисмо у стању да лично присуствујемо. Ћерка Хананјке је добила исцељење због вере мајке, услишена је делатна мајчина молитва, мајке која се захваљујући својој вери пробила до Спаситеља.

 

 

Има везе, јер је све у Цркви - Света Тајна.

 

Праћење Литургије путем радија или Тв-a је управо посвећивање молитви, а не нечему другом.

 

 

 

Из овога изгледа да заступаш тезу да праћење аудио/тв-е преноса се може учествовати у Светим Тајнама? Такво схватање управо води ка лизању ТВ екрана, у циљу причешћивања .

 

Ако ја данас читам беседу св. Јована Златоустог, или слушам беседу св. Јустина, то не значи да ја сматрам да се у том тренутку и причешћујем Св. Тајнама са њима. Са њима се причешћујем и служим литургију сваки пут када сам у храму на богослужењу, а никако код куће.