Моје лично сведочанство вере, призив и пут ка Цркви

[marija]

Šta nam znači vera?

Ovо pitanje me podseti na Viktora Frankla i njegovu knjigu koju zaista treba pročitati" Zašto se niste ubili"

Prolazila sam kroz različite faze svog života no nekako uvek kada bih posustala izlaz bih nalazila u veri.Ne poznajem dobro kanone, mnogi kažu da nisam čak ni religiozna...ljudi od pamtiveka traže odgovor na pitanje Ko sam ja?
Kuda idem?
Koja je moja svrha?
Ko ne pronađe smisao svog života nema razloga ni da živi.Nekada sam mislila da znam, danas shvatam da ako znanje ne pređe u SAznanje sve je uzalud.
Od kada znam za sebe verujem u Boga.
kada krenu da me ubeđuju da Bog ne postoji ja navedem Paskalovu opkladu ;D
Paskalova opklada
    * Veruješ u Boga.
          o Ako Bog postoji, ideš u raj posle smrti; što znači da imaš beskrajnu dobit.
          o Ako Bog ne postoji, gubiš; tvoj gubitak je konačan i samim tim zanemarljiv.
    * Ne veruješ u Boga.
          o Ako Bog postoji, ideš u pakao; gubitak je beskrajan.
          o Ako Bog ne postoji, tvoja dobit je konačna i samim tim zanemarljiva.

Sloboda izbora i slobodna volja

[Милан Меденица :)]

sad kad sam ovo sve otkucao ispod, shvatih da sam malo preterao, oprostite mi na epopeji O:)

meni paskalova opklada, iz ove perspektive, izgleda kao gubitak u svakom slucaju.  nekako mi je porazavajuce da se bude placenik, a i korumpira tvoj motiv u necijim ocima kad se prica o pripadnost Bogu, da ne kazem veri. verujem da bi tako svaki "slobodan" covek to tako i prihvatio, odnosno odbio kao zivotnu opciju. "slobodni" su oni, za svoj pojam, koji se busaju da nisu "robovi" kao mi koji pripadamo Bogu i Crkvi ... generalno svaki pripadnik neke Crkve, u nasem slucaju nase Pravoslavne, je dobrovoljni "rob" u njihovim ocima ... tuga je sto ne shvataju koliko nisu u pravu ...

inace sto se tice same teme, moram da priznam da sam ja jedan od tih koji su pribegli veri zbog takvog saznanja spiralnog zivota:

nekada davno na Vracaru, na zidu tada zapustelog Prirodnjackog muzeja u Njegosevoj  (na Kalemegdanu je samo galerija) u Beogradu je neko napisao grafit (unapred se izvinjavam sto cu preneti psovku): Repetitio est MOTHERFUCKER, na konto latinske poslovice Ponavljanje je majka nauke (Repetitio est mater studiorum) ... svaki dan sam prolazio tuda 5 godina na putu do srednje skole i uticalo je na mene, u pozitivnom smislu ... ne pitajte me sto sam isao 5 umesto 4, ocigledno je, i nije to taj pozitivni smisao

ja sam jedan on tih koji je shvatio sa 14-15 godina da me nece zadovoljiti da imam skolu, porodicu, auto, kucu, psa, kojekakve kartice, mobilni (ja sam bio klinja devedesetih, tad je to bilo misaona imenica), bankovni saldo, da se smatram "normalcem" i da umrem posle toga, mora biti neki visi, ako ne i uzvisen smisao zivota samog, kao egzistenicije i samog funkcionisanja ... takav materijalni nacin zivota i propaganda iza njega mi je cisto nacisticki po um i dusu - budimo svi lepi, zgodni, savrseni fizicki, materijalno besmrtni, pametni, mentalno plavi, sipaj i ne misli, bljak ... shvatio sam da sam prazan na mestu gde treba toplo da mi bude i da me boli praznina, a da mi je glava hladna i proracunata i krenuo sam da trazim, al' Bog htede da upoznam prvo mracnu stranu sveta, da bih shvatio sta je lepsa i svetla, posto nisam poznavao ni jednu - samo sive i ruzicaste kategorije po meri svakog uma koji se opire i napisao onu recenicu iz mog potpisa da mi bude vodilja ...

posto dolazim iz izrazito komunisticko-demokratskog vaspitanja, ako se to moze spojiti u logicnu celinu, rastao sam bez ikakvog dodira sa verom, Crkvom i pratecim obicajima. nikad se nisu ni farbala ni lupala jaja u mojoj kuci, ni zvonili zvoncici, ni deca jurila sa vrbicama, niti bio krst na vidiku, a jos manje ikona, imao sam drugacije vaspitanje. ko bi rekao da neko na 200 metara od crkve moze da je ignorise skoro cetvrtinu zivota tek sa 20 godina sam saznao koja mi je slava - sveti Arhangel Mihajlo i da mi je predak po ocevoj liniji patrijarh.

necu vam detaljisati da ne bi ni hotimice popularisao ono sto ne valja, ukratko receno do 21. godine sam prosao sito i reseto, iz moje perspektive "kako se kalio celik" poprilicno dobro to objasnjava moj nicuci duhovni zivot izmedju cekica i nakovnja. prosao sam, hronoloskim redosledom, sve druge vere kroz knjigu i praktiku, visokoumno znanje i nauku, sekte raznih vrsta i kombinacija sa drogom, drogu samu i u kombinaciji sa muzikom, tarot, horoRskop, kojekakva klero-naucna objasnjenja i na posletku tek Pravoslavlje i Novi Zavet. zasto sam izabrao taj put? pa nekako na nivou instinkta za samoodrzanjem sam nabasao na teoriju koja mi se "rodila" - ajde sad sve lepo suprotno da probam ili uradim od onog sto znam, kad vec sve poznate linije buducnosti znam gde ce zavrsiti ... nije bas najpametnije sto sam smislio u zivotu, ali prva dobra stvar je sto mi se otvorio put ka religiji i ispitivanju naucnog "znanja" koje sam jako dugo i nasiroko pohranjivao u glavu ... nazalost svakojake kandze su se usput zakacile u mom lutanju i zamalo postale dovoljan teret da me povuku ... na kraju svega toga spasonosno sam se slomio o dva pasusa u Novom Zavetu - onaj kad apostol Pavle u Himni ljubavi kaze da je svako kimval koji zveci i zvono koje jeci ako svu silu i znanje ima a ljubavi nema i kad kaze da sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda cemo licem u lice, sad sa delimicnim poznanjem, a poznati cemo biti kao sto bejasmo (pre)poznati. posle toga su usledila iskusenja iz kuce, pa iz familije, pa iz blize okoline i dalje sa pritiskom da krecem put "sekte" (niko nikad nije ni znao za prethodne), posto se Crkva cak i danas, posle citave dekadu mog nastojanja, smatra medju njima opresivnom merom po um i nacinom ropstva, posto sam krenuo da postim, prisustvujem liturgijama i jednostavno da pronalazim jevandjeljski nacin zivota ... zamera mi se sto sam stavio datum krstenja na fejsbuku kao datum rodjenja, a ja ne mogu recima da opisem koliko je to tacnije ...
iskreno, Pravoslavlje je jedino sto mi prija u odnosu na ono kako sam pre ziveo, sad bih mogao sve istog trenutka da napustim prethodno iskustvo i znanje a da mi ne nedostaje, al zato Crkvu da napustim - instant mentalna smrt, ziv a mrtav ... zombi ukratko.

tuga mi je da kazem da ljudi koji me okruzuju dan-danas gledaju na moje krstenje kao na slabost, ja ne mogu da vam opisem koliko sam smiren tim saznanjem da sam krsten i da su mi uklonjena prethodna, slobodno mogu reci, zlodela greje me tamo gde treba i radujem se kisi kad pada, ne zalim se da mi je unistila dan jer sam namerio da bas tad samo za mene sija sunce, a da me briga za posledice - hoce li narasti nesto od nje, ili od suse skapati ...

ne ludim, prestao sam da pusim najzad od skoro i polako ali sigurno se udaljavam od svega sto je tama, samo dobra dobih od svega toga. napisah vam sve ovo post ne znam da li znate kako je rasti van Crkve, ali nikom to ne bih preporucio. nemojte da cekate sa krstenjem dece, a pogotovo da im prepustite da biraju sami hoce li ili nece. otvorite im vrata, pokazite im sve, ali ih nemojte gurnuti kroz njih. naucite ih strahu i ljubavi prema Bogu, ne dajte im da zive u "danu mrmota" (film prati coveka koji je upao u jedan te isti dan, koji se vrti iznova i iznova, http://www.imdb.com/title/tt0107048/)

ono sto sam dobio verom, nadom, ljubavlju i mudroscu Njegovom je da ne moram vise da gledam kroz rupice na maski koju sam nosio, vec sirom otvorenih ociju.
krsten sam na Veru, Ljubav, Nadu i mati im Sofiju (mudrost), svete mucenice, kud ces lepse

[marija]

Za svoje vreme kada je Paskal napisao svoju opkladu podigla je veoma veliku prašinu

Nemam razloga brate da se ljutim dokle god su razgovori konstruktivni .

ja svojim prijateljima imam običaj da kažem..ok, ako Bog ne postoji kao što vi tvrdite, onda se svejedno ničega neću sećate jer je smrt konačna, ali šta ćete raditi ako umrete i otkrijete da Bog postoji?A naravno da postoji

kako ćete dati pitanja na mnoge odgovore.

kažu kakav je to Bog koji kažnjava?

ne kažnjava Bog kažnjavamo mi sami sebe.

Pitaju me kakav je to život u strahu od Boga?

nema straha od Boga  ja se bojim sebe da neću moći dati ispravna pitanja an odgovore koji će mi biti postavljeni, jer već sada znam da mnoge stvari koje sam učinila nisam trebala da učinim, imam samo loša opravdanja ...

da bih pronašla svoj mir morala sam sići u dubine sebe, suočiti se sa svojom sujetom i svojim samoljubljem, i još uvek se nisam oslobodila taštine, nekad nadvlada ona nekad nadvladam ja

[Милан Меденица :)]

ja svojim prijateljima imam obi?aj da kažem..ok, ako Bog ne postoji kao što vi tvrdite, onda se svejedno ni?ega ne?u se?ate jer je smrt kona?na, ali šta ?ete raditi ako umrete i otkrijete da Bog postoji?A naravno da postoji :)kako ?ete dati pitanja na mnoge odgovore.kažu kakav je to Bog koji kažnjava?

to su jos i super pitanja na koja ja nailazim )dosta besa ima jer "ja i moja crkva" smo odgovorni za sve ratove, zavade i politicka zbivanja i kojekakve navodne prljavstine od oca Pahomija pa do pre neki dan ovog fijaska sa progonom vladike Artemija i oca Brane, i tako redom ... poneki put kad odem na zurku idem zgrcenog stomaka ko bokser )a redovno pitanje je sto Bog sakati decu? kad bi mogli da saznaju koliko sakate svoju buducu samim mislima svojim sadasnjim ... nekad uspem da proniknem u sustinu pitanja i motiva odakle dolazi, nekad ne smem ni da pricam da ne bih osramotio Gospoda ...

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Marija lep vam je ovaj zadnji odgovor zaista ! Doziveti sebe kao licnost je dug proces sto bi rekao Vladeta Jerotic proces individualizacije i Obozenja! Neki od nas prvo nadju Boga pa bliznjega svoga pa onda evoluiraju u licnost ,drugi opet nadju prvo bliznjega pa Boga !Svakog jutra i dana covek nauci nesto novo o Bogu,sebi i svetu oko sebe to je ona dinamika koju nam Gospod postavlja da nebi upali u sivilo svakodnevnice ko sto rece Alefsin!Svrha covekove licnosti je da otkrije koje mu je talante Gospod dao i kakvu mu je misiju namenio u ovome svetu!Treba pronaci prvi talenat ,ispoljiti ga nauciti da ga koristis a onda ce Gopsod umnoziti dace drugi pa treci ako covek nauci da ih umnozava uvek ide na next level ! Nekad se desi i da padnemo pa opet ispocetka ali uvek novo i zanimljivo dok ne naucimo da se penjemo lestvama Gospodnjim do Carstva njegovog u kome nema straha,boli i tuge!

Radujte se ii veselite vase je Carstvo Bozije !

[marija]

oh, ljudi teško shvataju misao...otac grož?e jede, sinu zubi trnu... teško ej iza?i iz sebe i sagledati sebe onakvim akkvi ejsmo, na kraju, uvek je lakše da neko drugi bude kriv

nikolastojanoviccuprija hvala, u tome mi je pomogla Božja blagodat i promisao, Vladeta Jerotći, Jung i naravno tekstovi naših svetih otaca, kao i razgovori ...gordost je definitivno naš najveći neprijatelj, a zna se od koga gordost dolazi..objavih jednu priču najbolji prijatelj u temi kreativni centar upravo o taštini, tu rekoh sve idea

[СалеМС]

oh, ljudi teško shvataju misao...otac grožđe jede, sinu zubi trnu... teško ej izaći iz sebe i sagledati sebe onakvim akkvi ejsmo, na kraju, uvek je lakše da neko drugi bude kriv

Жао ми је али не могу да се сложим са овим мишљењем. То је нешто што је важило у Старом Завету и своди се укратко на наслеђивање греха, а ми смо, ваљда новозаветни хришћани који поштују и цене Нови Завет а ту о овом, да га условно назовем, правилу нема ни говора јер смо сви крштени а тим чином опроштени су нам сви греси наших предака почев од Адама и Еве па надаље.

[Милан Меденица :)]

slazem se, ali ja sam okruzen ili nekrstenima, ili onima koji su zavedeni ili ne znaju ...

veruj mi da su 95% nekrsteni u mom slucaju, tako da ih pravilo krstenja masi brokoli

[СалеМС]

Да, али неразумевање окружења је само један слаб аргумент који нама служи као оправдање наше неспремности да се изложимо поругама, клеветама, лажима и распињању тог истог окружења. Али, том истом окружењу ми, који нешто мало знамо, требали би причати о лепоти и једноставности православља. Православља које је управо због те једноставности тако тешко. Тешко јер је потребно изборити се са свим личним страховима а који су у исто време и наши заједнички. Први и по мени највећи је страх од угрожавања егзистенције нас и наше породице. Лакоћа се управо и огледа у ономе "нека буде воља твоја" али се то не своди на испуњавање мојих жеља. А уколико се не испуне онда ћу ја бити страшно разочаран па, ћу да пробам да направим неки компромис и да пронађем чувену златну средину несвестан да је нема, да не могу служити и Богу и Мамону.

[Милан Меденица :)]

hmmmm, evo problema koji se redovno javlja kod nekrstenih i nazvacu ga "struganje po mozgu". mislim da taj izraz najpribliznije odrazava onom sto se takvom bicu desava. malo ce da potraje ovo pisanije, ali mislim da je neophodno da iz dva prakticna primera vidite kako nekima, mozda cak i vecini, sveta liturgija, za pocetak i hriscanstvo izgleda. evo prakticnog i istinitog primera, nije scenario za film dobrodosli krenuo da idem u crkvu na svetu liturgiju svake nedelje, neznajuci da sam nekrsten, imadoh sumnju, ali su me lagali i uklonili je kao prepreku prisustvovanja svetoj liturgiji. i meni krece mucnina redovno posle onog dela kad sluzeci otac kadi narod (naucite me kako se to zove, molim vas , ne mogu da izdrzim vise ni da stojim, ni da slusam (struganje po mozgu), gubim koncentraciju, ni da mi se peku stopala, ni da udisem tamjan, nemam vazduha, muka mi je, boli me stomak, totalna panika, sve mi zvoni u glavi ali bukvalno ko da cujem zvona svaki put pre nego se onesvestim. zaista mislim da nesto debelo sa mnom nije u redu i odlazim svaki put da bih se izlecio, s obzirom na to da sam se kretao medju ljudima koji su pripadali kojekakvim sektama i sa njima prisustvovao kojekakvim seansama, sem toga sto sam se drogirao ko zver, radio horoRskope ljudima, citao tarot, i tako verovatno nisam nista naopako promasio da pocinim i zlo cinio redom ko po spisku. i tako svake nedelje ili subote na svetoj liturgiji sest meseci uzastopce. znaci 24 puta sam izdrzao uporno, svaki put isto, malo drugacije, malo duze ili malo krace izdrzim, ali svaki put ispadam iz crkve nogama ili glavom napred, padam u nesvest ili sam izadjem potpuno niti jednom do kraja. osvecena voda i secer me vracaju u zivot. vec me znaju i sale se sa mnom pomalo u manastiru u koji sam odlazio cesto tada. mene sram moje bolesti i onog sto sam cinio pre i posledica koje sam napravio tim ljudima koje sam unesrecivao. pokazatelj je moje stanje, koliko sam otpadnut. sila, pravda i milost Bozja na delu, kazem i svedocim sad. elem, odlazim na more sa tadasnjom devojkom, trazim blagoslov, sve po redu, odlazimo i tamo na svetu liturgiju u manastir Savinu u herceg novom, tada je jos bio medju nama iguman Justin. nadam se da je sad na boljem mestu, taj prozorljivac ja vec znam sta ce da mi se desi. pripremam se, ali hocu, zelim i imam volju da ostanem ako mi Bog dozvoli i molim se. kako ulazim u crkvu pred svetu liturgiju, vidim coveka koji se seta po njoj kao da je njegova, citaj osudim ga bez razloga ili povoda. pocinje, sve isto, samo ovaj put krece sve ranije i malo je drugacije i ne stizem da se pripremim, jer se sve odjednom desava. otac sluzeci cimne kadionik na mene a meni se samo sklopi slika kao lepeza. nema video samo audio i krenem da se gasim. manem rukom da dohvatim oca moje bivse devojke koji stoji pored mene, ali ga masim i krecem u istom trenutku krecem da izlazim iz crkve slep. jedan korak, drugi po oblacima, treci nisam ni osetio. prvo sto cujem posle mraka je Isusova molitva i osecam brojanicu u ruci i mokro po grudima. sveta voda, ona ista koja me povrati svaki put. ovog puta prema brojnim svedocenjima bio sam braon kao zemlja. pre sam samo bio bled ko krec, i posle onesvescivanja. jel znate ko me je izneo iz crkve ? isti onaj koga sam osudio da se sepuri po crkvi me je prihvatio u padu ... kad se malo povratio rekose mi da me zove otac (Justin) da popricam sa njim, vec mu izlozili moj problem. posto sam uvek posle cutao dugo i drzao se podalje. poslusam, odlazim i posle ali druge recenice on me pita jesam li krsten, i meni klikne. to me niko pre nije pitao. od onda sam prisustvovao samo svetoj liturgiji do onog dela kad oglaseni treba da izadju. sve do krstenja. prvo sto sam uradio kad sam se vratio kuci proverio da li sam krsten. ispadne da nisam. i da su me lagali. nije me pustio bes dugo, moram priznati, bio sam uvredjen i povredjen sto su me lagali. sad mislim da nisam imao pravo da budem besan i povredjen, s obzirom na to sta sam cinio. znaci struganje po mozgu. tako sam dozivljavao svetu liturgiju, iako sam hteo da primim Rec. danas odem na vencanje u crkvi sa sadasnjom devojkom. pocinje i nesto kasnije vidim da cupka, ide joj se napolje, premestanje sa stopala na stopalo, pocinje da se hladi u hladovini u crkvi, nije cak ni toplo, okrenem se upitno u pola vencanja u trenutku kad otac kadi. kaze mi da joj je muka i da joj ne prija pojanje, da joj se ide napolje, vruce je i nema vazduha. svestenik i pojac bas imaju sluha. meni kez od uveta do uveta a njoj lose i vec znam o cemu se radi. kazem joj da udahne duboko tamjan da ga prihvati kao znak Boga i njene nekrsti, vec sam joj ispricao sta mi se desilo pre. ona drzi dah, kazem joj opet. udahne duboko i vidim da joj je sad ok i da ce izdrzati uz malo podrske. znaci struganje po mozgu. tako nekrsteni prima rec Bozju, cak i u jednostavnom razgovoru, nevezano za ovakve "traumaticne" dogadjaje. ne zato sto smo mi mracitelji ili caknuti svi redom, vec sto im demon kusac to sve tako predstavi, samo da izadju, nece da pusti dusu u mir, vec da joj pruzi sto veci nemir i da je odluci sto je moguce vise od Crkve, Reci i Boga. zaista sam misljenja da je potrebno dvoje, da bi i Gospod bio tu i uklonio i to iskusenje pred razgovor barem. a posle ce po veri biti i milosti Njegovoj. ne razume nekrsteni sta je demon koji je covekomrzac i kako suptilno deluje obmanjivac, ne veruje ni da taj postoji, a kamoli i Bog. jer ako demon ne postoji, nema potrebe ni za Njim. a onda je odatle sve fiktivno i prica za malu decu - Vaskrs, Gospod Isus Hristos, raspece, ludak koji pobije 14000 beba da bi pronasao Jedinorodjenog ... Bodler, ne znam da li su mu sve ovakve: najveća lukavost djavola u tome sto nas je ubedio da ne postoji ... iskreno mislim da taj princip najbolje opisuje danasnjeg nekrstenog. a komentar koji dobijem cesto na ovu pricu se otprilike svodi na: ma, istripovo si da ti je lose. koji ces ionako tamo. ne moze se propovedati nekome kome se to ne slusa, ili ce da pogazi u blato. sem toga sto TV (teleVIZIJA) hinoticki deluje na prosecnog konzumenta, da ne kazem mandurijskog kandidata.

znaci smorio sam O:) izvinite ... inace slazem se sa СалеМС-om kad kaze da covek vec u prvom razgovoru shvati da mora da napravi izbor: da li udariti na sebe ili drugog. a tek podneti zrtvu kao sledeci korak, kao znamenje saginjanja, pa to je vec ludilo tako nesto uraditi !!! zatrti u sebi uverenje da ovo nije jedan zivot i da se treba iziv(ljava)eti koliko god je to ljudski moguce, se granici sa nemogucim. a primiti odgovornost za vecni zivot ... na kraju svi smo mi takvi, stalno Ga razapinjemo iznova, nema bezgresnih.

[marija]

znaci smorio sam O:)izvinite ...inace slazem se sa ??????-om kad kaze da covek vec u prvom razgovoru shvati da mora da napravi izbor: da li udariti na sebe ili drugog. a tek podneti zrtvu kao sledeci korak, kao znamenje saginjanja, pa to je vec ludilo tako nesto uraditi !!!zatrti u sebi uverenje da ovo nije jedan zivot i da se treba iziv(ljava)eti koliko god je to ljudski moguce, se granici sa nemogucim. a primiti odgovornost za vecni zivot ...na kraju svi smo mi takvi, stalno Ga razapinjemo iznova, nema bezgresnih.

mene nisi, prijalo mi je uz ovo tmurno jutro i uz prvu jutarnu kaficugodinama nisam išla u crkvu, pošto nisam krštena u svom mesti gde sam ro?ena ve? na jugu Srbije, pošto moji nikada nisu slavili slavu, imala sam "pravo" da izaberem duhovnika po izboru, bez obzira što moj stan ne pripada njegovoj parohiji..Od 9 sveštenika ja sam sa vrata bacila pogled i prišla onom za koje mi je srce reklo- taj, i nisam pogrešila, naravno na putu ka crkvi moja molitva je bila..neka bude volja Tvoja..popri?ali smo,uz kafu, cigaretu (ja, on je ostavio cigarete izborio se sa tim porokom i pri?ao o svojoj borbi) ja o tome kako se ose?am kao licemer kada u?em u crkvu, da najviše volim da dolazim u crkvu kada je prazna i da sedim, da udišem miris tamjana,svojim blagim pristupom on me je pogurao da anstavim da se penjem stepenicama, bila sam  zaglavljena u mestu, vrtela sam se u krug, svojom ljubavlju, razumevanjem i dobrotomrekao je da i ne o?ekuje da poznajem dogmatiku, da je naravno da ne razumem sve u Sv. pismu, da imam nedoumice i pitanja, jer samo budala prati slepo a ne postavlja pitanja, da ako ne postavljam pitanja onda i ne mogu dobiti odgovorepri?ala sam o tome kako se se?am svog krštenja i kako sam godinama bez obzira što verujem u Boga, izbegavala zlazak u crkvu i sklanjala se od sveštenikaimala sam dve godine i moja baka je sveštenika dovela u ku?u gde me je krsti potapanjem poklonnaravno sada znam da to nije bio bezdan pun vode, ali krstili su me potpuno nepripremljenu, i da niko nije hteo da me udavi i naudi, ali to sam otkrila tek sa 20 i nešto godina kada sam razgovarala sa jednom divnom ženom psihijatrom koja je jevrejka i koja mi ej pomogla da se setim svega, da prona?em uzrok nekih svojih strahova, koja mi je bez obzira na svoju veru rekla- Ti si vernik, ti duboko u svom srcu nosiš Boga, samo što si kao dete Boga prisvojila kao svog li?nog roditelja, savetnika, prijatelja u onom trenutku kada si bila ostavljena od svih...zbog "izdaje" roditelja ti si ako dete usvojila otpor ka ljudima, ljudi su samo stvoreni po liku Božjem, ali ljudi imaju svoje mane i vrline i ne o?ekuj od njih da budu savršeni, niti to o?ekuj od sebeIsto to mi ej rekao o.P. samo drugim re?imaSvi težimo ka Bogu..Istina je samo jedna  ali ljudske istine su razli?ite, kao i ljudski putevi...na kraju krajeva ve?ina  nas ima neke svoje istineza mene li?no hriš?anstvo je ljubav i ?ovekoljublje na prvom mestu..toliko toga tek treba da se nau?i..gledala sam kako se pojedinci u crkvi na liturgijama ponašaju besprekorno, prosto sam im "zavidela" što ja en znam mnogo toga, a onda po završetku liturgoje ?ujem:- ona je rekla ovo, je si li video kako se orekrstila, ona je uradila on, pera rekao o žiki, to, sima o miki onone osu?ijem ih, na kraju krajeva to je stvar izme?u Boga i njih, a ne izme?u njih i mene, ali ne?u da budem licemer, ako moja dela ne mogu da isprate moju re?, ?emu onda dela?

[Guest Настасија]

evo prakticnog i istinitog primera, nije scenario za film

krenuo da idem u crkvu na svetu liturgiju svake nedelje, neznajuci da sam nekrsten, imadoh sumnju, ali su me lagali i uklonili je kao prepreku prisustvovanja svetoj liturgiji.i meni krece mucnina redovno posle onog dela kad sluzeci otac kadi narod (naucite me kako se to zove, molim vas , ne mogu da izdrzim vise ni da stojim, ni da slusam (struganje po mozgu), gubim koncentraciju, ni da mi se peku stopala, ni da udisem tamjan, nemam vazduha, muka mi je, boli me stomak, totalna panika, sve mi zvoni u glavi ali bukvalno ko da cujem zvona svaki put pre nego se onesvestim. zaista mislim da nesto debelo sa mnom nije u redu i odlazim svaki put da bih se izlecio,

Прочитала сам већи део дугачке Медине приче :-D Па се питам, кад смо већ код те теме некрштених... како деловати на њих, како им објаснити? Давала сам текстове посматране и са православне и са научне стране... али ништа не помаже. Каже човек: "Кад сам већ 50 година некрштен, шта ми фали да тако и остане."

Neobično je to što on veruje da postoji Bog, i čak mu se i pomoli i zahvali kad ustane ujutru. Ali ne shvata zašto i koliko je važno krštenje. Može se reći da ja i nisam najbolji primer vernika... A ko hoće da nađe manu i propust, lako je nađe... i tako...

[Милан Меденица :)]

mene nisi, prijalo mi je uz ovo tmurno jutro i uz prvu jutarnu kaficu

hvala na podrsci, imam tendenciju da pricam/pisem kilometarske postove dok slusalac/citalac ne poplavi...

godinama nisam išla u crkvu, pošto nisam krštena u svom mesti gde sam ro?ena ve? na jugu Srbije, pošto moji nikada nisu slavili slavu, imala sam "pravo" da izaberem duhovnika po izboru, bez obzira što moj stan ne pripada njegovoj parohiji..

nisam od poboznih roditelja, i u mojoj familiji se tri generacije nije slavila slava, sveti arhangel Mihail ... uopste cudo je Bozje kako sam ja nabasao uopste na Gospoda, jer na trece udaljenu osobu od mene tek imam dodira sa Pravoslavljem. da, i meni su slicno pravo omogucili, nisam do ovog trenutka to shvatao.

popri?ali smo,uz kafu, cigaretu (ja, on je ostavio cigarete izborio se sa tim porokom i pri?ao o svojoj borbi) ja o tome kako se ose?am kao licemer kada u?em u crkvu, da najviše volim da dolazim u crkvu kada je prazna i da sedim, da udišem miris tamjana,svojim blagim pristupom on me je pogurao da anstavim da se penjem stepenicama, bila sam  zaglavljena u mestu, vrtela sam se u krug, svojom ljubavlju, razumevanjem i dobrotom

daaa, uzasno kadjenje djavolu, pokusavao sam bezuspesno da ih ostavim 10 godina bezmalo ... sa sve cetiri stanke izmedju vredne pomena, poslednja u nizu je bila godinu i po. meni je bilo najteze kad udjem "okadjen" u crkvu, i onda osecam svoj sopstveni smrad iz odece i usta kako isparava dok pojim Gospodu na liturgiji. mislim da je to definitivno presudilo. kad sam upoznao sadasnju devojku, i ona je pusila. kad sam cuo od nje da zeli da prestane, objasnio sam joj princip "gde je dvoje" i da cemo uz najvecu mogucu pomoc i podrsku prestati. bez ikakavih obecanja, dogovorili smo se jedan dan i tako je ostalo. nisam verovao koliko je na kraju ispalo lako. inace jos nije krstena, i to mi je veliki plus u nasem zajednickom zivotu. ne sto je nekrstena , vec sto zeli da cuje i da se prekrsti.

pri?ala sam o tome kako se se?am svog krštenja i kako sam godinama bez obzira što verujem u Boga, izbegavala zlazak u crkvu i sklanjala se od sveštenika

ja sam imao suprotno iskustvo, oni su se od mene sklanjali, dok sam bio nekrsten imao sam situaciju da sam otisao u manastir svetog arhidjakona Stefana Prvomucenika u Slancima, kod Beograda, i da onako nekrsten sa vagonom koji sam vukao okolo sa sobom, napravio malo metanije i zatrazio za blagoslov, a iguman malo ustuknuo od mene, pre nego me je zakrstio. nisam naravno dobio pogled osude niti se otac plasio, vec kocku secera i casu osvestane vode, svaki put kad bih pao, bukvalno

- ona je rekla ovo, je si li video kako se orekrstila, ona je uradila on, pera rekao o žiki, to, sima o miki ono

ne osu?ijem ih, na kraju krajeva to je stvar izme?u Boga i njih, a ne izme?u njih i mene, ali ne?u da budem licemer, ako moja dela ne mogu da isprate moju re?, ?emu onda dela?

ja sam zbog toga odlucio da vise ne docekujem velike praznike u hramu svetog Save. idem nazad u manastir, jer nisam sposoban da se nosim sa takvim iskusenjem. prosli put sam zamalo jurio za zenom koja je uporno htela da se pricesti, a naglas je rekla da niti je postila niti se ispovedila, ibas zivo razgovarala za vreme svete liturgije.

nije poenta ovoga da ja sad tu nekog osudim ili sam se sazblaznio, nije mi prijatno, pokusavam da pronadjem molitvu i smirenje, ali za takve smetnje jos uvek nemam penicilin

??? ????? ????? ??????????? ??? ???? ????? ? ????????? ??????? ? ???????? ?? ??  ????????? ?????? ???????????. ?????? ?? ?? ??????????? ??????? ????????? ? ????? ????? ???????.

??? ?? ?????? ????. ????? ?? ?? ?? ???? ?????, ??????? ???? ?? ???? ??? ??? ?????? ?? ?????? ????? ?????? ?? ?????? ??? ??? ? ????? ??? ?????? ???? ????? ?? ?????. ???? ???? ? ?? ???????????, "?????? ???????? ??? ???? ??? ???????".

verujem da su tu mislio na princip covek stvoritelj naspram Bog stvoritelj ako se ne varam ?

??? ?? ????????? ???? ?? ?????? ?????? ??? ??????? ????? ??? ????? ??????? ???? ?? ???? ?? ?????? ??? ?? ??? ?? ?????? ???? ???????? ???? ??? ???? ?? ????????.

????????? ?? ??? ????? ????? ?? ????? ??????? ????????? ?? ???? ???? ??????? ???.

ako se ne varam postoji mogucnost i da se kusac pokaje, ma koliko neverovatna. a sud je sud, ne sudi, takvim ce ti se sudom suditi.

[Guest ja]

ја сам увек носио флашу водице у цркву, јер ми је често било мука....

но није ми јасно, ја сам крштен... истина, нисам узоран хришћанин, трудим се да то променим...

и данас ми није пријатно у цркви, и врло ретко останем до краја, или дођем на сам крај...

а свештеник ме је послао у певницу да читам док траје служба, и то ми прија за сада...

морам рећи да је ово први пут да чујем за сличне случајеве, и мало сам ужаснут... и збуњен можда....

[Александар Милојков]

Овакве ствари би најкорисније било причати свештеним лицима. Најбоље онима који су ваши парохијски свештеници. Онда ћете бити сигурни да сте добили одговор од Цркве балогословен. То нису једноставне ствари и ту човак лако може донети погрешне закључке.